Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (5)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (76)

Arkan: Za rat su krivi Rim i Vatikan

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: srbijanet.rs

I narednih meseci na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 26. jula 1992. godine

Karadžić: PRED CILJEM STVARANJA DRŽAVE (Jahorina, 25. jula):
Srpski narod nalazi se pred ciljem stvaranja svoje vlastite konstitutivne države na tlu bivše Bosne i Hercegovine, rekao je danas predsednik Predsedništva Srpske Republike Bosne i Hercegovine Radovan Karadžić na zasedanju parlamenta srpskog naroda. Govoreći o položaju u kome se sada nalaze bosanski Srbi, Karadžić je ocenio da je srpski narod izložen opasnosti od vojne intervencije spolja, koja je uperena isključivo protiv njega. Po Karadžićevim rečima, bosanske Srbe čeka međunarodna konferencija koja se do sada odvijala u pravcu stvaranja trodelne, tripartitne Bosne i Hercegovine, verovatno konfederalnog tipa.

Karadžić je rekao da bosanski Srbi žele BiH kao zajednicu država. On je ocenio da srpski narod u Bosni i Hercegovini u ovom trenutku na vojnom planu stoji odlično, da su prilike na unutrašnjopolitičkom planu stabilne, a da na međunarodnom planu tek predstoji odlučujuća diplomatska bitka.

Karadžić je istakao da bosanski Srbi imaju izvesnu podršku za svoju opciju stvaranja samostalne države u konfederalnoj Bosni i Hercegovini, ali i da se vrši užasan pritisak na njih i na Srbe u celini, zbog oružane odbrane kojom štite svoja prava, sebe i svoje teritorije u bivšoj BiH.

Prema rečima Karadžića, BiH se našla na putu nekih velikih sila čiji je cilj bio da u najvećoj mogućoj žurbi stvore državu, zbog toga su je na brzinu priznali i primili u Ujedinjene nacije. Jedan od ciljeva takve politike, po mišljenju Karadžića, jeste da se u BiH uspostavi dominacija hrvatsko-muslimanske koalicije, a u osnovi obezbedi dominacija Muslimana.

PHOTOMONTAGE: E Che
Drugi cilj je da se Srbi onemoguće u svojim državotvornim nastojanjima, odnosno u realizaciji vlastitog prava na samoopredeljenje. Treći cilj je da se Srbija i Jugoslavija optuže za spoljnu agresiju, koja je, naravno, izmišljena, jer Srbija, rekao je Karadžić, nije izvršila nikakvu agresiju na BiH.

***

SRPSKA REPUBLIKA BIH ODREDILA SVOJE GRANICE (Pale, 25. jula):
Skupština Srpske Republike Bosne i Hercegovine odredila je kasno večeras državne granice republike i donela odluku da se one obeleže. Ova odluka je na zasedanju, koje je počelo po podne, usvojena jednoglasno na predlog Predsedništva Srpske Republike BiH.

Zasad će biti, kako je zaključeno, obeležene samo one granice SR BiH, koje su nesporne. Sporne granice biće i dalje predmet pregovora sve tri nacionalne zajednice u bivšoj Bosni i Hercegovini.

U višečasovnoj raspravi istaknuto je da su osnovni kriterijumi po kojima su granice određene, etnički i većinski, a ne istorijski. Srpski narod vodi odbrambeni, a ne osvajački rat, rečeno je u obrazloženju ove odluke.

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 27. jula 1992. godine

PRIPREME ZA VELIKU OFANZIVU NA SRBE (Banjaluka 26. jula):
Prema srpskim izvorima, na frontovima od Bugojna, Donjeg Vakufa, Vlašića, pa do Bosanskog Broda vladalo je relativno zatišje, uz manja narušavanja primirja. Istovremeno, tvrde vojni srpski izvori, hrvatske snage stižu na tlo BiH i na severnom i južnom frontu Bosanske krajine i Posavine, a uz nove brigade ZNG prebacuju se i oruđa.

Kod Bosanskog Broda nelaze se već tri brigade HV, 1. zagrebačka, 2. dubrovačka i 4 A zagrebačka profesionalna brigada ZNG, a sve tri pod komandom glavnog stožera HV u Zagrebu. Preko Save danas je iz Novske i Nove Gradiške prešla popunjena 163. slavonska brigada, a ljudstvom iz Hrvatske popunjavaju se i brigade koje se već nalaze na tlu Posavine. To su 110. i 129. brigada ZNG uz 143. ogulinsku brigadu koja dejstvuje zajedno sa 153. goričkom brigadom.

Iz pravca Splita na područje Tomislavgrada i Bugojna stiglo je oko hiljadu hrvatskih vojnika koje prema srpskim izvorima uglavnom čine Muslimani prebačeni iz Rijeke i Istre, odakle su izbačeni jer im je prestao status izbeglica.

Prema Bugojnu je prebačeno deset tenkova iz Tomislavgrada, zabeležena su još neka prebacivanja teškog naoružanja, pa srpski izvori navode da se sprema velika ofanziva hrvatsko-muslimanskih snaga na području BiH protiv srpske vojske, a cilj je zauzimanje što više već izgubljenih teritorija. (D. K.)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 2. avgusta 1992. godine

OKRŠAJI OKO SARAJEVA
Tokom minula dva dana, situacija na ratištima u Bosni i Hercegovini nije se smirivala, naprotiv, vođene su još žešće bitke. Kako je javio Tanjug i juče ujutro prolamale su se detonacije i pucnjevi. Prema izveštajima agencija, najžešći okršaji vođeni su u Sarajevu. Britanska agencija Rojter, izvestila je o "najtežim okršajima u toku poslednjih nedelja u Sarajevu". SRNA je javila o "jakoj ofanzivi muslimanskih snaga na srpske položaje". Juče je javljeno da ofanziva ulazi u treći dan. Radio Bosne i Hercegovine, koji je pod kontrolom snaga lojalnih Predsedništvu BiH, takođe, još prekjuče je javio o jednom od najtežih dana u Sarajevu, sa mnogo mrtvih i ranjenih".

U Komandi srpske vojske demantovane su tvrdnje sarajeskog Centra bezbednosti da su srpske snage izvršile opšti napad. Borbe su prisilile UNPROFOR da zatvori sarajevski aerodrom za letove humanitarne pomoći. Nije, međutim, bilo zvaničnih informacija o zatvaranju aerodroma.

U poslednja dva dana nije bilo mira u bosanskoj Posavini. Tanjug je izvestio da su sa teritorija Hrvatske gađani desna obala reke Save, deo derventskog područja i istočne padine planine Motajice. Na ratištu kod Dervente i Bosanskog Broda, od granata koje su stizale sa teritorije Republike Hrvatske (od potpisivanja primirja, do juče), prema podacima B. Teofilovića, iz stroja je izbačeno 400 srskih teritorijalaca. Prekjuče je poginulo sedam, a ranjena su 62 borca.

U Maglaju i Tešnju, muslimansko stanovništvo, kako piše izveštač "Politike" B. Teofilović, nezadovoljno je uspostavljenom vlašću HVO (Hrvatsko vijeće obrane), pa je prekjuče veća grupa žena i dece prešla na srpsku stranu. Hrvatski radio, takođe je javljao o žestokim borbama u bosanskoj Posavini, ali govoreći o "topničkom napadu agresora na područje bosanskog Posavlja".

Pres centar Prvog krajiškog korpusa navodi u svom saopštenju da hrvatsko-muslimanske snage iz Jajca otvaraju vatru po položajima Srpske vojske BiH. Isti izvor je javio da je "hrvatska artiljerija iz Bugojna i Travnika dejstvovala po položajima Srpske vojske BiH oko Donjeg Vakufa i na Vlašiću". Mirno nije bilo ni u okolini Doboja, a napadnuti su položaji srpske vojske u opštini Teslić.

Na rubnim delovima srpske opštine Zvornik takođe se ratovalo. Tanjug izveštava o žestokim borbama u Foči, posle kojih su, javljeno je, borci Vojske Srpske Republike BiH, povratili kontrolu nad strateški važnom Prelučkom visoravni.

Tako se, sa žestokim borbama vođenim posebno tokom noći ušlo i u jučerašnji dan. Sarajevo je i dalje poprište borbi koje se vode u Nedžarićima, Lukavici, na Grbavici i Ilidži, u Vojkovićima. Kako javlja Tanjug, borbe traju na liniji srpske odbrane između Rajlovca i Vogošće. Da su se najžešće bitke vodile upravo na linijama srpskih položaja oko Sarajeva, kako dodaje ova agencija, potvrdio je indirektno i izveštaj sarajevskog Centra bezbednosti u kojem se navodi da su sa Poljina tučene muslimanske linije prema Vogošći, a da su tokom noći najžešće granatirana rubna naselja: Ciglane, Koševsko brdo, Breka.

Povodom najnovije eskalacije borbi na sarajevskom ratištu poslednjih julskih dana koje ne prestaju, oglasio se komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa general-major Tomislav Šipčić, koji je ocenio da muslimanske snage "očigledno nastoje uporno da otvore neki prolaz iz Sarajeva". Po Šipčiću, to se ponavlja iz dana, u dan u poslednje vreme, ali su sada napadi intezivirani, pa su na nekim delovima fronta trajali od 6 do 15 sati, a na nekim se nastavljaju. General Šipčić to ocenjuje rečima: "Valjda je to zadnji pokušaj da stvore sebi neki koridor za dovlačenje novih snaga ili izvlačenja odavde".

Šipčić takođe tvrdi da srpska strana od potpisivanja londonskog primirja nije otvarala vatru iz teške artiljerije, niti misli do 2. avgusta, do kada je primirje na snazi. U međuvremenu, borbe ne jenjavaju, deluju i dalje snajperisti. Život u Sarajevu sve je mučniji i teži. Juče je saopšteno i o žestokim borbama između Kalinovika i Trnova. Borbe su nastavljene i u širem rejonu Foče, kao i na rejonu Konjic - Boračko jezero. Do danas trajalo je primirje koje nije poštovano, pa se sa zebnjom postavlja pitanje šta će biti dalje, ako je ovako dok je primirje još na snazi. (M. D.)

***

KAKO JE SPREČENA OFANZIVA NA TREBINJE (Trebinje, avgusta):
Granice koje je upravo odredila Skupština Srpske Republike BiH ostaće i dalje na hercegovačko-dubrovačkom ratištu pod upitnikom. "Tako će biti sve dok ne oslobodimo i poslednju stopu istočne Hercegovine", kaže predstavnik Hercegovačkog korpusa, inače oficir visokog čina, koji zbog moguće odmazde nad članovima svoje porodice u Hrvatskoj je otkriva ime. On dodaje takođe: "Nećemo osvajati dubrovačku teritoriju. Ne treba nam ni metar hrvatske zemlje. Ali, svoje hoćemo..."

Sticajem okolnosti, vrlo malo se zna da se ovde vodila serija teških bitaka. Odluka jugoslovenskog vrha da se deblokira Dubrovnik, odnosno da se i poslednji čovek Jugoslovenske vojske izvuče sa područja BiH, po svemu sudeći zatekla je Srbe u istočnoj Hercegovini nedovoljno pripremljene. Hrvatske trupe, koje su se dugo nagomilavale od Dubrovnika do Neuma, iskoristile su taj trenutak i naglo krenule u ofanzivu. Specijalno pripremane i odlično naoružane Prva zagrebačka, Četvrta splitska, 167. šibenska, 2. dugoselska i 102. brigada ZNG sastavljen od Imoćana i zapadnih Hercegovaca krenule su. Na srpskoj strani krajem juna jedva da im se mogla suprotstaviti jedna brigada.

- Znali smo dan ranije za početak ofanzive, kaže pukovnik. - Dešifrovali smo lako jednu njihovu radio-poruku...

Osnovni cilj hrvatske formacije od oko 9.000 ljudi bila je Ivanica, naselje iznad Dubrovnika, na trebinjskoj strani, kao i vis Vlaštica koji dominira iznad Dubrovačke župe. Hteli su da što pre ovladaju izuzetno značajnim položajima kao što su Hum, Zaplanik, Uskoplje, a posebno im je bilo važno osvajanje Ravnog, najisturenijeg hrvatskog naselja u dubini trebinjskog kraja, odakle bi se lako ugrožavalo Popovo polje sa vrlo značajnom poljoprivredom i objektima u hidrosistemu Trebišnjice.

Photo: Stock
Okršaji su, prema svedočenjima boraca, bili pakleni. Po srpskim položajima padalo je i po dve i po hiljade granata dnevno. Upotrebljeni su moćni kalibri - topovi i haubice od po 155 i 133 milimetara, minobacači, rakete, poljoprivredni avioni, pa čak i jedan lovac bombarder mig 21. Tri dana je jedan bataljon srpskih snaga bio, kako se činilo, u centru pakla. Ostao je bez komandanta, pa i bez komandira jedne čete, tako da je komandant brigade u najtežem trenutku morao da obavlja sve tri komandne dužnosti odjednom. Čudo se dogodilo - u toj jedinici za tri najkrvavija dana poginula su samo dva vojnika, dvojica su nestala, uz četvoricu teže ranjenih. "Ali smo se održali" - govore vojnici ponosno.

Posle četiri dana strašne ofanzive, u kojoj su hrvatske snage nadirale u talasima, nastupilo je zatišje. Vrhovništvo u Zagrebu je, čuli su u Korpusu, proglasilo dan žalosti na području države.

- To nas nije začudilo, kaže potporučnik Dušan Lužaić. - Na vrlo uskom frontu kod Ivanice, od oko pet kilometara, nadirale su istovremeno četiri hrvatske brigade. U nekim trenucima broj njihovih vojnika bio je šestostruko veći od broja srpskih branilaca. Ali se moglo primetiti da sumanuto srljaju u smrt...

U Hercegovačkom korpusu se procenjuje da su hrvatske snage za vrlo kratko vreme izgubile čak šesto svojih ljudi.

Posle nekoliko dana bitke u borbu su uvedene dve odmorne hrvatske brigade koje su, uz pomoć tenkova, nastavile prema Zaplaniku i Humu. Naše jedinice nije imao ko da zameni. Na visu Vlaštica neustrašivo se borila četa pod komandom rezervnog kapetana Bojbaše. Onda se ispod Vlaštice u nedoba dovukla jedna grupa od četrdesetak hrvatskih vojnika koje je naša artiljerija skoro sve uništila. U prvi mah samo dvanaestorica su ostala živa, i to svi ranjeni.

- Krenuli smo niza stranu da ih spasemo, pričaju srpski borci. - Ali, užasnuli smo se kada je hrvatska artiljerija osula topovima po toj grupi već iskasapljenih ljudi. Zašto? Samo da ih mi ne bismo zarobili. Uspeli smo da izvučemo živog samo jednog Muslimana...

Hrvatska komanda je onda pokušala nemoguće. Na masiv Vlaštice upućena je specijalna pripremljena jedinica alpinaca sa posebnom opremom. Oni su dosta uspeli da se uzveru uz vertikalne strane, ali su brzo primećeni i doživeli neslavan kraj.

Za 22 dana hrvatske snage su tri puta kretale u ofanzivu sa ukupno šest brigada. Uspeli su samo da zauzmu, na glavnom pravcu, jedan kilometar ivaničkog prostora, koji srpske jedinice i dalje vrlo uspešno kontrolišu sa obližnjih visova. Na drugim pravcima imali su nešto više uspeha, kao što je na primer izbijanje na Ravno. Ali, nigde nisu ostvarili uspeh koji bi se mogao nazvati važnim, a kamoli presudnim. Prvi put u istoriji Hercegovci su se, bez ičije neposredne pomoći sa strane, održali.

Sudeći po tim rečima, koje često izgovaraju i vojnici i oficiri, ali i po obaveštajnim podacima o novim, odmornim brigadama hrvatskih gardista, ofanziva će se nastaviti. "Tuđmanu po svaku cenu treba neki uspeh na bojnom polju" - tumače ljudi na položajima u škrapama kod Uskoplja. "Bliže se izbori, a vrhovništvo ne brine koliko će se još krvi uzaludno proliti..." (R. Kovačević)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 3. avgusta 1992. godine

SNAJPERISTI GAĐALI AUTOBUS PUN DECE
Strane agencije juče su poslale u svet još jednu stravičnu ratnu priču iz ratnog Sarajeva. Ocenjuje se da reč o zločinu bez presedana - čak i za Sarajevo. Dvoje male dece, dečak i devojčica, ubijeni su u trenutku kada je autobus, kojim je pedesetoro siročadi trebalo da bude evakuisano iz Sarajeva, napadnut prošle noći vatrenim oružjem.

Agencije su javile da se to dogodilo u jednom sarajevskom predgrađu. Prema izveštaju Asošijeted presa (AP) stradali su dvogodišnja Srpskinja Vedrana Glavaš i jednogodišnji Musliman Roki Sulejmanović. Francuski foto-reporter, koji je video tela ubijene dece, tvrdi da se "na njih pucalo iz snajpera".

PHOTO: Stock
Napadnuti autobus je prevozio ratnu siročad uzrasta od jedne do pet godina iz sarajevskog pakla na sigurno mesto. Pošto je poslednjih dana sarajevski aerodrom bio zatvoren, decu je trebalo prevsti do Splita, odakle se očekivalo da budu prebačena u Nemačku, gde im je obezbeđen smeštaj. Prema izjavi Duška Tomićadirektora dečije ambasade iz Međaša, koja je bila organizator evakuacije, ovoga puta nije obezbeđena zaštita UNPROFOR-a.

Ostala deca, njih 48 su preplašena. Prebačeni su u blindirano vozilo. Kasnije je javljeno da su deca smeštena u tom predgrađu Sarajeva, gde se dogodio zločin ali se ne kaže kojem. Nema ni nagoveštaja o tome ko je otvorio vatru na autobus pun dece.

Zatišje, ako ga je uopšte bilo, trajalo je veoma kratko. Rat se nastavlja u Bosni i Hercegovini, sve je žešći, gine se sve više. Juče ujutro, kako javlja Tanjug, obnovljene su borbe na sarajevskom ratištu, na frontu kod Rajlovca i Vogošće. Javlja se da se nad Sarajevom diže gust crn dim. Međutim, teško je ustanoviti šta se zapravo zbiva u gradu na Miljacki.

Juče, u zoru, izveden je artiljerijsko-pešadijski napad na područje Vogošće. Tanjug potvrđuje vesti da se sa Kobilje glave, Ugorskog i Barica tuku srpski položaji na liniji odbrane Žuč - Poljine - Kromoj. Nema pojedinosti, ali je izvesno da na obe zaraćene strane ima poginulih i ranjenih.

Dvodnevne borbe na području Trnova, takođe su odnele mnoge žrtve i sa jedne i sa druge strane. SRNA, uz to, saznaje da je "veliki broj stanovnika" ovog područja (33 kilometra od Sarajeva), zarobljen i zatvoren u jednom privatnom pansionu na prevoju Rogoj.

Tanjug javlja i da su muslimanske snage u zoru pokušale pešadijski proboj na Jevrejsko groblje. Prema poslednjim vestima iz Komande vojske Srpske Republike BiH, traju borbe i kod Rajlovca. Intezivne borbe vođene su u širem rejonu Kalinovika. Prema vojnim izvorima, koje prenosi Tanjug, tu su koncentrisane jake snage "zelenih beretki", sa oko dve hiljade ljudi i jedna brigada hrvatske vojske.

Na trebinjsko-dubrovačkom ratištu nastavljeni su napadi regularne vojske Republike Hrvatske. Na meti artiljerijske i minobacačke vatre su srpska sela Poljice, Grmljani i Veličani u Popovom polju, saopštila je juče ujutro Komanda Hercegovačkog korpusa u Bileći. (M. D.)

***

DOLAZI DOBA MIRA (Dalj, 2. avgusta):
Prošla su krvava vremena za ovaj narod. Sada nastupa doba mira. Budite sigurni da će, ako zatreba, svi Srbi, od vas ovde do Srba iz Srbije, Crne Gore i Bosne, ustati kao jedan i doći da vas brane. Budite sigurni da vas naša majka Srbija neće ostaviti.

Ovo je danas na velikom narodnom zboru u Dalju pred mnoštvom okupljenih izjavio Željko Ražnatović Arkan. Pre velikog narodnog zbora povodom godišnjice oslobođenja Dalja, u ovdašnjoj crkvi Svetog Dimitrija održan je parastos svim poginulima iz Dalja i Borova Sela koji su svoje živote položili za odbranu i oslobođenje Dalja. Liturgiju su služili vladika osječko-poljski i baranjski gospodin Lukijan i episkop zagrebačko-ljubljanski gospodin Jovan.

Prisutni na velikom narodnom zboru prvo su minutom ćutanja odali poštu svim poginulima kao i nedavno preminulom akademiku Jovanu Raškoviću, legendarnom predsedniku Srpske demokratske stranke.

Photo: Stock
- Hrvatskoj poručujemo da nikad neće povratiti ove teritorije. A ako krenu na nas i mi ćemo na njih i povratićemo sve naše srpske zemlje, jer mi znamo gde su srpske granice: Karlovac - Karlobag - Virovitica. Jer, zapamtite, Srbija nije samo preko Dunava, i ovo je Srbija, sveta srpska zemlja, kao i Kosovo. Mi znamo ko je kriv za ovaj rat. To su Rim i Vatikan - rekao je Željko Ražnatović Arkan.

Nakon umetničkog dela programa i govora, mladi iz Dalja položili su cveće na grobove oslobodilaca Dalja u Dalju i Borovu Selu, a ispred spomenika legendarnog komandanta Borova Sela Vukašina - Vuleta Šoškoćanina održan je govor u znak zahvalnosti.

U porti crkve Svetog Dimitrija u Dalju otvorena je izložba slika na ovim prostorima već poznate umetničke kolonije NIkole Brkanovića, pod nazivom "U pomen svim palima od ustaške ruke" na kojoj je svoje radove izložilo desetak slikara. (Snežana Berić)

***

DOĆI DO POLITIČKOG REŠENJA
Stvaranje Republike Srpske Krajine samo je prva, prelazna faza ka stvaranju zajedničke države. Mi znamo šta hoćemo. Hoćemo da stvorimo jedinstvenu državu bez obzira kako će se ona zvati, gde će živeti svi Srbi. Svesni smo da sami ne možemo opstati, a sada se samo čeka rešenje rata u Bosni i Hercegovini kako bismo došli do konačnog političkog rešenja - izjavio je danas Milan Ilić, predsednik Oblasnog veća Srpske oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem.

***
HRVATSKA OKUPACIJA BOSNE

Republika Hrvatska je okupirala Bosnu i Hercegovinu, ali ta se činjenica "svesno prenebegava u mnogim zemljama u svetu". To je, kako izveštava Tanjug rekao u Bileći komandant Hercegovačkog korpusa, pukovnik Radovan Grubač, pred pitomcima druge klase srpske vojske BiH, koji su položili svečanu zakletvu. Te zemlje, dodao je Grubač, nazivaju agresijom, težnju srpskih naroda za opredeljenjem i očuvanjem svoje suverenosti i državnosti.

Svesno se zamenjuju teze i ignoriše međunarodno pravo. Priznaju se secesije Hrvatima i Muslimanima, a ne priznaje srpskom narodu pravo na samoopredeljenje. Radovan Grubač je istakao da se svi sporovi među narodima Bosne i Hercegovine moraju rešavati mirnim putem i pregovorima.

Iz Bileće, Tanjug izveštava i o tome kako su Hrvati izigrali Muslimane. Oni su, na primer, bili većinsko stanovništvo u Stocu, Mostaru, Jablanici i Konjicu. U jedinicama koje se bore protiv srpske vojske na hercegovačkom frontu, izuzimajući trebinjsko-dubrovačko ratište, najviše je Muslimana. Ali, komanda je svuda - hrvatska. Isto je sa oznakama, zastavama i drugim simbolima.

Muslimani se bore pod šahovnicom. Nigde u četiri hercegovačka grada ne može da se vidi muslimanska zastava, čak, ni u Jablanici gde su u apsolutnoj većini (85 odsto). Mostar je, pišu novinari Tanjuga, najočigledniji primer kako su Hrvati izigrali Muslimane. Oni su najpre srušili most u Grabovici, kako bi odsekli mostarske Muslimane od Muslimana u Jablanici, Konjicu, pa i Sarajevu.

Muslimani Hrvatima služe kao štit u borbi protiv Srba, Njima su dodeljeni položaji na levoj obali Neretve, koji su najopasniji. Prevaru u Mostaru sada počinju, izgleda, da shvataju i sami Muslimani. U poslednje vreme, sve su češći pojedinačni sukobi.

Inače, od dolaska armije, u oktobru prošle godine, Hrvati su, piše Tanjug, činili sve da muslimansko stanovništvo, koje je dobrim delom bilo na strani Armije, okrene na suprotnu stranu, u čemu su, uz pomoć propagande, i uspeli. "Hrvatski bojovnici", piše dalje Tanjug, podmetali su eksploziv i bacali bombe na muslimanske radnje i kafiće da bi za to, potom, optuživali Srbe i JNA.

Otvoren raskol mogao bi da se veže za sredinu juna, kada HVO (Hrvatsko vijeće obrane) jasno stavlja do znanja da neće poštovati primirje potpisano posredstvom UNPROFOR-a, odbijajući da prizna vlast Alije Izetbegovića i da se stavi pod komandu TO BiH, koju je osnovao Izetbegović. (M. D.)

***
OTVOREN INSTITUT SRPSKOG NARODA (Sremski Karlovci, 2. avgusta):

Danas je u svečanoj sali nadaleko znane Karlovačke gimnazije održana svečana akademija povodom otvaranja Instituta srpskog naroda Svetske srpske zajednice. Otvaranju Instituta - kulturne ustanove namenjene svim Srbima u svetu, koja, kako reče Pavle Štraser, gradonačelnik Karlovaca, predstavlja prvi korak ne samo u obnovi kulturno-istorijskih spomenika u ovom gradu, već i u obnovi sveukupne srpske duhovnosti, prisustvovali su ugledni gosti. Među njima su bili i predstavnici savezne vlade (ministar bez portfelja Radmila Milentijević), Ministar za veze sa Srbima izvan Srbije (ministar Stanko Cvijan), akademici (Milorad Pavić i Veselin Đuretić), umetnici, kulturni i javni radnici, Karlovčani, Srbi iz dijaspore koji su za ovu priliku stigli iz sveta...

Govoreći o namerama Svetske srpske zajednice da od Instituta srpskog naroda napravi neku vrstu zadužbine za budućnost dr Miša Milošević, generalni sekretar Svetske srpske zajednice, nevladine međunarodne organizacije sa sedištem u Ženevi, naglasio je i da će zadatak onih koji budu dolazili u Palatu Stefaneum (u kojoj je smešten Institut srpskog naroda) biti ne samo da poštuju najsvetije tradicije srpskog naroda već i da doprinesu da Srbi kao planetarni narod postanu još bliži ostalim svetskim narodima.

Kakademik: Milorad Pavić
Photo: Dragan Kujundžić
U Palati Stefaneum, za srpstvo svetom karlovačkom tlu, mlada generacija Srba iz dijaspore upoznaće (već od septembra) svoje civilizacijske korene i širiti srpsku kulturu prema svim meridijanima, rekao je Milošević, posebno naglasivši da to zapravo znači stvaranje Srba novog kova.

Pozdravljena dugotrajnim aplauzom i pre nego što je izgovorila i prvu reč, profesor Radmila Milentijević je rekla da zasad, iako je ministar bez portfelja u vladi g. Milana Panića, može da govori samo u lično ime, jer iz SAD još nije stigla saglasnost da ona bude ministar u jugoslovenskoj vladi. Kad to odobrenje stigne iz moje zemlje, rekla je gospođa Milentijević, zasukaću rukave i svojski raditi u službi srpskog naroda, ostavši u njoj sve dok to bude potrebno mom srpskom narodu. Podsećajući da je Srbima u ovom vremenu jedinstvo potrebnije nego ikada, jer su dugo bili ne samo razjedinjeni, već i denacionalizovani za vreme vladavine Josipa Broza, profesorka Milentijević je dodala da Srbi moraju da budu "jedinstveni, nedeljivi, pravoslavni, svetosavski i da na svaki napad na bilo kojeg Srbina bilo gde u svetu tako treba da odgovore".

Poželevši uspešan rad Institutu srpskog naroda, čija će uloga u planetarnom pomirenju već poslovično izdeljenih Srba biti nezamenjiva, Stanko Cvijan, ministar za veze sa Srbima izvan Srbije, pozvao je svekoliko srpstvo "da krenemo jedni drugima u susret, bez obzira na političke i druge razlike".

Posle akademije u Gimnaziji, koja je završena izuzetnim programom soprana Prizrenke Petković u klavirskoj pratnji Nade Kolundžije, gosti i domaćini otišli su u Palatu Stefaneum, upravo renoviranu kako bi otvorila vrata Srbima iz rasejanja.

Čast da preseče svilenu traku na ulasku u palatu koju je 1794. godine sagradio mitropolit Stefan Stratimitrović, a 1903. obnovio patrijarh Georgije Branković, pripala je uglednom Srbinu sa Floride g. Mihajlu Konjeviću.

Zatim je obavljeno osvećenje palate koja, kako je rečeno u prigodnoj besedi, pedeset godina nije imala dušu koja joj je, evo, najzad, vraćena. Protojerej Časlav, protođakon Marko Španović, profesor Bogoslovije, eparhijski đakon Miroslav Damjanović i tutor Mile Todorović predali su Institutu srpskog naroda na dar ikonu Svetog Save i obavili čin osveštanja, poželevši ne samo uspešan rad ovom budućem kulturnom stecištu već i sveukupnom srpskom narodu, ma gde da se nalazi.

Povodom otvaranja Instituta srpskog naroda danas su u Palati Stefaneum dvojica umetnika izložila svoja dela: Milić od Mačve predstavio se izložbom slika "Treća Srbija", a Đorđe Kadijević je otvorio izložbu skica i skulptura Dušana Gakovića.

Kako "Politika" saznaje, današnji dan, pravoslavni praznik Sveti Ilija, biće slava Instituta srpskog naroda. (M. Kuburović)

*Nastavak feljtona u petak 4. februara

star
Oceni
3.25
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi