Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (0)

Feljton: Šta se krije iza medijske harange na Stanka Subotića (4)

Sud u Zagrebu: Cane bio ucenjen

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Meta Pukanićevog Nacionala: Milo Đukanović
Meta Pukanićevog Nacionala: Milo Đukanović
Photo: www.stankosubotic.net

Sve ono što poslednjih nekoliko nedelja zaokuplja pažnju javnosti: tužba Srđe Popovića povodom političke pozadine ubistva Zorana Đinđića, zaturena krivična prijava Vladimira Popovića protiv Legijinih advokata, tekst Jasne Babić o organizovanoj kampanji lista “Nacional” protiv Zorana Đinđića, Mila Đukanovića i Stanka Subotića, te tekstovi o ulozi nekadašnjeg američkog ambasadora William Montgomeryja – vraćaju nas u nezapamćenu medijsku harangu koja se godinama vodi protiv istih ljudi, prevashodno protiv Stanka Subotića, a samo iz razloga što je bio prijatelj Zorana Đinđića. Iz obimne medijske dokumentacije kojom raspolaže Serbialeaks, čitaocima ćemo u nekoliko nastavaka predstaviti metode, stil, strukturu i motivaciju neviđene kampanje protiv Stanka Subotića, na isti način kako se Koštuničina mašinerija godinama obračunavala sa Vladimirom Bebom Popovićem ili pokojnim premijerom. Tekstove iz štampanih medija prenosimo u originalu, bez komentara, tek kao dokaz teze o istovetnoj matrici u političkom obračunu

Kadrovsko oružje Milana Beka: Manjo Vukotić
Photo: Stock
NAŠE, A BODINO
(NIN, 16.06.2005; Autor: Radmila Stanković)

Prošlog četvrtka, tačnije 9. juna ove godine, na sednici Vlade Srbije poništen je Sporazum koji su 1. februara 2005. godine potpisali ministar za kulturu Srbije Dragan Kojadinović i ministar za kulturu Crne Gore Vesna Kilibarda. Takođe se poništava i Protokol koji su pomenuti ministri potpisali istog dana, a u kome se kaže da se pod Saveznom javnom ustanovom Borba podrazumeva i Kompanija Novosti, pa se nad njom nastavlja važenje osnivačkih prava SCG.
(…) Šta ovo znači kad je reč o Vladi Srbije spram Kompanije Novosti? Treba očekivati da Vlada Srbije preuzme ingerencije nad 30 odsto, tačnije nad 37 odsto akcija koliko ima sa fondom PIO i da poštuje svoju odluku da taj svoj paket u ovom trenutku ne prodaje. A akcionari koji ne žele da prodaju akcije stvoriće posebno preduzeće i njihove akcije, zajedno sa akcijama Vlade Srbije, tvore većinski paket Kompanije Novosti. Zanimljiv je podatak da je Vlada Srbije tek nedavno utvrdila da je ona većinski vlasnik i akcija u Politici A D i sva je prilika da se u svetlu te činjenice mogu očekivati njeni potezi i spram ove medijske kuće.
Nekoliko dana pre ove odluke vlade, ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Republike Srbije Predrag Bubalo najavio je da će se prodaja Kompanije Novosti zaustaviti na nekoliko meseci:
- Da ne bi došlo do nesagledivih posledica i nenadoknadive štete po imovinu Republike Srbije, predlažem da se zaustave sve aktivnosti oko preuzimanja akcija Kompanije Novosti dok se ne utvrdi stvarno pravno stanje...Smatram da je najbolje za akcionare da se udruže sa državom i da se na tenderu izabere najbolji partner – kaže se, između ostalog, u pismu koje je Komisiji za hartije od vrednosti poslao ministar Bubalo.
Nema sumnje da će ova odluka Vlade Srbije zaustaviti i nemački medijski koncern VAC koji je u maju ove godine dostavio Komisiji za hartije od vrednosti ponudu za preuzimanje većinskog vlasništva u Kompaniji Novosti. Osim Večernjih novosti, Kompanija je osnivač još 12 listova i revija. U ponudi se kaže da je VAC spreman ka kupi najmanje 51 odsto akcija Večernjih novosti po ceni od 2. 200 evra po akciji.
Dakle, još jednom VAC (Westdeutsche Allgemeine Zeitung)! Već tri godine, od trenutka ulaska VAC-a u Politiku, najstariju novinsku kuću na Balkanu, 2002. godine, ovaj nemački vlasnik 130 listova širom Evrope predmet je medijske pažnje, po pravilu nekim incidentnim povodom. Međutim, tek kada je javnost obaveštena da VAC želi da postane i većinski vlasnik Novosti, najtiražnijih dnevnih novina u Srbiji, pokazalo se da postoji veliki otpor ovakvoj ideji, pre svega u Kompaniji Novosti. I prvi put je nedvosmisleno postavljeno pitanje: Zbog čega ova medijska kuća želi da stavi šapu i na ove novine? Pa, valjda, zato što imaju tiraž, ugled i jasnu uređivačku politiku koja se decenijama pokazala uspešnom? Ima li išta primamljivije od lista koji se prodaje u gotovo 300 hiljada primeraka, a koji ima prostorije u centru grada i štampariju u istoj zgradi?

Žrtva Milana Beka: Bodo Hombah, direktor medijske grupacije WAZ
Photo: EPA/Franz-Peter Tschauner

Većina akcionara Večernjih novosti je protiv toga da VAC učestvuje u bilo kakvoj kupovini njihovog lista. Razlog je onaj koji se u poslednje vreme može čuti u široj javnosti. Kupovinom Večernjih novosti VAC bi bio blizu medijskog monopola na srpsko-crnogorskom tržištu. Jer, u ovom trenutku VAC poseduje:
1. Pedeset odsto Politike
2. Više od 50 odsto novosadskog dnevnog lista Dnevnik
3. Vlasnik je Kikindskih novina koje se sada pojavljuju kao podlistak Dnevnika
4. Kupio je 50 odsto donedavno nezavisnih podgoričkih Vijesti
5. Prema poslednjim informacijama iz Podgorice, namerava da kupi i list Dan koji je osnovao ubijeni Dušan Jovanović i da od Vijesti napravi ozbiljne dnevne novine, a od Dana neku vrstu tabloida. Time bi od dva preduzeća postalo jedno.
Konačno, namera da kupi 51 odsto “Novosti” ukazuje da VAC želi da ima kontrolu i nad uređivačkom politikom. Udruženje novinara Srbije nedavno je ponudilo Vladi Srbije izmenu Zakona o informisanju, između ostalog i zbog toga da bi se i naš zakon prilagodio budućim evropskim pravilima po kojima vlasnik u jednom mediju može da ima najviše 40 odsto akcija. Podsetimo da je Blic 100 odsto u rukama švajcarskog vlasnika.
Ovom monopolu treba dodati i monopol u distributivnoj mreži. Najpre je Stanko Subotić Cane postao vlasnik trgovinskog preduzeća Duvan, a potom je dokapitalizacijom Kompanije Borba uzeo 650 kioska bivše Borbe-Plasmana. Nedavno se pojavila vest da će preko VAC-a kontroverzni biznismen Subotić preuzeti i distributivni sistem Politike koji, kako se kaže u saopštenju Malih akcionara A.D Politike, donosi Politici 75 odsto prihoda. Politika ima 1000 kioska širom Srbije i akcionari podsećaju da VAC ulaže samo u prodajnu mrežu, a ne i u samu medijsku kuću. Inače, u razvijenim zemljama, uključiv i Hrvatsku, zabranjeno je da izdavači budu i distributeri, kao što, na primer, u Hrvatskoj postoji i zakon o antimonopolu, kakvog u Srbiji nema (…)
Šta bi bilo sa medijskom slikom Srbije, pita se Manjo Vukotić, ako tri najtiražnije novine, ne računajući “Kurir”, budu u rukama stranaca? I dodaje:

- Problem je u činjenici da jedna inostrana kuća želi u Srbiji da vlada sa dvema najmoćnijima novinama – najstarijom i najtiražnijom novinskom kućom na Balkanu. Uz to, vlada najuticajnijim listom u Vojvodini i dalje se širi u Crnoj Gori. Nije reč ni o kakvom protivljenju dolasku stranaca, ni protivljenju privatizaciji koja mora doći, ni o ulaganjima stranaca, ali sve to treba realno proceniti. Nismo ni u kakvim gubicima da nas treba spasavati, nismo ni u kakvoj panici i ne vidim zašto bi neko prisiljavao Vladu Srbije da ona mora da se oslobodi svog paketa. Rekao sam već da se protivim da kuća bude ustupljena i izložena licitiranju stranih milionera i domaćih tajkuna, jer novinske kuće nisu isto što i cementare, a naročito to nisu uspešne Novosti. 

Najteže optužbe iz Nacionala: Zoran Đinđić
Photo: e-novine
ĐINĐIĆ SE ZAMERIO DUVANSKOJ MAFIJI
(Glas javnosti, 15.07.2005;  Autor: Svetlana Vojinović)

Vladan Begović, sada direktor Agencije za duvan, otvoreno govori o pritiscima kojima je bio izložen dok je bio na čelu carine, odlukama koje je samoinicijativno morao da donosi za vreme vanrednog stanja, saradnji s pokojnim premijerom Zoran Đinđićem.
- Zoran se nikada nije požalio da mu neko preti i znam da je imao jaku volju da se spreči kriminal. Sreli smo se 10-15 puta. I uvek je razlog bio isključivo šverc cigareta. A da smo svaki put razgovarali na tu temu, mogu danas da potvrde ljudi iz MUP-a i DB koji su bili na tim sastancima - rekao je za Glas bivši direktor carine Vladan Begović.

*Na nekima od njih bio je i Beba Popović?
- Da. Jednom prilikom on i ja žestoko smo raspravljali, jer je on tvrdio da, na osnovu bar-koda na paklici, može da se utvrdi ko je kupac. To nije tačno, jer na taj način može da se sazna kada su proizvedene, a onda da se pita proizvođač kome je robu predao. Ne znam da li se neko od ljudi iz duvanske mafije zamerio premijeru, ali sam siguran da se Zoran svima njima zamerio jer je žestoko reagovao na šverc cigareta, tražeći od svih nas da, odlučno i po zakonu, reagujemo.

*S obzirom na takvu tvrdnju, zar niste imali potrebu da nadležnima povodom atentata na premijera ukažete i na te činjenice?
- Pitanje je dobro, ali nije reč o mojoj potrebi ili savesti, već o činjenicama. Nemam saznanja ko je ubio Zorana, ali sam skoro siguran da iza njegovog ubistva ne stoji politika, već ekonomski interes.

*Mislite li i na interes duvanskog lobija?
- Recimo, ali ne bih isključio ni naftu. A da ne govorim da ja tada, kao direktor carine, uopše nisam bio obavešten ne da je premijer ubijen, već da je izvršen atentat, a mene su optužili da sam pustio ubice da pobegnu iz zemlje.

*Nemoguće da Vas niko nije obavestio da odmah pojačate zaštitu carine?
- Moguće je. Kada se to desilo, kod mene je došao moj zamenik, ja sam bio na sastanku i rekao mi je da je, prema njegovim informacijama, oko zgrade Vlade Srbije povređena neka važna ličnost. Iako nisam znao šta se događa, svim carinskim ispostavama sam prosledio naređenje - razmišljajući šta da napišem jer ne mogu cariniku da kažem premijer je ubijen ili ranjen, pošto nisam znao detalje - da pojačaju kontrolu i budu u kontaktu s policijom. Zamislite da vam ubiju premijera, a ne obaveste Vas ni do danas o tome.

*Ko je trebalo da Vas obavesti?
- Policija. Inače, još 2002. bio sam iznerviran organizacijom nadležnih povodom odlaska vladine delegacije za Obrenovac na spaljivanje više od 30 tona cigareta. Pre nego što smo svi zajedno krenuli u koloni, sećam se da je Zoran rekao Bebi da se akcenat stavi na to da se cigarete spaljuju, pre svega, zbog toga što štete zdravlju. I danas se sećam da je policije bilo pored puta sve do Obrenovca, a da smo se kao kolona, na čijem je čelu bio premijer, „razbili“ već na na prvom semaforu kada smo ušli u Kneza Miloša. Zoran je stigao prvi, a neki su došli kada je spaljivanje već počelo. Inače, kasnije su mene pokušali da optuže da smo hteli da sakrijemo neku količinu cigareta, što nije tačno. Zbrku je najviše napravio upravo Beba Popović u nameri da promoviše vladu. Istina je da je tom prilikom svih nešto više od 30 tona, koliko je bilo u posedu carine, spaljeno. Onda je Beba tražio da kažemo koliko imamo do kraja godine još zaplenjenih cigareta zbog kojih je bio postupak u toku. Kada se to sabralo, ispalo je oko 50 tona. Pretpostavljam da je neko načuo da se radi ne o 30 već 80 tona i potom su krenule optužbe na moj račun, iako su ostale količine kasnije spaljivane u Smederevu.

Neprijatan svedok Koštuničinih afera: Vladimir Beba Popović
Photo: Stock
*Dok ste bili na čelu carine, poznat je i slučaj carinjenja mašina za „Difens“.

- Pošto je ubijen Momir Gavrilović, rečeno je da je jedna od tema kada je on bio kod Koštunice, bila i carinjenje mašina za asfaltiranje. Onda su kriminalistička policija i ministar Mihajlović tražili od carinarnice Beograd da im se dostavi da li je carinjenje izvršeno po zakonu. Pošto su odgovorili da jeste, nastao je muk - da bi se tek ponegde pojavilo da je Gavrilović možda i ubijen zbog tih mašina. Tražio sam proveru faktura koje su nama dolazile jer je jedan deo pošiljke išao preko Mađarske, a drugi preko Hrvatske. Kada smo uporedili fakture, videli smo da je ogromna razlika u vrednosti mašina. Na jednoj pošiljci vrednost je bila oko 450.000 maraka, a prijavljena vrednost čak - 1,5 miliona maraka. Sve smo to prosledili deviznoj inspekciji. Zatim smo od carinske službe na Sejšelima tražili da nam odgovori da li ta firma tamo postoji i da li je to prava vrednost robe. To nas je zanimalo jer je firma koja je prijavljena kao strani zakupodavac registrovana upravo na Sejšelima, a prijavljeno je na carini kao uvoz mašina u zakup. Odgovor, dok sam ja bio direktor carine, nikada nije stigao. Zbog čega i zašto - neću ni da pretpostavljam.

*Da li je neko od duvanskih bosova dolazio kod Vas po nekoj preporuci?
- Ne znam ko su ti bosovi, Stanko Subotić se povezivao sa švercom cigareta, ali su sigurno zbog duvana padale i glave. Pominjalo se da je i Radovan Badža Stojčić ubijen zbog šverca cigareta, a njegove ubice i do danas nisu pronađene. Dok sam bio direktor carine, a i kasnije kada sam došao na čelo Agencije za duvan, sem telefonskog poziva Dragoljuba Markovića, vlasnika „Krmivo produkta“, da ja, navodno, napadam neke firme, precizirajući „naše“, a misleći verovatno da su one značajne DOS-u, da to ne može tako i da zbog toga odem kod premijera na sastanak koji je već bio zakazan, bilo je i poziva nekoliko ministara koji su urgirali da nekoga zaposlim. Ali konkretno, iz kabineta pokojnog premijera ili potpredsednika Labusa nikada nije bilo nijedne intervencije u bilo kom smislu. Inače, otišao sam sledećeg dana na taj sastanak, ali Zoran uopšte nije pominjao Markovića, već da je zadovoljan mojim radom i da uvek mogu da mu se obratim.

CANE SUBOTIĆ HOĆE I CRNOGORSKE KIOSKE
(Glas javnosti, 19.09.2005;  Autor: B. K. )

Srpski biznismen Stanko Cane Subotić zainteresovan je za maloprodajne objekte Duvanskog kombinata Podgorica, ali još nije doneo konačnu odluku o kupovini. To je Vijestima saopštio izvor blizak Subotićevoj firmi Futura plus iz Beograda, koja u Srbiji poseduje četiri preduzeća za promet cigareta, Duvan, Politika, Borba i Duvan promet.
U Srbiji trenutno postoji samo još jedna velika firma koja prodaje cigarete na malo, a ne kontroliše je Subotić, Štampa komerc, nekadašnje vlasništvo Vanje Bokana, koji je ubijen u Atini pre nekoliko godina. Kupovinom kioska DKP Subotić bi praktično maloprodajnom mrežom pokrio čitavu teritoriju SCG.

Subotić, sada nastanjen u Švajcarskoj, javnosti je poznat iz duvanske afere zagrebačkog nedeljnika Nacional, u kojoj je označen kao predvodnik šverca cigareta iz Srbije i Crne Gore prema Italiji. Sagovornici podgoričkog dnevnika tvrde da je otvorena i mogućnost da Subotić, ako odluči da kupi kioske DKP-a, „to uradi preko treće firme, kako ne bi dao prostora za spekulacije i pritiske“. Kiosci DKP i sektor prometa biće narednog meseca izdvojeni u posebno preduzeće, Duvan komerc. Ono će biti ponuđeno na prodaju, najkasnije početkom naredne godine. Za kioske se interesuje i podgorička kompanija Rokšped. 

SUBOTIĆ POBEDIO NACIONAL
(Kurir, 29.09.2005; Autor: J. K.) 

Biznismen Stanko Subotić Cane (46) pojavio se juče po prvi put u Zagrebu na jednom od suđenja koja se po njegovim tužbama vode protiv urednika i novinara nedeljnika „Nacionala“. Kako je za Kurir rekao njegov zagrebački advokat Slobodan Budak, juče je, posle višegodišnjeg procesa, okončan jedan od procesa koje Subotić vodi protiv Sine Karli, glavne urednice Nacionala, i ona je presudom suda proglašena krivom.
- Održane su ukupno tri rasprave na tri predmeta, i gospodin Subotić je u svima dao svoj iskaz. Reč je o krivičnim predmetima koji se vode po njegovim tužbama za uvredu i klevetu, a koje su mu nanete nizom tekstova objavljenih u „Nacionalu“ od 2001. do danas. Pored glavne urednice Sine Karli, tuženi su i novinari Jasna Babić i Srećko Jurdan, a juče je konačno izrečena i prva presuda - navodi Budak.
Iako je glavna urednica „Nacionala“ Sina Karli juče proglašena krivom, njoj ipak nije izrečena kazna zatvora.

- Trend je u Evropi da se novinari ne šalju u zatvor. Ova presuda je zapravo sudska opomena, i „Nacional“ je obavezan da je objavi u sledećem izdanju. Dakle, više su u pitanju moralne konsekvence - ističe Budak, i kaže da je Subotić pred hrvatskim sudovima pokrenuo i niz tužbi za naknadu štete. Podsetimo, Stanko Subotić tokom 2001. godine nedeljama nije silazio sa naslovne strane „Nacionala“, u kojem je objavljivan serijal tekstova o njemu kao „šefu balkanske duvanske mafije“. Osim Subotića, na tapetu „Nacionala“ u istom kontekstu našli su se i crnogorski premijer Milo Đukanović, kao i pokojni srpski premijer Zoran Đinđić. 

SLAB MEDIJSKI ODJEK
(Politika, 30.09.2005; Autor: R. Arsenić)

Iako je svojevremeno tema o Canetu punila stranice hrvatskih novina, ne samo sada osuđenog „Nacionala", izveštaji sa jučerašnjeg suđenja u Zagrebu osvanuli su danas na vrlo skromnom prostoru. Radio i televizija, koji su se svojevremeno takođe oglašavali na tu temu, ovog puta nisu izrekli ni reči. Osuđujuća presuda za glavnu urednicu „Nacionala" Sinu Karli zbog ispisanih kleveta u domaćim medijima još nema komentara, a izveštaji su se zadovoljili prenošenjem osnovnih činjenica sa suđenja uz nekoliko izgovorenih rečenica Stanka Subotića.
Prašinu oko Caneta podigao je „Nacional" krajem 2001. godine i nastavio tokom 2002. senzacionalističkim tekstovima koji su ga stavljali u žižu šverca cigareta, a naslovi poput „Glavni mafijaški bos Balkana" i „Mafijaški partner trojice balkanskih premijera" dovoljno ukazuju na sadržaj. To su prenosile i druge ovdašnje novine, a jedino se „Globus" obratio Subotiću i u maju 2002. godine objavio s njim poduži intervjuu u kojem je „optuženi" objašnjavao sve ono za šta su ga napadali.
Još tada je Cane tvrdio kako je laž da mu je „glavna poslovna delatnost bila dobavljanje cigareta za crno tržište u Jugoslaviji i Italiji", kako je pisao „Nacional". Uz to, optuživali su ga da svojim kapitalom tada se tvrdilo da je „težak 500 miliona dolara" - utiče na premijere Đinđića, Đukanovića i Georgijevskog u nastojanju da „izgradi najveću duvansku imperiju na Balkanu", te da je saradnik ubijenog hrvatskog mafijaša u Zagrebu Vjeke Sliška.
Sve to, kao i druge optužbe i klevete, Subotić je tada negirao, ali je izneo i jedan za današnje okolnosti zanimljiv podatak: u Ženevi 1999. godine službenik „Rejnoldsa" ga je upoznao s Hrvojem Petračom, uz objašnjenje da se radi o „veoma moćnom i sposobnom hrvatskom poslovnom čoveku, koji poseduje distributersku kuću u Hrvatskoj i namerava da radi i s cigaretama". Cane je - kako je ispričao - prihvatio sastanak s njim: „No, Petrač mi je ponudio posao koji nisam želeo prihvatiti. Posle ga više nisam video", kaže on.
Upravo ovih dana Petrač čeka u Grčkoj odluku da li će biti izručen Hrvatskoj, koja ga traži zbog nekoliko krivičnih dela, a sumnjiči se i da je navodno pomagao u bekstvu Anti Gotovini. U međuvremenu, priča oko Caneta se poprilično izmenila, pa se sada čuju i teze da je medijska povika na njega iz Hrvatske podignuta, u stvari, na talasu zakulisne borbe proizvođača cigareta u vreme kada su najveće svetske firme odlučivale da ulože svoj kapital u Srbiji. To se, kao što znamo, i dogodilo, proizvodnja unosnog „marlbora" je napustila Hrvatsku, a splasnule su  priče oko Caneta. On je, međutim, potegao privatnu tužbu, a epilog u jednoj od njih je dočekan juče.

+++

Photo: quitsmokingpill2.com

Posebno intrigantna činjenica je Canetovo dobijanje hrvatskog državljanstva u junu 1999. godine, što je u intervjuu „Nacionalu" ovako objasnio: „Pasoš sam dobio u najregularnijoj proceduri. Predao sam sve dokumente i nakon šest meseci provera dobio sam pozitivno rešenje. Želeo sam da sve bude regularno i s porodicom sam prvi put došao u Zagreb, te smo više sati proveli u zgradi MUP-a u Petrinjskoj ulici, išli smo od šaltera do šaltera i stajali u redovima. Tašta mi je Hrvatica i živi u Rijeci, pa sam imao i porodične osnove da tražim državljanstvo. Pružila mi se prilika da dođem do pasoša, što je bilo izvrsno, jer mi je olakšavalo mnoge probleme u vezi sa vizama, putovanjima... S tim u vezi, Subotić je takođe dodao kako su „za vreme rata Crna Gora i Hrvatska imale džentlmenski dogovor po kojem su protivnici Miloševića i njegove bande mogli putovati u inostranstvo preko vazdušne luke u Dubrovniku".

SUBOTIĆ POBEDIO „NACIONAL”
(Politika, 04.10.2005; Autor: M. Janković)
Opštinski sud u Zagrebu potvrdio je ranije najavljivanu sudsku pobedu biznismena srpsko-crnogorskog porekla Stanka Caneta Subotića nad zagrebačkim nedeljnikom „Nacional”. Oglašena je krivom urednica koja je puštala uvredljive i klevetničke tekstove, ali je propuštena prilika da se dublje rasvetli u čijem interesu je bilo da se Subotić proglasi za balkanskog mafijaškog bosa.
U presudi opštinskog suda u Zagrebu se, između ostalog, navodi da je tokom 2001. i 2002. godine „Nacional” objavio seriju većih i manjih tekstova nepoznatih autora u kojima je Stanko Cane Subotić oklevetan. Dodaje se da je Subotić u pomenutim napisima nazvan glavnim mafijaškim bosom Balkana, kriminalcem, najvećim švercerom cigareta i jednim od čelnika krijumčara oružja, ljudi i droge.
Budući da tokom postupka nije dokazala tvrdnje iznete u pomenutim štivima, shodno hrvatskom krivičnom zakonodavstvu, Sina Karli je kao glavna urednica „Nacionala” počinila krivična dela protiv časti i ugleda. Izrečena joj je sudska opomena.
Tokom suđenja Sina Karli je u svoju odbranu rekla da je kao urednica potpuno verovala u istinitost tekstova koju su joj nudili saradnici. Kao svedoci u dokaznom postupku su saslušani Berislav Jelinić, jedan od urednika, i vlasnik nedeljnika Ivo Pukanić. Iskaz je dao i sam Subotić.
Šta je to izjavio pred zagrebačkim sudom privatni tužilac? Subotić je, naime, rekao da je on osoba koja nikada nije osuđivana, da protiv njega nije podneta nijedna krivična prijava, kao i da se ne vodi nikakav krivični postupak. Objasnio je da se privatnim biznisom bavi od svoje 20. godine i da poseduje više privatnih kompanija koje se nalaze na teritoriji država članica Evropske unije, kao i u Srbiji i Crnoj Gori. Stanko Subotić je precizirao da se njegove kompanije bave proizvodnjom i prodajom različite robe široke potrošnje, kao i prodajom duvanskih proizvoda. Dodao je da je kao poreski obaveznik evidentiran u Švajcarskoj. Niko od novinara zagrebačkog „Nacionala” nikada nije kontaktirao Subotića, navodi se u presudi.
Subotić je otkrio da je još pre objavljivanja prvog teksta bio izložen pritiscima, na osnovu kojih je moglo da se nasluti šta sledi. Naime, izvesni prijatelj vlasnika „Nacionala” Ive Pukanića i drugih finansijera ovog nedeljnika, među kojima je i hrvatski „biznismen” Hrvoje Petrač, tražio je od Caneta Subotića da plati 1.600.000 nemačkih maraka da tekstovi protiv njega ne ugledaju svetlost dana. Subotić je to odbio i protiv pomenutog „prijatelja” podneo krivičnu prijavu.
Ko je tajanstveni „prijatelj” koji je ponudio „nagodbu”? Naime, Subotić je zagrebačkom sudu ponudio rešenje istražnog sudije Drugog opštinskog suda u Beogradu u predmetu protiv Ratka Kneževića i Ratka Đokića, osumnjičenih za pokušaj ucene. Opštinski sud u Zagrebu je prihvatio ove dokaze i ocenio da je tačno da je Subotić bio ucenjen upravo sa ciljem da se od njega uzmu pare, a „protivusluga” je trebalo da bude stopiranje kompromitujućih tekstova. Kola su se slomila na operativnoj urednici „Nacionala” Sini Karli, mada je utisak da je ovo bila prilika da se mnogo dublje rasvetle pretpostavke o povezanosti hrvatskog podzemlja i nekih medija. Ovako sve i dalje ostaje u domenu čaršijskih priča. Osuđena urednica će morati da plati troškove sudskog postupka, a „Nacionalu” je naloženo da presudu objavi u celini.

Ucenjivao Subotića: Ratko Knežević, obnaženi crnogorski plejboj
Photo: Facebook
REKETIRANJE PREKO NOVINA
(Politika, 07.10.2005; Autor: R. Arsenić)

Posle neku godinu zatišja, bogati srpski preduzetnik Stanko Subotić Cane (46) ponovo je u žiži hrvatske javnosti, ali ovoga puta ne zbog novinskih optužbi da je „bos balkanske duvanske mafije", nego zato što je, kao što smo već izvestili, dobio sudski spor protav zagrebačkog „Nacionala" koji ga je uporno takvim predstavljao.
Dok „Nacional" i dalje ćuti o ovoj presudi (koja još nije pravosnažna), zagrebački „Globus" objavio je u današnjem broju intervju u kojem Subotić detaljnije objašnjava šta mu se i zašto sve to dogodilo. „Raduje me što je sud počeo da radi svoj posao, a ova presuda za mene je mala moralna satisfakcija, jer su oni meni naneli nenadoknadivu štetu u moralnom, finansijskom i svakom drugom smislu", komentariše Cane sudski ishod svoje tužbe.
Ja sam i tražio simbolične kazne, jer mi ni oni ni sud ne mogu nadoknaditi štetu koju su mi naneli u ovih pet godina. Nadam se da je ovo tek početak rešavanja nekoliko desetina tužbi koje sam pokrenuo protiv 'Nacionala', jer se one već više godina procesuiraju. Moram da priznam da sam tokom ove četiri godine počeo da sumnjam u hrvatsko pravosuđe, jer je sve upućivalo na to da taj čovek ima apsolutnu zaštitu", kaže takođe Subotić.
Objašnjavajući ko je taj čovek, Cane je podsetio kako su ga u „Nacionalu" predstavljali kao „švercera i kralja balkanske mafije", koji, kao takav, tajno sarađuje s Đinđićem i Đukanovićem, s kojima je - kako ističe - bio prijatelj u javnosti. „Nacional je prema Đinđiću, Đukanoviću i meni primenjivao Gebelsovu medijsku strategiju. Zato želim da se demaskira čovek koji je na čelu toga nedeljnika zajedno sa svim saradnicima."
Među takve Subotić posebno ubraja Ratka Kneževića koji sada, posle razlaza s Đukanovićem, živi u Zagrebu. Za Kneževića kaže kako je otvoreno od njega tražio 1,6 miliona maraka, koliko mu navodno duguje crnogorska vlada, a kada ga je Subotić odbio počeo je da ga ucenjuje novinskim člancima, koji su zatim zaista počeli da se pojavljuju u „Nacionalu".
Dva-tri dana pre izlaska prvog teksta, dobio sam ga na uvid, stigao je preko posrednika na moj faks u Ženevi. Kako sam tada odbio da platim 1,6 miliona maraka, članak je objavljen. Zato sam u martu 2003. godine protiv Kneževića u Beogradu podneo krivičnu prijavu. U maju 2003. određen mu je pritvor."
Stanko Subotić potvrđuje da je finansijski pomagao Đinđića i Đukanovića, što ovako objašnjava: „Finansijski sam pomagao rušenje režima Slobodana Miloševića podržavanjem političkih opcija Đinđića i Đukanovića. Pomagao sam im, jer smo od Miloševićevog režima bili ugroženi moja porodica i ja. Poslovne prostore, kuće i stanove pretresali su nam razni ljudi, uzeli su mi sva prava za obavljanje delatnosti u firmama, nisam imao pravo čak ni automobil da registrujem. Smetalo im je što sam tokom rata svoja distributerska prava ostvarivao preko firmi iz Crne Gore. Mogao sam tada da prodajem preko Marka Miloševića i zaradim mnogo više, ali sam kao većina ljudi u Srbiji - želeo promene. Zato sam 1997. s porodicom morao da napustim zemlju."
Subotić takođe navodi kako su tekstovi u „Nacionalu" o njemu i Đinđiću i Đukanoviću „odgovarali Šešelju", koji ih je onda koristio za političke napade na tu dvojicu. „Oni su prvo bili moje kolateralne žrtve, a zatim ja njihova", kaže Cane.
O sticanju hrvatskog državljanstva (u junu 1999) on ponavlja da ga je dobio legalno, a odrekao ga se i vratio hrvatski pasoš 2001. godine. „Pošto je pisano da sam ga stekao kriminalnim putem, zahvaljujući političkim poznanstvima u Hrvatskoj, tražio sam da se MUP u Hrvatskoj pismeno izjasni. Oni to nisu učinili i tada sam se uplašio da se radi o manipulaciji, pa sam se - legalnim putem odrekao. Oduvek imam srpski pasoš i dozvolu boravka u Švajcarskoj", rekao je Subotić „Globusu".

PRIJAVA PROTIV ISTRAŽNOG SUDIJE
(Politika, 17.11.2005; Autor: Tanjug)

Advokat Vlada Pavićević podneo je juče, kao punomoćnik oštećenog Stanka Subotića, krivičnu prijavu protiv istražnog sudije Drugog opštinskog suda u Beogradu Milana Miloševskog, zbog kršenja Zakona o krivičnom postupku. U obrazloženju krivične prijave navedeno je da je sudija postupio protivno zakonu, uputivši zamolnicu nadležnom organu u Hrvatskoj za saslušanje okrivljenog Ratka Kneževića protiv koga je u tom momentu bilo na snazi rešenje o sprovođenju istrage i raspisana poternica.
Subotić je 23. maja 2001. godine podneo krivičnu prijavu protiv Kneževića, tvrdeći da ga je ovaj ucenjivao, tako što je tražio da mu isplati 1,6 miliona nemačkih maraka, a ako to ne učini, u štampi će „izneti stvari koje mogu štetiti njegovoj časti i reputaciji".

CANE I ”VAC” SE ŠIRE
(Večernje novosti, 25.03.2006;  Autor: S. V.)

Firma “Futura plus”, čiji su vlasnici po pola Stanko Subotić Cane i nemački medijski koncern “Vac”, objavila je juče, sa verifikacijom Komisije za hartije od vrednosti, ponudu za preuzimanje preostalih akcija “Duvan prometa” Kragujevac. U “Duvan prometu” Kragujevac firma “Futura plus” već ima 91,08 odsto akcija i sada je dala ponudu za preuzimanje i preostalih 8,94 odsto akcija, a rok akcionarima da deponuju svoje akcije na prodaju je 13. april.

U toku je, takođe, još jedna ponuda “Future plus” za preuzimanje preostalih slobodnih akcija. Reč je o najvećem maloprodajnom lancu štampe i cigareta “Duvan” Beograd. “Futura plus” u “Duvanu” Beograd ima paket od 92,37 odsto akcija i do 28. marta (u utorak) vlasnici tih preostalih 7,63 odsto akcija imaju rok da deponuju svoje akcije za prodaju. U tekstovima i jedne i druge ponude za preuzimanje navodi se da “Futura plus” uz ova dva trgovinska lanca ima u svom posedu još tri: “Politika prodaja”, “Poslovni klub Borba” (bivša “Borba plasman”) i “Dnevnik prodaja” Novi Sad. U “Politikinoj” distributivnoj mreži “Futura plus” je 100-procentni vlasnik, takođe, i u “Poslovnom klubu Borba”, a u “Dnevnikovoj” maloprodajnoj mreži sa 67 odsto.

Sa ovih pet preduzeća za maloprodaju štampe i cigareta “Futura plus” je postala neprikosnoveni gazda tog tržišta. Zanimljivo je da je nemački medijski koncern “Vac” postao suvlasnik “Future plus” tako što je u to preduzeće uneo svoje vlasništvo nad preduzećem “Politika prodaja”.

VINO I CIGARE
(Politika, 15.05.2006; Autor: N. Opačić)

U najavi za večerašnju emisiju Brankice Stanković kaže se da za „Insajder" ekskluzivno i prvi put javno govori Stanko Subotić Cane, biznismen koji je u ovdašnjoj javnosti često dovođen u vezu sa švercom cigareta. Autorku „Insajdera" pitamo zašto je baš sada Stanko Subotić njen sagovornik?

- Zato što se u poslednjih nekoliko emisija „Insajdera" bavimo temom šverca cigareta kaže Brankica Stanković. - Podsetiću vas da smo pre dva meseca, u emisiji o Marku Miloševiću, otkrili da postoji izveštaj o tajnoj policijskoj akciji „Mreža" koja je 2003. godine istraživala šverc cigareta na ovim prostorima. Taj izveštaj se, međutim, sve do objavljivanja u „Insajderu" držao u tajnosti, da bi, nekoliko dana kasnije, ministar policije Dragan Jočić potvrdio da on postoji. Onda su svi mediji počeli da se bave tim izveštajem, čak se aktiviralo i Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal, u kome se Stanko Subotić Cane navodi kao jedan od glavnih švercera cigareta...

*Zašto je pristao da prvi put govori baš za „Insajder"?

- Stanka Subotića pokušavamo da snimimo, već, dve i po godine, i zato vreme zvala sam ga hiljadu puta. Nikada nije rekao da neće, ali je uvek odbijao razgovor uz obrazloženje da još nije vreme. Sada smo ga zvali povodom policijskog izveštaja, jer radimo emisiju baš o njemu, i pretpostavljam da je to razlog što je, posle mesec dana konstantnog ubeđivanja, pristao na razgovor. Međutim, veoma je zanimljivo šta je Subotić rekao povodom tog policijskog izveštaja, kao i njegova tvrdnja da će to sasvim sigurno otvoriti mnoga nova pitanja na koja će neko morati da odgovori...

• Gde je snimljen intervju?

- Intervju je snimljen u Francuskoj, u pokrajini Burgonja, u kojoj Subotić ima vinograde i vinariju. On se, između ostalog, bavi i proizvodnjom vina koje se prodaje u celom svetu, uključujući i Belu kuću.

Ljubitelj reketa: Dušan Mihajlović, poštenjačina
Photo: Stock

Šta on novo govori o švercu cigareta, a što javnost ne zna?

- Stanko Subotić do sada nikada javno nije govorio ni o švercu cigareta, ni o bilo čemu drugom što se vezuje za njega. On je javnosti postao poznat 2001. godine, kada je hrvatski list „Nacional" pokrenuo priču o duvanskoj aferi. Zanimljivo je da je Subotić tužio „Nacional" za sve što su objavljivali o njemu, i dobio sudski spor na sudu u Zagrebu. Ali, to je tema kojom će se „Insajder" posebno baviti u nekoj od narednih emisija, jer smo došli do raznih dokaza koji jasno govore o tome zašto je 2001. godine plasirana duvanska afera u „Nacionalu". Subotić je, inače, bio ekskluzivni distributer gotovo svih svetskih proizvođača cigareta, i u našem razgovoru on, između ostalog, govori i o tome kada je i kako počeo da se bavi prodajom cigareta, a priča o početku tog biznisa je veoma zanimljiva.

*Subotićevo ime povezivano je i sa mnogim političarima...

- U „Insajderu" Stanko Subotić Cane govori i o čuvenom avionu kojim se vozio Zoran Đinđić, o svojim kontaktima sa Milom Đukanovićem, Jovicom Stanišićem, Radovanom Stojčićem Badžom, o tome zašto se nikada nije pojavljivao u javnosti, kao i mnogim drugim važnim stvarima koje će gledaoci prvi put imati prilike da čuju. Do sada su samo slušali razne priče o njemu, ali nikada nisu čuli šta on ima da kaže i kakav je njegov odgovor na mnoge činjenice i tvrdnje iznete u javnosti.

+++

U ekskluzivnom razgovoru za „Insajder“ Televizije B92 Subotić otkriva da je za istragu protiv njega znao od samog početka, jer ga je o tome obavestio tadašnji ministar Dušan Mihajlović.

B92: Istragu je naredio Dušan Mihajlović. Akcija je bila toliko tajna da ni njegov pomoćnik to nije znao.

Subotić: Ja sam nekoliko puta bio obaveštavan oko nekog izveštaja, ne znam kakav vi izveštaj imate. A između ostalog, i sam ministar policije me je jednom pozvao kod sebe 2003. godine da mi priča nešto o toj akciji.

B92: A ko da vam priča?

Subotić: Pa on me je obavestio da je sprovedena istraga i da su ustanovili da je, što se tiče mene i moje kompanije, sve u redu i da je sve bilo u skladu sa zakonom.

* Nastavak feljtona u petak 24. decembra

star
Oceni
2.95
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV