Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (74)

Srbi za razgovore, Albanci za pregovore

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: EPA

I narednih meseci na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 22. jula 1992. godine

ĆOSIĆ I MILOŠEVIĆ SA KARINGTONOM O KOSOVU
Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica Ćosić sastao se juče u Palati federacije sa predsedavajućim Konferencije o Jugoslaviji lordom Karingtonom, koji je tog jutra doputovao u Beograd u jednodnevnu radnu posetu. Ćosić i Karington su razmenili mišljenja o svim važnijim pitanjima koja se tiču budućeg pregovaračkog mirovnog procesa o jugoslovenskoj krizi, kao i o problemima na čitavom jugoslovenskom prostoru.

Ćosić je razgovare sa Karingtonom ocenio kao sadržajne i teške. Oni su se složili da je u Bosni i Hercegovini neophodno uspostaviti bezuslovni mir. Nisu se, međutim, saglasili o predlogu lorda Karingtona da se sazove međunarodna konferencija o Kosovu. U budućem procesu u okviru Konferencije o Jugoslaviji, SRJ će predstavljati savezna vlada, izjavio je predsednik Ćosić, izveštava Tanjug.

Predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević primio je juče predsedavajućeg Konferencije o Jugoslaviji lorda Karingtona sa saradnicima. U razgovoru su razmotrena aktuelna pitanja od interesa sa političko rešavanje jugoslovenske krize.

Što se tiče Kosova i Metohije, predsednik Slobodan Milošević naglasio je da je to unutrašnje pitanje Republike Srbije, koje se može rešavati samo u okvirima njenih legalnih institucija i uz puno poštovanje teritorijalnog integriteta Srbije. U tom smislu, on je izrazio zadovoljstvo što separatistički pokret, čiji je cilj da Kosovo i Metohija budu otcepljeni od Republike Srbije, nema podršku međunarodne zajednice. A kada je reč o manjinskim pravima i njihovom ostvarivanju, Srbija će se, ukazao je predsednik Milošević, kao i do sada, pridržavati najviših standarda koji su utvrđeni međunarodnim pravom i dokumentima KEBS-a.

U toku susreta istaknuto je da se SR Jugoslavija i Republika Srbija zalažu za uspostavljanje stabilnog mira u Bosni i Hercegovini, što pretpostavlja momentalni i bezuslovan prekid oružanih sukoba i nastavak pregovora u okviru Konferencije o Bosni i Hercegovini.

Čekajući lorda Karingtona: Slobodan i Dobrica, tandem vlažnih snova o Velikoj Srbiji
Photo: Dragan Kujundžić
U ovom razgovoru učestvovali su Nebojša Maljković, potpredsednik Vlade Republike Srbije, kao i saradnici lorda Karingtona - kaže se u saopštenju kabineta predsednika Republike Srbije.

***

Ćosić: OZBILJNE RAZLIKE
Predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić sastao se danas u Palati federacije sa predsednikom Konferencije o Jugoslaviji lordom Karingtonom, koji je pre podne doputovao u jednodnevnu radnu posetu u Beograd. Jednočasovni razgovor sa lordom Karingtonom predsednik Ćosić je ocenio kao "sadržajan i veoma težak, težak upravo onako kakva nam je situacija u kojoj živimo."

Neposredno posle razgovora sa Karingtonom Ćosić je u kraćoj izjavi novinarima rekao da su se on i njegov sagovornik oko nekih pitanja "veoma ozbiljno razlikovali". Radi se o problemu Kosova, odnosno načinu rešavanja kosovskog pitanja. Predsednik Ćosić ne prihvata predlog lorda Karingtona, odnosno Evropske zajednice, da se sazove međunarodna konferencija o Kosovu.

"Mislim da bi to bilo apsolutno bez presedana da se na takav način rešava manjinsko pitanje", rekao je Ćosić.

Ćosić je izrazio nadu da će te razlike vremenom nestati. "Mi ćemo sami u Jugoslaviji, sasvim izvesno, politikom koju vodimo i nastojanjima koja su u toku, uspeti da taj teški kosovski problem rešimo što brže na zadovoljavajući način bez obzira na to što su sada prilike veoma nepovoljne i za albanski i za srpski narod koji živi na Kosovu, razume se i za konsolidaciju SR Jugoslavije", rekao je Ćosić.

Osvrćući se na susret sa lordom Karingtonom predsednik Ćosić je rekao da ga je "doživeo i kao sastanak nade s uverenjem da će predsednik konferencije o Jugoslaviji shvatiti i razumeti naše prilike i u svojim dobrim nastojanjima uspeti da pomogne da se postigne mir u Bosni i Hercegovini da se sredi situacija na Balkanu.

Na teškim mukama: Lord Karington
Photo: www.nato.int
Ćosić i lord Karington su se saglasili oko rešavanja bosanskohercegovačke krize. "Oko toga nema neke bitnije razlike", rekao je Ćosić. Upitan ko će ubuduće predstavljati SR Jugoslaviju u procesu konferencije o Jugoslaviji Ćosić je rekao: "Od sad će SR Jugoslaviju na konferenciji o Jugoslaviji predstavljati vlada Jugoslavije. Kao što znate, po novom ustavu republike (Srbija i Crna Gora) neće moći da vode državnu politiku, znači spoljnu politiku, monetarnu, odbranu i ekonomske odnose sa inostranstvom. Dakle, sve one državne funkcije koje su do sada bile u kompetenciji republika prelaze na saveznu vladu, objasnio je Ćosić.

***

Milošević: NIJE POTREBNA NOVA KONFERENCIJA O KOSOVU
Predsednik Srbije Slobodan Milošević vodio je juče gotovo dvočasovni razgovor sa predsedavajućim Konferencije o Jugoslaviji lordom Karingtonom. Posle razgovora, pošto je ispratio goste, Milošević je saopštio novinarima svoje utiske sa ovog susreta. Razgovori su, rekao je Milošević, kao i uvek bili otvoreni. Međutim, mi se nismo složili u odnosu na pitanja koja su u tim razgovorima bila otvorena. Naime, lord Karington je pokrenuo pitanje konferencije o Kosovu. kao što znate, on je u Londonu primio Ibrahima Rugovu i obavestio nas je o predlogu da se o pitanjima Kosova održi konferencija na kojoj bi prisustvovali predstavnici Vlade Republike Srbije, predstavnici Kosova i predstavnici Konferencije o Jugoslaviji.

Mi u tom pogledu, istakao je Milošević, imamo različite poglede. Pre svega, ja ne mislim da Rugova predstavlja Kosovo, čak ni da predstavlje sve Albance. Ja sam ovde pre nepunih mesec dana primio 30-članu delegaciju Albanaca iz svih opština sa Kosova. Oni imaju sasvim drugačije mišljenje o budućnosti ove pokrajine. Protive se separatističkom pokretu na Kosovu i smatraju da ih Rugova ne zastupa. Oni se zalažu za zajednički i ravnopravan život i Albanaca, i Srba, i Crnogoraca, i Muslimana, i Turaka, i svih koji na Kosovu žive. Prema tome, nesumnjivo je da Rugova ne predstavlja ne samo Kosovo nego, čak, u nekom legitimnom smislu, ni albansku nacionalnu manjinu.

Drugo, što se tiče nekakve međunarodne konferencije o Kosovu mislim da se mora imati u vidu da je SR Jugoslavija suverena i nezavisna država, i da je to unutrašnje pitanje Srbije i SR Jugoslavije. Dakle, nastavio je Slobodan Milošević, to je unutrašnje pitanje koje se mora rešavati u okviru legalnih institucija u Srbiji, jer Kosovo je autonomna pokrajina u okviru Srbije.

A naše međunarodne obaveze ćemo poštovati. Međunarodne obaveze su da poštujemo najviše standarde KEBS-a u pogledu manjinskih prava. Mi smo zaista i spremni da poštujemo te najviše standarde. Međutim, u najviše standarde nikako ne spada pravo bilo koje nacionalne manjine, prema tome i albanske, da osniva svoju državu, da formira republiku, da se zalaže za odvajanje Kosova od Srbije, niti da na bilo koji način povređuje teritorijani integritet Srbije.

Ne dirajte mi Kosovo: Slobodan Milošević, izričit
Photo: Stock
Moram, sa druge strane, da kažem da veoma pozitivno cenim prilaz lorda Karingtona, istakao je predsednik Srbije. Naime, prilaz međunarodne i Evropske zajednice je sasvim jasan: oni ne podržavaju bilo kakav separatistički pokret i bilo kakvo otcepljenje Kosovoa od Srbije i Jugoslavije, i ne podržavaju bilo kakvu ideju o "republici Kosovo", a pogotovo ne ideju koja bi narušila teritorijalni integritet Jugoslavije.

Oko te ključne stvari nema velikih nesporazuma. Ali, ima nesaglasnosti oko načina ispunjenja ljudskih i građanskih prava albanske nacionalne manjine. Srbija je, podsetio je Milošević, spremna da na svakom mogućem nivou razgovara sa predstavnicima bilo koje nacionalne manjine, i da u svemu ispunjava najviše standarde KEBS-a u pogledu manjinskih prava. Čak i više od toga, jer jedino Srbija ima dve autonomne pokrajine. Ali Srbija, u okviru Jugoslavije kao nezavisne države, može da odnose sopstvene vlade sa sopstvenim građanima uspostavlja direktno, a ne posredstvom bilo kakvih međunarodnih faktora.

To, naravno, ne znači da takvi razgovori ne bi bili javni. Naprotiv, i danas sam to rekao, razgovori se mogu voditi i ped televizijskim kamerama, njima mogu prisustvati čak i predstavnici KEBS-a, Evropske zajednice i bilo ko drugi, jer mi nemamo šta da krijemo, ali ne smatramo da u našoj zemlji i u okviru našeg suvereniteta i nezavisnosti neko treći treba da posreduje u razrešavanju pitanja Republike Srbije sa svojim sopstvenim građanima. Nadam se, rekao je Milošević, da ćemo u tom pogledu postići viši stepen razumevanja, tim pre što u okviru Konferencije o Jugoslaviji postoji i komisija za ljudska i manjinska prava. Nadam se da će u okviru te komisije biti moguće da se zaista ispita šta je to što se može staviti kao zamerka Srbiji na bilo kakvo kršenje manjinskih prava, u ovom slučaju Albanaca na Kosovu.

Jer, na Kosovu je mir, tamo nema nikakvih političkih zatvorenika, nema ograničenja ne samo za političke delegacije i diplomate, nego i za turiste i ostale. Premna tome, ne smatramo da na Kosovu postoji nekakva specijalna situacija koja bi takvu vrstu konferencije tražila. Ali, zaista smatramo da što pre treba otpočeti dijalog na koji je vlada Srbije bezuspešno pozivala samo u poslednja dva meseca nekoliko puta.

Ja se nadam, rekao je predsednik Srbije, da je izjava albanskih predstavnika, data juče u Londonu, bila iskrena u pogledu, kako su rekli, bezuslovnog prihvatanja dijaloga sa Vladom Republike Srbije. Ako su rekli da prihvataju dijalog, vlada Srbije će biti veoma raspoložena da sasluša sve primedbe o mogućim kršenjima njihovih prava, čak i da vrlo pažljivo razmotri primedbe koje mogu uputiti i preko raznih međunarodnih institucija, uključujući i KEBS.

Na pitanje novinara kako komentariše to što su sukobi u Bosni nastavljeni, predesnik Srbije je odgovorio:
- Ko god da je prekršio sporazum o primirju u BiH, napravo je veliki zločin. Mi nemamo informacije o tome ko je taj sporazum prekršio, ali unapred mogu da kažem - bez obzira da li su prekršioci Muslimani, Srbi ili Hrvati - ko god da je to učinio, to je veliki zločin protiv mira i protiv konstruktivnog rešenja krize u BiH.

Koliko sam informisan, mislim da ja vlada Srbije i zvanično osudila kršenja dogovora o prekidu vatre u Bosni i Hercegovini. A mislim da postoji samo jedan izlaz: taj sporazum se mora poštovati, i sve strane u sukobu bi morale da preuzmu na sebe odgovornost i da kazne krivce za kršenje sporazuma.

Kakvo je držanje srpske strane bilo je sledeće pitanje, a predsednik Milošević je, uz opasku da se "srpska strana optužuje za sve što se tamo dogodilo", ponovio da je "kriminalni akt, ko god da prekrši primirje".

- Stanovnici BiH i Jugoslavije su za mir, i svi moraju da se drže onoga što je dogovoreno u Londonu. Moraju da ispunjavaju svoje obaveze koje dogovor predviđa. Ako se krivci ne kažnjavaju, onda će se sukobi nastaviti. Ja sam siguran, rekao je Milošević, da će srpska strana sve učiniti da se drži dogovora o prekidu vatre. (Branislav Radivojša)

***

SRBI U BOSNI NE ŽELE DA BUDU NACIONALNA MANJINA
U "Islamskoj deklarciji" Alija Izetbegović koherentno i uporedno vodi svoju misao i svoju političku akciju. Pisao je da "moramo biti, prvo, propovjednici, a zatim vojnici". Kako je pisao tako je i postupio. Sada je vrhovni komandant ne "multietničke države", već muslimanske vojske. Pisao je u "Islamskoj deklaraciji": "Islamski pokret treba i može prići preuzimanju vlasti čim je moralno i brojno toliko snažan da može ne samo srušiti postojeću neislamsku, nego i izgraditi novu islamsku vlast". Alija Izetbegović ovih dana u BiH, pred očima Evrope i sveta, izgrađuje novu islamsku vlast, uz podršku Turske koja traži vojnu intervenciju protiv nemuslimana u BiH u Jugoslaviji.

Kome sve ovo nije jasno i zašto se to prikriva? Kako mogu katoličke zemlje Zapada da štite čoveka koji otvoreno piše da je "Božja objava u hrišćanstvu u izvesnim točkama deformisana", jer jednostavno nije islamska? Kako se može govoriti o Izetbegoviću kao čoveku evropskih pogleda kada svim bićem, i rečju i delom, neguje "islamski patriotizam". Da, "islamski patriotizam" su njegove reči koje Evropa ne čuje, pravi se da ne čuje. Evropa i SAD prećutkuju to da on međunarodne faktore naziva "moćnim silama Džahilijeta".

Đavo u ljudskom obličju: Alija Izetbegović, miljenik "Politike"
Photo: Stock
"Ni Istok, ni Zapad, Islam je najbolji", sažeta je, po uzoru na Homeinija, poruka iz dela Alije Izetbegovića. Muslimanska zajednica će ići od Maroka, preko Bosne do Turske i daleko na istok. Evropa će skupo platiti, a jednom već jeste, svoju indiferentnost prema novom apsolutu: muslimanskom fundamentalizmu. Ona taj apsolut ne vidi jer je zabavljena svojim: "novim evropskim poretkom". Kako je uopšte moguć taj poredak u formi dezintegracije, podržavanjem separatizma i duhovno-kulturnog obesnaženja drugih malih naroda? Zar Evropa koja je stvorila individuu i lična prava čoveka može zajedno sa religijom koja kroz političko nasilje negira individuu i traži muslimansku unifikaciju?

U Bosni i Hercegovini danas ratuju tri nacionalne vojske - muslimanska, srpska i hrvatska. To je politički, verski i građanski rat. Danas je jasno da stare i uprošćene evropske šeme koje sukobljene dele na "agresore" Srbe i "napadnute" Muslimane i Hrvate više ničemu ne služe. Srbi nisu tu došli iz Srbije, već vekovima žive na svom tlu. JNA nije stigla iz Beograda u Bosnu već je ona tu, od 1945. godine donedavno, uvek bila stacionirana kao vojska jedinstvene federalne Jugoslavije. Danas u Bosni i Hercegovini nema JNA, već ima Srba iz BiH koji su bili u toj armiji a danas brane svoj narod u Bosni i Hercegovini i svoje etnoteritorije.

Svet je shvatio da Muslimani imaju odbojnost prema JNA, jer su u njoj dominantni Srbi. Srbi su dominantni ne zato što im je to volja već što su brojčano najveća nacija u Jugoslaviji. Srbi iz Srbije više nisu u srpskoj vojsci u Bosni, već su to Srbi iz Bosne. Zato je neobjašnjivo zašto se uvažava odbojnost Muslimana prema srpskoj armiji u BiH. Zašto se, po istoj logici, nebi uvažavala odbojnost Srba iz Bosne i Hercegovine prema teritorijalnoj odbrani (TO), koja je, u stvari, muslimanska vojska, takozvane "zelene beretke", vojska vladajuće muslimanske partije i drugih Muslimana BiH.

Hrvatska vojska u BiH nije autohtona, ne sastoji se u većini od Hrvata iuz BiH, i većim svojim delom ona je stigla iz Hrvatske sa poznatim ciljem "etničkog čišćenja" BiH od Srba, genocidom nad njima, uništavanjem kuća i kulture Srba u BiH. Nastavlja se, u stvari, posao koji je u Hrvatskoj započeo 1991. godine. Lider HDZ-a, vladajuće stranke u Hrvatskoj, Mate Boban nedavno je izjavio da jedinice pod komandom njegove stranke kontrolišu trideset odsto teritorije BiH. Po podacima koje daje hrvatska strana, više od 40.000 naoružanih Hrvata ušlo je u ofanzivu "za konačno uništenje Srba" u BiH. Nijedna od zapadnih sila ne sprečava osvajački pohod Hrvatske na BiH. Ne uvažavaju se ni izveštaji OUN o tome.

Nepravedna je i nelogična, i uz to služi sitnim materijalnim interesima nekih moćnika, optužba da Srbija neće da utiče na Srbe u BiH da prestanu sa ratom. Srbija nema tih mogućnosti, a to neće da se vidi i zna. Čak i da može, preko nekih pojedinaca, da utiče na bosanske Srbe, ona ne može zabraniti nikome da se brani, da spasava goli život.

Srbi u Bosni i Hercegovini ne žele da budu nacionalna manjina u unitarnoj državi muslimanske dominacije. To je osnovni uzrok rata između Srba i Muslimana, Bosna i Hercegovina može bez rata da bude podeljena na etničke kantone da bi se obezbedila ravnopravnost i otklonila majorizacija bilo kakve većine. Ali, ako to Alija Izetbegović neće, on koristi nerazumevanje Evrope i SAD u ono što se u BiH dešava, i oslanja se na njihove tekuće interese. Otuda i rat u Bosni i Hercegovini, Srbi u BiH, prvi put u svojoj istoriji, pružaju oružani otpor, poučeni iskustvom 1941-1945. kada su klani, kupljeni noću na prevaru, proterivani. I danas se to radi sa Srbima u Bosni. Umesto da se vidi cela istina, vidi se samo jedan deo. Srbi se u Bosni brane i traže svoje pravo da se kao politički konstitutivan narod pitaju za koju i kakvu su zajednicu života zainteresovani. A to ih niko ne pita iako je to osnovno ljudsko i istorijsko-kulturno pravo. U pitanju je opstanak Srba u Bosni i Srba u celini, a ne njihovo opiranje pravima Muslimana i Hrvata.

***

OPOMENA SA MESTA RASKOLA
U znak podsećanja, u Radovanjskom Lugu kod Velike Plane 25. i 26. jula svečano će se obeležiti 175 godina od smrti Đorđa Petrovića Karađorđa. Na "mestu srpskog raskola", gde je 13. jula 1817. godine ubijen vođa Prvog srpskog ustanka, a kralj Aleksandar 1930. godine podigao crkvu Zahvalnicu, održaće se dvodnevna naučna i kulturna manifestacija "U slavu velikog vožda".

Ovo se čulo na jučerašnjoj konferenciji za štampu organizatora proslave - Turističkog saveza Velike Plane. Predstavljajući program, organizatori su za prvi dan, u subotu, najavili naučni skup "Srbija u vreme Karađorđevića". Istorijska, filozofska, vojna, teološka i književno-kritička viđenja Karađorđeve smrti i tog vremena izložiće dvanaest poznatih stručnjaka za ovu temu.

- Umesto za prigodnu manifestaciju, odlučili smo se za naučno rasvetljavanje srspke revolucije, sa raznih pozicija. Ujedno, želja učesnika i organizatora je da kulturne manifestacije ove vrste nastave da se organizuju i van metropole, tako da i drugi gradovi mogu da iskazuju i šire svoje kulturno stvaralaštvo. Ova proslava naročito je značajna, jer današnji položaj Srbije podseća na vreme kada se bila našla u dijagonalama i na raskršću četiri velika carstva. Upravo na tom raskršću je Karađorđe vodio srpski revolucionarni pokret.

Photo: wikimedia.org
Zbog toga, obimno i dublje istraživanje tog čina ima istorijski značaj. Naročito je značajna tema smrti i bratoubistva našeg roda. Mesto raskola opomena je srpskom narodu da se pozove u pamet da smo složni i solidarni, svesni delikatne pozicije, možemo očekivati povoljniji ishod u budućnosti, istakao je profesor dr Aleksandar Drašković koji će na skupu govoriti o bratoubilaštvu u srpskoj istoriji.

Jovan Arsić, predsednik SO Velika Plana, objasnio je juče da će "Nikad više Srbin na Srbina" biti moto kako naučnog skupa tako i celodnevnog kulturnog programa u nedelju 26. jula.

Kulturni program počeće Svetom arhijerejskom liturgijom u crkvi zahvalnici, a služiće je episkop braničevski Sava. U Radonjskom Lugu biće i osvećen prvi Karađorđev grob. Posle posete manastiru Koporin, otvaranja izložbe "Pokajnica" i koncerta duhovne muzike program će u nedelju ubeče svečano iti završen predstavom "Vožd" pisca Ivana Studena i reditelja Vladimira Tasića. Nekoliko koraka od mesta na kom je Karađorđe pao, glumci Miloš Žutić, Danilo Lazović i Tanasije Uzunović će, zajedno sa ansamblom amaterskog pozorišta "Masuka" iz Velike Plane, još jednom podsetiti kako se tačno odigrao tragični i poučni događaj srpskog raskola. (M. Nikić)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 23. jula 1992. godine

ŠTA HOĆE LONDON (London, 22. jula):
U propagandi prema području bivše Jugoslavije, Britanija ima jednu značajnu novinu. Od pre nekoliko dana, engleska zvanična politika pokušava da de facto afirmiše "pravo" Budumpešte i Tirane da, uvijeno ili ne - brane pred javnošću Evrope sopstvene pretenzije na teritoriju postojeće Srbije. U slučaju Mađarske, ovde je bez reči britanske rezerve plasirana izjava predstavnika vlade u Budimpešti, da Mađarska neće sedeti skrštenih ruku ako proceni da su vojvođanski Mađari "ugroženi"! Uzeće ih u zaštitu, intervenisaće.

U komentarisanim sumiranjima činjenica o krizi raspadanja Jugoslavije, engleska štampa sad već redovno ponavlja tu spremnost Mađarske na intervenciju, kao neku normalno podrazumevajuću stvar. Sinoć je i Bibisijev televizijski specijani reporter iz Mađarske i Vojvodine prepričao takvu, suštinski istu poruku. Prikazao je insert dijaloga u jednoj mađarskoj porodici u Hrtkovcima, iz kojeg se vidi da žena s kojom je razgovarao prigovara izjavi nekog izbeglog srpskog doseljenika. Nijednom rečju nije pomenula "organizovani pritisak za iseljavanje Mađara" - što je inače bila poruka celog priloga!

U slučaju Albanije, sa istovetnom predusretljivošću je data izjava predstavnika te države o navodnoj nespremnosti Tirane - da toleriše srpsku politiku na Kosovu! Povodom razgovora gospodina Ibrahima Rugove s lordom Karingtonom. Rugovine zamisli o republikanstvu Kosova i ujedinjenju "svih Albanaca na tlu Jugoslavije" nisu propraćene ni mrvicom negativnog britanskog komentara. Naprotiv pretenzije Šiptara se afirmišu redovno u kontrastu - naspram ogledala o tobožnjem srpskom nasilju i nad Šiptarima i nad svima ostalima u bivšoj Jugoslaviji.

Ova britanska "promocija" Kosova i Vojvodine kao područja budućeg, daljeg širenja ratne krize skladno odgovara zvaničnim koracima zvanične politike Londona. U Engleskoj štampa je slobodna, ali u oblasti spoljne politike slobodna štampa je dobrovoljno - konstruktivno usmerena. Sledi liniju zvanične državne politike. Patriotski uzima da britanska vlada postupa u interesu Britanije i govori ono što vlada želi.

Postupa isto kao i većina Britanaca, koji će nadležnim službama svoje zemlje samoinicijativno ispričati sve što čuju od stranaca - jer znaju da time patriotski rade za Britaniju.

Na osnovu takve "slučajnosti" u pristupu o ugroženosti Šiptara i Mađara na tlu Srbije piše se sve više - baš posle izajve Daglasa Herda da je Kosovo "katastrofa koja iščekuje da se dogodi".

London koristi predsedništvo u Evropskoj zajednici za samoinicijativnost u vajanju postjugoslovenske konfiguracije balkanskog terena. Odlazak britanskog ministra u Tiranu, pravo iz Jugoslavije - da sa Albanijom razgovara o Kosovu - jeste direktno priznanje prava Tirani da se pita o tom delu Srbije!

Mesto zločina: London
U svoj besmislenosti dosadašnjeg balkanskog avanturizma koji je omogućio uvlačenje jugoslovenskih naroda u međusobni rat - Evropska zajednica nikada nije legalizovala sličnu ideju o Albaniji.

Iza paravana engleske politike ohrabrivanja svega što može osporiti legitimnost današnje Srbije izviruje netrpeljivost prema Srbima kao narodu. London je dosledno sledio liniju te antipatije u drugom svetskom ratu i - različitim tumačenjem jednog istog načela o pravu jugoslovenskih naroda na samoopredeljenje - neprijateljski intonira politiku prema Srbima danas.

Britanska pristrasnost smeta i u nastojanjima da se Britanija afirmiše kao posrednik pod čijom će rukom akteri jugoslovenske krize krenuti prema mirnom izlazu. Uočljivo je šarenilo u tumačenju načela. Britanski obaveštajni izvori su, na primer, potvrdili da je Hrvatska probila embargo o uvozu oružja, da se njena ratna mašina ubrzano sprema za rat - a London insistirao isključivo na što čvršćoj blokadi Srbije!

Srbima van Srbije se ni rečju ne priznaje pravo na sopstvenu upravu. Šiptari i Mađari se ohrabruju da traže "oslobađanje".

Iz dana u dan, primera slične nedoslednosti ima sve više, a u britanskoj njavnosti je stabilizovano uverenje o isključivo "srpskoj krivici" za rat. Ni približno detaljno nisu analizirani i publikovani ustaški ciljevi, albanski ekspanzionizam ili netolerancija i isključivost islamskih fundamentalista.

U sudaru javnih zadataka mirovnog posredovanja i neobjavljenih stvarnih intencija britanske vlade, misija lorda Karingtona je po svoj prilici privedena kraju. Nema rezultate, rat traje i kriza se produbljuje.

Britanska sujeta je povređena primedbama na jalovost poduhvata. Jutrošnje novine su pune gorkih opaski na račun Francuske koja, navodno, podriva britansku inicijativu od samog početka. Primedba Butrosa Galija da je Karington žurio prošle nedelje da ostvari još jedan dogovor o prekidu vatre - bez usklađivanja toka pregovaranja sa Ujedinjenim nacijama, delovala je kao hladan tuš.

Engleska ne želi da se jugoslovenski paket iznese na sto za kojim bi bio širi konzilijum sila - uključujući i Rusiju. A na političkom terenu bivše Jugoslavije se, opet, jasno vidi da se bez jednakog tumačenja istog pravila ne može krenuti napred. (Petar Popović)

***

SRBI ZA RAZGOVORE, ALBANCI ZA PREGOVORE (Priština, 22. jula):
Kao i mnogo puta do sada, kda su u pitanju pokušaji uspostavljanja dijaloga i komunikacija između oficijelnih predstavnika Srbije i albanske alternative sa Kosmeta, reagovanja u Pokrajini su podeljena. Srbi su načelno za dijalog, ali ne kako je to juče predlagao lord Piter Karington u okviru mirovne konferencije o Jugoslaviji, odnosno na Kosmetu.

Jutros je na adresu najviših organa SR Jugoslavije, Srbije i Crne Gore grupa kosovskih univerzitetskih profesora, nastavnika i intelektualaca srpske i crnogorske nacionalnosti uputila pismo u kojem iznosi svoj stav u vezi sa mirovnom konferencijom i mogućim daljim dijalogom sa predstavnicima albanskih lidera. Potpisnici ovog pisma (profesor dr Milorad Jevrić, advokat Vukoje Jovković i još dvadesetak nastavnika Prištinskog univerziteta) od predsednika države gospodina Dobrice Ćosića zahtevaju organizovanje okruglog stola, odnosno političkog saveta u koji bi se uključile sve značajnije ličnosti iz političkog, kulturnog i javnog života ove pokrajine. "Zadatak političkog saveta će biti izrada platforme", zapisano je u pismu najvišim državnim organima.

Kosmetski intelektualci srpske i crnogorske narodnosti dalje insistiraju na "stavu nepopuštanja pred pritiscima i zahtevima međunarodne javnosti i unutrašnjih separatista, jer će biti na štetu srpskog i crnogorskog naroda".

Grupa univerzitetskih nastavnika, zatim, upozorava predsednika države Jugoslavije, republike Srbiju i Crne Goru, stranačke lidere i javne radnike iz naše zemlje da se "krajnje odgovorno postave prema kosmetskim problemima". Svi razgovori, kako je zapisano u pomenutom pismu, o nacionalnim manjinama, koji se temelje na međunarodnom pravu, biće prihvaćeni.

Bilo kakve pogodbe, bilo koga, koje bi išle na štetu Srba i Crnogoraca sa Kosmeta neće biti prihvaćene, već će se smatrati neobavezujućim i neodrživim - poručuju nastavnici Prištinskog univerziteta i intelektualci sa Kosmeta.

Slična razmišljanja su i običnih građana u glavnom gradu ove pokrajine, dok predstavnici republičkih vlasti i čelnici vladajuće SPS iz Prištine još se nisu javno oglasili. A s obzirom da je sezona godišnjih odmora u bivšoj zgradi Pokrajinskog komiteta, bivšeg Saveza komunista Jugoslavije, gde je sedište glavnog odbora SPS za Kosovo i Metohiju, osim sekretarica i pomoćnog osoblja, vaš izveštač danas nije nikoga zatekao. Jer, svi "opravdano" bili odsutni.

Photo: Stock
U međuvremenu, druga strana, albanska, stekao se utisak, odluku Ibrahima Rugove prihvatila je sa olakšanjem. Čelnici Unije nezavisnih sindikata Kosova dr Hajrulah Gorani i Aziz Abraši na današnjoj redovnoj konferenciji za štampu rekli su da je posle "raspada bivše SFRJ u kojoj je bilo osam federalnih jedinica, šest republika i dve pokrajine, sada stečen svaki uslov za pregovaranje sa Srbijom o položaju Kosova na međunarodnom nivou. Jer, to nije secesija", rekao je Gorani, "već raspad".

Dok je Gorani elaborirao pomenutu tezu, pozivajući se na savezni Ustav iz 1974. godine, Abraši je na jučerašnju izjavu predsednika Republike Slobodana Miloševića - da je iz razgovora sa grupom od trideset Albanaca saznao da Rugova nema podršku svih Albanaca - rekao:

- Referendumom i prolećnim izborima svima je jasno da je gospodin dr Ibrahim Rugova legitimni predstavnik albanskog naroda sa Kosova pošto je za njega glasalo više od 90 odsto ukupne populacije - kazao je Abraši.

Potpredsednik Rugovinog Demokratskog saveza Kosova dr Fehmi Agani danas je u razgovoru sa novinarima bio škrt na rečima: "Stav albanskog naroda na Kosovu izneo je predsednik 'republike Kosova' dr Ibrahim Rugova prekjuče u Londonu, prilikom razgovora sa lordom Karingtonom." Sve u svemu, iz izjava koje smo čuli od Srba i Albanaca provejava činjenica i Albanaca provejava činjenica da su Srbi za razgovore a Albanci za pregovore (M. Laketić)

*Nastavak u ponedeljak 10. januara

star
Oceni
2.77
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi