Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (84)

Šesta flota nema šta da traži na Dunavu

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: warisboring.com

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 11. avgusta 1992. godine

NAREDBA HOSOVCIMA DA NE PUCAJU U HRVATE (Zagreb, 10. avgusta):
Oružani sukob uz mnogo mrtvih, koji je juče eskalirao kod Mostara između pripadnika vojne policije HVO i HOS-a, veoma je uznemirio hrvatsku stranu. U tom sukobu, do kojeg je došlo pod još nerazjašnjenim okolnostima, ubijen je i komandant HOS-a za Bosnu i Hercegovinu Blaž Kraljević (ima čin general-bojnik).

Prema zvaničnoj verziji HVO, juče oko 14 časova do kontrolnog punkta vojne policije ojačanog pripadnicima "antiterorističke jedinice" HVO u selu Kruševo kod Mostara, stigla su dva automobila puna hosovaca. Na signal vojne policije da stanu, iz automobila je navodno otvorena vatra i dva policajca su pogođena, a od uzvraćene vatre pobijene su sve osobe u oba vozila, među njima i Blaž Kraljević, čije je inače poslednje obraćanje ovdašnjoj javnosti bilo s tvrdnjom da su njegove "postrojbe ušle u Trebinje".

Danas je glavni stožer HOS-a u Zagrebu objavio naredbu pripadnicima svojih jedinica u Bosni i Hercegovini "da se suzdrže od svih akcija koje u ovom trenutku svojom ishitrenošću mogu dovesti do nesagledivih posledica za nas Hrvate", tj. da "brat puca u brata, Hrvat u Hrvata".

Načelnik Glavnog stožera HOS-a potpredsednik HSP-a Ante Đapić naveo je da je u jučerašnjem sukobu kod Mostara "poginulo devet pripadnika HOS-a te nepoznat broj pripadnika HVO i vojne policije". (R. A.)

***

POSETA ZATVORU "KULA" KOD SARAJEVA (Pale, 10. avgusta):
Delegacija britanskih parlamentaraca, koja je boravila u jednodnevnoj poseti Srpskoj Republici Bosni i Hercegovini, otputovala je jutros sa Pala u Banjaluku, u posetu regiji Bosanske krajine. Delegacija, koju je predvodio Pedi Ešdaun, lider Liberalno-demokratske stranke, a u kojoj su bili i ser Rasel Džonson, portparol za spoljne poslove te stranke, kao i britanski političar Džon Kenedi, razgovarala je sinoć sa srpskim čelnicima o situaciji u Bosni i Hercegovini.

Britanski parlamentarci su zajedno sa delegacijom ruskih parlamentaraca, koju je predvodio predsednik Spoljnopolitičkog odbora ruskog parlamenta Jevgenij Ambarcunov, i grupom stranih novinara obišli i zatvor "Kula" kod Sarajeva.

Gosti Srpske Republike BiH lično su se uverili da "Kula" nije koncentracioni logor za muslimanske civile, već vojni zatvor sa solidnim smeštajem. U razgovoru sa ratnim zarobljenicima saznali su da imaju obroke tri puta dnevno i tretman kakav je propisan međunarodnim ratnim pravom i Haškom i Ženevskom konvencijom.

Photo: Stock
Predsednik Predsedništva Srpske Republike BiH Radovan Karadžić izjavio je tim povodom agenciji SRNA da je srpska strana spremna na kooperativnost i bezrezervnu saradnju sa svim humanitarnim telima i institucijama i da će sve zatvore (ima ih 12 na srpskoj teritoriji u BiH) otvoriti svima koji budu želeli da se uvere u stvarno stanje.

To je najbolji način da se svijet razuvjeri u propagandne laži o postojanju koncentracionih logora u kojima, navodno, Srbi drže nesrpsko stanovništvo - rekao je Karadžić.

Lider Srba je izrazio skepsu da će isto postupiti i muslimanska strana ukoliko je na to ne prisile međunarodni faktori. Ta strana još nije dozvolila pristup ni u jedan od logora i zatvora za Srbe. Karadžić je podsetio da su samo u Sarajevu od 16 zatvora šest klasični koncentracioni logori za srpske civile. Takvi logori, kako je naveo, postoje i u tunelu Bradina, u Visokom, Davčinu, Zenici, Tuzli i drugim mestima pod kontrolom muslimanskih i hrvatskih snaga.

***

POGLAVLJE ZVANO TEOČAK (Ugljevik, 10. avgusta):
U susretnoj borbi dve patrole, Muslimani su zarobili Jovana Ilića i Nebojšu Gajića, dok je Milenko Gajić podlegao teškim ranama... Ovaj detalj iz ratnih biltenu severoistočnoj Bosni malo koga bi ozbiljnije zanimao, osim rodbine i prijatelja, da nije reč o iznenadnom izbijanju ratnih sukoba i na severnim obroncima Majevice, u ugljevičkoj opštini. Tako nastaje poglavlje Teočak, nazvano po većem selu (i nekoliko planinskih zaselaka), nad kojim će političari i vojnici morati dublje da se zamisle.

Dugo je, još od početka ratnih sukoba, ugljevička opština bila mirna. Ljudi u vlasti su, izgleda počeli da veruju da su pronašli, spontano i bez napora, način da se reprizira primer Janje (gradića kraj Bijeljine sa pretežnim muslimanskim stanovništvom). Teočaci su izrazili lojalnost Srbima. Kad su ratni senzori signalizirali opasnost, i to golemu, bilo je već kasno.

Komanda Istočnobosanskog korpusa reagovala je odlučno, ali muslimanski ekstremisti su uspeli da spale srpsko selo Laze. Smetalo im je radi doturanja naoružanja i dolaska svežih snaga iz područja Vitinice (Zvornik). Teočak je opkoljen.

Da li se sve to moglo izbeći?

Analize ove vrste imaju smisla samo ako bar ukažu na mogućnost smanjenja žrtava. "Dobrim delom za Teočak sami sebi smo krivi" kaže V. B, oficir Srpske vojske BiH. On dodaje da je zakazala bezbedonosna procena. Za čitavo to područje se smatralo da je pacifikovano jer se "Muslimani ne bune što su ostali bez posla". Naime, i veliki broj Srba je u Ugjeviku dobio otkaz. U istu kategoriju spada i procena da će i nasrtanje na muslimanske stanove u Ugljeviku i još nekim mestima da se završi bezbolno.

Kasnije se saznalo da je u Teočaku, istovremeno, delovao Hajrudin Mešić, bivši komandir milicije u Ugljeviku. On je mobilisao ljude, stvorio jedinicu pod nazivom Teritorijalne odbrane opštine Ugljevik. Srpske vlasti Semberije i Majevice, još dok se samo slutilo šta se u Teočaku zbiva, zatražile su predaju oružja, i zadovoljile se sa nekoliko trofejnih karabina i "krateža".

Za sve vreme Mešić se nametao Teočacima kao neprikosnovenin komandant. Po njegovim zamislima kopani su rovovi, izgrađivani bunkeri. "Moji ljudi su mi dojavljivali kako tamo stalno rade mešalice za beton", kaže B. R, jedan od starešina Srpske garde, "Uzaludno je sada Mešiću stavljati soli na rep...".

"So na repu" je utoliko žešća što Mešić, kako se računa, ima pod komandom 400 dosta dobro naoružanih ljudi. Imaju minobacače, ručne bacače, pa čak i jedan top.

PHOTO: Stock
Komandant Istočnobosanskog korpusa pukovnik Dragutin Ilić kaže da je njegova jedinica bila prinuđena da odgovori posle nekoliko dana vatre iz Teočaka, ubistva vojnika i pljačkanja jednog srpskog sela. Sudbina ovog iznenada iskrslog fronta, reklo bi se, nije sasvim crna. Neki politički ljudi Semberije, izgleda, još se nisu odrekli ideje da Teočak ostane na srspkoj teritoriji kao enklava. Zasad nema znakova da će se Teočaci smiriti. Da li samo zato što im pristižu u pomoć ekstremisti iz kalesijskog područja?

Ovaj problem kao da je dodatno opteretio ionako prenategnutu političku scenu Majevice i Semberije. Odnos prema Muslimanima, sudeći prema stavovima nekih pojedinaca i stranaka, mora da se izmeni. Karakteristično je reagovanje Komande srpskih četnika u Bijeljini (oružana formacija Srpske radikalne stranke) uz osudu "najnovijih masovnih otpuštanja s posla onih Muslimana koji nisu učestvovali u aprilskim oružanim sukobima u Bijeljini a koji su izrazili lojalnost vlastima Srpske Republike BiH. Srpski četnici su, dokumentom koji je potpisao njihov komandant Mirko Blagojević, osudili način na koji su smenjivani i postavljani direktori u nekim bijeljinskim institucijama, a svaki pokušaj realizacije navodnog iseljavanja Janje nazvali su "aktom nasilja koji će izazvati našu reakciju".

Ovaj potez je, svojom neočekivanošću ali i mogućnostima, izazvao veliko zanimanje među semberijskim i majevičkim Muslimanima. Jedan viđeniji domaćin iz Novog Sela, došao je onomad u redakciju Radio Bijeljine sa informacijom da sto Muslimana, njegovih komšija, traži način da se svrsta u redove srpske vojske BiH. Jedan oficir Srpske nacionalne garde kaže da zna za spisak o dvadeset oficira muslimanske nacionalnosti koji, takođe, žele da dođu i da se bore na pravoj strani jer su shvatili "kuda srlja Alijina politika".

Možda je to jedan od poslednjih pokušaja otimanja od "zlokovernih i osvetničkih misli" (Ivo Andrić, Pisma 1914) i pružanje one ruke koju ne treba, naročito u Bosni, odbiti. (Radovan Kovačević)

***

NOVINAR TANJUGA ŠOBIĆ UPUTIO PISMO IZ ZENIČKOG ZATVORA
Novinar Tanjuga Milan Šobić jevio se, posredstvom Međunarodnog crvenog krsta, pismom svojoj porodici koja je iz Zenice izbegla u Nikšić.

"Kao što znate, postao sam igrom slučaja, samo zato što sam novinar Tanjuga, ratni zarobljenik... Očekujem da će se ova cirkusijada uskoro završiti i da ću i ja postati slobodan čovjek", piše Šobić iz Zeničkog zatvora, gde je odveden 2. jula pošto je predhodno izvesno vreme proveo u kućnom pritvoru. Poslovne prostorije Tanjuga u Zenici obijene su i opljačkana još 17. juna.

Jedino Šobićevo pismo iz zatvora ima datum 17. jula i on u njumu kaže da je "još uvek zdrav". Šobićeva supruga je svojevremeno izjavila da njen 53-godišnji suprug pati od hroničnih bolesti.

***

MIR ZAHTEVA ČASTAN KOMPROMIS (Pljevlja, 10. avgusta):
Dok ovo pišemo, danas, u ranim popodnevnim satima u Pljevljima je mirno. Kažemo: dok ovo pišemo, jer nikad se ne zna u atmosferi nepoverenja, kada neka, makar čarka, može da izbije. Mudri ljudi, Crnogorci, Muslimani, Srbi i drugi koji žive u Pljevljima imaju, čini se, istorijski odgovoran zadatak. Krvavo kolo vije se susednom Bosnom i Hercegovinom, bezumlje ruši i hara, odnosi živote, razbijena su prijateljstva... Sada treba da se spreči da ne bukne i ovde.

Sinoć je ministar crnogorske policije Nikola Pejaković rekao i ovo: "Pljevlja su, prema bezbednosnim saznanjima, trenutno kritična tačka za prenošenje ratnog plamena u Crnu Goru, odnsno SR Jugoslaviju. Mislim da u ocenjivanju trenutne bezbedonosne situacije u Pljevljima svakako ima mnogo više BiH-sindroma a mnogo manje autentičnih izraza lokalne netrpeljivosti".

To stanje u Pljevljima nije moglo doći samo po sebi i onakvo kakvo je, ono je slika funkcionisanja, ili nefunkcionisanja vladavine prava u jednoj državi.

Pljevlja su, zasigurno, puna oružja, koje je u rukama ljudi koje država ne kontroliše. Oni su, pre neku noć, pokazali nesnalažljivost. Manje je važno sad da li su se, kako stranački prvaci tvrde, prvo naoružali pripadnici SDA, i to preko Sarajeva, a ovi, opet, da su se prvo naoružali narodnjaci, radikali, i ko zna ko sve. Važno je da, očigledno, treba izvaditi municiju iz repetiranog oružja, i sve što nije u službi bezbednosti zemlje - razoružati.

Na području pljevajske opštine ima oko 16 odsto Muslimana, u samom gradu, kažu, ta cifra se penje do blizu 50 odsto. Godinama se ovde lepo živelo, pomagalo, trgovalo. Najbogatiji ljudi su i danas Muslimani. U njihovim rukama je ponajveći deo privatnog kapitala. Tu njihovu imovinju, njihovu slobodu, građansku i svaku drugu ravnopravnost treba obezbediti. Država to čini i spremna je da to po svaku cenu uradi. Mogu li se, onda, u takvoj situaciji, Muslimani u Pljevljima smatrati nacionalno ugroženim? Kao pomoć odgovoru na ovo pitanje vredi, možda, pomenuti i to da je poslednji muslimanski praznik za sve Muslimane sa prostora bivše i ove Jugoslavije zvanično veoma pompezno obeležen baš u Pljevljima u vreme dok je u Bosni besneo ratni vihor.

PHOTO: Stock
Da li je i koliko bezbednost ugrožena i koliko se toj bezbednosti doprinosi ili odmaže? Analiza nema, ali ima nekih podataka, koje je ministar crnogorske policije Pejaković izneo na prošlom zasedanju crnogorskog parlamenta. On je rekao da su u ovoj godini u Pljevljima izvršena 23 krivična dela izazivanja opšte opsnosti i uništavanja imovine građana. Reč je o miniranju ili pucanju u radnje, objekte i automobile. Vlasnici minirane imovine su: Orhan Mahmutović, Mensur Munelić, Enes Hakli, Husein Velbija, Mahmet Katani, Kemal Čengić, Izet Koštović. Bombe su bačene u prodavnice Darka Radovića, Senda Mušovića, Izeta Koštovića, Zarke Ajanović, Hakije Bambura i Senada Strujića, a pucano je na objekte Zarka janović, Džemada Zukovića, Riza Đajića, Edina Čauševića. Rasvetljena su dva slučaja pucanja u objektu Zarke Ajanović, a od krivičnog gonjenja protiv Zehna Kubure odustalo se zato što je to tražio vlasnik kafane Edin Čaušević na koju je Zehno pucao.

I oko eksplozija, miniranja i pucanja stvari su nerazjašnjene. Mnogi tvrde da ima i improvizovanih eksplozija, da od eksplozija nema nekih šteta i da se obično događaju kad robe u radnjama nema. Drugim rečima, ima ih i nameštenih. Vlast duguje da sve to otkrije, jer najgoru eksploziju, a ona se zove rat, pokušavaju da donesu u Pljavlja.

Aktuelna vlast pokušava da ovu, tako reći, paravojnu hajdučiju utera tamo gde joj je mesto, jer ona potkopava temelju miru. Vlast preko policije to sama ne može. Potrebna joj je saradnja, a ona se zove narod, ili, stranački lideri pre svega. Oni, sudeći po dosadašnjimreagovanjima, poslednje događaje sve podređuju jednom cilju: iskoristiti i pljevaljsku nevolju da se stigne na neko od rukovodećih mesta. Evo izvoda iz nekih saopštenja za javnost.

"Iako je u Pljevljima na djelu klasičan primjer oružane pobune, nemoćne crnogorske vlasti već danima pokušavaju da umilostive aktere ovih događaja, čineći na taj način tragikomičnim i sebe i državu koju predstavljaju. Stoga, želimo naglasiti da ukoliko vlast nije u stanju da obezbijedi mir u Crnoj Gori, potrebno je da ode i prepusti državno kormilo političkim snagama koje su sposobne da zaštite državu i njene građane", poručuje Socijalistička partija Crne Gore.

Prigovarajući crnogorskoj vlasti da "štiti" Muslimane, SNO za Crnu Goru i Hercegovinu kaže u saopštenju da "u ovom istorijskom trenutku za vaskoliko srpstvo, nakon istorijskih grešaka koje je napravila vlast u Crnoj Gori treba da siđe sa političke scene".

Srpski otadžbinski pokret za Crnu Goru događaje u Pljevljima vidi kao ilustraciju toga što "islamsko-džihadske snage Pljevalja, po direktivama svojih centara iz Sarajeva i Novog Pazara, žele da postepeno otvore novo ratište da bi time pomogle istomišljenicima u BiH, što se sve uklapa u opšti plan podizanja masivnog šiptarsko-muslimanskog ustanka u Sandžaku i na Kosovu..."

Narodna stranka pljevaljske događaje vidi kao posledicu oportunizma vlasti i kaže da je vlast trebalo da crnogorskoj javnosti ponudi tačnu evidenciju o vojnim obveznicima koji su se ogrešili o zakon tako što nisu hteli da prihvate vojne pozive, jer je narod očekivao da se ti građani kazne.

Jedino je do sada ova stranka pozvala građane svih vera i verske poglavare da kažu javnu reč prekora zlim ljudima i molbe dobrim dušama da izbegavaju zle primere i spreče provociranje građanskog rata i krvoprolića. Takvih ima u svim nacionalnim i verskim konfesijama.

Na potezu je, dakle, razum. Mir zahteva i častan kompromis. (D. Bećirović)

***

"ŠESTA FLOTA" NEMA ŠTA DA TRAŽI NA DUNAVU
"Šesta flota" nema šta da traži na Dunavu - izjavio je juče Tanjugu generalni direktor Jugoslovenskog rečnog brodarstva Dušan Strugar.

Krajem prošle nedelje u Evropskoj zajednici nagovešteno je da će uputiti svoje inspekcije i na Dunav sa zadatkom da kontrolišu transport robe prema Jugoslaviji. Direktor Jugoslovenskog rečnog brodarstva tvrdi da u ovoj godini JRB nije imalo ni jedan jedini brod u međunarodnim vodama Dunava. Već od 26. decembra prošle godine Jugoslovensko brodarstvo je povuklo svoje brodove iz Nemačke a kasnije i iz drugih zemalja.

Photo: www.freedesktopwallpaper.org
U izjavi za Tanjug Dušan Strugar dokazuje da u nemačkim vodama, Austriji, Čehoslovačkoj i Mađarskoj JRB već mesecima nema svoju flotu posle izrečenih sankcija u Savetu bezbednosti.

I ostale podunavske zemlje dosledno sprovode mere Saveta bezbednosti kada je reč o plovidbi Dunavom, izjavio je Strugar. Čak su neke podunavske zemlje, Rumunija u prvom redu, bile - kako kaže direktor JRB - "veći katolik od pape", jer su njihove odluke strože od same Rezolucije Saveta bezbednosti. Naime, Savet bezbednosti zabranio je promet i prevoz robe za i iz Jugoslavije, a rumunske vlasti su donele dodatnu odluku da zabrane prevoz robe u tranzitu jugoslovenskim brodovima iz Rumunije za Mađarsku, Austriju i Rusiju. Poslove u tranzitu za strane partnere JRB obavlja više od 30 godina i ploveći za njih zarađivao je je oko petinu deviznih prihoda.

Odluka rumunskih vlasti kosi se sa Rezolucijom Ujedinjenih nacija. Zabrana o tranzitu roba ne sprovodi se u drugim granama saobraćaja na tlu Evrope. Čak ni Mađarska i Austrija ne zabranjuju jugoslovenskim brodovima da prevoze robu koja nije namenjena Jugoslaviji, već stranim naručiocima.

Generalni direktor JRB je obavešten da su jugoslovenske i srpske vlasti uputile zvaničan protest rumunskoj vladi što je uvela sankcije mimo Rezolucije 757 Saveta bezbednosti i najavile su protivmere.

*Nastavak u subotu 2. aprila

star
Oceni
2.50
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi