Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (0)

Feljton: Šta se krije iza medijske harange na Stanka Subotića (9)

Fantazije: Hapšenje Caneta, dogovor s Putinom

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Sve ono što poslednjih nekoliko meseci zaokuplja pažnju javnosti: tužba Srđe Popovića povodom političke pozadine ubistva Zorana Đinđića, zaturena krivična prijava Vladimira Popovića protiv Legijinih advokata, tekst Jasne Babić o organizovanoj kampanji lista “Nacional” protiv Zorana Đinđića, Mila Đukanovića i Stanka Subotića, te tekstovi o ulozi nekadašnjeg američkog ambasadora Vilijama Montgomerija, te svedočenje Slobodana Radulovića – vraćaju nas u nezapamćenu medijsku harangu koja se godinama vodi protiv istih ljudi, prevashodno protiv Stanka Subotića, a samo iz razloga što je bio prijatelj Zorana Đinđića. Iz obimne medijske dokumentacije kojom raspolaže Serbialeaks, čitaocima ćemo u nekoliko nastavaka predstaviti metode, stil, strukturu i motivaciju neviđene kampanje protiv Stanka Subotića, na isti način kako se Koštuničina mašinerija godinama obračunavala sa Vladimirom Bebom Popovićem ili pokojnim premijerom. Tekstove iz štampanih medija prenosimo u originalu, bez komentara, tek kao dokaz teze o istovetnoj matrici u političkom obračunu

PAD FINANSIJERA PETOG OKTOBRA (Standard, 08.05.2008; Autor: NN)

Protok vremena u tranzicionoj Srbiji ne znači mnogo. Taman pomisliš da si svoju prošlost ostavio iza sebe, kad ono... Dok čeka izručenje u moskovskom ekstradicionom pritvoru, Stanko Subotić (49), u Srbiji optužen za milionski šverc cigareta, mogao je da razmišlja i na ovaj način. Poznat kao proizvod srpskih obaveštajnih struktura na čelu sa Jovicom Stanišićem iz prve polovine 90-ih, Subotić je 1998. godine, posle pada moćnog šefa srpske tajne policije, bio istisnut iz poslova državnog šverca cigareta, u kojem Stanišića nasleđuje Rade Marković, a njega Marko Milošević. Subotić tada napušta Beograd, a u igru sa duvanskim poslom ubrzo se vraća preko Mila Đukanovića i Crne Gore, koja nasleđuje deo pale Stanišićeve švercerske mreže. Toj mreži, međutim, u vremenu koje je dolazilo bila je namenjena mnogo krupnija uloga od puke prodaje cigareta bez akciznih markica.

Kao važan deo te ekipe, potpomognute zapadnim obaveštajnim službama (britanskom pre svih) i duvanskim kompanijama, Subotić predstavlja važnu finansijsku kariku najpre Đukanovićevog raskida sa Miloševićem, a zatim i Petog oktobra i rušenja Miloševića. Kao što je nasledila mnoge zaslužne za Peti oktobar koje je napravila Miloševićeva mašinerija, Đinđićeva vlada nasleđuje i Subotića sa svim njegovim vezama i kontaktima - od trgovačkih do agentusnih. Samim tim raste Subotićev uticaj u prvim godinama tranzicione Srbije, kada se pojavljuje kao finansijer pojedinaca iz tadašnje vlasti, ali i kao generalni zastupnik multinacionalne kompanije British-American Tobbaco, koja je tada nameravala da gradi fabriku duvana u Kragujevcu. Subotić je već tada jedan od najbogatijih i najuticajnijih Srba, ali padom prve postoktobarske vlade, a posebno izlaskom iz vlasti njenih najspornijih ljudi Vladimira Bebe Popovića i Čedomira Jovanovića, gubi veliki deo uticaja.

Medijske priče: Marko Milošević, osvetoljubiv
Photo: seebiz.eu

U tom trenutku počinje nova faza Subotićevog života, koja se završila 28. aprila njegovim hapšenjem na moskovskom aerodromu Šeremetjevo, gde mu dvojica ruskih policajaca posle legitimisanja saopštavaju da je lišen slobode po Interpolovoj poternici. Nema nikakve sumnje da Subotić u moskovskom pritvoru, gde ga ne tretiraju samo kao spornog srpskog trgovca duvanom već i kao deo zapadne obaveštajne mreže, leži u čvrstoj veri da bi se provukao sa švercom iz 90-ih da posle toga nije prilično boravio u blizini Mila Đukanovića i prve srpske tranzicione vlade. I u tome je verovatno u pravu. Uostalom, on je samo jedan od onih koje je policijska istraga nazvana Mreža, započeta 2003. godine, označila odgovornim za basnoslovni šverc cigareta, dok su se mnogi, uključujući i Marka Miloševića, uglavnom izvukli i ostali izvan domašaja istrage.

Kako je Subotić sve samo ne običan švercer cigareta, to će i biti jedan od argumenata u akciji njegovog oslobađanja, koja je započela odmah posle hapšenja u Moskvi, a u koju je, pored njegovih advokata, uključen i čitav niz političara i poslovnih ljudi na potezu od Podgorice, preko Beograda, Ciriha, Pariza, do Moskve. Osim u nizu tajnih pregovora koji se vode uglavnom bez učešća Srbije, zasad je ta inicijativa ugledala svetlo dana u najavljenoj nameri Švajcarske da zatraži njegovo izručenje, ali i u saopštenju njegovog advokata Vlade Pavićevića da je protiv Srbije podneo tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu „zbog povrede prava na odbranu“ Subotića i optuženih članova njegove grupe.

- Tužba je podneta na osnovu Evropske konvencije o ljudskim pravima i pre nego što je Subotić greškom zadržan u ekstradicionom pritvoru u Rusiji - rekao je Pavićević.

Kada je prošle godine protiv Subotića raspisana Interpolova crvena poternica, koja ga je zatekla u Crnoj Gori, gde je uživao Đukanovićevu zaštitu, naglo se suzio broj zemalja u kojima je mogao da se kreće bez problema. Kako saznaju izvori Standarda bliski srpskoj policiji, Subotić se, osim po Švajcarskoj, gde je živeo, slobodno kretao po Francuskoj i Rusiji, u kojoj je već jednom bio posle raspisivanja poternice i bezbedno se odatle vratio u Ženevu.

Kako iz istih izvora saznaje Standard, Subotić je u Rusiji imao neku vrstu neformalnih garancija da neće biti uhapšen. Te garancije mu je preko svojih veza u ruskoj politici i policijskim krugovima obezbedio Milan Roćen, nekadašnji ambasador SCG u Moskvi a danas crnogorski ministar inostranih poslova. Prvi Subotićev boravak u glavnom gradu Rusije, gde je prošle godine proveo desetak dana, nije promakao ruskim obaveštajnim službama, koje su posle njegovog povratka o tome izvestile svoje kolege u Beogradu. Tada je iz političkog vrha Srbije prema Rusiji otišao zahtev za hapšenje Subotića, koji je pritvoren na kraju svog sledećeg dolaska u Moskvu. Kako je Standardu rečeno, hapšenju je prethodila politička odluka donesena u samom vrhu Kremlja, tako da je tvrdnja Subotićevih advokata kako je do hapšenja došlo greškom tek stvar obične advokatske retorike koja u stvarnosti nema uporišta.

Tamna strana policije: Dragan Jočić, ministar
Photo: Stock

Drugim rečima, hapšenje Stanka Subotića proizvod je dodatnog približavanja odlazećeg ruskog predsednika Vladimira Putina i srpskog premijera Vojislava Koštunice, koji je prošle godine Draganu Jočiću lično dao zeleno svetlo za aktiviranje akcije Mreža, koju je ovaj nasledio od svog prethodnika Dušana Mihajlovića. Teško je, međutim, tvrdi moskovski dnevnik Komersant, reći da je Putin hapšenjem Subotića Koštunici dao izborni vetar u jedra, tim pre što srpski premijer moskovsko hapšenje uopšte nije eskploatisao u kampanji. Pre će biti da je odnos Koštunice prema Subotiću mnogo dublji i da je to ime nalazio nasuprot sebe mnogo puta - od sukoba sa Zoranom Đinđićem, sa kojim je Subotić imao veze, preko političkog rata sa Milom Đukanovićem, koji je neka vrsta Subotićevog intimusa, do priča o finansiranju Koštuničinih protivnika iz LDP Čedomira Jovanovića, gde se takođe pominjalo Subotićevo ime.

Kako je u Srbiji imao ozbiljne poslove - od učešća u distributerskoj mreži Futura, preko fabrike mesa Famis i trgovačkih poslova sa firmom D Trejd, do poslova s nekretninama i posedovanjem velikih površina strateški važnog zemljišta uz autoput na potezu Beograd - Aerodrom Nikola Tesla - i kako je dobro znao da se na listi Koštuničinih političko-poslovnih antipatija kotira veoma visoko, Subotić je već krajem 2004. godine rešio da započne sa nekom vrstom pranja biografije.

Deo tog poduhvata bila je i njegova ideja da po svaku cenu zakopa političke i poslovne ratne sekire iz prethodnog perioda. Subotić je preko jedne velike domaće marketinške agencije osmislio svoj novi život u srpskim medijima. Na taj način pokušao je da prevaziđe godine osporavanja i pominjanja u duvanskoj aferi, koju je preko tadašnjeg američkog ambasadora Vilijama Montgomerija u maju 2002. godine lansirao zagrebački magazin Nacional. Istovremeno, Subotić preko jednog poznatog beogradskog novinara, za kog važi da je blizak Koštunici, pokušava da lobira za svoju novu poziciju kod srpskog premijera koja bi podrazumevala da ga ovaj bar ne smatra samim oličenjem đavola.

Ali već na prvom ozbiljnom koraku Subotić je napravio grešku koju nije mogao da ispravi. Pokušavajući da objasni kako nije učestvovao u švercu cigareta, u maju 2006. godine pojavio se u emisiji Insajder na TV B92. Iako je ta emisija bila prvi ozbiljan pokušaj pranja Subotićeve biografije, samo je doprinela tome da Jočić potraži zaboravljene istražne dosijee iz vremena svog prethodnika Mihajlovića. Tada Subotić, kog su još uvek savetovali ljudi iz vlade Zorana Đinđića, optužuje Mihajlovića da ga je u Mrežu strpao pokušavajući da ga uceni i otvara novu aferu, čineći tako još jednu grešku. Serija hapšenja njegovih ljudi, istraga, a zatim i optužnica u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal bili su logičan proizvod toga. Potom svi oni koji su pokušavali da ga operu kod Koštunice dižu ruke od uzaludnog posla i Subotić u širokom luku zaobilazi Srbiju nalazeći utočište kod Đukanovića. Sve do 28. aprila, kada su ga zadržali na Šeremetjevu, malo pre nego što je nameravao da napusti Rusiju.

+++

Samo pet dana pre Subotićevog hapšenja u Moskvi srpskoj policiji na beogradskom aerodromu predao se Stevan Banović (54) iz Bačke Palanke, desna ruka nekada prvog čoveka Carine Mihalja Kertesa.

Banović, koga optužnica tereti da je bio spona između Kertesa i Subotića, zatvoren je po dolasku iz Brazila, gde se krio od juna prošle godine, kada je u okviru policijske akcije Mreža uhapšeno osmoro od petnaestoro pripadnika takozvane duvanske mafije.

Iako je Banovićeva predaja otvorila sumnje da je reč o njegovom dogovoru sa istražnim organima i da će se na suđenju pojaviti kao zaštićeni svedok, prava je istina da se Banović predao posle velikih pretnji njegovoj porodici, koja je ostala u Srbiji.

CANE BIO U ĆELIJI SA 50 ROBIJAŠA (Glas Javnosti, 10.05.2008; Autor: D. Ć.)

Stanko Subotić Cane (49), koji je 28. aprila uhapšen u Moskvi po poternici srpskih vlasti, koje ga terete za šverc cigareta, prva dva dana bio je u ćeliji sa 50 zatvorenika, a zbog gužve u sobi nije imao ni svoj krevet.

- Uslovi su bili užasni. U sobi je bilo 50 pritvorenika, a samo 20 kreveta, tako da nije imao ni gde da legne. Kasnije je prebačen u bolju ćeliju - kaže sagovornik Glasa.

Moskovsko iskustvo: Stanko Subotić
Photo: Stock
Advokatski tim Stanka Subotića veruje da od izručenja Subotića Srbiji neće biti ništa. Kako su naveli u saopštenju, Rusija bi, prema važećem međudržavnom ugovoru, zbog zastarelosti krivičnog dela koje mu se pripisuje, trebalo da odbije zahtev za izručenje Subotića.

„Na snazi je i dalje Ugovor o pravnoj pomoći koji su FNR Jugoslavija i SSSR potpisale 24. februara 1962. godine. Taj ugovor predviđa da između država ugovornica nema mesta izdavanju lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak ili treba da se izvrši kazna, između ostalog i u slučaju kada je po zakonu zamoljene strane ugovornice nemoguće voditi krivični postupak ili izvršiti presudu zbog nastupile zastarelosti pre prijema za izdavanje“, piše u saopštenju advokatskog tima.

Advokati navode da u važećem ruskom krivičnom zakoniku postoji jedno krivično delo čiji elementi odgovaraju delu zloupotrebe službenog položaja iz člana 359 Krivičnog zakonika Srbije za koje se Stanko Subotić tereti.

„U pitanju je zloupotreba ovlašćenja (član 201 ruskog Krivičnog zakonika) za čiji je najteži oblik predviđena maksimalna kazna zatvora u trajanju od pet godina i koje je svrstano u krivična dela srednje težine. Član 78 stav 1, tačka 3 Krivičnog zakonika Rusije za krivična dela srednje težine predviđa rok zastarelosti od šest godina, koji se, prema stavu 1 istog člana, računa od dana izvršenja dela.

S obzirom na to da se izručenje Stanka Subotića traži za delo izvršeno 1995. i krajem 1996. zastarelost za ta dela je, prema ruskom pravu, nastupila krajem 2002. godine“, saopštio je advokatski tim Subotića.

CANE PROTIV MARKA (Glas Javnosti, 11.05.2008;  Autor: Marija M. Zarić)

Stanko Subotić Cane je žrtva zajedničkih interesa prave duvanske mafije i preživelih struktura porodice Milošević-Marković, tvrdi jedan od njegovih advokata, Radoslav Tadić. Kao pravi organizator duvanskog lanca krijumčarenja cigareta na Balkanu, kako tvrdi advokat Stanka Subotića Caneta, Radoslav Tadić, osumnjičen je Marko Milošević, sin pokojnog predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

Svoju tvrdnju advokat potkrepljuje time što se Milošević mlađi nalazi na Interpolovoj poternici zbog šverca cigareta od 1996. do 2001. godine pošto je osumnjičen da je oštetio državu za nekoliko desetina miliona nemačkih maraka. Subotićev branilac dodaje da je Milošević, koji je devedesetih imao apsolutni monopol na ovom tržištu, i danas u bekstvu, a pretpostavlja se da je u Rusiji, gde ga od izručenja Srbiji štiti azil.

Tadić dodaje da je tokom policijske akcije „Sablja“, organizovane posle ubistva premijera Zorana Đinđića, bivši direktor Savezne uprave carine Mihalj Kertes u istrazi rekao da ga je supruga bivšeg predsednika Mira Marković često zvala telefonom i zahtevala da se u zemlju bez kontrole propusti roba koju uvozi preduzeće „Tref rentakar“. Ovo preduzeće je, prema policijskim saznanjima, jedno od preduzeća koja su trgovala cigaretama za račun njihovog sina Marka.

- Subotić je bio legalni zastupnik tri renomirane duvanske kompanije sa kojima je još od 1995. godine imao potpisane ekskluzivne ugovore o saradnji i od kojih je kupovao cigarete. To su BAT, „Filip Moris“ i „Makedonijatabak“. S obzirom na to da je legalno snabdevao veliki deo tržišta, predstavljao je opasnost za porodicu Milošević - kategoričan je ovaj advokat iz Uba.

- Još početkom devedesetih Tvornica duvana Rovinj ojačala je svoju poziciju u Srbiji, kroz saradnju sa Markom Miloševićem i firmom „Tref“, a preko firme „Rovita“ i „Feroglas“ iz Lihtenštajna, čiji je vlasnik bio upravo Marko. „Rovinj“ je za vreme režima Miloševića imao povlašćeni položaj u Srbiji, jer su cigarete TDR, po zakonu koji je donet, bile tretirane kao domaće.

Advokat Tadić podseća da je promenom vlasti došlo i do potresa na crnom tržištu duvana. 8. marta 2001. Vlada Zorana Đinđića tada je donela uredbu o ograničenju prometa robe, čime je započeta intenzivna kampanja borbe protiv organizovanog šverca cigareta. - Đinđić je tada zaustavio crnu trgovinu cigaretama, na užas Ante Vlahovića, direktora hrvatske državne Tvornice duvana Rovinj. Ukinut je i povlašćeni položaj TDR u Srbiji. Vlada je ukinula Miloševićev zakon po kojem se cigarete iz TDR-a tretiraju kao i one iz Niša ili Vranja, što je desetkovalo profit hrvatskog duvanskog kartela - objašnjava Tadić.

Mafijaški bos: Hrvoje Petrač
Photo: jutarnji.hr

Hrvoje Petrač, jedna od najkontroverznijih ličnosti u Hrvatskoj, pokušao je tada da se ubaci u trgovinu cigaretama na veliko preko Stanka Subotića, ali ga je Subotić odbio uz obrazloženje da „ne radi sa gangsterima“.

- Tada počinje „duhanska afera“ jer Petrač preko svog prijatelja Pukanića, vlasnika zagrebačkog Nacionala, počinje sa kampanjom protiv Subotića i Đinđića. Paralelno se vodi sudski proces protiv Petrača u Hrvatskoj, gde je označen kao mafijaški bos, a Nacional već dve godine brojnim napisima opstruira proces protiv njega. Duvanska afera koja optužuje srpsku vladu i Stanka Subotića imala je za cilj da težište pažnje prebaci u Srbiju - kaže advokat i naglašava da je afera „Nacional“ u Hrvatskoj pokrenuta kada u Srbiji počinje odlučna borba protiv duvanske mafije, ali i uoči samog potpisivanja ugovora vlade Zorana Đinđića sa BAT-om o gradnji fabrike ove kompanije koju je u Srbiji zastupao Subotić.

Punomoćnik smatra da se od tog trenutka Đinđićeva vlada borila sa teretom „negativnog, kriminalnog imidža nametnutog ovom kampanjom, koju su njegovi politički protivnici nastavili da dograđuju“. Objašnjava da je Subotić tako u javnosti označen kao kriminalac, a fabrika BAT nikad nije izgrađena.

- Da su interesi porodice, i svih sa njima povezanih privrednih struktura, bili ozbiljno ugroženi najavom gradnje fabrike BAT-a i pozicijom Subotića, pokazuje i činjenica da je samo nekoliko meseci po izbijanju afere „Nacional“ poslanička grupa DSS u republičkom parlamentu tražila formiranje anketnog odbora Skupštine Srbije koji bi ispitao navode ovog lista. Predlog su podržali SRS i SPS. Ovo je prvi put da je formiranje anketnog odbora zatraženo na osnovu neproverenog, neargumentovanog pisanja medija, i to stranih - pojašnjava Tadić.

Udar Zorana Đinđića na duvansku mafiju nije bio samo udar na Miloševića. Bio je to, kaže Tadić, udar i na mnogo moćnije, ali su interesi TDR, JTI i porodice u ovom slučaju bili identični, odnosno, kako tvrdi advokat, zadržavanje crnog tržišta duvana i dnevne zarade od dva miliona evra, pa i obračun sa onima koji su u tome planirali da ih osujete.

CANE NA NIŠANU (Kurir, 18.05.2008; Autor: D. M.)

Život Stanka Subotića Caneta biće ugrožen ako on bude izručen Srbiji, tvrdi pravni tim ovog biznismena, koji u zatvoru u Moskvi čeka ili odluku o ekstradiciji ili, prema saznanjima Kurira, odgovor na zahtev za dobijanje statusa azilanta, za šta je ruskim vlastima ponudio milion i po dolara! U međuvremenu, Cane je srpskom pravosuđu ponudio jemstvo od dva miliona evra kako bi mu bilo odobreno da se brani sa slobode, što je za milion i trista hiljada veća suma od prve ponuđene kaucije!

- Imamo ozbiljne indicije da Subotić u Srbiji neće biti bezbedan, a njegova ljudska i građanska prava u političkom procesu koji se protiv njega vodi već su ozbiljno ugrožena - kaže za Kurir Subotićev advokat Radoslav Tadić, ali bez objašnjenja da li to znači da je Cane već dobio konkretne pretnje.

Ipak, Tadić objašnjava da se motiv mogućeg pokušaja napada na Subotića krije u dokazima koje je prikupio.

- Subotić već godinama radi na prikupljanju dokaza, kao i kompletiranju dokumentacije o svim iznudama, pretnjama i pokušajima političke trgovine sa njim u zamenu za velike sume novca. Mnogi od aktera to znaju, i to je razlog zašto Subotić ne sme da dođe u zemlju - kaže advokat Tadić.

Srećom, ne pušim: Vojislav Koštunica, merna jedinica srpskih vrlina
Photo: EPA

Inače, suđenje grupi švercera duvanom, čiji je Subotić bio šef, prema navodima optužnice, zakazano je u ponedeljak pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal. Međutim, malo je verovatno da će Subotić do sutra biti izručen Srbiji, a čak i kada bi se to nekim čudom desilo, suđenje bi iz proceduralnih razloga moralo da bude odloženo.

Advokat Tadić, međutim, kaže za Kurir da će on i njegove kolege preduzeti sva zakonska i pravna sredstva kako bi sprečili da Cane bude izručen Srbiji, jer je njegov život ovde ugrožen!

- Tokom devedesetih godina Subotić je bio na udaru režima Slobodana Miloševića, pokušan je i atentat na njega, pa je bio prinuđen da napusti zemlju. Zbog toga što nije hteo da im se pridruži u švercu cigareta i zato što je štitio svoj legalni biznis, bio je meta kriminalaca, a država niti je mogla, niti htela da ga zaštiti - tvrdi Tadić.

On podseća da je Subotić bio na meti i posle promene režima oktobra 2000. godine.

- I tada su ga ucenjivali, satanizovali i montirali mu kriminalni dosije, što u zemlji, što u regionu, sve sa ciljem da se spreči gradnja fabrike "Britiš ameriken tobako", čiji je on bio legalni zastupnik. I tada je bio oteran sa ovog tržišta jer su iste strukture iz devedesetih godina vodile kolo na crnom tržištu duvana. Ko nam sada garantuje da se neće desiti isto? - pita Canetov advokat.

On kaže da je uveren i da će u Srbiji biti ugrožena Subotićeva prava tokom suđenja: - Zbog toga smo se obratili brojnim međunarodnim institucijama, između ostalog i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, da bi mu se omogućilo pravično suđenje. Mi ćemo dokazati da je on nevin i da je žrtva jednog režima. Nemamo nikakve garancije da će on, ukoliko dođe u zemlju, biti zaštićen i učinićemo sve kako bismo zaštitili njegov život - zaključuje Tadić.

Inače, osim Subotića, optuženo je još 14 ljudi. Optužnica, koja je podignuta decembra prošle godine, tereti ih da su od 1995. do kraja 1996. nelegalnim uvozom i prodajom cigareta na teritoriji Srbije zaradili 174 miliona dinara, odnosno, tadašnjih 56 miliona nemačkih maraka i osam miliona američkih dolara.

* Nastavak feljtona u sredu 20. aprila

star
Oceni
3.27
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV