Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (5)

Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (2)

Dobrica Ćosić: Kakav je to logor Omarska?

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Za radoznalog Dobricu Ćosića: Ulaz u logor Manjača
Za radoznalog Dobricu Ćosića: Ulaz u logor Manjača
Photo: Stock

Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije

Čovek iz naroda: Momir Bulatović, mračni predmet erotskih želja
Photo: EPA
 STENOGRAFSKE BELEŠKE SA 5. SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE 7. AVGUSTA 1992. GODINE

Sednica je počela s radom u 19,15 sati. Prisustvovali su: akademik Dobrica Ćosić, predsednik SRJ - predsednik Vrhovnog saveta; mr Momir Bųlatović, predsednik Predsedništva Republike Crne Gore - član Vrhovnog Saveta; Pavle Bulatović, savezni ministar za unutrašnje poslove; general-pukovnik Života Panić, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije; Milo Đukanović, predsednik Vlade Republike Crne Gore; Zoran Sokolović, ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije; general-pukovnik Pavle Strugar, komandant II Armije Vojske Jugoslavije; pukovnik Slavko Krivošija, sekretar Vrhovnog saveta odbrane.

MOMIR BULATOVIĆ: Možeš li malo da prokomentarišeš ove podatke? Imaš li neka saznanja od MUP-a Crne Gore u vezi tog oružja?

PAVLE BULATOVIĆ: Oko ovih 350 komada, imam informacije da se to pripisuje MUP-u Srbije; u tim pričama sada je moguće da neko traži alibi, kao što neko traži alibi u Generalštabu; Čeko se poziva da će preko Generalštaba dobiti dozvolu za svoje vozilo, koje je, vjerovatno, sa teritorije Bosne negdje opljačkano i oteto. Moguće je da ljudi traže alibi; ministru Sokoloviću sam pokazao dva faksa, gdje se pominju Tikveš i Ilok, gdje neki komandant, Crnogorac – Živojin Ivanović, kao komandant jedinice za posebne namjene, obaveštava da grupa od 20 ljudi, naoružanih, može da se kreće preko teritorije Srbije i preko teritorije Pljevalja. On se potpisuje kao komandant neke posebne jedinice, ima pečat; on sebi daje ta ovlašćenja da se mora poštovati njegova naredba. Pitao sam ministra Sokolovića da li zna ko je to; rekao mi je da nije nikada čuo; ali, vjerovatno su ti ljudi prošli sa tom potvrdom preko Crne Gore; vjerovatno je i ova priča oko tih 350 komada, po sličnoj liniji - ili od sličnih ljudi.

Mi ćemo to imati sve dotle dok se ne pokupi naoružanje od naroda i negdje lageruje. Ali, mislim da se to, za narednih 15 godina, neće moći obezbijediti na efikasan način. Takođe, tačno je da su ta tri autobusa, oko ponoći, kada smo nas dvojica završili razgovor, javili su mi da su u to vrijeme prošla ta tri autobusa preko Pljevalja. Da je trajala još ta gužva, pa da je izašlo 150 ljudi, vjerovatno, ratno raspoloženíh i priključili se ovim - 1.000, koji su već bili tu.

ŽIVOTA PANIĆ: Da, ali to ne mora da se pripiše da je Vojska.

PAVLE BULATOVIĆ: Ne, ne kažem; ali, pozivaju se da su opremljeni iz kasarne “4 juli”.

ŽIVOTA PANIĆ: Znam - te kasarna “4 juli", te "Bubanj Potok“, a ja garantujem da niko nije maknuo odavde.

MOMIR BULATOVIĆ: Juče je, na primer, TV Priština snimala čitav taj događaj - i to ovaj albanski, znači, prištinski dio; skandirali su svi okupljeni ljudi: “Četniče, Pljevlja su uz tebe”. Nema nam veće potvrde, ovo što je rekao ministar Pavle Bulatović, da mi, zaista, učestvujemo aktivno u sukobima u Bosni i Hercegovini. Sad nema nikakve koristi od toga da se međusobno preganjamo oko toga odakle su ti ljudi prošli; prošla su tri autobusa; neka su prošli; a šta ćemo da radimo kada sutra dođu još tri, prekosutra - pet, itd? Možemo li oko toga da se dogovorimo?

ŽIVOTA PANIĆ: Imam konkretan predlog. Vi morate da ojačate vaše sastave MUP-a specijalnih jedinica: Srbija može da vam pomogne i Savezna Republika. Mi ćemo da pošaljemo našu vojnu policiju, koja će da vrši kontrolu putnih pravaca. Zatvorite ulaz u Pljevlja; stavite rampu, svako vozilo prekontrolišite, svako vojno vozilo ćemo zapleniti, koje tamo dođe. Ispitajte sve to. To je za tebe zadatak. Ti ćeš u nedelju da imaš sve dole; ako se vi slažete da se ne remeti civilni život i prolaznost kroz Pljevlje; a ako je Pljevlje ta tačka, gde se čuva stabilnost Jugoslavije, ne Crne Gore, onda mi taj posao gospodine Predsedniče, moramo tako da radimo. Napisaćemo naređenje; to je u mojoj nadležnosti; Vi ste dali generalno naređenje, pozvaćemo se na njega. Taj posao ćemo da obavimo; u nedelju ćete imati zatvorene sve prilaze i izlaze iz grada; sve ćemo pod kontrolom da držimo. Vas bih zamolio da MUP Jugoslavije, MUP Srbije i Crne Gore izvrši detaljnu kontrolu, da se naoružanje pokupi. Mi ne smemo da popuštamo, gospodine Predsedniče, ni po jednom pitanju. Oni moraju da se hapse, da se razoružavaju, razobličavaju.

DOBRICA ĆOSIĆ: Gospodine, generale Strugar, molio bih Vas da kažete svoj pogled na ovaj problem.

Delio sam oružje, takvo je bilo naređenje: Pavle Strugar, general u Hagu
Photo: EPA
PAVLE STRUGAR: Gospodine predsedniče, ne bih nešto posebno imao da dodam od onoga što su govorili general Panić, predsednik Bulatović i ostali drugovi. Kada ste Vi boravili gore, ja sam ranije, u ovom kontekstu, otprilike, govorio: koordinacija - da; ona je nužna; ona je trebala mnogo snažnije i ranije da se ispolji; ali, i podela rada, konkretno, da ne ponavljam, Vojska - za ono zašta je osposobljena; u protivnom, sama će sebe kompromitovati. Tamo gde je, zbog malobrojnosti ili neefikasnosti sredstava, a potrebe su da se zatraži i pomogne organima unutrašnjih poslova, to je i ranije radila bivša Jugoslavija; dakle, to su ti “spoljni prstenovi”; ali, sve ovo suptilno, ja sam se tada izražavao, a i sada mislim da je to pravi izraz - racija u pretresu, znači u traženju oružja, razoružanju, to moraju da rade organi unutrašnjih poslova; dakle, obratio sam Vam se, Vi ste sedeli sa predsednikom Bulatovićem, rekao sam da bi to trebalo da sa tako koordinira; jer, to što se sada dešava u Pljevijima, mnogo masovnije je bilo u minulom periodu. Ja sam bio par meseci u Trebinju, Bileći; nasrtali su na nas, itd - razne paravojne organizacije, koje su, raznim kanalima, apetitima, vezama, dovodili; prosto su ih nametali da uđu kod nas. Ja znam da su to bili “Beli orlovi”, u organizaciji predsednika Hercegovine, Vučurovića; on se još sa tim hvalio, dolazilo je po 50 – 150; pa sam ja, sa jednom od tih grupa, razgovarao. Ali, to je podzemlje. Ja sam tada bio oskudan sa ljudima na frontu, pa sam hteo, i koliko-toliko, već kad su tu, da ih obučem u uniforme jugoslovenskih vojnika, da damo naše naoružanje; ali, to su ljudi koji izvoljevaju, počev od motorola, traže prigušivače, itd. i da ne idu na front, nego da mi to očistimo; ja sam to najurio - jednu, pa drugu, pa treću grupu; bilo ih je 150; ja sam imao sa njima problema.

Ono što je govorio ministar Bulatović, to je tačno - vojska se vraćala sa fronta; tu je bilo raznih motiva - i za odlazak i za povratak sa fronta; šenlučilo se svuda - po Nikšiću, Podgorici i drugim mestima; to je jedva utihnulo; ali, to je već period iza nas; to je sada smireno; premda se, pre neko veče, opet čuju rafali kroz Podgoricu. To je sada uhvatilo Pljevlja. Ja ne bih bio kategoričan odakle su ljudi, mogu da budu sa svih strana; uglavnom, taj kanal ide ne Drinu i, vjerovatno, da se taj kanal koristi. General zna, mi tu imamo “R” jedinicu; ona je primila oko 150 regruta - u ovoj partiji; ono drugo su sve vojni obveznici; sa delom tih vojnih obveznika, zatvorili smo granicu prema Hercegovini. Logički, iskustveno znam, kada naiđu - njihovi prijatelji, poznanici, među njima je i Kornjača, koji inače vođi borbena dejstva oko Foče, itd. to je lekar, kada s njim razgovarate, sasvim je pristojan; zaključio sam da taj čovek pravilno rezonuje; to je samozvani komandant; u tom ambijentu Drine je posebna komanda, on tamo vlada prema Nevesinju - a ovamo opet je Vučurević. Dakle, to je kao “rogovi u vreći”: to je otpočetka, tu se ništa nije izmenilo.

Otvoreno ću da vam kažem pre nego što je general Panić došao, dok je bilo ono vrijeme, ja sam imao i zadatke - naoružavao sam taj narod; njima sam davao pomoć; njima sam ostavljao i artiljeriju, municiju, tenkove, samohotke; to je tačno. Deo tih tenkova i pet samohotki su došli preko Pljevalja, jer odavde nisu mogli doći. To je period od prije dva - tri mjeseca.

ŽIVOTA PANIĆ: Vi govorite da su sada, ovih dana, prešli?

PAVLE STRUGAR: Ne verujem.

MOMIR BULATOVIĆ: Posle isteka našeg naređenja da se povuče.

PAVLE STRUGAR: Za datum se ne bih vezao, jer od 19. sam muku mučio, inače, na frontu; posle sam to povlačio, nisam mogao dati ništa; premda sam imao izričito naređenje da više nikome ništa ne dajem; od tada nisam davao. Oni su sada prestali da dolaze. Nisam im davao i ne dam. Dakle, ja sam izdao, čim sam se vratio sa fronta, druga naređenja oko konstituisanja Armije i jedinica, sasvim precizna naređenja, a u skladu i na osnovna naređenja, koja sam dobio iz Generalštaba.
Jedno od njih je u pogledu reda i discipline koje je vrlo precizno, da se svuda uvedu garnizone patrole i kontrola garnizona u cilju: dovođenja naših vojnika u red, izgled, disciplinu; zatim, da se razoružavaju i hapse svi oni koji se na svoju ruku, ponašaju, šenluče i zloupotrebljavaju tu uniformu. To je dalo efekta - i u Podgorici, Primorju, Nikšiću, koje je bilo vrlo teško; zatim, kod Mojkovca. 345. Planinska brigada je došla iz Kranja, a inače u Pljevljima je bila jedna "R" jedinica - znači, razorna jedinica. Tako da je tu došlo do mešanja vojske; tu je bilo i prodaje oružja; i to smo zaustavili.

Tradicionalna srpska gostoljubivost: Logor Omarska, Ćosiću sasvim nepoznat
Photo: Stock

Naredio sam svim komandantima da pod ovim vidom dovođenja reda i discipline, vrše i razoružavanje svih naoružanih vojnih lica; pod tim sam podrazumevao i paravojne; ako su naoružane - nose uniforme; te su legitimisane i zavedene patrole oficirske da to sprovode. To je dosta uspešno urađeno. Zašto to nije do kraja urađeno i u Pljevlju, koji su razlozi, ne znam: mislim da ste mogli shvatiti, to je mali garnizon; ja sam iz Pljevlja morao da formiram jedan bataljon; to je bataljon, uglavnom, od vojnih obveznika, koji je izašao dole na granicu. To su vojni obveznici, opet, iz tih prostora; ja druge vojske nemam.
Kada o ovome govorim, i dalje imamo problema i oko Novog Pazara i oko Sjenice, Tutina; i tamo je išao onaj kanal od Bijelog Polja, ka Tutinu; tamo smo preduzimali zajedno mere, onda Raška i Novi Pazar: ja sam, tog dana, gospodina predsednika informisao, dajući svoju ocenu prilikom boravka, u jednom kraćem izlaganju to rekao. Potrebno nam je više koordinacije. Pod tim podrazumevam ovo: uhvaćeno je dosta ljudi, međutim, oni su predati organima unutrašnjih poslova - reonskim, koji su na tim prostorima; on ga, iza prvog žbuna, pusti. To je ocena i organa Nove varoši, zatim u Novom Pazaru.

Sada se to popravilo, sada je koordinacija i saradnja, u tom prostoru, mnogo bolja. Čak je, ovih dana prema izveštaju komandanta, preko 60 razoružanih ljudi. Mislim da ste tu vi napravili jedan potez - da ste poslali ljude, ili ovamo iz Užica, ili neko iz Republike, ne znam ko je došao, i obezbedio tu koordinaciju; do pre 20 dana, ta koordinacija i rad je bio dosta slab. Ne da se neće, nego nema poverljivih, sigurnih ljudi, na koje se mogu naši organi i komandanti osloniti: to su mesni organi unutrašnjih poslova, koji su pretežno muslimanski. To je suština.

Kod Pljevalja, posle ovoga što je general Panić rekao, nama je potrebna tamo vojska; jer, i da mobilišemo vojsku iz Pljevalja, nećemo ništa popraviti; tako da su nama potrebni: ročni sastav i da uđemo unutra; to se može rešiti. Takav slučaj smo imali i u ostalim mestima: pa kada se zavede taj red, to će se prekinuti. A onda, ostale metode, ovo što je predsednik Bulatović preduzeo već dva puta i Vi, sa njim, prošli put, mislim da će to da urodi i na makro planu kod muslimanskog življa, da se stvarno država za to angažovala; po mom mišljenju, treba istrajati na tom opredeljenju, koordinirajući funkcije Armije i ministarstava unutrašnjih poslova. Ono što smo napravili, to je dosta “razbucano” - ona tri centra u Crnoj Gori. Ja mislim da mora da bude jedan štab višeg nivoa. Vi znate i iskustva na Kosovu; tamo je pomoć funkcionisala besprekorno. Mislim da je ovde u pitanju neko rivalstvo.

MOMIR BULATOVIĆ: Ljude je uhvatila panika.

PAVLE STRUGAR: To ćemo da vidimo, pa ćemo da ispravimo.

MOMIR BULATOVIĆ: Bile su stavljene barikade ispred kasarne; ali je bio motiv, jer su se bojali da će povesti Čeka helikopterom iz kasarne. Oni su propustili vojnu kolonu, a samo su bila trojica na toj barikadi.

PAVLE STRUGAR: Mislim da bi bilo interesantno reći ko je sada taj čovek. To nije ličnost od poverenja; to su baksuzi.

MOMIR BULATOVIĆ: Njemu je čak i Duško Kornjača zabranio, prema ovim inforamcijama, da dolazi u Čajniče, jer je i njih pokrao.

PAVLE STRUGAR: Možemo mi to da rešimo, uz jednu upornost, ali bez dramatizovanja stvari. Mislim da nema nikakvih izgleda, ako se ti čelnici - njih nekoliko, pozovu, i bez te osornosti, da im se objasni, jer su to nepismeni ljudi; jedan od njih je dolazio kod mene na front, tražio je da mu ja dam napismeno da može da nosi oružje i dovede 500 dobrovoljaca na front. U razgovoru sa Bulatovićem, otkrio mi je ko je taj čovek; to je beštija, kome niko ne vjeruje. Ja sam tada bio halapljiv - da mi je bilo 500 vojnika, mnogo bi bio jači. Tako da njih ima puno; oni zaluđuju. To bi trebalo da se hapsi, da se raskrinka, da se objasni ko su ti ljudi, koji nam nanose toliku štetu - na opštem planu politike Jugoslavije. To bi trebali da urade ljudi, koji rade na informacijama, meritorni i obrazovani ljudi, koji znaju to uraditi.

MOMIR BULATOVIĆ: Još jedno kratko pojašnjenje. Hteo bih, za kraj, da budem siguran da su dobro dobro i pravilno shvaćeni naši napori i zalaganja. Iskreno da vam kažem, ne volim tu paralelu, koja je bila povučena oko toga da se, možda, ovo naše zalaganje može poistovjetiti sa nekom neprincipijelnom upotrebom Armije. Ne mislim da treba braniti nikakvu vlast upotrebom vojske; treba samo braniti drzavu. Meni je danas Čeko rekao: “Strpićemo se mi do novembra, svakako, mi ćemo u novembru da pobjedimo”. Ja sam mu rekao: "U tom slučaju, gospodine, primićete moje iskrene čestitke".

Ali, jedna je stvar, mislim da je bilo dovoljno jasno sebi dopustiti, zbog naše države, da nam se na tom prostoru sada desi nešto što će doprinjeti maksimalnoj diskreditaciji upravo ove države. Jer, Muslimani su spremni da na najmanji mig i znak, tako su nas obavijestili, se masovno pokupe i kolektivno se isele iz te opštine. Njih tamo nije ni ostalo mnogo. To bi bilo nešto što bi nam bio najgori udarac pred ovu Međunarodnu konferenciju o Jugoslaviji. Naravno, i to bih hteo da potenciram, duboko se protivim, kao i svi ovdje koji sede za ovim stolom, takvim metodama politike i u takvoj politici, koja ne bi bila efikasna da spriječi genocid i progon nad nekim dijelom stanovništva, na nekoj našoj teritoriji, ne bi sigurno niko, od nas, mogao da učestvuje. Recimo, za nas, u našem razmišljanju, to bi bio dovoljan povod da kažemo - mi smo nemoćni da zaštitimo to stanovništvo. Prema tome, ne zaslužujemo da imamo vlast. Ova naša nastojanja nisu usmerena prema tome da mi zadržimo pozicije - ovdje; nego da odbranimo državu, takvu, kakvu je mi doživljavamo da treba da bude.

Dobrica Ćosić glasno razmišlja: Muslimani određuju i diktiraju odnos svetske zajednice
ŽIVOTA PANIĆ: Iz razgovora, koji sam noćas vodio sa njim, shvatio sam da je Armija najveći krivac; a čuo sam da ste i vi, preko radija, izjavili da je Armija dosta kriva za ove slučajeve, ako je to tačno, a ako nije, ja se izvinjavam. Mi samo možemo da pomognemo, a 90% morate da rešavate sa MUP-om; mi ćemo samo maksimalno da pomognemo. Mislim da je realno da mi vršimo kontrolu; svako vojno vozilo da se dobro prekontroliše - putni nalog i sve ostalo. Naša vozila imaju oznaku "VJ" - znači, Vojska Jugoslavije, to smo promenili. Svako drugo vozilo - u kasarnu, vozača - napolje, ako je rezervista, itd. da se proveri odakle je i kako ide. Na prostoru Hercegovine i Bosne, nama je na hiljade i hiljade vojnih vozila ostalo. Verovatno da ta vozila idu tim pravcem. Svako vozilo ćemo da zaustavimo i oduzećemo. Takvo naređenje ćeš dobiti i tako ćeš postupiti.

PAVLE STRUGAR: U takvoj akciji su i ona dva poginula.

ŽIVOTA PANIĆ: To je bila smišljena akcija; tog komandanta bataljona smo zatvorili..

PAVLE STRUGAR: Ali, moram da kažem, mnoštvo vozila je išlo, bio je ustaljeni metod - pomoć iz reona.

ŽIVOTA PANIĆ: Sada je vreme da se to zatvori.

PAVLE STRUGAR: Mi smo to zatvorili, rekao bih 99%; ali, opet, kažem vam - ne možete vi garantovati; mi imamo na granici vojne obveznike; mi nemamo tamo jugoslovenskog vojnika na odsluženju – kadrovika.

ŽIVOTA PANIĆ: Svaki problem, koji treba da se rešava na nivou Crne Gore, komandant Armije ima velika ovlašćenja, da vam o tome ne pričam. Sve je on mogao sam da uradi; naravno, ako nema dovoljno vojske, da mu dajemo, na neki način, pomoć.

PAVLE STRUGAR: Nema dovoljno vojske.

ŽIVOTA PANIĆ: Znam da nema. Mi ćemo, odavde iz Beograda, da pošaljemo pojačanu četu, to je nešto malo manje od bataljona, sa specijalnim zadatkom: oni će taj posao da obavljaju. Tamo će da ih prihvati Damjanović - u nedelju: zajedno sa MUP-om moraju da budu na tim stanicama. Jer, mi ćemo da kontrolišemo vojna, a oni će da kontrolišu civilna vozila: ako dođe do nekog sudara, mogu da se brane zajednički; policija ima veća iskustva od naše policije. Prema tome, ovaj problem ćemo da rešavamo. Drugi problem - smatram da to treba da bude u nadležnosti MUP-a Crne Gore - to je obračunavanje sa paravojnim organizacijama. To treba hvatati i hapsiti. Kad je vojska prisutna u tim reonima, onda neće doći do ovakvih ekscesnih okupljanja građana, kao što je tu bilo. Ovakvim akcijama zaštitićemo prostor i neće biti problema.

DOBRICA ĆOSIĆ: Neću reći nešto značajnije od onoga što ste vi i već rekli, niti ću moći da predložim nešto bitnije i konkretnije od onog što ste već predložili i što u svojim resorima i kompetencijama znate i razumete kao mogućnost nekih efikasnih akcija. Pridružio bih se vama da je predmet naše rasprave izuzetno, izuzetno značajan. Nije samo reč o građanskom miru u Pljevljima, nije reč o ugrožavanju građanskog mira i integriteta Republike Crne Gore. Reč je o ugrožavanju čitave naše države, reč je o “fitilju” za pobunu u Sandžaku, reč je o motivacijama za samu intervenciju i to u ovim danima dobija izuzetne razmere i jedan realitet koji pomera naš pristup na jedan daleko viši i odgovorniji stupanj nego što je rasprava sa svim ovim pretpostavkama.

Ono što je izuzetno složeno u Pljevlju, koja je metafora naše opšte situacije, to je što je teško razlučiti rodoljublje od kriminala: što se tu rodoljublje i kriminal mešaju i što se meša u takvim odnosima i u takvim vidovima da smo u takvom "mutljagu" i našoj muci participirali svi - MUP Srbije, MUP Crne Gore, Vojska. Biće potrebno, doista, mnogo vremena da razlučimo kriminal od patriotizma, političku vojsku od patriotske, nacionalne vojske. To će da nas muči, ako nas druge okolnosti ne primoravaju na veće muke, dok traje rat u Bosni. Pljevlja nije naš poslednji razgovor. Pored svega ovoga što ste vi predložili i rekli, ja bih podržao sve predloge koji težište u rešavanju ove situacije daju u odgovornost organa unutrašnjih poslova i jedne i druge republike i, razume se, saveznog faktora. Ja molim da se vojska što manje koristi u ovom slučaju; da se ona koristi u krajnjoj nuždi. Tako ja razumem težinu naše situacije. Jer, to je presedan. Sutra ćemo vojsku morati da upotrebljavamo u Rožaju, Novom Pazaru itd. Vi znate koliko je tamo “fitilja” spremljeno da se potpali.

Uradite s vojskom što ste naumili; pomozite Crnoj Gori u tome, pomozite Pavlu Bulatoviću, srpskom MUP-u, ali u sadržajnim vidovima one koordinacije koju smo mi na prošlom sastanku dosta jasno precizirali. Vrlo žalim što ta naša odluka nije kako treba sprovedena. Moram da kažem da sam iznenađen da su mogući takvi incidentni odnosi, kao što je s kapetanom, eliminacija njegovog učešća i prisustva koje nije nenačelne prirode. To je pitanje poverenja, pitanje saradnje koja sutradan može da bude odlučujuća u odbrani naše teritorije, u mnogo težim situacijama nego što su sada Pljevlja.

Dakle, ako dosledno i što ispravníje sprovedemo odluke sa prošle naše sednice, sa ovim novim predlozima koje ste dali, uz ovako silno angažovanje političkog rukovodstva Crne Gore, mislim da tu možemo da držimo pod našom kontrolom. Vašim predlozima bih dodao još jedan - to je razgovor sa političkim prvacima, vođama političkih stranaka koji komanduju paravojnim formacijama. Ta gospoda dobijaju izbore i prave političke karijere sa svojim oružanim pristalicama. Oni će nama nositi silne političke štete dugo. Oni su nam kriminalizovali život u velikim gradovima. To što se događa je zaista ozbiljno za jednu pravnu državu. Ja ne mogu ništa precizno zaključiti. Neću ništa zaključiti. Ja sam se pridružio vašim pogledima i predlozima, a vi ste najodgovorniji ljudi da ovu izmenu mišljenja, jednostavno, prevedete u pojačanu aktivnost, pojačanu odgovornost i koordinaciju napora. Momire, ne znam šta smo mogli više učiniti? Ako imate veće zahteve – recite!

Briga za ranjenike: Pavle Bulatović i Zoran Lilić u viziti
Photo: EPA
MOMIR BULATOVIĆ: Ja se s tim apsolutno slažem. Samo da preciziramo jednu stvar. Predlog Panićev da operacionalizujemo na taj način da Armija, u saradnji sa našim snagama, na određenim punktovima zaustavlja i kontroliše vozila koja imaju registarske tablice JNA i da pomaže u zaustavljanju i kontroli većih grupacija - dva, tri, pet autobusa; ako su ljudi u uniformama i naoružani to nije lako zaustaviti.

ŽIVOTA PANIĆ: Na to sam mislio.

MOMIR BULATOVIĆ: Kod ljudi je ogromna nedoumica. Kada je juče ovaj uhapšen odmah se postavilo pitanje u samim Pljevljima zašto baš prvo Srbin da bude uhapšen. Šta je bilo kod naše policije? Naša policija se bojala da Srbin na Srbina ne okrene cijev, jer su Muslimani stajali oduševljeno sa strane i pokazivali znak "V". Mislim da se mora odbraniti neki princip pravne države. Te paravojne formacije nas guraju prema ogromnom zlu. Onda mi kažu, da me utješe: “Ne bi mi insistirali da se bije Srbin sa Srbinom, nego bi se okrenuli pa zajedno pobili Muslimane”; katastrofa još veća. Ja sam zadovoljan sa ovim predlozima.

DOBRICA ĆOSIĆ: Dobro, da pređemo na drugu tačku dnevnog reda: Situacija u zemlji - mogućnost napada i izvođenja vojne intervencije. Dozvolite da vam izložim jednu svoju strepnju, zabrinutost; ne morate se izjašnjavati iscrpno, ali bih hteo tu strepnju da vam prenesem, da vam je ostavim, pa da je u sebi proverite, i da je odbacite sutra ako nisam u pravu. Imam doživljaj da naša situacija postaje sve teža, sve dramatičnija, sve neizvesnija i postaje sasvim kritična.

Više se ne radi o naporima za skidanju sankcija. Sada se radi o tome da li možemo da izbegnemo vojnu intervenciju. Po mom mišljenju, stvaraju se motivacije za vojnu intervenciju, traže se motivacije; insceniraju se povodi, tako izgledi za vojnu intervenciju izgledaju sve veći. Mi bi bili politički nezreli ljudi ako ne bi uključili, pored ostalog, i ovo: naša spoljna politika i Panićeva silna aktivnost nije dala velike rezultate. Po mom mišljenju, ti rezultati su skromni; oni su propagandni; oni su medijski; oni nisu politički, ili su politički u skromnoj meri, u meri koja je daleko od toga da može biti kao odrednica odlučujuća u stavovima i politikama velikih sila, EZ, Saveta bezbednosti, i posebno Amerike.

Naši napori da idemo ka ubrzanoj demokratizaciji i transformaciji društva, da tu postignemo neke efekte, nisu dali određene rezultate i nisu značili ono što nam se činilo da može značiti. Pokazalo se da ti izgovori da je reč o nacional-boljševizmu u Srbiji ili “prefarbanim” komunistima, “rozikastim” komunistima u Crnoj Gori na vlasti, to su doista izgovori. To nije bila ozbiljna optužba i ozbiljan razlog za naš ovako težak međunarodni položaj. Ne znam šta smo mogli više da učinimo za ovih mesec dana nego ovo što činimo: izbori, Ustav, “okrugli sto”, zakoni koje spremamo. Pa, ipak, kad čitate stranu štampu, kad pratite stavove - ništa se prema nama bitno nije promenilo.

Plaši me vojna intervencija, Zapad je na sve spreman: Dobrica Ćosić u slutnji
PHOTO: Vladimir Milovanović/ Betaphoto

Ja imam privatnu procenu - vi je odmah porecite - da Muslimani određuju i diktiraju odnos svetske zajednice prema nama svojim izuzetno moćnim zaštitnicima i jednom agresivnom beskrupuloznom, ratobornom politikom koju vode svim sredstvima na međunarodnoj sceni. Muslimani biju odsudnu bitku za svoju koncepciju, za svoju državu, za svoju ideologiju, za svoj svet na Balkanu i Evropi. Oni imaju objektivne uslove da tu bitku dobiju. Oni ne bi bili što to jesu ako ne bi ovakve prilike kakve postoje u svetu propustili da izvojuju odlučujuću bitku nad nama Srbima, Crnom Gorom, Jugoslavijom. Sada se Tuđman silno učvrstio, koji će to, kao nacionalni vođa i tvorac nove hrvatske države, iskoristiti da “pliva” na “muslimanskom talasu”, da ostvari svoje ciljeve u Bosni i Hercegovini i da nas likvidira u Bosni i Hercegovini i reši pitanje Krajina i srpsko pitanje u Hrvatskoj.

Mislim da je ta koalicija, uz pomoć neislamskog faktora i američkog faktora, spremna da nas potuče, da nas potuče vojnički; oni hoće nas da poraze u ratu. Ja ne vidim tu nikakvih ozbiljnih nastojanja da oni žele mir pregovorima; oni hoće da nas potuku. Da hoće mir pregovorima, mi bismo s njima mogli da se sporazumemo i oko teritorije, oko granica i svih tzv. unutrašnjih problema države Bosne i Hercegovine. Vi vidite da od toga nema ništa. Milošević i Bulatović su pozvani sa predsednicima svih republika, idući petak u Brisel. Ne znam da li će oni da idu, zašto će da idu i da li treba da idu? Taj njihov put zaslužuje poseban razgovor i moraćemo da izmenimo mišljenja o tome. Ja imam neki svoj pogled, neki svoj predlog, za koji nisam siguran da je sasvim razuman, i biće potrebe da se proveri.

Dakle, naša situacija se ubrzano pogoršava, pogoršava se položaj naše države, a imam osećaj da se mi ponašamo inercijski - redovno, po redovnom stanju. To jeste naša stara moć i nadmoć da se u ovakvim prilikama ponašamo redovno. Biću slobodan da vojsci predložim vanredno ponašanje. Ja vidim u vašim izveštajima (obraća se generalu Paniću) da vi radite na podizanju bojne gotovosti i da je to stalni vaš napor. Međutim, ono što ja znam - možda ne znam najbitnije - meni se ne čini da se vi spremate za najgore.

ŽIVOTA PANIĆ: Za rat?

DOBRICA ĆOSIĆ: Za rat. Mislim da morate da se spremate za najgore, a kako i šta sve i u tom najgorem, treba da se dogovori na najvišem mestu i u najkompetentnijem sastavu. Ako imate potrebe, razloga ili ste uvereni da je moja briga opravdana, recite mi nešto, recite i sebi; ako ne - mi ćemo u utorak imati Državni savet. Vi ste se možda iznenadili mom predlogu da sam, koristeći jednu ustavnu mogućnost konstituisao Državni savet. Molim vas da mi verujete da je on neophodan. Taj forum najodgovornijih ljudi biće pozvan da formuliše našu neposređnu državnu politiku, tim pre što moramo da ovladamo politikom predsednika Vlade i Vlade koja je dosta “komotna”, vodi se u prvom licu. Mi dolazimo kao država u vrlo nepovoljan položaj.

Jedan stranac mi je danas rekao: “Londonska konferencija o Jugoslaviji može vam biti islamska inkvizicija, ako uspe njihova namera da dovedu četiri islamske države, i sve ono što će da nose faktori američkog uticaja". Molim vas da se pripremite za razgovor u utorak. Smatram da odluke koje budemo doneli u utorak obavezuju sve nas na našim radnim mestima da delujemo kao jedinstvena celina. Vi ste (obraća se generalu Paniću) predložili da taj sastanak držimo u Karađorđevu. Pošto imamo mnogo posla, a noću se ne može putovati, predlažem da idemo bliže – u Dobanovce.

ŽIVOTA PANIĆ: Da bi se izvršio organizovani napad, kako to pripremaju "zapadnjaci“, treba da prođe dosta vremena: oni ne mogu sada da krenu.

DOBRICA ĆOSIĆ: Da li ste vi sigurni koliko su oni vremena utrošili za pripreme?

ŽIVOTA PANIĆ: Oni moraju da izvrše pripremu dovođenja jedinica.

DOBRICA ĆOSIĆ: Možda su te pripreme već izvršene?

Napašće nas desantnim snagama preko Prevlake: Mudra analiza generala Živote Panića
Photo: Stock
ŽIVOTA PANIĆ: Nisu, jer mi to pratimo. Oni sada mogu da izvrše jedan avio udar na nas, kao neku opomenu, i to da dejstvuju po jedinicama srpske vojske BiH i vitalnim objektima u Srbiji i Crnoj Gori, kao što su Aerodrom Podgorica, svi naši aerodromi, vojna industrija i (...) Mi smo za to izvršili određene pripreme. Mi to pratimo. Sve naše jedinice PVO su u povišenom stepenu borbene gotovosti; stalno traže da se ta gotovost malo skine, ali mi to nećemo učiniti. Oni mogu da izvrše desantiranje na području Prevlake - i za to smo spremni, a desantiranje bi se vršilo od jedinica koje su već pripremljene u Italiji.

DOBRICA ĆOSIĆ: Da, to znam.

ŽIVOTA PANIĆ: Pripremljene su i jedinice Hrvatske. I Hrvatska sada ide da oslobađa svoju teritoriju na Prevlaci. Kasnije bi se uvukla vojska Evropske zajednice, Amerikanci itd. Međutim, da bi to učinili Savet bezbednosti mora da donese jednoglasnu odluku da se snage angažuju. Ja lično ne verujem da će do toga doći.

DOBRICA ĆOSIĆ: Noćas je sednica Saveta bezbednosti.

ŽIVOTA PANIĆ: Ako je, sada su Amerikanci u manjini. Videli ste da je njihov predlog oko ljudskih prava podržalo samo šest zemalja; znači, nešto nije u redu. Buš ima sada dosta nezgodnu situaciju. Mi “navijamo” da on pobedi, jer je bolje Jugoslaviji sa Bušom nego bez Buša; to je sigurno. Međutim, njegova potpuna aktivnost će da dođe pred izbore – septembar, oktobar, kada će najviše raditi na propagiranju. Ovim merama koje preduzima želi da zadovolji javno mnjenje koje je maksimalno pripremljeno za ratnu opciju.

DOBRICA ĆOSIĆ: Vidite šta se s logorima dogodilo, kako su logori iskorišćeni.

ŽIVOTA PANIĆ: Najgore je, gospodine Predsedniče, što ne znamo šta će sutra da bude i šta nam planiraju. Oni su sada udarili na logore; dali su spisak po logorima: 250, 300, 2000, 5000 itd.

MOMIR BULATVOVIĆ: Oni to prikazuju na televiziji.

ŽIVOTA PANIĆ: Oni prikazuju što su montirali.

DOBRICA ĆOSIĆ: Kakav je to logor Omarska?

ŽIVOTA PANIĆ: Oni zarobljenike muslimane čuvaju u zatvorima. Zatvori su privremenog karaktera. Naši makar ove čuvaju, a oni naše poubijaše sve. Njima svi veruju, nama ne veruju. To je režija. Oni su tu režiju napravili i po toj režiji idu i samo taj mrežni dijagram štikliraju.

DOBRICA ĆOSIĆ: Da.

ŽIVOTA PANIĆ: Stalo se malo, pa se videlo da se javno mnjenje u svetu menja, situacija nije kako treba. Odmah se Tačerka angažuje; Mejdžor smatra da to nije u redu. Britanska obaveštajna služba najbolje podatke ima i najbolje procene daje. Ono što čujete preko radija, a što su Britanci dali, smatrajte da je u redu. Rusi su se, prema našim saznanjima, priklonili svim ovim stvarima. Međutim, ne bi trebalo to da prihvate i oni će prvi da budu ti koji će da kažu "ne". Ja u to verujem.

Neobavešen: Vladislav Jovanović, ministar inostranih poslova
Photo: FoNet/ Dragan Antonić
PAVLE BULATOVIĆ: Pretpostavlja se da 6 do 7 hiljada italijanskih vojnika ima u Albaniji.

ŽIVOTA PANIĆ: Ne ima - viđeni su!

DOBRICA ĆOSIĆ: Nećemo širiti temu, o tome ćemo razgovarati u utorak. Ja sam iskoristio priliku da izrazim tu strepnju. Ja sam dva dana vrlo uznemiren i - da ne krijem – uplašen.

MOMIR BULATOVIĆ: Neke stvari su izvan našeg domena moći. Da li će nas oni napasti ili ne, zavisi od njihovih interesa. Ono što mene strašno plaši, to je da užasno gubimo vrijeme, da nama, prolaze nedelje i nedelje, a da nismo utvrdili šta je to što je minimum naše državne politike za što zaista moramo da ratujemo, ako nam druge nema.

DOBRICA ĆOSIĆ: To je osnovno.

MOMIR BULATOVIĆ: Ja danas dobijam poziv za Konferenciju u Brisel. Mi nismo imali prilike da međusobno razgovaramo. Ja sam sa neprijatnim iznenađenjem shvatio da naš kolega i prijatelj Vlatko Jovanović, ministar inostranih poslova, nije u posedu onih informacija koje smo ovde zaključivali mnogo se mučeći na našem Savjetu odbrane. Nama treba koordinacija. Ako nam je sudbina da ginemo kao naši preci, bar da znamo zbog čega treba da ginemo.

DOBRICA ĆOSIĆ: Tako je.

MOMIR BULATOVIĆ: Mislim da smo bez ikakve potrebe izgubili jednu nedelju. Vi se sećate da smo razgovarali oko toga da Ministarstvo inostranih poslova treba nešto stučno da nam obradi. Meni je Vlatko Jovanović rekao da ne može ništa da obradi.

DOBRICA ĆOSIĆ: Dao sam mu nalog, ali dockan.

MOMIR BULATOVIĆ: On mora da prisustvuje projektnom zadatku. On iz toga što mi kažemo da izvuče materijal, pa da ponovo sjednemo.

DOBRICA ĆOSIĆ: Ja usput ponekad bivam obavešten od predsednika Vlade, ali to nije dovoljno, a o mnogim akcijama i događajima nisam obavešten. Tu idu note, pisma, faksovi o krupnim pitanjima. Slažem se da smo izgubili vreme, i dalje gubimo vreme. Sa ljudima iz Bosne moramo naći jedan način odnosa i uticaja koji mora da bude na višem stupnju nego do sada. Naša odgovornost za njih je veća i njihova odgovornost prema nama mora biti mnogo veća. Zahvaljujem vam na razgovoru. (Razgovor završen u 21,00 sati).

* Nastavak feljtona u sredu 25. maja

star
Oceni
4.36
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi