Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (8)

Šta ako otkriju naše vojnike preko Drine?

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije

Poklon za Karadžića: 19 hiljada milijardi pomoći.
Photo: Dragan Kujundžić
STENOGRAFSKE BELEŠKE SA SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE, ODRŽANE 2.б.1993.

DANE AJDUKOVIĆ: Gospodine Predsjedniče, mi smo dobili obaveštenje od Vlade, odnosno Ministarstva finansija kada je u pitanju opšta i javna potrošnja; da se za saveznu administraciju, znači i za Vojsku, ide samo na lične dohotke i neke neizbežne materijalne troškove. Kada je u pitanju Vojska Jugoslavije, tu je teško staviti znak jednakosti, iz dva razloga: prvo, iz stvarne potrebe – da Vojska Jugoslavije mora imati određeni stepen borbene gotovosti; i s druge strane, što mi imamo jedan problem koji ima reperkusije na privredu. Sada u sferi vojne industrije u Jugoslaviji imamo preko 50 hiljada radnika koji rade i žive od proizvodnje za potrebe Vojske. Na primer, za ovo što su nam već isporučili, dugujemo im 1.600 milijardi; mi to ne možemo platiti. Što se tiče investicija, one su selektivne; to je ono gde preseljavamo određene kapacitete iz bivših republika i koje su nama u ovom trenutku najneophodnije sa stanovišta proizvodnje naoružanja i vojne opreme.

Zatim, tu je proizvodnja hrane, stambena izgradnji itd. Ovim restrikcijama mi gasimo i taj jedan ekonomski impuls. Ja sam često puta guverneru iznosio: ovo što je već proizvedeno, gde su inputi, da to ne generiše inflaciju u onoj meri kao što generišu drugi faktori; to generiše inflaciju na drugi način. Te restrikcije bi izazvale i druge negativne posledice; ne samo da bismo imali problema sa borbenom gotovošću, nego bismo imali problema šta sa tom industrijom, šta sa snabdevačima itd.

SLOBODAN MILOSEVIĆ: Mi ne možemo dozvoliti da sada ugasimo vojnu industriju; to je jasno; ugasili bismo je ako ne bismo zadržali kupce; kupac ne može biti niko drugi nego vojska.

RADOJE KONTIĆ: Ali, kupac mora da kupi samo ono što mu je u ovom trenutku najneophodnije. Moja Željezara, sa pet hiljada ljudi i pet hiljada porodica, stoji i miruje;  ne proizvodi,  jer nema ko da kupi; na žalost, nema! Ako se proizvodi za lager, rezerve itd, to je inflacija ogromna. Još jedno vi griješite: municija nije ta koja daje novi proizvod koji je potreban tržištu; municija se troši; i to je inflacija. U ovom trenutku je takva ekonomsko-finansijska situacija da moramo spustiti inflaciju ispod stotke; ako je ne spustimo ispod stotke, mi smo nastradali totalno za tri-četiri mjeseca; to je krah.

Ono što ne smemo obustaviti to je procesna industrija; to bi bila katastrofa; na primer, obustaviti jedan kombinat aluminijima, rafineriju bakra; a može se plasirati u inostranstvu čim se skinu sankcije – za devize. Kod berzanskih artikala moramo da idemo, kod poljoprivrede moramo da idemo; kod Vojske ono što je u funkciji odbrane.  Na ostalo – tačka;  za ovaj kvartal – tačka!

Ja vam tvrdim – ako se nastavi inflacija do kraja godine ovako kako je bilo za prvih pet meseci, krajem godine bi bila 10 miliona posto.

MILOŠ RADULOVIĆ: Mislim da ovu tačku možemo privoditi kraju. Upozorenja predsjednika Vlade i svih koji su raspravljali o ovom problemu vrlo su jasna. Mi možemo doći u situaciju da uopšte ne umijemo pročitati brojeve. Problem je da se napravi predlog budžeta; zatim, sledeći problem je da taj budžet bude usvojen u Skupštini; ako ne bude dobrih argumenata za minimum koji je tolerantan u sadašnjoj ekonomskoj situaciji,  onda to neće proći u Skupštini. Ovo što je rekao predsednik Milošević u vezi izdataka za našu braću preko Drine, to je činjenica koju oni moraju da respektuju u celini; to je faktička situacija o kojoj ne možemo da imamo ovakvo ili onakvo mišljenje; ona je takva kakva jeste. Kada se radi o ovih 890 oficira,  tu se ne radi samo o finansijskim efektima; naše društvo je dosta transparentno. Naši političari stalno tvrde da nema naših vojnika tamo; ali imate generale, pukovnike itd. To nisu samo finansijski izdaci, to su dokazi protiv nas, protiv naših tvrdnji da tamo nemamo vojnika. Taj aspekt je vrlo važan i ne sme biti prenebregnut. Da li je ovo rešenje najbolje – da se ta odluka jednostavno ukine, vjerovatno jeste. Morali bi se uspostaviti direktni kontakti sa ljudima…

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je vrlo opasno!

MILOŠ RADULOVIĆ: Ali, isto tako je i opasno, jer to je dokument. Ta odluka je donijeta pre nego što je stvorena SR Jugoslavija. Taj dokument može, na neki način, da dođe do javnosti; to se može usvojiti kao dokaz za potvrdu sumnji u pogledu naše angažovanosti na tom području. Što se tiče predloga generala Panića, a i drugi su u tom smislu duskutovali, trebalo bi napraviti jedan materijal novi u smislu preciziranja tih minimalnih zahtjeva, i to vrlo argumentovano, što je vrlo važno sa stanovišta usvajanja budžeta; vi znate kako se poslanici ponašaju. On može da predloži ovakav ili onakav budžet, ali ako nemamo dokaze da smo došli do najniže moguće tačke, onda će poslanici reći da je to luksuzno ponašanje u ovakvoj ekonomskoj situaciji, pa se može desiti da ne dobijemo ni minimum koji je potreban. Ako se slažete, da završimo razgovor.na ovu temu.

PAVLE BULATOVIĆ: Koliko nam predsjednik daje vremena za pokušaj revizije?

RADOJE KONTIĆ: Nedelju dana, jer se rebalans mora dati u proceduru. Ja vam stojim na raspolaganju. Kad god hoćete možemo sjesti zajedno.

MOMIR BULATOVIĆ: Mislim da bismo morali kao Vrhovni savet odbrane da usvojimo stav: poništava se Odluka, broj taj i taj; stavlja se van snage.

Miloševićeva odluka: Prekidamo materijalnu pomoć Mladiću, dosta je bilo
PHOTO: Stock
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momire, ne znam koliko je to pametno; prihvatam to, to nije problem. Mi smo imali shvatanje da je to rađeno u ono vreme kada je bilo potrebno, poneli smo ogroman teret, da se pomogne da se tamo uspostave oružane snage. Odlučivanje o tome da tek sada konstatujemo da tamo imamo naše oficire, sa stanovišta međunarodne zajednice je ogromna opasnost. Reč je o novčanoj pomoći. Čak i da pozivamo te ljude da se vrate, to može da bude kontraproduktivno, jer ih mi nagovaramo onda da napuste tamo vrlo odgovorne dužnosti. Na taj način će Jugoslavija njih dovesti u vrlo tešku situaciju. Oni jesu pripadnici Vojske Republike Srpske koju mi materijalno pomažemo, ali koje sada više materijalno ne možemo pomagati. Mi jednostavno prekidamo materijalnu pomoć i ništa više. Ako neko od njih želi da se pojavi ovde i da traži da se vrati u svoju formaciju, treba ga primiti; tu nema problema. Ali, ne treba ih pozivati, jer bi to značilo da ih pozivamo kako bi oni oslabili svoju borbenu gotovost. To može da bude fatalno za određene jedinice.

PAVLE BULATOVIĆ: Svi će se oni vratiti kad ne budu primali platu.

RADOJE KONTIĆ: Ako im budeš pisao, onda ćeš im davati korpus delikte da te tuže sudu.

ŽIVOTA PANIĆ: Nema nikakvih pisanja; ako neko želi da ostane pod takvim uslovima, on će da ostane, a ako neće, on će da se vrati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Rekli smo da je to materijalno-finansijska pomoć Republici Srpskoj; ona to plaća od sredstava koja mi dajemo. Možemo ih pomagati u hrani, u vojnom materijalu, novcu itd. Ali, da mi plaćamo deo oficirskog kadra,  to je ogromna kompromitacija.

MOMIR BULATOVIĆ: Ja prvi put u životu vidim ovaj papir. Ako ne stavimo van snage tu odluku, šta će se desiti?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mi možemo da konstatujemo da je toj Odluci prestala važnost konstituisanjem nove vlasti u Jugoslaviji prošle godine, ona se na neki način po inerciji, po automatizmu izvršavala. Međutim, pošto smo je sada prvi put videli, podrazumeva se da je konstituisanjem Savezne vlade ta odluka prestala da važi, jer su se oni tamo konstituisali. Ne može nijedna odluka beskrajno da proizvodi pravo.

PAVLE BULATOVIĆ: Ali, daje osnova da tuži Vojsku Jugoslavije!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Niko na silu nije tamo mogao da bude upućen.

PAVLE BULATOVIĆ: Odluka kaže: "... koji ostaju na teritoriji... ili se upućuju na tu teritoriju zadržavaju sva prava kao i ostali pripadnici JNA".

ŽIVOTA PANIĆ: Tu Naredbu mi možemo da stavimo van snage.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, ja mislim da je bolje tako.

MOMIR BULATOVIĆ: Bolja je varijanta da je Generalštab stavi van snage, jer ju je i donio načelnik Generalštaba.

Beogradska pomoć šumskim zločincima: Sarajevski prizor, 1993.
PHOTO: Stock
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To nije odluka o kojoj smo mi odlučivali. To u okviru opšte pomoći nije bilo bitno; nije bitna stavka. Mi treba njima u celini da upućujemo pomoć, a njihovo je kako će to trošiti; nije ta pomoć u tome da li će neko da dobije ovoliku ili onoliku platu, koliko će njih primati platu itd. Mi smo njima poslali 19 hiljada milijardi pomoći. To je 50% budžeta; to je dva miliona dinara po stanovniku ove zemlje – ne u današnjim parama,  nego u parama prvog kvartala. Mislim da ni moja plata tada nije bila tolika. Ako imate u vidu u kojoj meri je osiromašilo ovo stanovništvo; šta taj iznos po svojoj kupovnoj moći od tog vremena predstavlja, to je za tročlanu porodicu šest miliona, i to onih para – to je sada tri moje plate; za tri moje plate verovatno mogu da kupim brašno, ulje i šećer za celu godinu!

Prema tome, ovde se radi o ogromnom iscrpljivanju našeg stanovništva i naše ekonomije. Mi moramo da budemo srećni ljudi što smo uspeli da dovedemo dotle da stvari izađu na "zelenu granu", i da to izdržimo; i izdržali smo, Međutim, mora se postići opšte razumevanje oko izdržljivosti celokupne ekonomije. Njima sam govorio: ako mi ekonomski propadnemo, na šta ćete se osloniti? Oni su mogli uz ovakvo, rešenje koje je ponuđeno da reše problem; da to prihvate i to bi anuliralo drugu turu sankcija, jer bi one pale, ne bi bile sprovedene; a sukob Muslimana i Hrvata u centralnoj Bosni bi Plan oborio; to je bilo svakom pismenom čoveku jasno. Micotakis je u Atini lepo rekao: kažete da ste zadovoljni planom 80%;  kroz pregovore ćete još 10% rešiti, što će biti 90%; ko pod "kapom nebeskom" može očekivati da mu se sto posto želja ispuni i ostvari. To je ogroman uspeh. Bojim se da ga sada ne prokockamo!

MILOŠ RADULOVIĆ: Da li mogu da konstatujem da smo završili raspravu o ovoj tački? (Odobravanje). Smatrate li da bismo danas mogli da razgovaramo o još nekom od pitanja koja su nа početku pomenuta?

MOMIR BULATOVIĆ: Ja bih imao jedno pitanje; mislim da je to samo zadovoljavanje jedne forme. Ja sam formirao u Republici Crnoj Gori Savjet za bezbjednost i odbranu, shodno Ustavu Republike. Mislio sam da je normalno da u tom Savjetu budu komandant II Armije i komandant Ratne mornarice;  to je neobavezno savjetodavno tijelo. Pošto oni nemaju nikakve nadležnosti sa Republikom, molio bih da Vrhovni savjet odbrane da saglasnost da oni budu u tom Savjetu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nema razloga da se ne da saglasnost.

ŽIVOTA PANIĆ: Ja bih nešto rekao oko kadrovskih rešenja; oko Cokića i drugih; da to ostavimo za drugu priliku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: O generalu Cokiću sam dobio najbolje informacije. Međutim, čuo sam da u Crnoj Gori postoje ozbiljne primedbe.

MOMIR BULATOVIĆ: Koliko ja znam situaciju, general Cokić je bio u helikopteru sa pok. Krstom Đurovićem; on je bio ranjen.  Za čitavo vrijeme ovih ratnih operacija, faktički je bio van stroja. Zbog toga sam stavio tu rezervu. Razgovarao sam sa nekolicinom ljudi i predsjednikom Vlade Crne Gore. Oni su zamolili da se tu stavi jedne rezerva, pošto ima dosta animoziteta, averzije od strane ljudi koji su učestvovali u ratnim operacijama; njemu se nešto prišiva oko komandovanja i rukovođenja. Na početku samog rata je bio ranjen i bio je povređen čitavo vrijeme.

ŽIVOTA PANIĆ: Cokić je bio komandant Varaždinskog korpusa; to je odličan komandant; i dan-danas je odličan; radi ovde sa UNPROFOR-om; imao je težak pad helikoptera, jedva je ostao živ. On је kratko bio na ratištu. Inače,  bio je komandant V crnogorske brigade sedam godina; poznaje Crnu Goru dobro. Što se tiče rukovođenja i komandovanja u ratnim uslovima, sada svako daje ocenu. Ja mogu reći da je on, posle Mileta Džinovskog koji je otišao i primio tu dužnost, i učinio sve, i prvi su došli do "Ćilipa"; ostvarili su zadatke koje su dobijali od Generalštaba i Vrhovne komande. Sada izvanredno obavlja posao; vrlo je odgovoran na tim dužnostima. Simonović ga zna dobro.

DRAGOLJUB SIMONOVIĆ: Znam ga preko 30 godina; zajedno smo završili srednju školu. To je izvanredan i stabilan čovek. Inače, bio jе ovde glavni inspektor pre nego što je krenuo tamo. Kada je pozvan i rečeno da ide za komandanta operativne grupe, odmah se spremio i otišao.

ŽIVOTA PANIĆ: Ako se slažete, neka to ostane, da još jednom razmotrimo taj spisak, pa kada se budemo sastali da u svojstvu Vrhovnog komandanta gospodin Radulović to potpiše.

PAVLE BULATOVIĆ: Ja sam obaviješten da je sastanak koji je održan 27. maja imao karakter kadrovske komisije. Ovo govorim zbog toga što su me generali obavijestili da su dobili taj dopis o nekim kadrovskim rešenjima, kadrovskim kriterijumima; da taj materijal sadrži stav Kadrovske komisije, a da oni kao članovi Kadrovske komisije nijesu bili pozvani niti su prisustvovali. Mislim da ne treba nepotrebno stvarati nesporazume.

ŽIVOTA PANIĆ: Ovo je sada bio sastanak komandanata armija, gde su takve odluke donele. Uostalom, predsednik Kadrovske komisije je general Simonović. Ja se slažem da oni još jednom to pogledaju.

PAVLE BULATOVIĆ: Zašto onda niste pozvali i njih dvojicu, ako je to bila Kadrovska komisija; oni su Članovi Kadrovske komisije; general Dragojević i general Žunić.

ŽIVOTA PANIĆ: Dragojević je na odmoru.

PAVLE BULATOVIĆ: To što je na odmoru, to je druga stvar.

Optužba Slobodana Miloševića: Dobrica Ćosić hteo da manipuliše vojskom
Photo: Dragan Kujundžić
DRAGOLJUB SIMONOVIĆ: 27. maja je Kolegij načelnika Generalštaba imao dva pitanja; to ćete dobiti. Tog dana su razmatrana samo opšta pitanja, ne kadrovanje; nego opšta pitanja kadra. Vrhovni savet odbrane mora da odluči, pre svega, о generalskom kadru, jer je veći broj generala stasao za penziju. Tog dana su samo načelne brojke iznošene; nije kadrovano – ko će gde. Pre dva dana je Kadrovska komisija zasedala; bio je Žunić; Dragojević je bio odsutan. Tada smo razmatrali ovo o čemu je gospodin general govorio.

ŽIVOTA PANIĆ: Slažem se da to još jednom razmotrimo. Tu su sva pitanja. Svaki član Vrhovnog saveta odbrane neka pogleda taj materijal; neka stavi svoje mišljenje o tome ko bi trebalo da ode u penziju. Održali bismo još jednu sednicu Vrhovnog saveta odbrane. Ako se budete složili sa takvim rešenjem da se ide u penziju, onda treba Kadrovska komisija da vidi  ko će na te dužnosti da dođe. Dok se takva odluka ne donese – ko će ići u penziju, ne bi moglo da se radi o postavljenju ljudi. Međutim, neke stvari su urgentne i zato smo zamolili da se taj deo završi. Prema tome, materijale imate; pogledajte to još jednom, pa kada se budu stvorili uslovi da se to razmotri.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dotle će i Momir da malo razjasni pitanje oko generala Cokića.

ŽIVOTA PANIĆ: Ne bi trebalo da bude onih koji imaju sumnje. Hteo bih da vas još jednom upoznam. Mi smo ovde na našem sastanku Kolegijuma zamolili da Vrhovni savet odbrane održi sastanak, gde bi bili prisutni – to je sastanak 27. maja u Dobanovcima. Mi smo taj sastanak zakazali; uputili smo poziv komandantima armija; plan rada postoji koji je odobren: otvaranje sastanka – ja; kadrovska pitanja koja sam rekao; razmatranje aktuelne vojno-političke problematike u Vojsci Jugos lavije – uvodno izlaganje je dao Simonović; i bilo je diskusije učesnika i ručak.

Kada je gospodin Ćosić zvao Dimitrijevića da dođe i da mu objasni neke stvari, Dimitrijević je rekao da se žuri zbog ovog sastanka itd; Ćosić ga je pozvao telefonom i rekao – "da li bih i ja mogao da dođem i prisustvujem sastanku?" Rekao sam: “Vi ste Vrhovni komandant;  nije u pitanju da li možete da prisustvujete ili ne – sami odlučite”. On je došao na taj sastanak; slušao je sva izlaganja; onda je dao svoju završnu reč. Ja sam vama poslao završnu reč u prvoj verziji; dao sam završnu reč kada je on sam izvršio određene ispravke. To je sve sa tog sastanka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nemamo mi primedbu na vaše ponašanje. Taj pokušaj Ćosića da manipuliše Vojskom, da zaloupotrebljava jedan takav sastanak vojnog vrha, nije naišao na pozitivan odjek tu među starešinama. Prema tome, mi nismo zato ni pokretali pitanje odgovornosti učesnika za to u vojnom vrhu, nego pitanje odgovornosti Ćosića. Jer, to su katastrofalne konstatacije koje su izrečene na tom sastanku. Ako ne valja Ustav, sigurno nije Generalštab mesto gde se raspravlja da li valja ili ne Ustav, niti se može Generalštab za to pitati. Nije Generalštab mesto da se optuži Crna Gora da li ima "slovenački sindrom" ili da nema, i da će da se otcepi; nije Generalštab mesto gde se snage Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije trpaju u paravojne formacije i ne znam šta se sve tu konstatuje.

A pogotovo to da treba upotrebiti Vojsku, da se kvalifikuje kao da je Vojska jedina integrativna snaga; to apsolutno nije tačno. Ova država je napravljena voljom naroda, a ne silom ili nekakvom vojskom; i da sada treba upotrebiti Vojsku protiv takvih političkih kretanja. To je jedan pokušaj manipulacije Vojskom; na sreću, tu niko ozbiljan nije ni smatrao da se to može tako prihvatiti.

Uvek na pravoj strani: Momir Bulatović
Photo: EPA
Posebna je priča da se falsifikuje završna reč; da se izbacuju, praktično, svi problematični stavovi. Momir i ja dobro znamo, iz onih teških sastanaka u političkom vrhu – imaš pravo da autorizuješ tako što ćeš negde da staviš tačku, a negde veliko slovo, jer daktilograf kada to skida sa trake ne zna gde si ti mislio da završiš misao,  naročito ako nije dovoljno pismen. Ali, nemaš pravo da kvalifikacije koje saopštiš na tako uglednom skupu jednostavno precrtaš, pa kažeš – to više u dokumentaciji ne postoji; to je falsifikat, to nije autorizacija. Međutim, to nije važno; to je sada zatvorena "knjiga"; Ćosić je razrešen dužnosti; završili smo taj razgovor. Meni je drago što u tom sastavu vojnog vrha nije bilo saglasnosti sa takvim nakaznim stavovima i nakaznim prilazom; neozbiljnim i neodgovornim prilazom. Ali, to je završeno i nema potrebe da nam objašnjavate da vi niste imali namere da u tome učestvujete. Niste – to smo videli.

ŽIVOTA PANIĆ: Mi imamo kompletan materijal; imamo i završnu reč; imamo uvodna izlaganja. Mi to sada pripremamo i svim članovima Vrhovnog saveta ćemo dati. Mene i moje saradnike muči ovo što se sada svašta priča u Skupštini: puč, organizacija puča; tajni sastanci itd. Ja sam mislio da mi damo neko saopštenje u vezi toga; ali mislim da je najbolje da ćutimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Vi nemate nikakve potrebe za tim,  jer vi niste ni napadnuti. To nije prvi put pokušaj sa Vojskom; bilo je pokušaja pred izbore da se Vojskom manipuliše; toga se dobro sećamo. Ali,  tome smo nekako "progledali kroz prste". Ovo nije samo neodgovornost i neozbiljnost, nego krajnje nakaradno shvatanje ustavnih ovlašćenja, pogotovo odgovornost prema Vojsci.

ŽIVOTA PANIĆ: Ja mislim da nemamo potrebe za takvim sastankom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja mislim da nema potrebe za tim. Momire, šta ti misliš?

MOMIR BULATOVIĆ: Nema potrebe.

MILOŠ RADULOVIĆ: Da članovi Saveta dobiju potpuniju informaciju.

ŽIVOTA PANIĆ: Dobićete to kompletno.

DRAGOLJUB SIMONOVIĆ: Ja bih ukratko razjasnio ovaj materijal. Po našoj formaciji,  brojno stanje Vojske je 125 formacijskih mesta generala i pukovnika – alternativno: čistih generalskih položaja 85, a do 125 je pukovnik – ili general. Plus sada ima 10 generala koji su po privremenoj formaciji; gasi se onog momenta kada pođe u penziju. To je ukupno 135. Ima tri pukovnika koji su po staroj  formaciji, dok je bila još JNA, dobili ukaze, ali sada su njihova formacijska mesta ugašena; oni su tu, imaju ukaze. To je ukupno 138 (…)

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Sve je to automatizam?

DRAGOLJUB SIMONOVIĆ: Sve. To je sve u materijalu, tu su i kriterijumi i sve ostalo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Predsedniče, saopštio bih da se napravi jedno saopštenje sa ovog sastanka; ali da se to ne svede samo na ovo da smo razmatrali materijalnu situaciju; naravno, glavna je stvar materijalna situacija, vezano za  funkcije Vojske i njenu punu borbenu gotovost; da afirmišemo dimenziju borbene gotovosti Vojske Jugoslavije.

MOMIR BULATOVIĆ: S tim da to možemo vezati – da je to u sklopu redovnih aktivnosti na redovnom rebalansu budžeta. Vrhovni savet odbrane je poručio Saveznoj vladi da u rebalansu budžeta vodi računa da obezbjedi normalno funkcionisanje Vojske Jugoslavije, u skladu sa materijalno-finansijskim sredstvima.

MILOŠ RADULOVIĆ: Dobro, završavamo sastanak.

* Nastavak feljtona u ponedeljak 20. juna

star
Oceni
3.95
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi