Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (87)

Srbi se uzdaju u Pentagon

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: content.answcdn.com

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 13. avgusta 1992. godine

PRESTANAK BORBI I PRIZNAVANJE BOSNE
Posle završetka razgovora državnih delegacija koje su predvodili premijer Milan Panić i Demirel izdato je zajedničko saopštenje u kome se kaže:

1. Obe strane pozivaju na momentalno zaustavljanje svih vrsta borbenih dejstava u Bosni i Hercegovini i na politički dogovor na bazi uvažavanja svih legitimnih prava tri nacionalne zajednice.

2. Jugoslovenska strana je najavila svoju odluku da prizna državu Bosnu i Hercegovinu u postojećim granicama. Jugoslavija se, takođe, deklarisala da nema nikakvih teritorijalnih pretenzija prema Bosni i Hercegovini.

3. Jugoslovenska strana će nastaviti sa zalaganjima da se prekinu borbe. Turska i Jugoslavija veruju da je prvi korak uklanjanje svog teškog naoružanja i njegovo stavljanje pod kontrolu Ujedinjenih nacija. Teško naoružanje bi se uklanjalo simultano od svih zaraćenih strana. U prilog tome obe strane će zatražiti od Saveta bezbednosti da preduzme akciju da bi se to obezbedilo.

4. Jugoslavija smatra da je potrebno da se inspektori Ujedinjenih nacija postave na njenim granicama prema Bosni i Hercegovini kao i na svim vojnim aerodromima na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.

5. Jugoslovenska strana je spremna da garantuje sigurnost koridora za dopremanje humanitarne pomoći iz Beograda u Sarajevo. Takođe, jugoslovenska strana je ponudila besplatno i neograničeno korišćenje beogradskog aerodroma za dopremanje humanitarne pomoći u okviru Rezolucije Ujedinjenih nacija.

6. Obe strane su se založile za što brže otvaranje puta od Splita prema Sarajevu i od Zagreba prema Sarajevu kako bi ti koridori počeli da se koriste.

Sad mi je sve jasno, Panić mi je objasnio: Sulejman Demirel, prosvetljen
Photo: www.iisd.ca
7. Jugoslovenska strana je takođe ponudila svoju pomoć u razmeni svih zarobljenika rata između tri zaraćene strane po principu "svi za sve". Ta bi se razmena obezbedila pod pokroviteljstvom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta uz pomoć Turske. Jugoslovenska strana je takođe zatražila da se zatvore svi zatvori i da UN preuzme nadgledanje izbegličkih logora.

8. Jugoslovenska strana je čvrstog mišljenja da niko ne može rešavati probleme upotrebom oružja i da se pregovori ne mogu bazirati na rezultatima postignutim oružjem.

9. Turskoj strani su do detalja objašnjeni jugoslovenski pogledi na situaciju u Bosni i Hercegovini.

10. Jugoslovenska strana je izrazila svoje namere da prizna sva ljudska i manjinska prava bazirana na principima KEBS-a u odnosu na Kosovo i Sandžak.

***

PUT BRATSTVA I JEDINSTVA JE MINIRAN
Auto-put "Bratstva i jedinstva" još uvek je velikim delom potpuno zatvoren za sva vozila, a prema informacijama u beogradskom štabu UNPROFOR-a ni mine sa ove važne saopbraćajnice nisu uklonjene. Vozila UNPRFOR-a jedina su koja poslednjih meseci krstare ovim putem i minska polja već su im zadavala velike glavobolje.

Podsećamo da su zvaničnici ovog Saveznog ministarstva za saobraćaj istakli, pre dva dana, da bi uz malo dobre volje i akciju čišćenja i sređivanja puta, koja bi trajala sat vremena, ovaj auto-put potpuno bio osposobljen za putnički i komercijalni saobraćaj.

Kako ističe zamenik glavnog štaba za civilna pitanja UNPROFOR-a, međunarodne snage ne žele nove incidente na prostorima bivše Jugoslavije. Prema tome, i puštanje u saobraćaj autoputa "Bratstvo i jedinstvo" moralo bi da bude povezano sa velikom akcijom čišćenja mina duž puta i stvaranja potpune sigurnosti za eventualna vozila koja bi se njime kretala.

Photo: Stock
Stoga bi sve strane morale da budu uključene u dogovor o tome da li će ova važna saobraćajnica u središtu Evrope, koja povezuje Istok i Zapad, uskoro ponovo biti sposobna za saobraćaj. U sedištu UNPROFOR-a takođe ističu da bi bio zaista veliki korak ako bi se obe strane saglasile oko ovog problema, kao što je to uostalom i premijer Panić predložio prilikom susreta u Budimpešti sa hrvatskim predsednikom vlade Gregurićem.

Kao što ističu zvaničnici UNRPFOR-a, informacije koje su stizale poslednjih nedelja sa terena prilično su obeshrabrujuće jer govore o tome da je autoput "Bratstvo i jedinstvo" velikim delom miniran. (S. Bogdanović)

***

FRANCUSKA SKUPŠTINA O JUGOSLAVIJI (Pariz, 12. avgusta):
Pod pritiskom poslanika svih političkih stranaka, za naredni utorak sazvana je komisija francuskog parlamenta za pitanja spoljne politike na kojoj će šef diplomatije Rolan Dima podneti ekspoze o "situaciji u bivšoj Jugoslaviji". U Parizu je, danas saopšteno da u petak u posetu francuskim "plavim šlemovima" u Hrvatsku putuje ministra odbrane Pjer Žoks, dok će njegov kolega za humanitarna pitanja, Bernar Kušner krenuti takođe za Jugoslaviju, čim se Savet bezbednosti izjasni o "humanitarnoj intervenciji".

Ministarstvo inostranih poslova je, uz saopštenje o ovim posetama, ponovo naglasilo da "vlada deluje u ime Francuske i u okviru Ujedinjenih nacija" i da je "upravo ona tražila i izdejstvovala da vojne snage ubuduće prate humanitarne konvoje i da se omogući kontrola zarobljeničkih logora". Sedište francuske diplomatije upozorilo je još jednom "na kompleksnost jugoslovenske drame i da niko više od Francuske ne deluje na svim planovima, uključujući i vojni, u nastojanju da se ona reši i ujedno pomogne ugroženom stanovništvu. Tim povodom je saopšteno da je Francuska stavila na raspolaganje jedan izviđački avion "awaks" radi kontrole embarga u Jadranu. Uticajni ministar u vladi Žak Lang je rekao da je i Francuska spremna da učestvuje u vojnoj intervenciji u našoj zemlji, ukoliko na to, kako je rekao, pristanu sve evropske zemlje i Ujedinjene nacije. On je, međutim, upozorio da se takva akcija "ne može improvizovati" i da je predhodno neophodno odrediti "njene razmere, ciljeve i preventivne mere".

***

GRČKI VETO U NATO-U? (Atina, 12. avgusta):
Zvaničnici u Ministarstvu inostranih poslova u Atini ne isključuju opciju da Grčka stavi veto, ako se o pitanju upotrebe vojnih snaga glasa u NATO-u, objavila je tv stanica Mega.

Ta mogućnost se danas elaborira i u dnevnim listovima, koji polaze od odlučnog stava premijera Micotakisa da se situacija u BiH može samo pogoršati ako dođe do strane vojne intervencije "radi obezbeđivanja humanitarne pomoći". Jedino rešenje je u pregovorima tri naroda koji žive u BiH, ukazuje se u Atini, sad već gotovo i u formi apela. jer, Grčka nije ravnodušna zbog moguće eskalacije sukoba koja ne bi, veruje se, mimoišla ni nju.

Nijedan strani vojnik ne bi smeo da se pojavi na bosanskohercegovačkoj zemlji osim "plavih šlemova" UN, koji su u mirovnoj, posmatračkoj misiji, ističe se danas u Atini.

Danas su grčke radio i tv stanice, kao razuman stav, prenele upozorenje nemačke opozicije svojoj vladi da "nemački vojnici nemaju šta da traže u Bosni". Ovde se izražava čuđenje zbog čega je Francuska toliko uporna da svoje trupe što pre pošalje "u bosanske planine".

Kako izveštavaju grčki mediji, što se srpske strane tiče, ona je poslednjih dana dala više uverljivih znakova da želi brzo okončanje rata. "Danas je jugoslovenski premijer Milan Panić u Ankari rekao Sulejmanu Demirelu da je došao da ponudi mir, a ne rat" na Balkanu, objavljeno je u Atini. Istovremeno se dodaje da je Demirel istakao da Turska nije slala Bosni nikakvo oružje. Ipak, uz tu informaciju podseća se da je u nedelju list "Hurijet" objavio turski poziv međunarodnoj zajednici da se bombarduju srpski ciljevi u Bosni.

Photo: BETA/AP Thanassis Stavrakis
"Ta nea" (opozicioni list - PASOK) objavila je danas da poštuje tri plana NATO-a o jugoslovenskoj krizi. U tekstu se u podnaslovu ističe mogućnost da Grčka stavi veto, što se, među posmatračima, tumači i kao zahtev opozicije grčkoj vladi da to učini. Prdstavnik MIP-a Dimitris Avramopulos je, govoreći o situaciji u vezi sa ratom u BiH, bio, međutim, jasan da se Grčka protivi vojnoj intervenciji, kao što je rekao i premijer Micotakis.

I "Elefteros tipos", list blizak Micotakisovoj vladi, danas sugeriše grčki veto.

Poznato je da je Grčka članica NATO-a i odnedavno i zapadnoevropske unije. U njenim vodama je, kako je "Politika" već pisala, u ovom trenutku veći broj savezničkih bojnih brodova, krstarica i nuklearnih podmornica.

U vezi sa "republikom Skoplje" danas su u Atini vođeni razgovori sa Jeljcinovim izaslanikom Vitalijom Čurkinom. Virginija Cuderu, podsekretar u MIP-u, i Čurkin imali su "tvrde razgovore", pošto Atina osuđuje odluku Rusije koja je priznala Makedoniju pod tim imenom. Čurkin je uveravao domaćina da Rusija želi da sa Grčkom ima najbolje odnose u duhu tradicije i prijateljstva. Čurkina će primiti i novi šef diplomatije Mihalis Papakonstantinu, dosadašnji ministar pravde. (Radislav Ćuk)

***

PENTAGON SAVETUJE UZDRŽANOST (Njujork, 12. avgusta):
Konsultacije u Savetu bezbednosti o nacrtu rezolucije kojom se predviđa mogućnost upotrebe vojne sile u obezbeđivanju dostavljanja humanitarne pomoći Sarajevu i drugim gradovima u BiH trajale su do kasno u noć. Dogovoreno je da se sledeća zatvorena sednica održi sutra pre podne, posle čega bi se na otvorenom zvaničnom sastanku glasanjem usvojio tekst koji su predložili Britanija, Francuska i SAD. Prema sadašnjim predviđanjima rezolucija će biti prihvaćena većinom glasova i pretpostavlja se da će Kina i, možda, još neka delegacija ostati uzdržane. Za prihvatanje dokumenta potrebno je devet glasova pod uslovom da nijedna od stalnih članica ne upotrebi veto, što se ne očekuje, s obzirom na to da je i ruska delegacija pokazala spremnost da glasa "za".

Kao što je poznato, predlog rezolucije sadrži odluku o aktiviranju glave 7. Povelje UN, koja omogućava i upotrebu vojne sile. Cilj je, za sada, ograničen na vojnu podršku konvojima koji dostavljaju humanitarnu pomoć. Pored ove, pred članicama Saveta bezbednosti naći će se i rezolucija o zaštiti ljudksih prava na čitavoj teritoriji bivše Jugoslavije, sa pozivom da se na osnovu ženevskih konvencija utvrđuje i lična odgovornost onih koji su prekršili norme međunarodnog prava. U oba teksta postavljen je zahtev da se odobri slobodan pristup koncentracionim logorima predstavnicima Međunarodnog crvenog krsta i drugih humanitarnih organizacija. Traži se, takođe, i temeljna istraga o svemu što je u tim logorima činjeno.

Usvajanje rezolucije koja aktivira glavu 7. Povelje je prelomni trenutak, nagore, u odnosu Ujedinjenih nacija prema krizi na jugoslovenskom prostoru. Do sada je ta misija bila isključivo mirovnog karaktera, što znači održavanje pregovorima postignutog prekida vatre, bez učestvovanja u oružanom sukobu. Prevođenje te misije pod propozicije glave 7. omogućava stvaranje koalicija ili akcije pojedinih država na obezbeđivanju dostavljanja pomoći uz upotrebu vojne sile. Za ovo se traži konsultovanje i koordinacija sa Ujedinjenim nacijama, ali ostaje dosta širok prostor za tumačenje pojma "obezbeđivanje humanitarne pomoći", tako da uvek postoji bojazan da se vojne akcije usmere i na druge ciljeve pa i za postepeno uvlačenje u građanski rat i jednostavno opredeljivanje, što je sve veoma opasno i rizično.

Ima dosta komentatora i analitičara koji upozoravaju da bi sve to moglo u jednom trenutku da izmakne kontroli i pretvori jugoslovenski prostor u nešto slično onome što se događalo u Vijetnamu ili Libanu. Zato se u konsultacijama i tražila što je mogućno veća opreznost i preciznost. To je i razlog što odluka nije donesena danas, kako se inače predviđalo, već je državama članicama ostavljeno vreme do sutra da obave poslednje konsultacije sa svojim vladama.

Noćašnja sednica je bila zatvorena ali se ipak može saznati da je debata bila veoma živa i da su iznete mnoge primedbe i rezerve. Kina i Zimbabve, koji ističu svoj principijelni stav da su protiv ovakve vrste vojnih intervencija, kao i neke nesvrstane zemlje, izražavale su bojazan da vojna intervencija, kakvu predviđa rezolucija, može da postigne i kontraefekat i dovede do širenja sukoba, umesto njegovog smirivanja. Zbog tog smatraju da ograničavajuća odrednica o isključivom cilju dostavljanja humanitarne pomoći treba da bude što više naglašena i da se svaka akcija, u tom smislu, najneposrednije veže za Ujedinjene nacije i njihovu kontrolu.

Bilo je i sasvim suprotnih zahteva da se domet mogućnosti upotrebe vojne sile "proširi i na druge ciljeve", što su zagovarali predstavnici Austrije i Mađarske. Svima je bilo jasno da autori misle na ciljeve izvan Bosne, što je većina učesnika u raspravi odbacila kao suviše radikalnu poziciju.

Photo: adsoftheworld.com
Međutim, pristalice oštrijih formulacija su ipak nešto postigle, pa je u tekst nacrta ugrađena formulacija d se sukob u Bosni i Hercegovini može smatrati "opasnim po svetski mir i bezbednost". To je vrlo opasno jer omogućava onima koji žele da šire shvate ovlašćenja iz rezolucije svoje pretnje usmere i izvan Bosne, odnosno u nekom još nedefinisanom budućem trenutku prema Srbiji, što već traže mnogi "jastrebovi" u medijima tvrdeći jednostrano da "agresija potiče iz Beograda".

Ovo je donekle ispravljeno u tekstu druge rezolucije (o kršenju ljudskih prava) gde je iz nacrta brisana rečenica kojom se Srbija i Crna Gora izdvajaju kao glavni krivci za stvaranje koncentracionih logora i zamenjena uopštenijim terminom da se "sve strane u sukobu upozoravaju na obavezu pridržavanja međunarodnog humanitarnog prava". Međutim, sve su to samo doterivanja i poslednja diplomatska "glačanja" dokumenata za koji je već obezbeđena većina glasova u savetu bezbednosti.

Zanimljivo je u celom ovom ubrzanom i političko izbornim američkim motivima obeleženom procesu uočiti još jednu karakteristiku. Dok se politički i novinski komentatori utrkuju u zahtevima za što strože formulacije, neposrednu vojnu intervenciju i proglašavanje Srbije za najvećeg krivca, koga treba kazniti, generali i drugi vojni stručnjaci i analitičari stalno opominju i pozivaju na oprez ukazujući da bi uplitanje u građanski rat na Balkanu moglo da ima teške posledice i dovede Vašington u situaciju u kojoj se svojevremeno nalazio u Vijetnamu i kasnije u Libanu.

Iako je iskusni predsednik Buš, sledeći glas razuma, nekoliko puta jasno izrazio opredeljenje da neće dopustiti da američki vojnici budu uvučeni u bilo kakav generalski obračun na Balkanu, političari na obe strane političke scene insistiraju upravo na tezi da treba sprovesti brz vojni udar i okončati rat u BiH, mada se ne izjašnjavaju o osnovnom pitanju ko bi to trebalo da učini i na koji način, jer ni oni ne žele da pošalju američke trupe u "balkanski košmar".

To potvrđuje tezu da se radi prvenstveno o prikupljanju političkih poena i naša je nesreća što smo postali objekat izborne kampanje u kojoj, to se mora priznati, administracija i posebno predsednik Buš zadržavaju mnogo realniju i konstruktivniju poziciju od drugih.

Senat je sinoć učinio još jedan oštar "iskorak" i usvojio sa ogromnom većinom rezoluciju (74 prema 22) koja ide znatno dalje od predloga administracije. U dokumentu Senata se traži da se vojna sila upotrebi i za obezbeđivanje pristupa predstavnicima Crvenog krsta u logore. Pored toga zahteva se da Savet bezbednosti preispita mogućnost za ukidanje embarga na uvoz oružja u Bosnu čime bi se, kako piše u tekstu, omogućilo Muslimanima da nabave oružje za borbu protiv Srba, koji navodno imaju premoć u teškom naoružanju.

Kao što je poznato, ovakav predlog, koji je ranije podneo Izetbegović, Buš je odbacio i na konferenciji za štampu u nedelju rekao da u Bosni ima i inače mnogo oružja i da je njegov cilj uspostavljanje mira, a ne širenja sukoba do čega bi došlo ubacivanjem novog oružja.

Istovremeno sa ovim potezima u javnosti su sve češći argumentovani glasovi stručnjaka koji ozbiljno dovode u pitanje mogućnost sprovođenja svrsishodne vojne intervencije. Tako je, na primer, istupajući pred senatskim komitetom za oružane snage, general Bari Mak Kafrej, jedan od komandanata u ratu u Persijskom zalivu, rekao da bi trebalo najmanje 400.000 dobro opremljenih i obučenih vojnika da silom uspostave primirje i okupiraju nemirne regione na Balkanu. Dodao je da bi samo za obezbeđivanje aerodroma u Sarajevu i prilaznih puteva trebalo između 80.000 i 120.000 vojnika. Zbog toga je savet iskusnog vojnika bio da je mnogo bolje pregovorima sa zaraćenim stranama stvoriti uslove za miran prolaz konvoja sa humanitarnom pomoći nego nepromišljeno ući u vojne operacije sa potuno neizvesnim ishodom.

Njemu se pridružio i kanadski general Mekenzi, koji se takođe pojavio pred senatskim komitetom. On naglašava da je i sama pretnja upotrebe sile velika greška, čak i kada se sve to ograniči na dostavljanje humanitarne pomoći. Ovakav potez, smatra general koji je doskora komandovao snagama UNPROFOR-a u Sarajevu, samo će ohrabriti bosanske Muslimane da još upornije odbijaju svaki kompromis.

General Mekenzi je, inače, jedan od retkih koji iznosi objektivno mišljenje i osporava tezu o isključivoj krivici i odgovornosti Srba koja se uporno neguje u američkoj javnosti. U intervjuu nedeljniku "Njusvik", Mekenzi govori da je u početku sukoba odgovornost bila na srpskoj strani, ali da već duže vreme Muslimani predstavljaju mnogo veću prepreku za postizanje dogovra. On kaže i ovo: "Ono što danas vidimo u ponašanju bosanskog Predsedništva pokazuje da oni smatraju da je u njihovom interesu da se neprijateljstva nastave. Oni provociraju Srbe da uzvraćaju na napade sa ciljem da ubede međunarodnu javnost da je intervencija neophodna. Zato ja smatram da su obe strane krive." Mekenzi takođe kaže da su "Srbi spremni u svakom trenutku da prihvate pregovore jer su postigli ono što su hteli... Pregovorima bi verovatno i Muslimani povratili deo izgubljene teritorije..."

Tako se na javnoj sceni ukrštaju mačevi trezvenih generala i ratobornih političara dok Savet bezbednosti priprema konačnu odluku. Stižu takođe i vesti da su i evropske zemlje, iako podržavaju rezoluciju, veoma uzdržane kada se otvori pitanje ko će i koliko trupa biti spreman da stavi na raspolaganje za intervenciju u BiH. Jedan iskusni diplomata UN je jutros, pomalo ironično, ocenio situaciju rečima: "Mnogi se zalažu za usvajanje rezolucije verujući da neće morati baš oni da je primene..." (Dušan Pešić)

***

KOMESARIJAT UN ZA IZBEGLICE PROTIV EVAKUACIJE MUSLIMANA (Ženeva, 12. avgusta - AP):
Visoki komeserijat UN za izbeglice (UNHCR) saopštio je večeras da odbija da evakuiše oko 28 hiljada Muslimana, mahom žena i dece, iz gradova na severu Bosne, jer bi time, kako se smatra, išao naruku nastojanjima Srba da "etnički očiste" pojedine teritorije.

Zvanična predstavnica UNHCR Silvana Foa izjavila je, kako javljaju agencije, da komeserijat UN za izbeglice ne želi da učestvuje u masovnoj evakuaciji Muslimana, koja bi "poslužila ostvarenju cilja srpske strane o stvaranju etnički čistih zona".

Umesto toga, rekla je Silvana Foa, UNHCR planira da u Bosnu uputi konvoj humanitarne pomoći, kao i svoje posmatrače, koji treba da utvrde istinitost optužbi da su mnogi Muslimani bili prisiljeni da podnesu zahtev za evakuaciju.

Predstavnica UNHCR je saopštila da je ta specijalizovana agencija UN odlučila da zauzme "čvrts stav, u nadi da će obeshrabriti dalje etničko čišćenje". Ona je takođe dodala da konvoj kamiona sa oko 80 tona hrane i lekova treba sutra iz Zagreba da krene za Banjaluku.

***

NEOPHODNA POMOĆ IZBEGLICAMA (London, 12. avgusta):
Šef parlamentarne grupe britanske Liberalne partije Pedi Ešdaun apelovao je danas na britanskog premijera Džona Mejdžora da, koristeći poziciju Velike Britanije kao predsedavajućeg EZ, zatraži od Ujedinjenih nacija da se u BiH bez oklevanja uspostave "bezbednosne zone" za izbeglice, javlja Rojter.

Ešdaun je to sugerisao posle povratka sa puta po Bosni, gde je juče obišao nekoliko izbegličkih logora na teritoriji koju kontrolišu Srbi.

U logorima je bezbedno, tako mi bodljikave žice: Pedi Ešdaun
Photo: EPA/FEHIM DEMIR
U pismu Mejdžoru, Ešdaun mu skreće pažnju pre svega na nezavidne uslove u kojima u izbegličkim logorima obitavaju mahom Muslimani, među kojima su i žene i deca.

"Uslovi (za život) su neopisivo loši, to je život bez nade, bez budućnosti", rekao je Ešdaun. On je pri tome dodao da su Muslimani u srpskim logorima praktično zaštićeni od lokalnih ekstremista.

"Uprkos tvrdnjama da su ljude u tim logorima Srbi maltretirali, tukli ih i, kako su mi rekli, čak i silovali žene, naglašavam da su to preuveličane glasine koje se šire u ratu", kaže Ešdaun.

"Ukoliko ne preduzmemo ništa, onda treba da shvatimo da zapravo učestvujemo u stvaranju kampova evropskih Palestinaca budućnosti", upozorio je Ešdaun Mejdžora.

***

AMERIČKI FUNKCIONER TVRDI DA SRBI PRESELJAVAJU ZATVORENIKE (Ženeva, 12. avgusta):
Pomoćnik američkog državnog sekretara, zadužen za međunarodne organizacije, Džon Bolton, izjavio je večeras u Ženevi da "SAD raspolažu dokazima da srpske snage u Bosni i Hercegovini premeštaju zatvorenike iz logora, koje treba da posete funkcioneri Međunarodnog crvenog krsta".

Bolton je, kako javljaju agencije, naglasio da se ne radi o informacijama iz sredstava informisanja, ali je odbio da saopšti bilo kakve druge detalje. Američki funkcioner je najavio da će dokaze kojima raspolažu SAD, izneti na sutrašnjem vanrednom zasedanju Komisije Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

Zvanični predstavnik Komisije UN za ljudska prava odbio je večeras da komentariše izjavu Džona Boltona, inače, šefa američke delegacije na sutrašnjem zasedanju.

*Nastavak u utorak 19. aprila

star
Oceni
2.68
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi