Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (2)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (99)

Ćosić: Da li sam ja osoba ili predsednik?

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: FoNet/Božidar Petrović

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 20. avgusta 1992. godine

ISLAMSKE ZEMLJE U DIPLOMATSKOJ OFANZIVI
Jugoslovenska kriza, sa svojom muslimanskom dimenzijom, poslužila je islamskim zemljama da kolektivno nastupe kao bitan faktor u stvaranju novog svetskog poretka - kaže dr Darko Tanasković, orijentalista - islamista, šef katedre za orijentalistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu, komentarišući vest da je 47 islamskih zemalja zatražilo vanredno zasedanje Generalne skupštine UN, posvećenu rešavanju krize u Bosni i Hercegovini. Inače, pomenuto zasedanje održalo bi se pre 26. avgusta, za kada je zakazana londonska konferencija o Jugoslaviji.

Muslimanske zemlje, po rečima dr Tanaskovića, iz više razloga žele d iskoriste šansu koja im se ukazala. Prvi put, moći će da deluju jedinstveno, jer nemaju bitnih razlika (ni interesa) u pomoći "sabraći" u BiH. Ranije su delovi muslimanskog sveta bili ugroženi, ali na samom području islamskog podneblja. Pojedine muslimanske zemlje su u takvim slučajevima bile objekti, a ne subjekti sukoba i delovanja međunarodne zajednice. Sad je sukob na tlu Evrope i muslimanske zemlje mogu da ostvare svoje jedinstvo, da iskažu solidarnost i, što je veoma bitno, kako reče dr Tanasković, da svoj politički uticaj protegnu na evropski prostor. To je, inače, davnašnji nostalgični san i težnja panislamista.

Jugoslovensko područje u ovom trenutku je, kaže dr Tanasković, neuređen politički poligon i, u neku ruku, predstavlja slobodno lovište za sve. To islamskim zemljama ide naruku. Zatim, poklapaju se smerovi delovanja SAD i nekih zemalja Zapada sa aktivnostima panislamista. Islamske zemlje sad ne rizikuju sukob interesa sa centrima svetske moći, već dobijaju šansu da nastupaju kao njihov partner.

- Pri svemu ovome treba voditi računa da je najnovija islamska solidarnost, pa i jedinstvenost na međunarodnoj političkoj areni, u stavri eufemizam za panislamizam. A najgore u svemu tome je što ovakve prikrivene nastupe panislamista međunarodna zajednica, bar zasad, želi i hoće da prizna i da ih uključi u legalne načine međunarodnnog političkog odlučivanja - kaže dr Tanasković.

Šta je posredan povod da baš u ovom trenutku islamske zemlje zatraže zasedanje Generalne skupštine UN?

- Islamske države i muslimanski štićenici u Jugoslaviji očigledno nisu zadovoljni tempom kojim Savet bezbednosti donosi svoje rezolucije, kao ni njihovom sadržinom, pa ni oštrinom. Po svoj prilici, islamski faktor nema dovoljno jak uticaj u Savetu bezbednosti. Zbog toga je zatraženo da se razmatranje o krizi u BiH prebaci u širi forum, odnosno u Generalnu skupštinu. Tu, islamske zemlje, po svojoj brojnosti i uticaju, predstavljaju značajni segment glasačke mašine... Zatim, računa se na već stvoreno antisrpsko i antijugoslovensko raspoloženje u UN. Islamske zemlje predpostavljaju da će moći da proguraju radikalna rešenja, pa i vojnu opciju u BiH - odgovara dr Tanasković.

Zbog čega islamske zemlje toliko žure?
Smatraju, kaže dr Tanasković, da je ovo najpovoljniji trenutak za njihovo kolektivno delovanje i da ne smeju da ga propuste. Zatim, stiče se utisak da se islamske zemlje pribojavaju da će se "gledanje" Zapada na ustavni status BiH promeniti. Naime, tu i tamo, kao u Velikoj Britaniji, pa i u Francuskoj, već se čuju mišljenja da BiH ne mora da bude unitarna država kako to hoće Muslimani, već možda kantonalna, što traže Srbi, pa i Hrvati.

U toku je panislamistički napad na srpstvo: Darko Tanasković, paranoik
Photo: www.pecat.co.rs
Kako se u sve to uklapa nedavna izjava Ejupa Ganića da treba skinuti embargo na uvoz oružja u BiH?
- U sadašnjoj situaciji, nepovoljnoj za Muslimane u BiH, islamske zemlje se oslanjaju na militantne krugove na Zapadu. Pokušava se da se svetu nametne floskula o "nenaoružanim" Muslimanima kao što je to učinjeno prošle godine sa "nenaoružanim" Hrvatima. Ne bi trebalo da međunarodna zajednica dozvoli uvoz oružja u BiH, jer bi to praktično značilo razbuktavanje rata. Međutim, moram biti oprezan, jer se pokazalo da je u jugoslovenskoj krizi sve moguće - smatra dr Tanasković.

U vezi sa tim, inicijativa jugoslovenskog premijera Milana Panića da se BiH demilitarizuje, pa da se onda traži političko rešenje, čini se kao sasvim logična i razumna, smatra naš sagovornik. Međutim, takvu inicijativu odbacuje muslimanska strana. I u tome je velika nevolja. No, ako međunarodna zajednica zbilja želi mir u Bosni i Hercegovini, onda će morati sve tri sukobljene strane da natera na kompromis.

Hoće li to biti i učinjeno?
- Pitanje je da li će u ovom ili kom će trenutku moćnici sa Zapada "zaustaviti panislamističku akciju u Evropi". Već sam rekao da se delovanje Zapada s jedne strane i islama s druge, u ovom trenutku taktički poklapa. No, panislamizam može, na evropskom tlu, strategijski da ugorzi ne samo političke i ekonomske, već i najdalekosežnije civilizacijske interese. Međutim, sve dok je u SAD u opticaju hipoteza o mogućnosti integrisanja sekularnog islamizma u sklop takozvanog svetskog poretka, otvoreno islamsko delovanje biće tolerisano, pa čak i instrumentalizovano prema potrebi. (Stana Ristić)

***

PREDSEDNIKU DOBRICI ĆOSIĆU
Gospodine predsedniče!
Obraćamo Vam se kao ljudi čije su porodične i lične biografije, na najlepši način, vezane za život Srba i Muslimana, jer smo odrasli u kraju gde se ova dva naroda prepliću kroz istoriju i kroz rečite priče o neraskidivom tkivu zajedničkog života svakog pojedinca i naroda u celini.

Obraćamo Vam se i kao roditelji, svesni da će naša deca živeti u dvadeset i prvom veku i da će upravo, tolerancija i sposobnost za život sa drugim i različitim, a ne navodna i ispolitizova potreba za razgraničenjem i potpunim razlikovanjem, biti osnovne civilizacijske vrednosti, i da će dužnost da se očuva zajednica biti etički i politički snažnija od prava na izdvajanje iz nje.

Obraćamo vam se kao pokretači građanskih i mirovnih inicijativa i članovi mirovnih pokreta Srba i Muslimana koji počivaju na dubokom međusobnom poverenju većeg dela oba naroda, i na uvidu da su mir i tolerancija vekovni okvir i potka zajedničkog života.

Kao svedoci tragičnih događanja koji su pratili nerazumni raspad Jugoslavije, nosimo strašne tragove užasa i saznanja da nam je jedina šansa da povratimo svoj ljudski i politički dignitet u svom novom odnosu prema istoriji i svojim strahovima. Naše novo razumevanje trebalo bi da pođe od veće mere razumevanja za istorijske izvore naših strahovanja, ali i od uvida da su strahovi paralisali razum ljudi i učinili da olako prihvate nacionalnu konsolidaciju i homogenizaciju kao spas od osećanja ugroženosti.

U trenutku kada se SR Jugoslavija nalazi pred reformama koje će omogućiti prevazilaženje osnova strahovanja, predlažemo da inicirate postizanje istorijskog sporazuma srpskog, crnogorskog i muslimanskog naroda oko statusa Muslimana i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije, u kome bi se, na najbolji način, ostvarili velika i mirotvorna ideja Jugoslavije kao višenacionalne i višereligijske zajednice, zajedničke domovine i države bez ikakvih unutrašnjih granica, podela i dominacija.

Muslimani u SR Jugoslaviji moraju da uveže činjenicu da su Srbija i Crna Gora uložili svoj teritorijalni integritet i suverenitet u jugoslovensku zajednicu, da bi istorijski i politički, bila velika nepravda prema srpskom i crnogorskom narodu, postavljati zahteve za teritorijalnom podelom i dezintegracijom zajedničke države i stvaranje nekakvih država na teritoriji gde srpski i crnogorski narod vekovima živi zajedno sa Muslimanima.

S druge strane, srpski i crnogorski narod trebalo bi da shvate i političku degradaciju Muslimana u SR Jugoslaviji u kojoj su, od suverenog naroda, ne svojom krivicom, postali nedefinisana politička grupacija sa neizvesnom budućnošću. Ovakav status Muslimana biće trajan faktor destabilizacije SR Jugoslavije i ograničavaće njen državni suverenitet mešanjem onih koji će se pojavljivati kao zaštitnici ugroženog muslimanskog naroda. Želja i potreba za statusom ravnopravnog naroda u SR Jugoslaviji motivisane su, upravo željom i potrebom da ne budu nacionalna manjina drugih "matičnih" država kojih izvan SR Jugoslavije nemaju i da im ne bude potrebna ničija pomoć sa strane već da preko institucija sistema, ravnopravno sa ostalima, ostvaruju svoja građanska prava u SR Jugoslaviji.

Stoga predlažemo da Srbi i Crnogorci prihvate, jednom za svagda, Muslimane kao ravnopravan narod nove SR Jugoslavije, a Muslimani da SR Jugoslaviju dožive kao svoju domovinu u kojoj realizuju svoje pravo na samoodređenje. Svaki status naroda Muslimani bi imali isključivo preko SR Jugoslavije i ne bi imali nikakve političke potrebe da ga traže u nekim nezavisnim državama ili autonomijama, posebno ne sada kada SR Jugoslavija prihvata sve standarde zaštite brojčano manjih naroda i nacionalnih manjina, kao istinske standarde demokratije.

Photo: Samir Delić
Očigledno je da će na tlu SFR Jugoslavije postojati više država i da bi, u tom slučaju, SR Jugoslavija i Bosna i Hercegovina, u kojima bi srpski i muslimanski narod imali iste statuse, bili stabilizirajući faktor mira. Ova ravnopravnost, kao i svaka druga, biće osnovna pretpostavka za idealnu ravnotežu interesa i suprotnosti, i omogućiti vrlo brzo uspostavljanje dobrih odnosa među državama, koji bi počivali na realnim interesima država i njihovih naroda.

Mislimo da bi ovakav sporazum, u najboljoj meri, izrazio suštinsku demokratičnost srpskog, crnogorskog i muslimanskog naroda, obezbedio istinsku ravnopravnost i očuvao civilizacijsku vrednost ideje Jugoslavije i suštinski marginalizovao šovinističke porive i pokrete u svim sredinama.

Ubijeđeni smo da svaka drugačija rešenja neće doneti, dugoročnije, željeni mir i neophodnu stabilnost kao podlogu svih drugih reformi koje ste započeli...

Prateći Vašu dosadašnju aktivnost kao predsednika SR Jugoslavije, gajimo nadu da ćete uložiti maksimum misaonog napora i intelektualnog poštenjada shvatite značaj da se ovo pitanje reši, i da ćete sa odvažnošću vizionara, pokrenuti aktivnosti oko realizacije ove ideje. Time biste otklonili sumnje u dobronamernost Republike Srbije i Crne Gore na ranije iskazanu želju da se s Muslimanima iz Jugoslavije postigne sličan sporazum.

Vi ste, Vašim delom, zaslužili da se veruje u Vaš intelektualni integritet i hrabrost i to je razlog što hoćemo da verujemo da će naša inicijativa uroditi plodom. U to ime mi Vam se zahvaljujemo i želimo Vam dobro zdravlje i uspeh u započetim poslovima.

Srdačno Vas pozdravljamo. (Branka Jovanović, član Pokreta za mir i slogu Muslimana i Srba iz Sjenice / Šefko Alomerović, član Evropskog pokreta u Srbiji Novi Pazar)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 21. avgusta 1992. godine

PREDLOŽENO UKIDANJE VANREDNIH MERA NA KOSMETU
Na juče održanoj sednici Vlade Savezne Republike Jugoslavije, kojoj je predsedavao predsednik Milan Panić, razmotrene su pripreme za konferenciju o Jugoslaviji i aktuelna bezbednosna situacija u zemlji, navodi se u saopštenju saveznog Ministarstva za informisanje.

Na sednici vlade prihvaćena je platforma za međunarodno istupanje SRJ; o čemu će, kako se navodi, poslanike Savezne skupštine u petak 21. avgusta obavestiti predsednik Jugoslavije Dobrica Ćosić i predsednik vlade Milan Panić.

U okviru razmatranja bezbednosne situacije, zaključeno je da se pooštre mere za uspostavljanje vladavine prava i poštovanje Ustava i zakona. Savezna vlada je obavezala nadležna ministrastva da se na čitavoj teritoriji Savezne Repubike Jugoslavije uspostavi red i mir, o čemu će se starati isključivo državni organi.

Takođe, savezna vlada je, navodi se u saopštenju, uputila inicijativu Skupštini Republike Srbije o ukidanju propisa o posebnim okolnostima na Kosovu i Metohiji.

Photo: Stock
Razmatrajući monetarnu politiku za treće tromesečje ove godine, kao i projekciju za četvrti kvartal, savezna vlada je saslušala izveštaj guvernera Narodne banke Jugoslavije Vuka Ognjenovića o stanju deviznih rezervi, kao i o merama za uvođenje finansijske discipline i radikalne štednje.

Na sednici je razmatrana i platforma za učešće jugoslovenske delegacije na desetoj konferenciji šefova država ili vlada nesvrstanih zemalja, koja će se održati u Džakarti od 1. do 6. septembra 1992. godine. Savezna vlada je konstatovala da ovaj skup ima izuzetan značaj za Saveznu Republiku Jugoslaviju i da treba pripremiti kvalitetnu platformu za nastupanje jugoslovenske delegacije koju će predvoditi predsednik SRJ Dobrica Ćosić. Ukazano nje na to da konferencija u Džakarti može realno da ohrabri diplomatske napore za izlazak Jugoslavije iz političke blokade.

***

Ćosić: ŽIVOTNO SMO ZAINTERESOVANI ZA USPEH LONDONSKE KONFERENCIJE
Kakvi će biti stavovi Savezne Republike Jugoslavije na Međunarodnoj konferenciji u Londonu, koja počinje 26. avgusta, a trebalo bi - sudeći po pozivu lorda Karingtona - da "otvori kontinuirani proces pregovaranja u cilju pronalaženja mirnog rešenja u Jugoslaviji?" Da li korisnije ići ili ne odazvati se pozivu, imajući u vidu činjenicu da je lord Karington predsedniku države Dobrici Ćosiću i premijeru Milanu Paniću pozive uputio na ime, bez navođenja funkcija? Šta očekivati od Londona, novi Berlinski kongres i inkvizicijski tribunal u ime novog poretka ili demokratski dogovor i razgovor ravnopravnih?

Neuobičajeno za naše političke prilike, odgovore na ova pitanja predsednik države Dobrica Ćosić traži i odgovornost za prihvatanje ili neprihvatanje odluka tog svetskog političkog skupa, želi da podeli sa političkim, intelektualno-naučnim i verskim predstavnicima naroda Srbije i Crne Gore.

Juče su u Palati federacije, tim povodom bili predstavnici stranaka sva tri parlamenta - Saveznog i skupština Srbije i Crne Gore. Dobrica Ćosić je izložio dileme koje se povodom Londona javljaju. Konsultacije sa stranačkim prvacima, potom su, saglasnošću većine, nastavljene iza zatvorenih vrata.

Otvarajući skup Dobrica Ćosić je rekao:
"Pozvao sam vas - predstavnike parlamentarnih stranaka sve tri skupštine - republičke i Savezne - da čujem vaše mišljenje o politici Savezne Republike Jugoslavije na Međunarodnoj konferenciji o Jugoslaviji u Londonu, koja će početi 26. avgusta. Ta Konferencija, kako piše u pozivu koji mi je uputio lord Karington 19. avgusta, u 13 sati, će nastojati "da otvori kontiunirani proces pregovaranja u cilju pronalaženja mirnog rešenja u Jugoslaviji".

Sudeći po dosadašnjoj politici Evropske zajednice i Karingtovoj misiji u dokončavanju destrukcije Jugoslavije i potrazi za mirom, Međunarodnoj konferencija o Jugoslaviji u Londonu može imati izuzetan, možda i sudbonosan značaj po budućnost naroda i država na jugoslovenskom i balkanskom prostoru. Ona može da pronađe razumna i demokratska i anticipativna rešenja, a može svojim odlukama trajno da destabilizuje jugoslovensko i balkansko područje, i sa novim sadržajima i protagonistima obnovi evropsko i svetsko istočno pitanje.

Istorijski gledano, Konferencija u Londonu može imati i karakter Berlinskog kongresa, da se ne spuštam dublje u prošlost, a sasvim je izvesno da po osnovnim postulatima poništava versajski mir u njegovim južno-slovenskim i balkanskim državno-političkim sadržajima.

Odgovornost za naše učešće na takvoj konferenciji, odgovornost za državno-političke stavove koje jugoslovenska delegacija treba da zastupa,odgovornost za prihvatanje ili neprihvatanje odluka tog svetskog političkog skupa, smatram, mora da se podeli i sa političkim, intelektualno-naučnim i verskim predstavnicima naroda Srbije i Crne Gore, s ciljem da se u ovom sudbonosnom času postigne što više i trajnije narodno i građansko jedinstvo. Posledice Londonske konferencije snosićemo svi, i to ne samo mi savremenici već i budući naraštaji, naši potomci, pa je razuman, moralan i rodoljubiv čin, sa racionalnim uvažavanjem naših međusobnih razlika, da se dogovorimo šta nam valja činiti.

Ništa ne razumem ovog Karingtona: Dobrica Ćosić, zbunjen
Photo: seebiz.eu
Imenovaću vam nekoliko pitanja na koja očekujem vaša mišljenja.
Najpre, pismo Karingtona, datirano 14. avgusta, primio sam faksom 19. avgusta, u 13.26 sati, a ono glasi:
"Dragi D. Ćosiću,
Posle dosta razmišljanja i konsultacija, zaključak je bio donet, kao što znate, da treba da proširimo osnovu mirovnih napora u vezi sa Jugoslavijom. U tom cilju, saziva se Konferencija kao intezifikacija procesa Evropske zajednice, da bi okupila širi krug vlada (uključujući, naravno, i republike bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije), Ujedinjene nacije i druge organizacije. Konferencija će se održati u Londonu i trajaće dva ili tri dana, počev od 26. avgusta. Doktor Butros Gali saglasio se da otvori Konferenciju sa britanskim premijerom. Ona će biti održana pod njihovim predsedništvom. Konferencija će nastojati da otvori kontinuirani proces pregovaranja u cilju iznalaženja miroljubivog rešenja u Jugoslaviji.

Veoma se nadam da ćete biti u mogućnosti da prisustvujete sastanku. Iskreno. Karington."

Odgovorio sam:
"Dragi Lorde Karingtonu,
Na moje veliko iznenađenje Vaše pismo od 14. avgusta 1992. godine poslato mi je faksom tek danas 19. avgusta. Još više me je iznenadilo što mi se ne obraćate na odgovarajući i, verujem, međusobno usaglašen način. Pre nego što odgovorim na Vaš poziv želim tačno da znam koga pozivate: Dobricu Ćosića, privatnu osobu, ili Dobricu Ćosića, predsednika Savezne Republike Jugoslavije.
Iskreno. Dobrica Ćosić."

Čekam odgovor Lorda Karingtona.

Pismo istog sadržaja primili su Slobodan Milošević i Momir Bulatović, ali sa obraćanjem: "Dragi Predsedniče..." Predsednik savezne vlade primio je pismo istog sadržaja koje počinje: "Dragi M. Paniću..."

Kao što čujete, lord Karington ne obaveštava nijednog od nas iz Savezne Republike Jugoslavije, ni o svim njenim učesnicima. O tom najbitnijem za našu odluku o učešću, za naše pripreme, za dogovor o stavovima koje ćemo zastupati i našim predlozima koji mogu biti pozitivan doprinos Londonskoj konferenciji, za čiji smo uspeh životno zainteresovani, možemo da zaključujemo po dosadašnjoj politici Evropske zajednice i najavama njenih članova, pojedinih ministara i funkcionera, po radu komisija koje su se bavile jugoslovenskom agonijom i rspadom i, posebno, po stavovima i idejama lorda Karingtona" - rekao je na jučerašnjem konsultativnom sastanku u Palati federacije Dobrica Ćosić.

Kao što pokazuje i pozivno pismo lorda Karingtona, ključno pitanje kontinuiteta ili diskontinuiteta Jugoslavije izraženo u agresivnom osporavanju našeg postojanja kao državnog entiteta postavlja se u najoštrijoj formi i u pripremama za Konferenciju.

Očigledno je da su protivnici egzistencijalnih nacionalnih i državnih interesa našeg naroda odlučili da nas bezobzirno pritiskaju na pitanju kontinuiteta, valjda smatrajući da smo spremni da za to plaćamo najveću cenu.

Iako će Londonska konferencija nominalno biti konferencija o Jugoslaviji, ona će, u suštini, biti konferencija o Saveznoj Republici Jugoslaviji, odnosno o Srbiji i Crnoj Gori. Sva osnovna pitanja vezivaće se na jedan ili drugi način, posredno ili neposredno, po svemu sudeći, u zahtevajućoj formi za našu stranu.

Po briselskom sastanku sa lordom Karingtonom i drugim učesnicima na njegovoj strani sasvim je izvesno da će se na Londonskoj konferenciji rspravljati o okončanju rata u Bosni i Hercegovini, o našem priznanju jugoslovenskih republika u avnojevskim granicama, o statusu Srba u Hrvatskoj, o "specijalnom statusu" Kosova, Sandžaka i Vojvodine, naravno, o deobnom bilansu. Može se očekivati da se lista problema, predloga i odluka proširi.

Dakle, kritična tačka u našem postavljanju prema Konferenciji i njenim ciljevima, jeste - kako se prema tome odrediti odnosno, da li bi nam učestvovanje na Konferenciji, kako je opisano, ili neodazivanje na poziv zbog njegovog upućivanja na nepravu adresu, više koristilo ili štetilo.

Tu odluku treba doneti trezvenim razmišljanjem. S tom načelnom odlukom započinje briga o našem određivanju prema pitanjima o kojima će se raspravljati u Londonu, a raspravljaće se i odlučivati o Saveznoj Republici Jugoslaviji, osudi na izgon iz svetske zajednice i strog karantin, sa pretnjom vojnom intervencijom, naime, pred uperenim raketama Šeste flote i NATO-a. Uslovi ne mogu biti nepovoljniji za nas, ali ni rizičniji za uspeh Konferencije.

S nadom da će organizator Londonske konferencije ispoljiti za svaku racionalnu politiku neophodno uvažavanje realnosti, da će Međunarodna konferencija o Jugoslaviji biti demokratski dogovor i razgovor ravnopravnih o ostvarivanju mira na jugoslovenskom tlu i obezbeđivanju državno-političkih pretpostavki za oživotvorenje osnovnih nacionalnih i ljudskih prava za sve narode jugoslovenskog prostora, da Londonska konferencija neće biti Berlinski kongres i inkvizicijski tribunal u ime novog poretka, koji će na političku lomaču osuditi tu prokaženu sotonu - Srbiju i Crnu Goru ujedinjene u Saveznu Republiku Jugoslaviju; dakle, za željom da što pametnije i čsnije branimo i odbranimo naše nacionalne i državne interese i svesrdno doprinesemo najboljim rešenjima za sve jugoslovenske narode i Evropu, pozivam Vas, gospodo, da u što sažetijem obliku izlažete svoja mišljenja.

Molim vas da ovu priliku ne koristimo za stranačka nadmetanja i predizbornu agitaciju. Za te ciljeve imaćete drugi prostor i druge slušaoce. S obzirom da bismo mogli, u razumnom vremenu, da završimo naš dogovor, predlažem vam da pojedinačna izlaganja ne traju više od deset minuta" - rekao je na kraju Ćosić.

Tek što su novinari, fotoreporteri i snimatelji zauzeli pozicije za praćenje skupa, usledilo je iznenađenje: završavajući svoju uvodnu besedu, predsednik Ćosić je kazao da je za karakter razgovora dobro da se on obavi bez televizijskih kamera, štampe, a da se po okončanju sastanka izda odgovarajuće saopštenje.

Ostavite kamere, volim da se slikam: Bora Jović, SPS maneken
Photo: Stock
Prvi je reagovao Borisav Jović (SPS) tvrdnjom da ne treba ništa kriti od javnosti jer je ovo sudbonosni trenutak za našu zemlju. Novak Kilibarda iz crnogorske Narodne stranke kazao je da male političke stranke do sada nisu imale takvu čast da budu pozvane na skupove gde se raspravlja o krupnim političkim odlukama. Za njih ovaj sastanak ima poseban značaj i zatražio je da javnost čuje o čemu se raspravlja.

Lider Srpske narodne obnove Mirko Jović bio je protiv da se razgovori vode iza zatvorenih vrata.
"Ako ovaj skup odlučuje o sudbini srpskog naroda, onda je nužno prisustvo javnosti. Međutim, rekao je Milan Paroški, ako smo po pozvani samo na lične konsultacije sa Dobricom Ćosićem, tada novinari nisu potrebni".

Dilemu - hoće li ili ne novinari ostati do kraja sastanka - razrešio je predsednik Ćosić. Uz napomenu da je učesnike jučerašnjeg skupa pozvao da daju savete - šta dalje, a ne da se razgovor iskoristi kao prilika za nekakve stranačke ili vladine promocije, predsednik je saopštio da je racionalnije da se razgovor vodi bez kamera. Na takav zaključak nije bilo primedbi. (R. Pavlović)

***

NADA U PRESTANAK KRVOPROLIĆA (Moskva, 20. avgusta):
Pismo premijera Savezne Republike Jugoslavije Milana Panića predsedniku Saveta bezbednosti i generalnom sekretaru OUN naišlo je na poseban odjek u Moskvi.

Prema informaciji "Interfaksa" emitovanoj danas kasno po podne, pismo premijera Panića primljeno je "sa zadovoljstvom" - izjavljeno je u Ministarstvu inostranih poslova Ruske Federacije.

Na poseban odjek naišao je deo iz Panićevog obraćanja funkcionerima svetske organizacije da će "Beograd priznati međurepubličke granice bivše SFRJ kao međunarodne, da će biti priznate sadašnje granice Bosne i Hercegovine, zatim da ne postoje teritorijalne pretenzije prema Hrvatskoj". Takođe se napominje i o gonjenju svih građana SFRJ za koje se bude utvrdilo da su praktično učestvovali u "etničkim čistkama".

Sve to, naglašavaju u ruskom MIP-u, "može biti važan korak u smanjivanju konflikta". I razmatranja narušavanja "ljudskih prava na Kosovu, Sandžaku i Vojvodini", koje će sprovesti SRJ smatraju se važnim.

Značajnim se ocenjuje i deo premijerovog pisma u kojem on naglašava da je "nedopustivo dostavljati vojnu pomoć učesnicima konflikta u Bosni i Hercegovini, kao i spremnost da se razmeste međunarodne snage na granici te republike i SRJ".

Pišem pisma, karte, razglednice: Milan Panić, korespodent
Photo: blic.rs
U izjavi MIP-a Rusije izražava se nada da će rukovodstvo SR Jugoslavije "preduzeti praktične korake da se realizuju njegovve inicijative i da će se druge strane u konfliktu ozbiljno odnositi prema njima".

To je, zaključuje se, potrebno da bi se zaustavilo krvoproliće i uspostavio mir. (B. G.)

***

Salvo Ando: PREDSTOJI "HAPŠENJE SRBIJE" (Rim, 20. avgusta):
Ministar odbrane Italije Salvo Ando danas je u intervjuu listu "Korijere dela sera" izjavio da Italija neće stajati skrštenih ruku pred bosanskim paklom i da je spremna da pošalje 1.500 vojnika, koji bi obezbeđivali pošiljke hrane i lekova kroz humanitarni koridor.

Italijanski ministar takođe je najavio čvršće mere pomorske blokade nove Jugoslavije za koju, kako je izjavio u "Korijere dela sera", njegova zemlja nudi nove brodove.

Ando je izneo tvrdnju da će "Srbija biti praktično uhapšena", a njene granice podvrgnute potpunoj kontroli, naročito prema Grčkoj, Rumuniji i Bugarskoj. On je čak najavio spremnost Italije da da svoj prilog intervenciji, koja bi imala sasvim konkretne ciljeve.

Italijanski listovi, među njima "Korijere dela sera" i "Republika", u naslovima danas ističu da se Italija u potpunosti slaže sa Nemačkom da treba organizovati novi Nirnberg i suditi Srbima za zločine.

To je stav dve zemlje koje su u prošlom ratu nanele štetu Jugoslaviji od preko sto milijardi dolara i nisu joj nikada isplatile tu štetu ni u približnom iznosu, niti su obeštetile žrtve fašizma.

***

USPOSTAVLJEN HUMANITARNI KORIDOR (Pale, 20. avgusta):
Sarajevski aerodrom otvoren je danas u podne i već je sletelo 26 aviona sa humanitarnom pomoći, saznaje Tanjug od predstavnika Srpske Republike za veze sa UNPROFOR-om.

Humanitarni koridor uspostavljen je iako je, gotovo odmah po otvaranju aerodroma, oko 12.45 časova iz pravca Nedžarića bila otvorena minobacačka vatra prema francuskom bataljonu, koji je stacioniran na aerodromu.

Kako je javila agencija Srpske Republike SRNA, grupa od 10 posmatrača UNPROFOR-a na čelu sa narednikom Šonom, u vreme otvaranja vatre nalazila se u srpskom delu naselja Nedžarići i potvrdila je da srpska strana nije dejstvovala.

Deo Nedžarića nalazi se takođe pod kontrolom Muslimana.

Srpska agencija zaključuje da je propao još jedan pokušaj muslimanske strane da upornim izazivanjem incidenata obezbedi stranu vojnu intervenciju protiv Srba.

***

UBIJAJU ČOVEKA U ČOVEKU (Bileća, 20. avgusta):
Tek što su stigli u Bileću, oslobođeni zatvorenici iz hrvatskih zatvora naišli su u glavnoj ulici na dirljiv doček. Bili su tu rodbina i prijatelji, Bilećani i izbeglice koje su ovde odavno našle spas. Stisci ruku, zagrljaji, suze i jecaji. Glas sa megafona je ponavljao: "Ako iko išta zna o tome neka se javi kod spomenika." Do dugo u noć ostali su na ulici oni koji nisu dočekali svoje, verujući da će, ipak, još neko doći i potvrditi da su im živi sin, brat ili cela porodica.

Razgovaramo sa profesorom Dušanom Zurovcem i njegovom suprugom Anđom, takođe prosvetnim radnikom, oslobođenim u razmeni kod Stoca.

- Ne zamjerite mi, kaže Dušan, ali je naprosto morao prvo kazati da smo nas dvoje ostali živi zahvaljujući našim prijateljima i dobrim ljudima Muslimanima (navodi imena poznatih mostarskih intelektualaca s molbom da ih radi njihove sigurnosti ne objavimo). Doći će valjda vrijeme kada ćemo to smjeti i javno kazati. Nakon hapšenja i "obrade" na Ekonomskom fakultetu, koji je sada pretvoren u neku vrstu istražnog zatvora, dospeli smo u zloglasnu "Čelovinu". Ne tražite da vam pričam o neviđenim fizičkim mučenjima i torturama u kojima su mnogi i podlegli. Mnogo su teža ubijanja duše u nama i najgroznija poniženja. Nisu to koncentracioni logori, već Goli otok. Ako natjerate mladića da siluje staricu, zar niste u njemu ubili čovjeka, ako žestokim batinama naterate nekoga da jede fekalije iz WC šolje ili da sto puta poljubi slovo U zar niste ustali protiv dostojanstva?

Saznajemo da se među hosovcima nalaze i tri Srbina od kojih je jedan, Sergej Belović, sa izvesnim Samardžićem, uhapsio i Zurovce.

- U "Čelovini" je glavni mučitelj Marko Miloš, sin zloglasnog Ljuba Miloša, rođen neposredno poslije smrti poznatog ustaše - kaže Dušan Zurovac. - Tek poslije dolaska Franje Borasa u posjetu zatvoru uslovi su se nešto popravili, ali i dalje strada dosta ljudi, naročito starih.

Na pitanje da li će posle svega ostati Srba u Mostaru, Zurovac kaže: "Sasvim sigurno je u pitanju etničko čišćenje, to mi je otvoreno priznao i upravnik zatvora. Ostaće možda oni Srbi koji su se oženili Hrvaticama, jer su uglavnom potpisali lojalnost, djeca su im već ili će biti pokrštena, a i oni sami će morati primiti katoličku vjeru. Treba naglasiti da poslije Srba ista sudbina čeka i Muslimane.

- U ženskim logorima, kaže Anđa Zurovac, gdje smo radile razne poslove, najteži su nam bili česti upadi bezobzirnih i pijanih hosovaca koji su tu svraćali kad god im se prohtje da muče Srpkinje. Čuvari, pretežno Muslimani, komšije i poznanici, nemoćni da nas zaštite, ipak su imali nešto blaži odnos prema nama. Naravno ne svi, a časne izuzetke zbog njih samih ne smijem spominjati. Imače, one priče o razgolićenim srpskim devojkama koje "igraju" na Starom mostu pred pijanim ustašama sasvim su tačne. Silovanja i poniženja su u Mostaru više nego uobičajena stvar.

Od naših sagovornika saznajemo i o sudbini "božijih ljudi", kako kaže Zurovac, citirajući Boru Stankovića. Svi oni koji su ranije bili umobolni ili su inače labilne osobe sada lutaju Mostarom, mnogi sasvim nagi.

- Šta će dalje biti - pitamo bračni par Zurovac.

- U Mostaru je još oko tri-četiri hiljade Srba, što u zatvoru, što "na slobodi". Čim je dogovorena naša razmjena počela je racija na Bijelom brijegu i u kvartu Omladinske ulice, kako ćelije ne bi ostale prazne, a "radne brigade" nepopunjene.

Na mermernoj ploči na ulazu u selo Todorići piše da su Srbi pre pedeset godina na tom istom mestu razmenjivali zarobljenike sa Italijanima. Ko kaže da se istorija ne ponavlja?

Ako neko nešto zna, neka odmah javi - čuje se glas iz megafona... (Nikola Asanović)

*Nastavak u petak 24. juna

star
Oceni
2.70
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi