Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (75)

Slobodan Milošević: Dajem prednost miru

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

I narednih meseci na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 23. jula 1992. godine

DRŽAVA VLASNIK NIP "POLITIKA"?
Predlog zakona o javnom preduzeću:
Na osnovu člana 90. tačka 4. Ustava Republike Srbije i člana 82. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije dostavljamo vam na pretres i usvajanje Predlog zakona o javnom preduzeću "Politika", sa obrazloženjem, s predlogom da bude razmotren po hitnom postupku u toku ove nedelje na Drugom vanrednom zasedanju Narodne skupštine.

Vlada smatra da je donošenje ovog zakona po hitnom postupku neophodno kako bi se uredila bitna pitanja kao što su utvrđivanje osnivača, svojinski odnosi i upravljanje u ovoj novinskoj kući kojoj tradicija i uticaj u društvu daju karakter ustanove nacionalnog značaja.

Pre približno dve godine osnivač "Politike" je prestao da postoji; država je u dugom periodu brojnim merama ekonomske politike i raznim oblicima pomoći doprinosila poboljšanju materijalnog položaja, opremanju i modernizaciji ove novinsko-izdavačke kuće, tako da je njen udeo u vrednosti imovine znatan, pa je stoga vlada ocenila da navedena pitanja treba u što kraćem roku rešiti ovim zakonom.

Za predstavnika vlade u Narodnoj skupštini prilikom pretresa ovog predloga zakona određen je Milivoje Pavlović, ministra za informacije.

***

TUĐMAN I IZETBEGOVIĆ POTPISALI SPORAZUM O PRIJATELJSTVU (Zagreb, 22. jula):
Posle višečasovnih razgovora delegacija republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine u Zagrebu, sinoć kasno dvojica predsednika, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, potpisali su sporazum o prijateljstvu i saradnji Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Istupajući posle razgovora pred novinarima, dvojica predsednika nisu saopštili nešto više o svom dogovoru od onog što inače sadržava tekst sporazuma, koji je danas i objavljen. Njegov najznačajniji deo definisan je u prvoj tački i po svemu izazvaće dosta komentara i tumačenja. Dva predsednika su se "suglasili da će buduće državno uređenje Bosne i Hercegovine polaziti od načela pune jednakopravnosti triju konstitutivnih naorda: Muslimana, Hrvata i Srba", a "ustavno-političko uređenje zemlje temeljiće se na konstitutivnim jedinicama, pri osnivanju kojih će se voditi računa o nacionalnim, povijesnim, kulturnim, gospodarskim, prometnim i drugim elementima".

Friends & family: Izetbegović i Tuđman
Photo: EPA
Iz ovoga je očigledno da je Izetbegović najzad odustao od upornog nastojanja da BiH bude uređena kao unitarna država. Iz predočene formulacije je takođe vidljivo da su granice predviđenih konstitutivnih jedinica ostavljene kao vrlo rastegljiv pojam, što ne daje nade da će biti tako skoro utvrđene.

Uz uopštene formulacije da će dve republike sarađivati u pitanjima ekonomske i finansijske saradnje, industrije i energetike, u obnovi života na njihovim područjima, zbrinjavanju izbeglica itd, jedna tačka sporazuma navodi da je "oružani dio Hrvatskog vijeća obrane sastavni dio jedinstvenih oružanih snaga Reublike Bosne i Hercegovine", a "Hrvatsko vijeće obrane će imati svoje predstavnike u zajedničkom zapovjedništvu oružanih snaga Bosne i Hercegovine". Takođe je navedeno da će se "privremena civilna vlast, nastala u ratnim uvjetima u okviru Hrvatskog vijeća obrane, uskladiti što prije sa ustavopravnim poretkom Republike BiH".

Dogovoreno je da će dve republike "uzajamno svojim državljanima omogućiti stjecanje dvojnog državljanstva", a posebno je zanimljiv stav iz sporazuma po kojem će "obe države nastaviti dosadašnju uspješnu suradnju i stalnu koordinaciju svojih obrambenih djelatnosti u graničnim zonama između njih".

Oba predsednika, između ostalog, pozivaju međunarodnu zajednicu "da poduzmu stvarne i djelotvorne mere za energično zaustavljanje agresije na njihove države", a u slučaju da napori međunarodne zajednice ostanu bezuspešni, oni će "razmotriti i poduzeti sve potrebne oblike šire suradnje na vojnom polju i usklađenje vojnih operacija radi definitivnog odbijanja opasnosti koja im preti".

Tako je, drugim rečima potpisivanje klasičnog vojnog sporazuma o zajedničkom "nastupanju" u stvari odgođeno za kasnije, iako se u stvari ne zna šta sadrže detalji i ovako sklopljenog sporazuma na tom planu.

Posle sastanka dva predsednika razgovore su nastavili i predstavnici pojedinih resora kao i vlada dve republike, na kojima je otvoreno niz konkretnijih pitanja. Tako, na primer, Bosna i Hercegovina je pokazala posebnu zainteresovanost da luka Ploče postane glavna luka za potrebe te republike, sa čime je saglasna i Hrvatska uz predlog da se tu uspostavi i bezcarinska zona. Detalji eventualnih dogovora o tim pitanjima biće objavljeni kada se postignu konkretni dogovori. (R. Arsenić)

***

OTKLONITI SANKCIJE BEZ OPASNOSTI PO SUVERENITET
Predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević boravio je juče u radnoj poseti jugu Srbije. Milošević je u Leskovcu razgovarao sa predstavnicima političkog i privrednog života ovog kraja, a potom je boravio u Vlasotincu. Ovo područje je, da podsetimo, pre nekoliko godina stradalo od poplava i sada predstavlja primer kako zajedničkim snagama može da bude obnovljeno. Predsednik Milošević je, takođe, razgovarao sa političkim aktivima opština Vlasotince, Babušnica i Crna Trava.

Obraćajući se prisutnima u Leskovcu, Slobodan Milošević je rekao:
Situacija u kojoj se danas nalazi Srbija veoma je teška. Ona je posledica spleta okolnosti i događaja na međunarodnom planu, kao i spleta okolnosti i događaja na području dosadašnje Jugoslavije i same Srbije.

PHOTOMONTAGE: E Che
Sva složenost tih zbivanja i čitave međunarodne situacije moći će na pravi način da se objasni tek mnogo kasnije. Ali time ne isključujem mogućnost, pa ni obaveze sadašnje procene svrsishodnosti političkih, ekonomskim i drugih značajnih društvenih poteza i odluka.

Ono što je nama u Srbiji danas najvažnije jeste da se otkloni opasnost od mogućeg rata i svakog drugog oblika nasilja. Sva, dakle, aktivnost i na međunarodnom i na na unutrašnjem planu naše republike jeste i treba da bude usklađena sa tim ciljem. Ili, da budem precizniji - naša aktivnost treba da bude podređena tom cilju.

Rat na tlu dosadašnje Jugoslavije rezultat je nastojanja, pre svega izvan Jugoslavije, da se u njoj izazovu promene koje bi bile u skladu sa tuđim, stranim interesima. Trebalo je da Jugoslavija bude u celini uređena na način koji će odgovarati interesima velikih i moćnih ekonomskih i političkih snaga u svetu. Te snage izvan Jugoslavije našle su svoje saradnike u Jugoslaviji. Pošto je bilo teško dobiti za saradnju čitave jugoslovenske narode, onda je jedino preostalo da se oni međusobno sukobe i da u ratu koji tako bude izazvan Jugoslavija postane lak plen za sve one koji su imali pretenzije na njenu teritoriju i njeno uređivanje.

Jugoslaviji je nametnut unutrašnji rat zato što je nije bilo moguće razbiti u uslovima mira. Danas rat besni na velikom području dosadašnje Jugoslavije i najvažnije što u ovom trenutku možemo iz Srbije da kažemo jeste da nastojimo i da treba da nastojimo još više, sa svoje strane, da se taj rat ničim ne podstiče i da se okonča što je pre moguće. U tom smislu mi podržavamo pravednu borbu srpskog naroda širom dosadašnje Jugoslavije, u današnjoj Hrvatskoj, i Bosni i Hercegovini, za ravnopravan položaj u svakom pogledu. Pomoćićemo u humanitarnom smislu - u hrani, u lekovima, u odeći, sve srpske borce i srpske porodice u područjima zahvaćenim ratom.

Do sada smo primili veliki broj srpskih izbeglica iz Hrvatske, iz krajina, iz Bosne i Hercegovine i pomogli im u Srbiji da budu zbrinuti. Veliki broj njih je dobio posao, stan, upisali su decu u škole, na fakultete. Mislim da je pošteno da kažem da su često izbeglice u Srbiji imale prednost prilikom dobijanja posla istana, prilikom upisa dece u škole i na fakultete u odnosu na građane Republike Srbije.

Hoću, dakle, da kažem da smo pružili svaku pomoć Srbima van Srbije i Srbima koji su u Srbiju došli kao izbeglice. Takvu ćemo pomoć i ubuduće pružati. Ta pomoć imala je, međutim, svoju cenu.

U velikom delu međunarodne javnosti ta pomoć je prikazana kao podsticanje Srba na rat u Bosni i Hercegovini. Čak je ta pomoć predstavljena i kao naše učešće u ratu. Građani Srbije su, međutim, u ratu u Bosni i Hercegovini učestvovali samo dok je postojala Jugoslovenska narodna armija, a u okviru redovnog i rezervnog sastava Jugoslovenske narodne armije kad je ona podelila, odnosno, kada je njen srpsko-crnogorski deo postao vojska SR Jugoslavije, prestalo je i učešće građana Srbije u bilo kom legalno organizovanom obliku na ratnim područjima u Bosni i Hercegovini.

Ta istina teško prodire u svet, Srbija je optužena nepravedno. U ratu koji besni, u velikom delu dosadašnje Jugoslavije, učestvuje mnogo strana. Pa, ako već nema dobre volje, ili, što je manje moguće, dovoljno informacija da se identifikuje mera učešća u ratnim razaranjima svih učesnika rata, onda bi, bar, bilo pravedno da svako snosi svoj teret koji mu stvarno pripada, odgovornost, pa prema tome i sankcije međunarodne javnosti za rat u Jugoslaviji. I, zaista, ne smao što je nepravedno, nego je i nelogično da za sukobe u Bosni i Hercegovini u kojima učestvuju Muslimani, Srbi i Hrvati odgovornost padne jedino na Srbe i to, da apsurd bude potpun, pre svih baš na Srbe u Srbiji.

Ali, potpuno je izvesno da ako je danas svet gluv za tu besmislicu, neće za tu besmislicu biti biti gluva budućnost.

Građani Srbije su već duže vreme posredstvom, najpre stranih, a zatim i domaćih sredstava informisanja, izloženi velikim medijskim pritiscima i konfuziji - pravoj sračunatoj pometnji, tako intenzivnoj i svakodnevnoj da se manifestuje kao svojevrsno nasilje. Ta pometnja najviše pogađa mlade ljude. I u tom smislu je nasilje nad njihovom psihom, pa prema tome i nad njihovim životom, u izvesnom smislu najveće.

Photo: Stock
Na primer: kod nas se nikada i niko nije toliko zalagao za pravnu državu koliko upravo oni koji se trude da ospore Ustav i sve zakone i odluke u ovoj zemlji. Ili, opredelili smo se zajedno za višepartijski sistem. A onda, neke desne partije, već na prvim izborima, nezadovoljne rezultatima izbora, ne žele da uđu u vladu. A u vreme sledećih izbora neće na njih da izađu, a hoće u vladu da uđu. teško je ne videti da neke partije koje gube na izborima, čim ih izgube, proglase izbore nelegalnim i traže nove. Kao što je teško objasniti razumnom čoveku kako oni koji na izbore nisu hteli i nemju svoje predstavnike u Skupštini, hoće da učestvuju u vladi, pa čak, da vladu sami formiraju.

Sve političke partije imaju primedbu da su nedovoljno zastupljene u sredstvima javnog informisanja, a naročito na televiziji, a svaki građanin zna da se televizijski program, takoreći, sveo na prisustvo stranačkih lidera, naročito opozicionih i na njihove međusobne optužbe i obračune, kako oni kažu, sa režimom. Nije, zaista, preterano ako kažem da su neki strančki prvaci na televiziji prisutniji od najpopularnijih pevača narodne muzike. Pa, ako Televiziji već treba da bude upućena neka primedba, onda neka ta bude prava, da je zapostavila svaki drugi program osim političkog, što su u velikoj meri zapostavljeni obrazovni i zabavni program, pa i sam informativni program šireg karaktera koji se odnosi na zbivanja u svetu. Nikada u javnom životu nije bilo toliko verbalnog zalaganja za demokratiju i istovremeno nikada nije bilo toliko nasilja svuda oko nas - u širem okruženju rat, rat koji svakodnevno kuca i na naša vrata, pa do unutrašnjih pritisaka, političkih, psiholoških i fizičkih od strane krajnje desnice na sistem i vlast, odnosno na njihove nosioce, da se sistem promeni, a da vlast preuzmu oni.

Čovek bi, zaista, trebalo da bude slep - da ne vidi da spoljni i unutrašnji pritisak ne predstavljaju dve odvojene aktivnosti, već jednu celinu. Taj pritisak je, istovremeno, takav i toliki da njemu počinje da biva izložen i čitav narod, svi građani, naročito u Beogradu. I ako bi, zaista, to beskrupulozno nasilje i ti vulgarni pritisci, trebalo da predstavljaju demokratiju i oblike našeg u novi demokratski svetski poreddak, onda ne bi bilo razloga da se on uopšte uvodi. Moram da kažem da mnogi od elemenata tih pritisaka, kojima se služi desnica u Srbiji, podsećaju na onu stranu nekadašnjeg boljševičkog načina osvajanja vlasti koji sami kritikuju i koji, da ironija bude potpuna, pripisuju vladajućoj partiji.

Verujem da se svaki razuman građanin Srbije danas pita kako je moguće da u našoj javnosti bude prisutan jedan tako histeričan, nepravedan i u suštini antiistorijski odnos prema našoj nedavnoj prošlosti, takoreći, čitavom životu mnogih generacija. Ona nedavna prošlost se apsolutno odbacuje.

Sve u njoj, tobože nije bilo dobro, čak ni naša antifašistička narodnooslobodilačka borba. Čak ni ona ne zaslužuje, po reagovanju naše štampe, da se njom ponosimo. Stvara se slika po kojoj smo dosad živeli u društvu koga treba da se stidimo i u kojem smo imali samo nevolje. A pritom, ne samo što stvari ne stoje tako, nego nam se, verovatno čitav svet, mnogi obrazovani ljudi, intelektualci u Evropi čude, pitajući šta nas je nateralo da se odreknemo vrednosti i uspeha koji su nam drugi i onda priznavali i koje nam ni danas ne odriču.

Ovde kod nas ljude mora da zaista najviše zbunjuje, da ne kažem baca u očajanje, činjenica da takav brutalan, negatorski odnos prema dojučerašnjoj stvarnosti imaju baš oni pojedinci koji su u toj stvarnosti živeli dobro u materijalnom, i u političkom i u profesionalnom pogledu. Stvarno, normalni ljudi ne mogu a da se ne zapitaju kako dojučerašnji revnosni sekretar komiteta može danas da bude zaneseni vernik, kako romantični pesnik može da postane agresivan, militantan, kako direktor može da postane vlasnik fabrike u kojoj radi. Zašto se ni rečju ne obeleži 9. maj Dan pobede nad fašizmom, a obeleži neki sasvim beznačajan istorijski ili verski datum. Ljudi se pitaju: zar je moguće da se na našoj političkoj sceni tako uporno nude nasilje i ideje koje kao da su sračunate da se naše društvo ne približava 21. nego 12. veku.

Istorijski interes i Srbije i srpskog naroda je da iz teškoća, sa kojima je suočen izađe uspešno. A iz tog haosa i pometnje teško je izaći ako se ljudi i građani ne okupe, ne udruže za mir, za rad, za saradnju među narodima i ljudima, pa prema tome i tek na osnovu toga i za prosperitet.

Ako su motiv dobre namere, sve one političke snage u Srbiji koje su rukovođene tim motivom, pomoći će svom narodu i svim građanima Srbije, ne samo da prođemo bez rata, već da stvaramo uslove za ekonomski oporavak, za društveni i kulturni prosperitet, U tome i političke partije, i na vlasti i u opoziciji, treba da daju svoj doprinos.

Photo: EPA
Vladajuća, Socijalistička partija, koja je upravo zakazala svoj kongres i koja, upravo zato što je na vlasti i nosi veliku odgovornost, treba upravo da izvrši neke krupne promene u svom političkom životu. Jer, u ovom trenutku u njoj ima mnogo i birokratske nadmenosti i političke inferiornosti. Pojedini članovi rukovodstva prema članstvu i prema javnosti, pokazuju često uobraženost i nadmenost koje odbijaju ljude, a naročito ih odbijaju kad nemaju osnova za pridavanje značaja koji sebi, inače, pridaju. Istovremeno, tamo gde treba da istupe sa svojim politički programom, da ga zastupaju, afirmišu i brane, a pre svega u susretu sa opozicionim partijama, sa desnicom, značajan broj rukovodilaca SPS-a nije pristupan. U jednom delu prisutno je opredeljenje za političko ćutanje, za izbegavanje razgovora sa neistomišljenicima, za stidljivo i neubedljivo identifikovanje sa progresivnim idejama i levicom, prećutno ograđivanje od sopstvenog programa.

Istovremeno, posle uspeha koji sigurno nisu rezultat aktivnosti ovakvih političkih "boraca i junaka", oni se u javnosti najviše hvale, pripisuju sebi pobede za koje nisu zaslužni, i time opravdano odbijaju ljude i čine ih opravdano nezadovoljnim. Zato, mislim da je dobro da Socijalistička partija Srbije održi svoj kongres, ali, svakako, ne da bi u vidu medijskog spektakla on poslužio kao pokriće za ono što nije dobro, već da bi na tom radnom, a ne svečanom sastanku, preispitali svoja opredeljenja i svoju praksu i uskladili svoju kadrovsku i personalnu politiku sa tim opredeljenjima.

Što se partija koje su u opoziciji tiče, naročito onih koje su na desnici i naročito nekih desničarskih lidera, apelovao bih na njih, ako im je zaista interes mira i prosperitet Republike najpreči, da u njihovom interesu poštuju sva pravila parlamentarne demokratije, za koju su se toliko zalagali, koju smo dobili Ustavom i koju za sada, pre svega, oni krše.

Zemlje koje smo imali u vidu, donoseći Ustav 1990. godine, pokazuju, primenjuju i poštuju ta pravila igre. I zato je potrebno da, pre svega, oni kojima te zemlje služe kao uzor, u okviru svih drugih nastojanja da ličimo na razvijena građanska društva, poštuju i ta. Tako ćemo najpre zaštititi građane od tenzija, straha, i ja bih rekao čak i patnje, kojima su izloženi u svakodnevnim stranačkim sukobima i pretnjama, a tako ćemo, istovremeno, zaštititi i omladinu i decu od političkih manipulacija koje su s vremena na vreme tako strašne da su od njih gori samo ratni zločini nad decom.

Kad dajem prednost miru, uveren da u tom smislu delim mišljenje građana Srbije, onda mislim da se treba zalagati da ne dođe do rata, ne samo između Srbije i nekog izvan Srbije, nego da ne dođe ni do rata u Srbiji među Srbima, ili između građana Srbije. Do građanskog rata koji je najgori rat na svetu. Mislim da se opasnsot od takvog rata i uopšte od sukoba na takvoj osnovi u samo Srbiji može izbeći, ako se znaju naši glavni ciljevi i ako se oko tih ciljeva okupe oni koji su za njih. Pretpostavljam, nadam se, gotovo sam ubeđen, da ne grešim kada kažem da su ciljevi Srbije - mir, nezavisnost i ekonomski i društveni oporavak.

Za te ciljeve je sigurno većina građana, većina naše omladine.

Možemo se, razume se, razlikovati u tome kako se do tih ciljeva dolazi. Ali, ako su nam ti ciljevi zaista zajednički, ako smo iskreno za njih, nije uopšte sporno, ni teško da se sporazumemo oko načina kako da se do tih ciljeva dođe. Ne potcenjujem značaj načina, sredstava za ostvarivanje nekog cilja, ne potcenjujem, niti minimiziram, teškoće koje u traženju najboljeg puta mogu da se pojave, ali samo uveren da se ozbiljni, dobronamerni i pošteni ljudi mogu ipak oko svega ostalog lako, čak i lepo, dogovoriti ako im je osnovni cilj interes domovine i naroda. Sa takvom svešću i sa takvim ponašanjem mi realno možemo sačuvati mir u Srbiji, možemo još obezbediti ne samo veze sa svetom, već i mesto i ugled u svetu. To izgleda teško i, razume se, lepo, ali i moguće ako se oslobodimo destrukcije, mržnje i zla koji haraju našim narodom, u našem društvu i koji nam oduzimaju vreme, energiju i ljude za konstruktivno, složno i dobro.

Neprijatelji Srbiji se sigurno raduju našim teškoćama i insistiraju na podeljenosti u Srbiji. Jedan deo tog zla i te podeljenosti verovatno je i materijalno i morlano podstaknut i stalno podržavan od neprijatelja Srbije izvan nje. Zato je borba protiv destrukcije, mržnje i zla u Srbiji prva etapa u zalaganju za mir i prosperitet u njoj.

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 24. jula 1992. godine

ZA POVRATNIKE NA KOSOVO 218 STANOVA
Na Kosovu i Metohiji je protekle godine, u okviru realizacije programa pribavljanja stanova za kadrove i povratnike koji su se iselili, obezbeđeno 218 stanova, navodi se u informaciji o tome koja je juče dostavljena Saveznoj skupštini.

Reč je o objektima u Kosovu Polju, Obiliću, Peći, Dečanima, Klini, Lipljanu, Kosovskoj Vitini, Zubinom Potoku, Gnjilanu i Srbici, od kojih je 196 izgrađeno, a 22 su kupljena.

PHOTO: Stock
U protekloj godini je i započeta izgradnja 122 stana u Prištini, devet u Peći i 12 u Istoku. Nedostatak sredstava uticao je, kako se ukazuje, da započne izgradnja znatno manje objekata, jer su problemi u zemlji pratili i realizaciju programa.

Prednost pri dodeli stanova imala su lica srpske i crnogorske narodnosti koja su istovremeno kadrovi i povratnici ili prvi put dolaze da žive i rade na Kosovo i Metohiji. Broj zahteva koji ispunjavaju propisane uslove je, međutim, mnogo veći od broja stanova, napominje se u informaciji.

***

POKUŠAJ LEGALIZOVANJA VOJNOG PRISUSTVA HRVATSKE U BIH (Pale, 23. jula):
"Lider Muslimana u Bosni i Hercegovini Alija Izetbegović i predsednik Hrvatske Franjo Tuđman potpisali su novi sporazum o saradnji kako bi Hrvatska izbegla međunarodne sankcije, jer je postalo jasno da je ona, a ne Srbija i Jugoslavija, vojno umešana u rat u Bosni i Hercegovini", izjavio je danas predsednik Predsedništva Srpske Republike BiH Radovan Karadžić.

U razgovoru s novinarima, Karadžić je istakao da se tim sporazumom, potpisanim pre dva dana u Zagrebu, pokušava legalizovati vojno prisustvo Hrvatske u Bosni i Hercegovini. "Za srpsku Bosnu i Hercegovniu to nema nikakvog značaja", rekao je Karadžić i dodao da se "potpisi Alije Izetbegovića ne protežu na srpski narod."

"Po našem mišljenju, taj sporazum je potpisan mnogo ranije. Da je on na pomulu bilo namje jasno još na osnivačkoj skupštini Stranke demokratske akcije, na kojoj je Dalibor Brozović definisao državne granice Hrvatske na Drini."

Karadžić je objasnio da je srpskom narodu odmah bilo sve jasno kada je muslimansko-hrvatska koalicija počela da funkcioniše pod istom zastavom, znamenjima i retorikom iz 1941. godine, pod kojima su Srbi odvođeni u logore i bacani u jame.

Po oceni Karadžića, ovo što je Izetbegović sada uradio "puno je poštenije, jer je stavio na znanje celom svetu svoju nameru da stvori nezavisnu državu BiH (NDBiH), koja bi bila sastavni deo nezavisne države Hrvatske (NDH). Pitanje je samo da li u konfederalnom ili nekom drugom obliku", objasnio je on.

"Na Izetbegovićevu veliku žalost, on ne raspolaže tako velikim delo BiH da bi mogao da stvara nekakve državne ugovore", rekao je Karadžić. Izetbegović je, po oceni Karadžića, "jednostavno, bivši funkcioner bivše BiH i sa njegovim delom teritorije, što se tiče Srba, može da radi šta hoće".

Što se tiče Hrvata u Bosni i Hercegovini, Karadžić je izjavio da je "krajnje neuobičajeno da šef Hrvatske raspolaže sudbinom hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini".

"To je nešto što govori o potpunoj nesamostalnosti hrvatskog naroda u BiH, odnosno o njegovoj potpunoj podređenosti vlastima u Zagrebu", smatra Karadžić.

"Mada je srpski narod u BiH optuživan za veze sa Beogradom, one nisu uopšte takve prirode. Srbija uvažava naše težnje i naša legitimna prava, ali nikada nije u naše ime sklapala nikakave ugovore", istakao je Karadžić.

***

OSUĐENI ČELNICI KRAJINE (Zagreb, 23. jula):
Hrvatsko pravosuđe, pogotovo od kako je za republičkog javnog tužioca postavljen potpredsednik HDZ-a Vladimir Šeks, ima pune ruke posla sa masovnim političkim procesima. Najveći deo toga odvija se "u odsutnosti" optuženih, pa su tako, na primer, juče izrečene presude u osječkom Vojnom sudu Vojislavu Šešelju (4,5 godine), a Milanu Paroškom i Jovanu Ostojiću po četiri godine zatvora zbog krivičnog dela protiv Republike Hrvatske počinjenog "izazivanjem nacionalne, rasne i vjerske mržnje, međunacionalnog razdora i netrpeljivosti".

Danas je svoj obimni posao na političkom procesu u Splitu okončao i Vojni sud u Splitu, koje je izrekao vremenske kazne devetnaestorici čelnika Srpske Republike Krajina, takođe u odsutnosti.

Na po 15 godina zatvora osuđeni su Milan Babić, Milan Martić, Lazar Macura, Slavko Ožegović i Milan Paspalj (što je, inače, maksimalna kazna predviđena Krivičnim zakonom RH, po kojem više nema smrtne kazne), dok su po 12 godina zatvora dobili četrnaestorica saradnika prethodnih, među kojima su Jovan Kablar, Vojin Peurača, Jovan Radulović, Dušani Starević, Dušan Vještica, Petar Štitkovac i drugi.

Svi su optuženi i proglašeni krivim zbog ""ugrožavanja teritorijalne ukupnosti Republike Hrvatske" osnivanjem Srpske Republike Krajina. Kao posebno nedelo, između ostalog navodi im se da su organozovali srpski narod da izglasa otcepljenje svih opština sa srpskom većinom od Hrvatske i pripojenje Srbiji. (R. A.)

***

OSUĐEN KARINGTONOV PREDLOG O KOSOVU
Nastojanja lorda Karingtona i Evropske zajednice da sazovu Međunarodnu konferenciju o Kosovu, dr Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke je, na jučerašnjoj konferenciji za štampu, najoštrije osudio. Jer, po njemu, to je mešetarenje, odnsono pokušaj da se rasparča Srbija i da joj se oduzmu Kosovo i Vojvodina.

Srpski radikali smatraju da niko ne sme, navodno u ime srpskog naroda, da pristane na pomenutu konferenciju. Pogotovu što nacionalne manjine u Srbiji imaju više prava nego li u bilo kojoj evrospkoj državi. "A što se samog lorda tiče, sa njim možemo razgovarati, ali samo po pitanju Severne Irske, gde je situacija daleko teža. Internacionalizujmo to pitanje i olakšajmo muke Velike Britanije", dodaje Šešelj.

PHOTO: Stock
Na jučerašnjoj konferenciji za štampu razgovaralo se i o predstojećim izborima. Srpski radikali smatraju da nije moralno insistirati na tome da se oni održe sve dok traje ekonomska blokada. No, ukoliko se postigne suprotan dogovor, srpski radikali se neće suprotstaviti i izaći će na izbore. "Izbori se do kraja godine mogu održati samo za organe uprave na lokalnom i republičkom nivou, dok je situacija sa izborima za saveznu skupštinu sasvim drugačija. Naime, Ustav SR Jugoslavije je izričit i govori da se savezni parlament može raspustiti tek nakon šest meseci od sonivanja. To bi bilo u januaru iduće godine. Prema tome, izbori za saveznu skupštinu mogli bi da se održe tek u martu ili aprilu", rekao je Šešelj i dodao da bi izbore trebalo podeliti tako što bi lokalne i republičke sazvali i održali do kraja godine, a savezne iduće godine.

Lider rpskih radikala nije se složio s namerom Milana Panića da smanji izdvajanja za potrebe Armije, jer, po njemu, to nije pametno činiti u vremenu u kom se nalazimo. Smanjiti se, po šešelju, mogu samo penzije nesposobnih generala, kojima uz put rečeno, treba zabraniti useljenje u već izvikanu "Cvećaru".

Šešelj je juče MIlanu Paniću uputio i upozorenje - da ni u jednom trenutku ne zaboravi na strukturu saveznog parlamenta. "Ako nam ne bude odgovarala politika savezne vlade, moglo bi da se dogodi da ona padne", rekao je Šešelj i dodao da je krajnje vreme da se Panić okrene ekonomiji, da se okane politike i donese ekonomski program.

Priče da će Demokratska stranka pristupiti DEPOS-u, dr Šešelj je prokomentarisao tako što je rekao da se nada da to neće dozvoliti rukovodstvo stranke, jer bi to bilo političko samoubistvo. Šešelj je ponovio svoje loše mišljenje o DEPOS-u, a ovog puta nije poštedeo ni Dragoslava Mihajlovića Mihiza, niti Matiju Bećkovića, za koje je rekao da pokušavaju da se dočepaju vlasti, a da ništa ne rizikuju.

Komentarišući otvoreno pismo dr Borisava Jovića upućeno predsedniku Republike Srbije Slobodanu Miloševiću, šešelj je rekao da se i Socijalistička partija Srbije nalazi u velikom previranju. (S. Ristić)

*Nastavak u ponedeljak 17. januara

star
Oceni
3.40
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi