Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (85)

Ćosić: Velika Srbija nije moj cilj

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Duhovno čedo i Otac Nacije: Milošević i Ćosić, duos desperados
Duhovno čedo i Otac Nacije: Milošević i Ćosić, duos desperados
Photo: FoNet/Aleksandar Koković

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 11. avgusta 1992. godine

Ćosić: ŠTO PRE DO NORMALNIH ODNOSA SA HRVATSKOM, BIH I MAKEDONIJOM

Želimo da što pre uspostavimo normalne odnose sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom, da uspostavimo slobodno tržište, da dođe do carinske unije i jedne kooperativne privrede, rekao je predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica Ćosić u intervjuu nemačkom listu "Špigel". U razgovoru, koji prenosimo prema stenogramskim beleškama dostavljenim iz kabineta predsednika SRJ, učestvovali su, pored Ćosića, njegov specijalni savetnik Svetozar Stojanović, spoljnopolitički urednig "Špigla" Olaf Ihlau, dopisnik lista iz Beograda Renata Lotau.

Ćosić je istakao da SRJ nema nikakve teritorijalne aspiracije ni prema kojoj republici, ali da na međunarodnoj konferenciji o Jugoslaviji treba uvažavati princip samoopredeljenja naroda. Na primedbu novinara da bi sa samoopredeljenjem Srbi koji su živeli u Hrvatskoj imali mogućnost da se spoje sa Srbijom, Ćosić je primetio "to je samoopredeljenje naroda. Zašto bi to bila Srbija - možda bi to bila Jugoslavija... Ideja velike Srbije jedna je retorička, romantičarska i nacionalistička sintagma... Velika Srbija nikada nije bila cilj srpske nacionalne ideologije", naglasio je Ćosić.

Odgovarajući na pitanje novinara - rekli ste da ćete prihvatiti sve zahteve KEBS-a i Evropske zajednice, ako se ukinu sankcije, a šta su nerealni zahtevi? Ćosić je istakao da je nerealni zahtev - "neuvažavanje samoopredeljenja naroda". Zatim, nerealan je zahtev "formiranje nekakvih pokrajina sa specijalnim statusom na teritoriji SRJ, kad već Savezna Republika Jugoslavija garantuje sva osnovna ljudska i građanska prava nacionalnim manjinama, koja su normirana KEBS-om", rekao je Ćosić.

Albanci kao nacionalna manjina nemaju pravo na samoopredeljenje, objasnio je Ćosić, to je secesionističko pravo, nije demokratsko pravo koje je normirao KEBS, Helsinška povelja i nijedna međunarodna konvencija, napomenuo je on. Na konferenciji o Jugoslaviji zastupaćemo ideju samoopredeljenja naroda, istakao je Ćosić i napomenuo da to "samoopredeljenje ima mnogo šire reperkusije nego što se to u ovom trenutku čini".

Ćosić je, međutim, naglasio da još uvek nemamo potpunije informacije o karakteru konferencije, učesnicima, ciljevima, pa, prema tome "još nismo ni odredili naše političke zahteve i predloge".

"Imaćemo, sigurno, zadatak da se prema konferenciji o Jugoslaviji odredimo kao država u pozitivnom smislu", dodao je predsednik SRJ.

Ćosić je naglasio da SRJ ne može da prizna granice bivših jugoslovenskih republika "sve dotle dok postoje trupe UNPROFOR-a i dok se ne realizuje Vensov plan, a potom, dok se ne dođe do konačnog mira i reši problem Srba i pokrajina u Hrvatskoj na odgovarajući način."

Na primedbu "Špigla" da je "premijer Panić izjavio da treba priznati granice", Ćosić je rekao da je savezni premijer to verovatno izjavio u određenom kontekstu, koji ne želi da osporava, ali da ne deli njegovo mišljenje.

"Samoopredeljenje je životni interes Srba i Hrvata, Hrvatske i Jugoslavije, jer samo princip samoopredeljenja omogućuje da govorimo o rešenju srpsko-hrvatskog spora, o trajnom rešenju balkanske krize", ocenio je Ćosić dodavši da to rešenje - princip samoopredeljenja - "važi i za Hrvate, odnosno hrvatsko stanovništvo na teritoriji Jugoslavije, Srbije i Vojvodine".

Osnovni razlog raspada Jugoslavije je u nacionalističkim ideologijama i u težnji hrvatskog i slovenačkog naroda da imaju svoje države, po svaku cenu. Tim faktorima treba pridružiti i spoljne činioce - Evropska zajednica je vodila katastrofalnu politiku prema Jugoslaviji, ocenio je Ćosić.

EZ nije htela da uvaži princip samoopredeljenja naroda, nije htela da utiče da se dekompezacija Jugoslavije izvrši na demokratski način, dodao je on.

Na pitanje kakvu moć ima predsednik SRJ da zaustavi masakr u Bosni i Hercegovini. Ćosić je odgovorio da je njegova moć isključivo savetodavna i da vojska i SRJ, građani SRJ, institucije SRJ ne učestvuju u ratu u BiH.

Dobrice, nisi valjda ozbiljno mislio ono za veliku Srbiju: Bećković telepatski propituje Ćosića
Photo: FoNet/Božidar Petrović
Ćosić je primetio da, ako se govori o odgovornosti i uticaju spoljnih faktora na rat u BiH mora se konstatovati da je Hrvatska agresor u Bosni i Hercegovini.

"Pošto Hrvatska, kao i muslimanska ratna strana u BiH imaju patrone u inostranstvu, u inostranim činiocima, rat u Bosni i Hercegovini se može zaustaviti energičnim dejstvom spoljnih patrona", rekao je Ćosić.

On je obrazložio da "isto onako kako je SRJ spremna da politički utiče na Srbe u BiH, očekujemo isti takav uticaj na Muslimane i Hrvate u BiH".

"Tek jedinstvom ta tri činioca spoljnih uticaja, uz unutrašnju spremnost zaraćenih strana, može da dođe do mira u Bosni, koji neće biti trajan ako se odmah ne nastave politički pregovori na principima lisabonske konferencije i onih koje je dala EZ, tj. na etničkoj kantonizaciji BiH, kojima treba da se otklone objektivni razlozi rat", ocenio je Ćosić.

Ćosić je naglasio da bi bila kobna ideja i politika ako bi neko težio za etnički čistom teritorijom. "Ako bi bilo koja strana težila za etničkim teritorijama i vršila etnička čišćenja, katastrofi BiH i sva tri naroda nema kraja", rekao je predsednik SRJ.

On je dodao da se Srbi u BiH bore da zaštite svoje stanovništvo i da, koliko je obavešten, ne teže da zadrže 65 odsto teritorije. "To bi bilo nerealno i ne bi bilo pravedno", napomenuo je Ćosić. "Zastupam načelo da sve izbeglice treba da se vrate u svoje domove", napomenuo je Ćosić.

On je rekao da ništa pouzdano ne zna o koncentracionim logorima u BiH, o kojima se priča, ali, ukoliko ih ima, osuđuje svaku takvu meru.

Na primedbu novinara "Špigla" da Ćosića "često optužuju da je duhovni otac Miloševiću zbog memoranduma, predsednik SRJ je izjavio da nema nikakvog udela u memorandumu, za koji su inače bitni antititoizam i jugoslovenstvo, i to tradicionalno jugoslovenstvo, a ne velikosrpstvo.

Ćosić je rekao da "ne veruje da je Milošević bilo šta prihvatio iz tog memoranduma", a i da misli da "Milošević nikad nije izrekao glupost - svi Srbi u jednoj državi".

"Mislim da je ta deviza - svi Srbi u jednoj državi - deviza nacionalnih i nacionalističkih ekstremista, i to nikad ne može biti deviza jedne zdrave demokratske nacionalne politike... Nikada to nije bilo moje uverenje niti će to biti", naglasio je Ćosić u intervjuu za nemački "Špigl".

***

POZIV ZA ZAJEDNIČKI DOPRINOS USPOSTAVLJANJU MIRA
Jugoslovenski premijer Milan Panić priredio je sinoć u Beogradu večeru za šefove stranih diplomatskih misija povodom svog izbora za predsednika vlade SRJ. Večeri je prisustvovalo nekoliko desetina stranih ambasadora i otpravnika poslova. Obraćajući se gostima, Milan Panić je rekao da Jugoslavija prolazi kroz velika iskušenja i zato je apelovao na šefove diplomatskih misija da se kod svojih vlada založe za pružanje podrške Jugoslaviji.

Panić je ponovio da je Jugoslavija za mir i da u traganju za mirom očekuje od drugih da joj pomognu da se sadašnja kriza reši političkim sredstvima, a ne vojni pritiscima.

Jugoslovenski premijer je upozorio da je suviše oružja na prostorima nekadašnje Jugoslavije i pozvao šefove stranih diplomatskih misija i vlade i njihovih zemalja da doprinesu uspostavljanju mira.

Tragam za mirom, ali od njega ni traga ni glasa: Milan Panić, tragač
Photo: blic.rs
***

TRI GLAVNE OPCIJE (Brisel, 11. avgusta):
Vojni komitet Atlantskog saveza započeo je u svom glavnom štabu, u belgijskom gradu Monsu, ubrzano planiranje eventualne vojne intervencije na području bivše Jugoslavije. Paralelno s tim, saznaje Tanjug u diplomatskim krugovima NATO u Briselu, u toku su i "intezivne političke konsultacije" između 16 zemalja-članica zapadnog vojnog saveza, da bi se utvrdilo koje su od njih spremne, i sa kakvim sredstvima, da učestvuje u eventualnoj akciji "čuvanja" ili "uspostavljanja" mira u bivšoj Jugoslaviji.

Na stolu vojnih planera u Monsu su, kako se saznaje, tri glavne opcije, koje se međusobno ne isključuju. One obuhvataju: jačanje vojnog nadzora u Jadranu, kako bi se sprečila "učestala kršenja" trgovinske blokade, koju je protiv Srbije i Crne Gore uveo Savet bezbednosti UN; zatim "koncentrisanje i kontrolu teškog naoružanja svih sukobljenih strana u Bosni", te konačno zaštitu humanitarnih konvoja, odnosno sarajevskog aerodroma radi nastavljanja "vazdušnog mosta", i drumskog koridora od Splita do Sarajeva. U razmatranju je, kako se saznaje, i četvrta opcija: uspostavljanje i zaštita "bezbednosnih zona" u Bosni i Hercegovini, u kojima bi se obezbedio "privremeni smeštaj" za ugroženo civilno stanovništvo.

***

MALEZIJA ZATVARA AMBASADU U BEOGRADU (Kuala Lumpur, 11. avgusta):
Malezija zatvara ambasadu u Beogradu u znak protesta zbog nasilja koje se vrši u Bosni i Hercegovini, javljaju strane agencije pozivajući se na današnju izjavu malezijskog ministra inostranih poslova Abdulaha Ahmada Badevaja.

***

CILJ MISIJE UDAR NA SRBIJU (London, 11. avgusta):
Upozorenje Srbiji je dato: mogu uslediti vazdušni napadi, kaže u redakcijskom uvodniku jutarnji "Tajms". Planovi za vojnu intervenciju NATO-a gotovi su.

Eto šta podrazumeva tobožnja zaštita humanitarnih konvoja u Bosni i Hercegovini "svim neophodnim sredstvima", kako glasi dozvola za vojnu intervenciju Zapada protiv Srbije čije se izdavanje očekuje svakog časa.

Politika, pogotovo - međunarodna politika, ima dva sloja: vidljivi i suštinski sastojak. U prvom su propagandne poruke, u drugom stvarni politički ciljevi. Humanitarni prodor međunarodne zajednice u Bosnu, bez obzira na to koliko je pomoć potrebna, služi kao opšteprihvatljivo objašnjenje pogodno da se zamagli cilj napada na Srbiju.

Horor koji je ovdašnja televizija isfabrikovala - pristrasno obojenom zloupotrebom tragičnih prizora stradanja u iracionalnom međusobnom uništenju koje su jednakim doprinosom inspirisali političari sve tri srane - u zločin Srba nad svim drugim narodima trebalo je da olakša odobravanje ovog što sada predstoji. Bar delić ratnih nedela mora imati neke druge vinovnike, koje engleska i svetska televizija i štampa ne žele, međutim, da pokažu.

Sada se šifra o "svim neophodnim sredstvima" potanko razlaže, pa se bolje vidi kako je cela parada u nastojanju da se pronađe izgovor za udar na Srbiju. Zapadne zemlje nemaju drugog načina da preokrenu balans vojne moći Hrvata, Muslimana i Šiptara, čiji se ustanak očekuje, i Srba, koji će trpeti pritisak tog saveza na tlu bivše Jugoslavije.

Procene broja vojnika NATO-a potrebnih za intervenciju ljudstvom fantastične su - nadmašuju sto hiljada učesnika. Sada se pokazuje da to nijedna zapadna sila ne želi da rizikuje. Političari se pribojavaju da njihova sopstvena javnost neće imati odgovarajućeg razumevanja kada, posle ispraćaja vojske, iz Bosne počnu da stižu mrtvački sanduci. Džordž Buš ne želi u drugi Vijetnam, Engleska neće novu Severnu Irsku, Francuska se neugodno priseća Dijen Bijen Fua. Zasad se najglasnije najavila Turska - najuverljiviji dokaz pristrasnosti ekspedicije već od početka - koja šalje hiljadu vojnika.

Vekovna srpska neprijateljica: Margaret Tačer, zlikovkinja
Photo: www.galawallpapers.net
Najave grandioznih razmera upotrebe pešadije jenjavaju, međutim, pre svega zato što pešadija ne odgovara stvarnom cilju misije - udaru na Srbiju. Napad na Srbiju biće napad iz vazduha, a ne okupacija armijama NATO-a. Otud i druga funkcionalna nelogičnost - kada se bombarderska i raketna vazdušna moć alarmira tobože za zaštitu konvoja s lekovima i hranom. Zar se kamioni brane tepisima bombi?

No, sada je i misterije zamagljivanja sve manje, jer javna tumačenja "svih neophodnih sredstava" nagoveštavaju šta je cilj. "Koncept svih neophodnih sredstava (upotrebljen prvi put za sankcionisanje upotrebe sile u Zalivu) prilagodljiv je kako se samo poželeti može", likuje jutros "Indipendent", koji kao i "Gardijan" nosi barjak antisrpskog osećaja u ovdašnjoj štampi.

Po tome što ovaj a i drugi listovi traže da se legalizuje naoružanje Muslimana i Hrvata, što to u svakodnevnoj televizijskoj debati traži sve veći broj političara, cilj zapadne misije je da se uspostavi novi balans naoružanja Srba i alijanse njihovih unutrašnjih protivnika. Zahtevu Margaret Tačer da se uništi odbrambena moć Srbije pridružio se sada i predsednik Evropske komisije Žak Delor. Nemačka vrši istovetan pritisak. Eskalacija početne pozicije o neutralnoj misiji pod pokroviteljstvom UN i opštoj humanitarnoj pomoći svim žrtvama rata više je nego očigledna.

Prema britanskoj štampi, juče je bio poslednji rok za eventualne primedbe 16 članica NATO-a na obaveze koje nalaže rezolucija UN, čije usvajanje predstoji. Nijedna od članica nije izrazila nespremnost za akciju. U Londonu se tvrdi da je plan za intervenciju gotov i da počinje proces pridruživanja nacionalnih snaga. (P. Popović)

***

UTVRĐENI USLOVI ZA VOJNU INTERVENCIJU (Njujork, 11. avgusta):
Osnovna poruka nacrta rezolucije, koji su sinoć dostavile članicama Saveta bezbednosti Britanija, SAD i Francuska, jeste da se u bosanskohercegovačkom sukobu aktivirala glava 7. Povelje koja podrazumeva i upotrebu vojne sile za obezbeđivanje dostavljanja humanitarne pomoći Sarajevu i drugim ugroženim mestima u BiH. Time se u čitavom odnosu Ujedinjenih nacija prema krizi na jugoslovenskom prostoru povlači dodatni, krajnji i veoma sudbonosan potez, sa teško sagledivim posledicama. Iz faze strogo određene mirovne misije, prelazi s u fazu dopuštanja mogućnosti oružanog sukoba, sličnog onome u Persijskom zalivu.

Tačno je da su autori tražili i našli kompromis na ograničavajućoj formuli, koja usmerava eventualnu vojnu intervenciju samo na zaštitu humanitarne misije i odbacuje direktno mešanje u građanski rat, ali je tačno i razmišljanje da sve zavisi od situacije i da se "zaštita humanitarne pomoći" može, ako bude potrebno i šire tumačiti.

Tekst predloženog dokumenta nije sasvim jasan u nekoliko ključnih tačaka. nema preciznog odgovora na pitanje koje sve države i pod kojim uslovima mogu da formiraju snage koje bi zaštitile konvoje. Rezolucija, na primer, ističe na nekoliko mesta da se sve mora raditi u saglasnosti sa Ujedinjenim nacijama, ali ne kaže određeno da li će snage, koje se eventualno budu koristile na osnovu tog dokumenta, biti pod komandom UN, ili mogu da deluju kao izdvojena koalicija, uz saglasnost Ujedinjenih nacija, što je izuzetno važna razlika. Takođe nema odrednice da li je za konkretnu vojnu akciju potrebna naknadna odluka Saveta bezbednosti, ili se može delovati na osnovu ovog dokumenta, uz informisanje svetske organizacije.

Sledeće pitanje je ko će i kako određivati da li je nastupio trenutak za vojnu intervenciju i da li se mogu preventivno bombardovati srpski položaji oko Sarajeva. Najdelikatnija dilema koja, takođe, proizilazi iz teksta, jeste u određivanju širine ocene šta znači ugrožavanje konvoja. Može li neko tim povodom da bombarduje mostove na Drini ili vojne ciljeve u Srbiji, kako je ovih dana predlagala bivši britanski premijer gospođa Tačer.

Sve su to pitanja koja prate objavljivanje teksta nacrta rezolucije, tražeći čvršće odgovore tokom rasprave o predlogu kao i kasnijim tumačenjima. U prvim komentarima se može čuti da nejasnoće proizilaze iz traženja kompromisa između polaznih pozicija tri zapadne zemlje. Sjedinjene države su bile za još šire formulacije i ovlašćenja. Pored toga Vašington je želeo da se u tekstu nađe i zaključak da će snage koje se eventualno formiraju za izvođenje vojne intervencije sarađivati sa bosanskom vladom, slično poziciji kakva je zauzeta u rezoluciji o ratu u Zalivu kada je podržavan Kuvajt.

Francuska i Britanija su izrazile rezerve da bi takva formulacija stvorila utisak kod Srba da je to objava rata njima, što bi moglo da izazove napad na postojeće snage Ujedinjenih nacija. Američka delegacija je to prihvatila, ali su se u zamenu London i Pariz odrekli svog zahteva da se ne donosi odluka o mogućnosti koalicija, već da se ide postupno i da se, za početak, UNPROFOR ovlasti da oružjem brani konvoje. Umesto toga našao se kompromis, koji zadovoljava američku želju za širom formulacijom i ostavlja mogućnost stvaranja koalicija. Njihovo formiranje se uslovljava saradnjom sa Ujedinjenim nacijama, ali bez izričitog određivanja da bi morale da budu i pod komandom Ujedinjenih nacija. Otuda i gore pomenute nejasnoće.

Photo: EPA/YVES BOUCAU
Sam predlog rezolucije je vrlo kratak. U preambuli se pominju poznati principi o neophodnosti traženja rešenja pregovorima i izražava duboka zabrinutost zbog otežavanja dostavljanja humanitarne pomoći Sarajevu. Takođe se osuđuju kršenja ljudskih prava nad civilima "zatvorenim u logorima, zatvorima, sabirnim centrima...". Na osnovu svega toga traži se aktiviranje glave 7 Povelje Ujedinjenih nacija, koja omogućava i upotrebu vojne sile.

Zatim dolazi i ključni paragraf kojim se pozivaju sve države da same, ili preko regionalnih organizacija ili drugih aranžmana, preduzimaju sve neophodne mere, u koordinaciji sa Ujedinjenim nacijama, u cilju dostavljanja humanitarne pomoći Sarajevu i drugim delovima Bosne i Hercegovine, preko odgovarajućih humanitarnih organizacija.

U tački 4. nacrta se pozivaju sve zemlje da redovno obaveštavaju generalnog sekretara o merama koje će preduzimati u koordinaciji sa Ujedinjenim nacijama u sprovođenju ove rezolucije. Od generalnog sekretara se zahteva da razmatra i druge mere koje bi mogle da budu potrebne za obezbeđivanje neometanog dostavljanja humanitarne pomoći. Ovo je, kako se vidi, takođe dosta široka formulacija jer se pod "i druge mere" može praktično podvesti sve. Ohrabrujuće je što se to stavlja pod kontrolu generalnog sekretara, kao što se svuda ističe i neophodnost koordiniranja sa UN. Međutim, kako navode jutros pojedini komentatori, kada se jednom dozvoli upotreba sile i ostavi pravo regionalnim organizacijama da stvaraju koalicije, koordinacija sa svetskom organizacijom može da postane i formalnost. Ipak, bolje da postoji i ovakva "zadrška" nego da je nema, uz podatak da, bar za sada, nijedna od velikih sila nije sklona ideji da svoje trupe angažuje u direktnom uplitanju u građanski rat. Međutim, pretnja ostaje i treba je uzeti ozbiljno.

Posebna pažnja u čitavoj situaciji oko pripreme ove rezolucije posvećena je problemu kršenja ljudskih prava, naročito posle informacija o postojanju koncentracionih logora u BiH. U pomenutom predlogu rezolucije tome je posvećen jedan paragraf u kome se traži neometan pristup predstavnicima Crvenog krsta i drugih relevantnih organizacija. Kako saznajemo, odustalo se od zahteva pojedinim delegacijama da se ugradi i mogućnost da se pristup logorima ostvaruje, takođe, pretnjom upotrebe vojne sile.

Međutim, za Savet bezbednosti je pripremljena i druga rezolucija, koja se bavi isključivo kršenjem ljudskih prava na jugoslovenskom prostoru. U tekstu se naglašava zabrinutost zbog sve češćih izveštaja o zloupotrebama ljudskih prava na teritoriji bivše Jugosalvije, posebno Bosni i Hercegovini "uključujući prisilna iseljavanja, deportacije civila, njihovo hapšenje i zadržavanje u koncentracionim logorima..." Zahteva se od svih vlasti na teritoriji "bivše Jugoslavije" i posebno "Savezne Republike Jugoslavije" (Srbija i Crna Gora) i svih vojnih snaga u BiH da odmah prestanu sa kršenjem međunarodnog prava... "Zatim se traži da se predstavnicima Crvenog krsta i drugih međunarodnih organizacija odmah odobri pristup svim logorima. Od generalnog sekretara se traži da prikuplja sve informacije o kršenju međunarodnog prava i dostavi ih Savetu bezbednosti i predlaže odgovarajuće mere.

Oba teksta se sada nalaze pred punim sastavom Saveta bezbednosti i posle konsultacija biće doneta konačna odluka, pod nekim predviđanjima - već sutra. (Dušan Pešić)

***

NAJAVLJUJE SE USTANAK NA KOSOVU (Beč, 11. avgusta):
Albanci na Kosovu su na granici strpljenja. Ukoliko međunarodna konferencija o Jugoslaviji, zakazana za kraj avgusta u Londonu, ne pošalje jasne signale solidarnosti sa albanskim narodom na Kosovu, koji je okupirala Srbija, opasno će se povećati mogućnost izbijanja vojnog ustanka - izjavio je danas u Beču samozvani premijer ilegalno proglašene republike Kosovo Bujar Bukoši. On je još dodao da raste broj "radikalnih Albanaca" koji traže "oružani odgovor na srpsku represiju koja traje već godinama".

Bujar Bukoši je u intervjuu austrijskoj novinskoj agenciji objasnio da "albansko rukovodstvo koje deluje ilegalno još zastupa ideju o miroljubivom ustanku". Međutim, naglasio je Bukoši, ukoliko londonska konferencija ne postigne neke rezultate, moglo bi se dogoditi da izgubimo kontrolu i izbije oružani ustanak.

"Premijer" kosovskih Albanaca priznaje da bi takav ustanak bio "pravo samoubistvo" jer bi se, kako kaže, golorukom narodu suprotstavila odlično naoružana srpska vojska.

- To bi u stvari bio masakr i tragedija mnogo veća od one koja se dešava u Bosni i Hercegovini - tvrdi Bukoši.

Prema njegovim rečima, ovakav scenario narednih događaja na Kosovu sasvim je moguć. Posebno zbog procene ilegalnog albanskog rukovodstva da gotovo i nema šansi da kosovski Albanci budu pozvani da učestvuju na pregovorima u Londonu.

U intervjuu austrijskoj agenciji Bukoši je kritički govorio i o mirovnoj inicijativi novog premijera SR Jugoslavije Milana Panića.

- Panić nema snage da bilo šta pozitivno učini - smatra Bukoši. - On je samo džoker u rukama Slobodana Miloševića.

Bukoši je istovremeno izrazio sumnje u mogućnost ostvarenja Panićeve ideje o međunarodnoj konferenciji o Kosovu, koja bi trebalo da se održi u Beogradu. U slučaju da se takva konferencija i sazove, smatra Bukoši, kosovski Albanci na njoj neće učestvovati, ali su već sada skeptični prema njenim mogućim dometima i rezultatima.

Ustanak Albanaca bi bio samoubistvo: Bujar Bukoši
Photo: pbosnia.kentlaw.edu
Na kraju intervjua "premijer republike Kosovo" je ocenio da bi izbijanje rata na Kosovu dovelo i do internacionalizacije sukoba.

- Albanija sigurno ne bi mirno gledala šta se na Kosovu događa - smatra Bukoši - a postoji velika šansa da bi se tada umešale i Grčka i Bugarska.

Ono što najavljuje premijer Bukoši na Kosovu već se mesecima dešava u Bosni i Hercegovini, a u Beču su sve glasniji zahtevi da se bosanski rat okonča stranom vojnom intervencijom. U tom smislu se najviše očekuje od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koji bi, kako se ovde procenjuje, trebalo da najzad da zeleno svetlo za takvu akciju.

I oni najratoborniji ipak priznaju da bi strana vojna akcija na Balkanu bila skopčana sa nizom problema za koje Zapad još nema spremne odgovore. Tako na primer današnji "Standard" ističe da bi Zapad pre vojne intervencije u Bosni morao da "osmisli svoj strategijski koncept i tačno utvrdi ciljeve akcije". Bečki list pri tome sugeriše stvaranje kopnenih prolaza od Jadranskog mora do Sarajeva i vazdušnih koridora koji bi obezbedili pomoć opkoljenom Goraždu. Pord toga, trebalo bi, smatra "Standard", najozbiljnije zapretiti Srbiji da promeni svoje ponašanje.

Ono što i austrijski dnevnik uočava jeste činjenica da još postoje velike razlike i nedoumice u načinu izvođenja i dometu toliko prizivane vojne intervencije. Tako se spominje razlika između Zapadnoevropske unije koja računa na 20.000 vojnika potrebnih za vojnu intervenciju i NATO-a koji taj broj procenjuje čak na 100.000. Pored toga, trenutno uopšte nema konkretnih planova o tome koji bi gradovi u Bosni i Hercegovini bili uključeni u ovu akciju, koje bi države dale trupe za intervenciju i kako bi bila podeljena vojna zaduženja.

Zbog svega rečenog, bečki "Standard" upozorava Zapad da ukoliko se i odluči na intervenciju sve te poslove mora pažljivo i detaljno da obavi. U protivnom, upozorava bečki list, moglo bi se dogoditi da zapadni svet bude uvučen u ratni vihor. (Ž. Rakić)

***

PREKID DIPLOMATSKIH ODNOSA KAO KRAJNJA MERA (Berlin, 11. avgusta):
Nemačka bi mogla da prekine diplomatske odnose sa Jugoslavijom, ali bi to bila krajnja mera pritiska na Beograd zbog nastavljanja rata u Bosni i Hercegovini.

To je samo smisao izjave ministra inostranih poslova Klausa Kinkela nemačkom radiju koju danas objavljuju listovi na upadljivim mestima.

Izjavu šefa nemačke diplomatije detaljnije je obrazložio zvanični predstavnik za štampu Hans Šumaher govoreći o prekidu diplomatskih odnosa sa Jugoslavijom kao o "poslednjoj mogućnosti". Drugim rečima, do toga bi moglo da dođe samo ako nijedan drugi korak ne zadovolji nemačka gledišta i zahteve za sprečavanje krvoprolića u Bosni i Hercegovini.

***

NADLEŽNOST EVROPE ZA BOSNU (Rim, 11. avgusta):
Visoki funkcioneri Zapadnoevropske unije (ZEU) koji će, zajedno sa vojnim ekspertima razmatrati varijante vojne intervencije evropske devetorice u obezbeđenju humanitarne pomoći Bosni, sastaće se u Rimu prekosutra, pišu danas italijanski listovi "Republika", "Korijere dela sera" i "Đornale".

Italija je od 1. jula predsedavajući ove evropske organizacije, koja ubrzano na jugoslovenskoj krizi nastoji da oformi sopstvenu vojnu organizaciju i podeli sa NATO kompentencije o bezbednosti Evrope.

Na tom planu posebno je angažovana Francuksa koja nije članica vojne strukture NATO i koja snažnim zastupanjem ideje o prevshodnoj komepentenciji Evrope u razrešavanju bosanske krize nastoji da u Savezu sa Nemačkom marginalizuje ulogu NATO, posebno SAD, u pacifikaciji Bosne.

Pogled na neprijateljski grad: Rim, odozgo
PHOTO: stacybuckeye.files.wordpress.com
U diplomatskim krugovima Rima se zato jučerašnje istupanje predsednika Izvršne komisije Evropske zajednice Žaka Delora pred Evropskim parlamentom u Strazburu za snažnu evrospku vojnu akciju u Bosni, pa čak i protiv Srbije, vidi pre svega kao oružje diplomatije.

Neprikriveno strahovanje od "bosnskog Vijetnama" koji demonstrira Bušva administracija i vrlo konfuzna situacija uoči zasedanja Saveta bezbednosti, pošto se najavljuje mogu otpor Kine i Rusije rezoluciji o intervenciji, otvaraju prostor Evropi da naglasi svoje kompentencije u Jugoslaviji.

U intervjuu listu "Republika" u prošlu subotu Kolombo je precizno rekao: "Ja neći ići u Bosnu da bih ratovao, već da bih doneo mir. Evropi nije potreban jedan nov Vijetnam. Mi treba da se u Bosni ograničimo na onu ulogu koju smo odigrali u Libanu 1982".

"Mi, Italijani, zalažemo se za sveobuhvatno rešenje u Bosni i Hercegovini koje će definisati probleme suverenosti, etničkih manjina, religija i etničkih granica i poštovanje ljudskih prava", izjavio je tada Kolombo.

Stavljajući ove ocene i stavove Italije, kao koordinatora ZEU u kontekst najnovijih akcija, posmatrači u Rimu skloni su da najavljenu ekspediciju novih snga pre vide kao faktore razdvajanja u Bosni, nego kao kazneni korpus.

Ukoliko bi ove procene posmatrača bile tačne, onda bi otvaranje suvozemnih koridora, počevši od ong Split - Sarajevo, na kome insistira Francuska i o čemu su eksperti ZEU već u dva navrata razgovarali u Rimu, bilo da se uz pristanak srpskih vojnih snaga u Bosni postigne neka vrsta zamrzavanja postojećeg stanja pred mirovnu konferenciju o Jugoslaviji u Londonu.

U prilog takvih razmišljanja ovde se citiraju i reči hrvatskog predsednika Franje Tuđmana koji Bosnu vidi kao protektorat pod zaštitom Ujedinjenih nacija, uz uslov da Srbija prizna Hrvatsku i Sloveniju, države stvorene cepanjem Jugoslavije.

Poziv Vatikana na vojnu intervenciju u zapadnoj Bosni, kako se tumači u diplomatskim krugovima Rima, u suštini se poklapa sa Tuđmanovim ciljem da se u Bosni pod protektoratom UN obezbede hrvatske i katoličke interesne sfere.

Pritom Vatikan sa puno uspeha uspeva da međunarodni odijum zbog podele Bosne, u kojoj je katolicizam osvojio prostore na koje je davno istakao svoje pretenzije, prebaci isključivo na Srbe. Da bi se zamaskirao svršeni čin hrvatsko-katoličkog prisustva u Hercegovini i Mostaru koji je već proglašen glavnim gradom Hrvatske države u Bosni, katolička propagandna mašinerija, svesrdno pomagana od italijanskih medija, nastavlja da pojačava kampanju o "srpskim zverstvima nad muslimanima u Bosni".

Tako "Korijere dela sera" danas u naslovu poručuje: "Protiv Srba gvozdena pesnica". List "Republika" sugerira da su "Ujedinjene nacije spremne da krenu sa ešalonima vojnika, ali Buš još okleva", a "Đornale" zaključuje, da samo "sila može zaustaviti Srbe", ali i upozorava u komentaru da je "Jugoslavija opasna zamka u kojoj se može nastradati".

***

Ambarcumov: NEMA KONC-LOGORA NA SRPSKIM TERITORIJAMA (Moskva, 11. avgusta):
Priče o koncentracionim logorima u Srbiji i Srpskoj Republici Bosni i Hercegovini nisu potvrđene, izjavio je na današnjoj pres konferenciji Jevgenij Ambarcumov, predsednik Spoljnopolitičkog odbora Vrhovnog sovjeta Rusije, odmah posle povratka sa turneje, tokom koje je posetio Srbiju, Crnu Goru i Srpsku BiH.

Nepostojeći zarobljenici u nepostojećem logoru: Omarska, nevidljiva za Ambarcumova
Photo: Stock
Ambarcumov je sa Olegom Rumjancevim, takođe deputatom ruskog parlamenta, bio u privatnoj poseti, pa nije, kako je rekao, narušio sankcije UN kojih se Rusija pridržava.

Priče o logorima, rekao je Ambarcumov, pokazale su se kao dezinformacija. "Mi smo tragom informacija zapadnih medija posetili jedno mesto u Vojvodini i jedno kraj Sarajeva i uverili smo se da nema govora o koncentracionim logorima. Reč je o tome da je Jugoslavija izgubila informativni rat", rekao je ovaj ruski deputat.

*Nastavak u utorak 5. aprila

star
Oceni
2.74
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi