Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (2)

Feljton: Šta se krije iza medijske harange na Stanka Subotića (3)

Vučić: Posle Novosti, Cane kreće na Crkvu!

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Radikalska retorika Aleksandra Vučića: Voleo sam Manju Vukotića, mrzeo Caneta
Radikalska retorika Aleksandra Vučića: Voleo sam Manju Vukotića, mrzeo Caneta
Photo: BETA

Sve ono što poslednjih nekoliko nedelja zaokuplja pažnju javnosti: tužba Srđe Popovića povodom političke pozadine ubistva Zorana Đinđića, zaturena krivična prijava Vladimira Popovića protiv Legijinih advokata, tekst Jasne Babić o organizovanoj kampanji lista “Nacional” protiv Zorana Đinđića, Mila Đukanovića i Stanka Subotića, te tekstovi o ulozi nekadašnjeg američkog ambasadora William Montgomeryja – vraćaju nas u nezapamćenu medijsku harangu koja se godinama vodi protiv istih ljudi, prevashodno protiv Stanka Subotića, a samo iz razloga što je bio prijatelj Zorana Đinđića. Iz obimne medijske dokumentacije kojom raspolaže Serbialeaks, čitaocima ćemo u nekoliko nastavaka predstaviti metode, stil, strukturu i motivaciju neviđene kampanje protiv Stanka Subotića, na isti način kako se Koštuničina mašinerija godinama obračunavala sa Vladimirom Bebom Popovićem ili pokojnim premijerom. Tekstove iz štampanih medija prenosimo u originalu, bez komentara, tek kao dokaz teze o istovetnoj matrici u političkom obračunu

Krivac za sve nevolje: Stanko Subotić
Photo: Stock

O napadima na njega, Stanko Subotić izjavljuje za Serbialeaks: Medijska kampanja protiv mene krenula je onoga trenutka,  kada sam jasno pokazao da neću pristati ni na kakve ucene i plaćanje reketa bilo kome. Još od 1997. kad su Miloševićevi jurišnici rešili da mi otmu kapital, pa tako izmislili prvu istragu protiv mene, veliki broj pojedinaca mi se ’dobrovoljno’ nudio da te odnose ’pacifukuje’, tako što bih ja deo novca koji sam zaradio podelio sa njima. Kako mi nije padalo na pamet da pristanem na tako nešto, progon se nastavljao. Posle smene vlasti, pritisci su se nastavili, samo sa novim ’glasnicima’. Pored standardnih moćnika tajnih službi, tada se pojavljuju i ’novinari’ poput Ratka Kneževića ili Brace Grubačića, koji su od mene direktno tražili ili da im dam određenu količinu novca ili da sponzorišem njihove navodne projekte. Tako sam Bratislavu Grubačiću dao nekoliko desetina hiljada maraka za pokretanje nekakvog lista koji je navodno trebalo da pomogne da se građanima saopšti istina o kriminalu režima Slobodana Miloševića i pomogne demokratska opozicija. Međutim i pored toga što sam dao novac, u prvom i mislim jedinom broju tog glasila pod imenom “Panorama”  u kome mu je glavni novinar bio Dragan Vučićević (današnji urednik Pressa) svi tekstovi su bili protiv Demokratske stranke i Zorana Đinđića. U jednom od tih tekstova ja sam optužen kao švercer cigareta koji posuđuje avion premijeru Đinđiću i to je bio nagoveštaj u kom će se pravcu odvijati napadi na novoizabranu vlast. Paralelno sa time Knežević me je direktno ucenjivao i tražio milione maraka da ne bi krenuo u medijsku kampanju protiv mene, što sam ja odmah prijavio tužilaštvu u Srbiji, koje je protiv njega i otvorilo istragu. Pre objavljivanja teksta u Nacionalu, dobijao sam na desetine poruka da neka grupa ljudi obilazi redakcije po Srbiji i Crnoj Gori i nudi ’kompromitujuće materijale’ o Milu Đukanoviću i Zoranu Đinđiću, a da su u te laži upetljali i mene i moje višegodišnje legalno trgovanje cigaretama... Jedan od takvih “dobronamernih izvora ” bio je i savetnik Amfilohija Radovića, Vladimir Božović, koje je u vreme Koštuničine vlade postao visoki funkcioner MUP-a! Kako nisam želeo da pristanem ni na kakve ucene i platim taj ’medijski reket’ ubrzo se pojavio tekst u hrvatskom Nacionalu, koji je bio u vlasništvu najorganizovanije kriminalne grupe na Balkanu, što su kasnije priznali i u samoj Hrvatskoj. Nisam verovao da će takve laži uspeti da se prihvate, još manje da će to trajati, evo već punu deceniju, da će se i pored stotina dokaza da je sve izmišljeno i konstruisano da bi se rušili Đinđić i Đukanović, to i danas predstavljati neku vrstu ’bazne matrice’  i ’dokaza’ brojnim političkim strankama na prostoru bivše države koje to koriste u dnevno-političke svrhe. Laži koje su tada konstruisane služile su  kao podloga za pripremu ubistva Zorana Đinđica, za višegodišnje pokušaje smene Mila Đukanovića, a i povod da se protiv mene vodi konstruisan i lažni proces u Specijalnom sudu u Beogradu˝.

+++

Serbialeaks nastavlja sa objavljivanjem tekstova u vezi harange protiv Stanka Subotića i ostalih prijatelja Zorana Đinđića.

SMETAO SAM CANETU, DRAKULIĆU, CEPTERU, HAMOVIĆU, KOSTIĆU... (Blic, 17.07.2004;  Autor: Katarina Preradović)

Smetao sam brojnim lobijima i to je razlog zbog kojeg sam smenjen, a ne navodno usporavanje privatizacije, kaže u razgovoru za „Blic“ Branko Pavlović koga je Vlada prekjuče smenila posle samo tri meseca provedena na čelu Agencije za privatizaciju.

Golub preletač: Branko Pavlović, čovek za sve režime
Photo: Stock
*Rekli ste da su bogati i moćni iz Miloševićevog vremena preko Dinkića izlobirali vašu smenu. Na koga ste mislili?
- U osnovi je to manje-više ista grupa ljudi koja je bila bogata i moćna i u Miloševićevo vreme, bila je moćna i u Đinđićevo vreme, a moćna je i danas. Tim ljudima se sada puno toga promenilo, jer ranije je upliv u rad Agencije mogao da ide preko dela te grupe ili svih, a sada su im prvi put ugroženi interesi. Oni se i personalno veoma razlikuju. Imate krajnje ozbiljne poslovne ljude, koji su poput gospodina Zorana Drakulića pokušavali da ostvare neko ekskluzivno pravo. Drakulić je tražio od Agencije da se ubaci u prostor mogućeg pregovarača sa kupcem RTB „Bor“. To bi značilo da ne može država da pregovara oko prodaje „Bora“ ili, u najmanju ruku, da on ne može biti zaobiđen, odnosno da bude treći partner. To ima svoje ekonomsko objašnjenje, i ja Drakulića veoma cenim, ali takvo ekskluzivno pravo nisam mogao da mu priznam.
Imate u toj grupi ljude potpuno suprotne od gospodina Drakulića, kao što je Miodrag Kostić. On je tražio da proda ceo svoj posao sa šećerom za 30 miliona evra, a onda, ljudi koji hoće to da kupe dođu kod mene i kažu da su spremni da to plate. Ne može, jer se u postupku kontrole privatizacije vrlo opasno približio tački da se uđe u postupak raskida ugovora za te tri šećerane.
Ili, recimo, imate Mirka Petrovića, direktora „Dunav osiguranja“, koji hoće da proda hotele „Jugoslaviju“ i „Metropol“, koji su u vlasništvu „Dunava“, i traži saglasnost Agencije. Objašnjavao sam mu ovde da za to ne postoji zakonska mogućnost, jer ne mogu direktori društvenih preduzeća da rasprodaju imovinu preduzeća sami, po svom nahođenju. Sutra će neki direktor da proda celu fabriku sa kompletnom imovinom. To prosto nije po zakonu. I njega sam odbio, iako znam da je on čovek koji je blizak s premijerom.
(…) Imate i treći nivo bogataša, koji su mogli biti ugroženi analizom prethodnih saglasnosti i ugovora. Jedna od njih je gospodin Cepter. Ne mislim da je on krivično nešto odgovoran, ali je Agencija ranije na potpuno nezakonit način njemu omogućila da dođe u posed mimo prodaje, kroz vrstu nezakonite saglasnosti, nekoliko hiljada kvadratnih metara nekadašnjeg „Kluza“ u centru Beograda. Cepter je bio hipotekarni poverilac nad tom nepokretnosti i data mu je saglasnost da mu se preda ta nepokretnost umesto isplate duga. To je u našem pravnom sistemu izričito zabranjeno, jer je to jedan od ključnih elemenata mogućih zelenaških kredita. To je bilo za vreme Mirka Cvetkovića, a mislim da je to svojim potpisom potvrdio i lično Aleksandar Vlahović. Revizijom bi ta saglasnost bila smatrana ništavnom. Osim toga, to mora biti predmet razmatranja organa gonjenja, jer je to nedvosmisleno zabranjeno. Neko bi imao velikih problema da objasni zašto je to radio.
(…) Najveći broj privatizacije preko trećih lica uradio je Cane Subotić i sada je pokušao jednu takvu transakciju, na koju mi nismo naseli, iako je ministar Dinkić insistirao na tome da moramo i mi da se prijavimo sa paketom akcija. To nisam prihvatio.

*O kojoj transakciji je reč?
- O tome ne bih sada da govorim, ali ako pitate Dinkića, on će vam reći da je to bila odlična prilika, a niti je bila dobra prilika niti ima razloga da se to radi, a podudara se sa prikrivenim kapitalom koji stoji iza toga i koji bi njemu koji se bavi finansijama morao biti poznat, pošto je i meni poznat. 

SVEDOČI STANKO SUBOTIĆ CANE (Glas javnosti, 27.07.2004; Autor: Srna)

Advokati porodice ubijenog glavnog i odgovornog urednika lista „Dan“ Duška Jovanovića tražiće da u nastavku dokaznog postupka bude saslušan srpski biznismen Stanko Subotić Cane, piše „Dan“. Lidija Božović, jedan od advokata porodice Jovanović, rekla je da bi istražni organi trebalo da ispitaju činjenicu da su jedno vreme u Subotićevoj vili u Marbelji u Španiji boravili Ivan Delić, koji je bio privođen na informativni razgovor u vezi ubistva Jovanovića i Damir Mandić osumnjičeni za umešanost u ubistvo. Ona je navela da je „javna tajna da su Mandić i Delić imali legitimacije Službe državne bezbednosti“ i da treba „tražiti vezu između crnogorskih državnih funkcionera i Subotića“. Ona je istakla da je Subotić samo jedan od 59 osoba, koje su tužile „Dan“ i da je bio veoma blizak prijatelj ljudima iz crnogorske vlasti.

OSUMNJIČENI MANDIĆ I DELIĆ LETOVALI U SUBOTIĆEVOJ VILI (Balkan,28.07.2004; Autor: D. M)

Crnogorska policija proširuje krug osumnjičenih za pripremu i učešće u ubistvu direktora i glavnog urednika „Dana“ Duška Jovanovića, koji je likvidiran 27. maja ispred redakcije ovog podgoričkog lista. Policija, takođe, nastavlja i potragu za Vukom Vulevićem i Arminom - Mušom Osmanagićem za koje se veruje da su sa Damirom Mandićem, za sada jedinim osumnjičenim za učešće u ovom ubistvu, bili u automobilu u trenutku kada su na Jovanovića ispaljeni smrtonosni hici, pišu podgorički mediji pozivajući se na izvore bliske istrazi. Crnogorska policija nada se da će, posle konačnih rezultata analize iz Visbadena i dosadašnjih saznanja iz istrage, protiv Vulevića i Osmanagića biti podnete krivične prijave.

Analiza: Serbialeaks

Prema pisanju „Dana“, punomoćnici oštećene porodice Jovanović u nastavku dokaznog postupka predložiće da se između ostalih sasluša i kontroverzni biznismen Stanko - Cane Subotić. Osim Subotića, pred istražnim sudijom Radomirom Ivanovićem, mogle bi da budu saslušane sve osobe koje su pominjane u raznim aferama o kojima je „Dan“ pisao, kao i oni koji su tužili taj list. Prema rečima Lidije Božović, punomoćnika porodice Jovanović, Subotić je samo jedan od pedeset ljudi koji su tužili „Dan“.
- On je veoma blizak prijatelj ljudima iz crnogorske vlasti. Prema pisanju zagrebačkog „Nacionala“, Subotić je bio jedan od učesnika duvanske afere, koju je i „Dan“ preneo iz ovog hrvatskog nedeljnika. S obzirom na to da su jedno vreme u njegovoj vili u Marbelji, u Španiji, boravili Damir Mandić i Ivan Delić, istražni organi bi trebalo da ispitaju i tu činjenicu. Javna je tajna da su Mandić i Delić imali legitimacije SDB, pa treba tražiti vezu između crnogorskih državnih funkcionera i Subotića - rekla je Božovićeva.
Ona je dodala da je „crnogorski DB morao znati za Mandićev i Delićev izlet u Marbelju, kao i zbog čega oni idu tamo“.

- Treba proveriti da li su stvarno išli da obezbeđuju Subotića ili je u pitanju nešto drugo. S ovim u vezi neophodno je da se sasluša čitav krug ljudi koji su imali bilo kakve veze sa Mandićem i Delićem. Istražni organi moraju da provere kretanje tih ljudi, ne samo u noći atentata, već i mnogo ranije, jer se ovakve stvari planiraju mnogo duže od jedne noći - smatra Božovićeva. 

KO TUŽI POLITIKU, DUGU I SVET (Borba, 05.08.2004; Autor: Katarina Lazić)

Protiv novinara Milovana Brkića privatnu krivičnu tužbu podneo je kontroverzni biznismen Stanko Subotić Cane zbog teksta koji je objavljen u Srpskoj reči 20. juna 2001. godine, pod nazivom "Popuši ga sad". U tekstu autor piše o navodnoj umešanosti Subotića u šverc cigareta, kao i o njegovim, kako se navodi vezama "sa pokojnim načelnikom srpske policije Radovanom Stojčićem Badžom". U istom listu je, tvrdi tužilac, 4. jula 2001. godine objavljen još jedan sporan Brkićev tekst, pod naslovom "Ručak u Ričmondu". Tim tekstovima, kako stoji u optužnici, učinjeno je krivično delo klevete, iz člana 92 stav 3. KZ RS. 

PRANJE PROŠLOSTI (Večernje novosti, 06.08.2004; Autor: Stevo Ostojić)

Usvajanje zakona u parlamentu Crne Gore kojim se zabranjuje pušenje na svim javnim mestima - u uredima, restoranima, autobusima - prema milanskom dnevniku “Korijere dela sera” zvuči kao “nadrealistički ili čak perfidno sračunati čin”, s obzirom na to da je tu strogu meru predložila upravo vlada premijera Đukanovića “koji uživa (ili je uživao) glas jednog od najvećih kontrabandjera na Balkanu”. Sem toga, statistički gledano, Srbija i Crna Gora su, zajedno sa Grčkom, na vrhu evropske lestvice zemalja u kojima se najviše puši.

Ističući već u nadnaslovu svog šireg članka da je “mala balkanska država centrala krijumčarenja cigareta”, autor Mara Gergolet posebno ukazuje na “lični slučaj Mila Đukanovića, o kome je vrlo mnogo rečeno, vrlo mnogo pisano, malo dokazano, ništa inkriminisano”. Pa navodi: “Od 1993. do 2001. od Crne Gore se odvijao intenzivan šverc cigareta sa italijanskom oblasti Pulja, jedan od mnogih biznisa koji su procvetali i nastavljeni posle ratova na Balkanu. Sa slovenske strane, njime je upravljao Cane Subotić, česti posetilac predsedničke rezidencije u Podgorici. Đukanović je odobrio - ili je trebalo da odobri - u zamenu za jedan obilni bakšiš za sebe (šest dolara po kasi) i za prilog državi (10 dolara), slobodnu upotrebu luka, aerodroma u Podgorici, carine. Trafiko dobro poznat, uz ostalog, zapadnim silama kod kojih je Milo Britva bio zaštićen...”. Italijanska novinarka je citirala izjavu jednog američkog diplomate koji je 2000. godine priznao: “U pogledu Đukanovića zatvarali smo jedno oko” i navela podatak da je “prokura u Bariju arhivirala optužbe protiv Đukanovića” da “Strazbur još drži otvorenim slučaj Evropske unije”. 

Ko nam uzme Novosti, uzeće srpsku dušu: Aleksandar Vučić ex-radikal
Photo: FoNet/Miljan Čubranović
NEĆEMO MAFIJAŠKI KAPITAL (Večernje novosti, 13.11.2004; Autor: R. O.)

Aleksandar Vučić u Skupštini Srbije rekao je: Pretpostavljam da ste već čuli, pošto vesti Beogradom vrlo brzo kruže, da Milo Đukanović, Stanko Subotić Cane i Bodo Hombah, u dogovoru, pokušavaju da preuzmu Kompaniju “Novosti”. Ne znam šta je Vlada po tom pitanju uradila. Ne znam da li je tačno procenjen državni kapital ili ne, ali treba da imate u vidu da bi to bila druga veoma značajna kuća od interesa za državu, koja bi prešla u sumnjive ruke. Neke su do sada već uništene i šta god da sam mislio o “Politici”, a nikada o njenom pisanju nisam mislio dobro, imala je neke svoje delove koji su uvek bili zanimljiviji nego u drugim novinama, posebno neke rubrike. Ti ljudi su zasluživali nekakvo poštovanje, a danas je spala na tiraž od 30.000 do 50.000. Da ne pričamo o tome da je ugled tih novina pao dramatično, zato što su bukvalno postale dnevni bilten Borisa Tadića i jedne političke stranke u ovoj zemlji.

Ovo ne govorim zbog toga što se plašim koju će političku opciju da podržavaju novine Stanka Subotića Caneta, Mila Đukanovića i Boda Hombaha. Mi smo na to naučili i do sada nas nijedne novine u tom smislu nisu direktno podržavale, čak ni indirektno, ali hoću da ukažem na to da bi to bio veliki finansijski problem, sa mnogobrojnim malverzacijama, i da neki ljudi o tome moraju da vode računa.

Naravno, iskoristio sam ovaj amandman da iznesem ovu primedbu koja jeste od suštinskog značaja i svoju zabrinutost za ono što bi moglo da se desi. Ne želim da budem pogrešno shvaćen, te da neko kaže kako pokušava da spreči privatizaciju ili strani kapital, strane investicije. Da, hoćemo strane investicije, ali ne mafijaški kapital. To je ono na šta bih želeo da ukažem i ovoj vladi, ali i Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer je to jedno od najvažnijih pitanja s kojim Narodna skupština Republike Srbije treba da se pozabavi.

OPASNE IGRE (Večernje novosti, 14.11.2004; Autor: NN)

Merna jedinica srpstva: Manjo Vukotić
Photo: Stock

Tražim od Vlade Srbije da zaštiti deo državne imovine u „Novostima“, jer se još ne zna koliki je to procenat. S druge strane, treba da razmišlja i o dobrima od nacionalnog značaja za Republiku. Jer, ako neko krene na ovakav način, mafijaškim kapitalom, da osvaja jedan po jedan medij i instituciju, očekujem da posle toga krene i na Crkvu - kaže Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radikalne stranke.
- Kako mislite da Vlada konkretno treba da reaguje?
- Preko Agencije za privatizaciju treba da učine sve kako bi sprečili nelegalan deo procesa, pa da vidimo kako država može da se ponaša, ne u skladu sa politikom, nego sa ekonomskom celishodnošću. Dakle, da nađe strane i domaće investitore kako ta imovina ne bi bila bačena. Da zaštiti i brend, jer - slagao se ja ili neko drugi ili ne sa onim što „Novosti“ pišu ili su pisale - one ostaju jedno od najznačajnijih nacionalnih glasila.
- Koji je motiv žurbe? Pokazalo se da sednica Saveta ministara nije ni održana, a pojavilo se saopštenje da se raspravljalo o prodaji dela akcija...
- Žuri im se da u ovom mutnom vremenu prigrabe što je moguće više onoga što im ne pripada. I plašim se da će tu biti mnogo opasnije igre nego što neki misle. Tu moraju da budu oprezni i svi koji im se suprotstavljaju. Žuri im se zato što znaju da im vreme ne ide naruku, jer će se konsolidovati i oni koji žele da se suprotstave otimačini, ali i da ne bi krenule velike priče u javnosti. Ja sam već čuo za neke sastanke pojedinih političara sa pripadnicima tzv. mafijaških centara moći, ali o tome ću konkretnije moći da pričam tek sledeće nedelje.
- Ko je na čelu te akcije? Pominjali ste neka imena...
- Nema mafijaškog lobija bez političara. Ako mislite da je neko od ovih koje sam pomenuo (Đukanović, Subotić, Hombah) jači - varate se. Drugi su samo miševi. Oni su glavni i ti koji plaćaju. Oni su gazde sitnim političarima koji im samo pomažu oko pružanja neke političke podrške i Svetozar Marović je samo izvršilac.

RAT ZA NOVOSTI: NEMAČKI GIGANT OSVAJA SRBIJU (Evropa, 20.01.2005;  Autori: Katarina Jovanović, Gordana Jovanović)

Ukoliko nemački izdavački gigant Westdeutsche Algemeine Zeitung (VAC) ostvari nameru i kupi Večernje novosti, najveće srpske dnevne novine, ova kompanija iz Esena kontrolisaće znatno više od polovine srpskog tržišta dnevnih novina. Budući da su u rukama VAC od 2001. godine i Politika, najstariji dnevni list u Srbiji, i novosadski Dnevnik, kao i da se treće po tiražu dnevne novine Blic nalaze u rukama švajcarske kompanije Ringer, to bi značilo da će strani kapital u Srbiji kontrolisati bar tri četvrtine čitalačkog tržišta i skoro 80 odsto tržišta oglasa koji se pojavljuju u štampanim medijima.
Budući da su iskustva zemalja u regionu u kojima je VAC prisutan duže nego u Srbiji – Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji i Hrvatskoj (posle Politike, VAC je kupio i 50 odsto akcija podgoričkog dnevnika Vijesti) – prilično kontroverzna, bilo je dovoljno da se postavi pitanje da li je prodaja većinskog paketa Novosti stranom partneru neophodna. Pitanje je utemeljenije tim pre što Novosti svakoga dana prodaju oko 270 hiljada primeraka i posluju bolje nego ikad. Zanimljivo je, međutim, da priča o Novostima i VAC nije previše uzbudila novinarske krugove (izuzev vođstva i zaposlenih u najuspešnijoj srpskoj novinskoj kompaniji), ali jeste poslovne, koji prodaju Novosti strancima doživljavaju slično kao prodaju akcija C marketa slovenačkom Merkatoru, gde se kroz prodaju vodećih kompanija strancima zapravo besplatno dodeljuje tržište.

Čovek kojeg Vučić nije smeo da pomene: Milan Beko, vlasnik Novosti
Photo: Stock

Ideja o prodaji Novosti nemačkom gigantu stara je oko godinu dana, kada je Savet ministara na čelu sa Svetozarom Marovićem doneo odluku o prodaji kompanije Borba, u čijem sastavu su list Borba, nedeljnik Ekonomska politika, Borba transport, Borba plasman i Zajedničko preduzeće. Savet je tada najavio da su strateški partneri za prodaju ove kompanije, koju je državna zajednica nasledila od nekadašnje savezne države, nemački VAC i danska medijska kuća EMI.
Iako najavljeni, Nemci se tada nisu pojavili, ali su stigli Danci. Ni tada, međutim, nije izvršena privatizacija Borbe, nego je EMI kupila mrtvo preduzeće po imenu Poslovni klub Borba. Reč je o preduzeću koje je svojevremeno u okviru Borbine kuće formirao visoki funkcioner JUL i tadašnji direktor Borbe Živorad Đorđević da bi preko njega u Borbinoj distributivnoj mreži prodavao cigarete. Danci su u fantomsku firmu uložili 800.000 dolara i na sebe preneli i osnivačka prava niskotiražnih Borbe i Ekonomske politike, ali i 650 kioska Borba plasmana te kamione Borba transporta. Tako je jedan kiosk plaćen oko 130 evra, a jedan od kamiona, kojih je bilo više od 30, prodat je za 320 evra.
Skandal je bio kompletan kada se pokazalo da je danska multimedijska kuća, kako je Savet ministara predstavio EMI, sasvim obična advokatska kancelarija, registrovana za pružanje usluga u oblasti prodaje nekretnina. Kasnije se pokazalo da su ovu operaciju kroz neophodna akta i dozvole odobrili Svetozar Marović, predsednik Saveta, i prvi čovek za informisanje u vladi Državne zajednice Slobodan Orlić. Posle se pokazalo da je faktički kupovinu dragocene imovine – 650 kioska – po svoj prilici, obavio kontroverzni duvanski trgovac Stanko Subotić Cane, koji je jeftino kupljene kioske pridružio svojoj firmi Duvan u nameri da sopstvenom prodajnom mrežom za prodaju svojih cigareta premreži Srbiju (…)

IZA UBISTVA ZORANA ĐINĐIĆA NE STOJI POLITIKA, NEGO NAJVEROVATNIJE DUVANSKI, MOŽDA I NAFTNI LOBI ( Svedok, 22.03.2005; Autor: Svetlana Vojinović)

Borba srpskih duvandžija za osvajanje tržišta je u toku, jer je ovih dana aktuelan tender za dobijanje licence za proizvodnju cigareta, iako su u igri tri ponude, jedna će sigurno biti eliminisan jer licencu mogu da dobiju samo dva domaća proizvođača.

Kadar Nebojše Čovića: Vladan Begović, carinik
Photo: arhiva.glas-javnosti.rs

Tendersku dokumentaciju otkupili su duvanske industrije iz Sente i Bujanovca i zemunski „Monus". Rok za ponude ističe 28. marta, potom sledi još mesec dana da komisija napravi listu. Tako da ćemo pobednike znati krajem aprila - kaže za „Svedok" Vladan Begović, nekadašnji direktor Savezne uprave carina, sada direktor Agencije za duvan.
Svedok: Da li je bilo nekih direktnih pritisaka na konačnu odluku povodom ovog tendera?
Vladan Begović: Još dok sam bio na čelu carine, dosta sam znao i bio upućen u promet duvana. Istina, uvek se pominju razni pritisci, najčešće od strane duvanske mafije. Lično, na mene niko nije vršio nikakav pritisak, pa čak ni oni koji su se smatrali kontroverznim, jer su očigledno shvatili da moraju da poštuju zakon. Na primer, Stanka Caneta Subotića nikada nisam video, a ni čuo telefonom, iako je on u Agenciji za duvan registrovan kao jedan od vlasnika „Duvana", preduzeća koje se bavi i veleprodajom duvana. Uredno su dostavili da nije krivično gonjen za šverc cigareta jer je to bio i jedan od zakonskih uslova za registraciju.
Moram da kažem da me je upravo povodom Caneta, na sednici vlade, tadašnji premijer Zoran Živkovič upitao kako je moguće da on dobije „Duvan", na šta sam mu odgovorio da je sve u skladu sa propisima i da on nije imao ni krivičnu ni prekršajnu prijavu. Inače, Subotić je bio i ranije vrlo zainteresovan za ovo tršište. Bilo je reči tokom 2001. godine da je on učestvovao i u dogovorima sa firmom „BAT" oko projekta izgradnje fabrike cigareta u Kragujevcu.
A u celu priču bio je uključen i tadašnji potpredsednik vlade Žarko Korać.
Svedok: Bilo je priča da je Subotić bio zaintersovan i za kupovinu Duvanske industrije Niš, koju je kasnije uzeo „Filip Moris".
V.B: Ne znam, ali kakvo god interesovanje da je bilo, pa bile to i spekulacije bilo je neozbiljno, jer se znalo da će DIN ići na tender. A kada je on raspisan, istina, pojavilo se više njih, ali se na kraju sve svelo na „Filip Moris", „Britiš Amerikan Tabako" i Tvornicu duvana Rovinj.
Svedok: Ima li duvanske mafije u Srbiji?
V.B: Da se razumemo, uvek će biti šverca, ali prema podacima Agencije za duvan, stanje na tržištu je dobro. U prošloj godini plasirano je, kako iz uvoza, tako i iz domaće proizvodnje oko 24.000 tona cigareta, ostvarena je i velika naplata na osnovu akciza, poreza na promet i carine kod uvoza.
Upravo se i sam premijer Zoran Đindić zalagao za suzbijanje kriminala u oblasti duvana, naročito šverca cigareta.
Svedok: Da li se nekome od njih pokojni premijer zamerio?
V.B: U duvanskoj industriji postoje veliki interesi. Posle šverca droga, šverc cigareta je najunosniji posao u svetu. A ako govorimo o stepenu sigurnosti, a ne po profitu, onda je šverc cigareta na prvom mestu dok svako od njih za onog drugog priča da je švercer, a svi zajedno se zaklinju u regularnost. Moram da kažem da ja s njim nisam bio ni lični prijatelj, niti smo se poznavali dok nisam postao direktor carine. Meni se nikada nije požalio da mu neko preti ili da je u opasnosti, ali je istina i da je imao jaku volju da tu vrstu kriminala spreči.
Svedok: Kako ste onda to znali ako niste bili bliski?
V.B. Zoran i ja smo se sreli najviše 10-15 puta. I svaki put je razlog bio isključivo šverc cigareta. A da smo svaki put razgovarali na tu temu, mogu danas da potvrde predstavnici MUP-a, DB, koji su bili na tim sastancima, a na nekima od njih bio je i Beba Papović. Sećam se da smo jednom prilikom, ne mogu da kažem da smo se svađali, ali smo Beba i ja žestoko polemisali, jer je on tvrdio da na osnovu barkoda na paklici cigareta može da se utvrdi ko je kupac. Što nije tačno, jer na taj način može da se sazna kada su proizvedene, a onda da se pita proizvođač kome je roba bila namenjena. Lično, ne znam da li se neko od ljudi iz duvanske mafije zamerio premijeru, ali sam siguran da se Zoran svima njima zamerio jer je od svih nas tražio da odlučno i po zakonu reagujemo.
Svedok: S obzirom na takvu tvrdnju, zar niste imali potrebu da nadležnima, povodom atentata na premijera, ukažete i na te činjenice?
V.B: To je dobro pitanje. Ali ne radi se ovde o mojoj potrebi ili savesti, već o činjenicama. Lično, nemam saznanja ko je ubio Zorana, ali sam skoro siguran da iza njegovog ubistva ne stoji politika, već ekonomski interes.
Svedok: Mislite li i na interes duvanskog lobija?
V.B. Naravno, ali ne bih isključio ni naftu. A da ne govorim da živim u državi, u kojoj ja tada, kao direktor carine, uopšte nisam bio obavešten da je premijer, ne ubijen, već da je izvršen atentat, a mene su optužili da sam pustio ubice da pobegnu iz zemlje.
Svedok: Zar je moguće da Vas niko od nadležnih nije obavestio da odmah pojačate zaštitu carine?
V.B: Kao što vidite, moguće je. Kada se to desilo, kod mene je došao moj zamenik, ja sam bio na nekom sastanku i rekao mi je da je prema njegovim informacija oko zgrade Vlade Srbije povređena neka važna ličnost, tako nisam znao šta se konkretno događa, svim carinskim ispostavama sam prosledio naredbu razmišljajući, pri tom, šta da napišem jer ne mogu cariniku da kažem premijer je ubijen ili ranjen, pošto nisam znao detalje da pojačaju kontrolu i budu u kontaktu s policijom. Neću da ulazim u druge stvari, koje se odnose na bezbednost premijera ili neke druge važne ličnosti, ali jedan ovakav odnos nadležnih u jednom takvom trenutku bilo je brukanje države. Zamislite da vam ubiju premijera, a ne obaveste vas ni do danas o tome.
Svedok: Ko je za to bio nadležan?

Dragoceni svedok: Vladimir Beba Popović
Photo: Stock

V.B: To je trebalo da uradi policija po sistemu dojave po kanalima. Samo smo se brukali. Jednom prilikom, još je premijer bio živ, bio sam toliko iznerviran i besan organizacijom nadležnih u Srbiji oko odlaska vladine delegacije u Obrenovac na spaljivanje više od 30 tona cigareta, 2002. godine. Čak sam hteo posle toga i lično da mu napišem kako je sve to sramotno organizovano, a naročito po pitanju bezbednosti. Pre nego što smo svi zajdno krenuli u koloni, sećam se da je Zoran rekao Bebi Popoviću da se akcenat stavi na to da se cigarete spaljuju, pre svega, zbog toga što štete zdravlju, a onda smo krenuli, I danas se sećam da je policija bila pored puta raspoređena sve do Obrenovca, a da smo se kao kolona, na čijem je čelu bio premijer, „razbila" već na na prvom semaforu kada smo ušli u Kneza Miloša. Zoran je došao prvi u Obrenovac, a neki su došli kada je spaljivanje već počelo. Ako svi krenemo zajedno, a tamo stignemo kao razbijena vojska, uz toliku angažovanost policije to nije samo ni pitanje bezbednosti, već i neozbiljnost države. Onda sam odustao od namere da mu to napišem kako se cela priča ne bi se svela na to da napadam policiju (…)

Svedok: Prošle godine učlanili te se u Demokratsku alternativu, koja se, u međuvremenu, utopila u Socijaldemokratsku partiju.
V.B: Nisam aktivan u partiji, to sam uradio iz zahvalnosti prema Nebojši Čoviću koji mi je mnogo pomogno oko šećerne afere, a kasnije kada sam došao na čelo Agencije za duvan pomogao nam je da nađemo prostor. Iskreno, nemam političkih ambicija.

VLADIMIR POPOVIĆ: DRŽAVA ŠTITI ZEMUNSKI KLAN (Danas, 14.04.2005;  Autor: V. Z. Cvijić)

Naša Ambasada u Beču pre dva meseca poslala je zvanično podatke SID-u (Služba za informisanje i dokumentaciju pri Ministarstvu inostranih poslova SCG), BIA i MUP Srbije da se tamo krije Vladimir Milisavljević Budala i da je o otme obavešten predsednik Srbije Boris Tadić, kada je je bio u Beču. Do danas ni jedan zvanični akt iz naše zemlje nije upućen Austriji da to proveri - rekao je Vladimir Beba Popović, svedočeći juče na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Popović je naveo da su Milisavljevića prepoznali građani SCG koji žive u Beču i da se on slobodno kretao, ali da se pre nedelju dana otarasio automobila „bmv“ koji je dotad vozio i da hoće da menja adresu. Na pitanje sudije Marka Kljajevića odakle to zna, Popović je rekao da je informacije dobio od stranih obaveštajnih službi u Beču i od jednog čoveka zaposlenog u Ambasadi SCG.
Opisujući događaj kod hale Limes Popović je naveo da se čuo sa Zoranom Janjuševićem 15 minuta posle događaja i da mu je Janjušević rekao da je na premijera pokušan atentat. Naveo je da je sa Janjuševićem otišao u kancelariju Dušana Mihajlovića i da je svima bilo jasno da je Dejan Milenković Bagzi pripadnik zemunskog klana.
Popović je svedočio da je Ulemek tih dana stalno pokušavao da stupi u kontakt sa premijerom preko posrednika i da je najvažniji bio Milorad Bracanović, koji j stalno poručivao Nenadu Miliću, zameniku ministra policije, da Ulemek hoće sastanak. Dodao je da se Bracanović otvoreno stavio na stranu klana, te da je Đinđić pred sam kraj 2002. hteo da smeni Bracanovića, zbog tvrdnje da je Ljubiša Buha digao u vazduh svoje preduzeće „Difens roud“. Premijeru su savetovali da to ne radi, jer JSO opet može da se pobuni tokom novogodišnjih praznika kada Đinđić ne bude u zemlji.
Prema rečima Popovića, kod Nenada Milića je došao jedan čovek koji je zatražio prijem kao član DS i zatim rekao da prenosi poruku Ulemeka i Spasojevića da Buha Čume „pakuje sve Legiji preko svog plaćenika Bebe Popovića“ te da će sve biti u redu „kada se ta dvojica sklone„. To je Popoviću posle atentata ispričao Buha. Popović je naveo da premijer prethodno otišao u Britaniju i zatražio pomoć od Tonija Blera, da su dobili operativnu logističku pomoć, ali da im je bilo jasno da podaci pre stižu do zemunskog klana nego što ih oni vide. Okupljena j eproverena ekipa policajaca u kojoj su bili Bora Banjac, Mile Novaković i Milan Obradović, ali se, dodao je Popović, iz operativnih podataka videlo da Aco Tomić i Rade Bulatović održavaju stalne kontakte sa Ulemekom i Spasojevićem.
- Zoranu je bilo jasno da je sam, da nema nikog. Čak su i iz njegove stranke svi bežali od toga sem Čede, Vesića i donekle Živkovića - rekao je Popović i naveo da se Đinđić prvi put video sa Ulemekom 4. ili 5. oktobra i da su se viđali u narenih desetak dana.
- Služba je odbacila Miloševića i okrenuli su se DOS -u. Ulemek je otišao ka Đinđiću, a Radomir Marković ka Koštunici - rekao je Popović. Dodao je da su znali da je JSO učestvovao u akciji „Osveta za Arkana“ i da je to bilo jasno kada je ubijen Zoran Uskoković Skole, ali da tada nisu znali ko je ubio Ivana Stambolića i članove SPO na Ibarskoj magistrali. Popović je rekao da su preko Saveznog MUP organizovane najmanje dve akcije pronalaska Stambolića, jer su im prenosili da je zarobljen i živ, i da im je to i Ulemek govorio. Napomenuo je da je tačno da je Ulemek predložio Radovana Kneževića, Boška Buhu i Gorana Radosavljevića Gurija za funkcije što je i prihvaćeno. Prema Popovićevim rečima, Đinđić je pre nego što je postao premijer pozvao Ulemeka i Buhu Čumeta i rekao im da nema više kriminala, a da su se oni čudili što to njima kaže. Ulemek je, naveo je Popović, bio ljut kada je za načelnika DB izabran Goran Petrović, pa je Đinđić predložio da načelnik Sedme uprave bude Bracanović.

Omiljeni književnik Vojislava Koštunice: Milorad Ulemek Legija
Photo: daylife.com

Popović misli da su se u njegovom stanu u proleće 2002. poslednji put videli Đinđić i Ulemek. Naveo je da mu je premijer rekao da ga je zvao Ulemek i rekao kako su mu veze u Hrvatskoj javile da hoće da ga ubije Stanko Subotić Cane. Đinđić je zamolio Popovića da sa Subotićem organizuje sastanak da to rasprave. Naveo je da su se svi našli u njegovom stanu i da je posle par minuta bilo jasno da je priča prazna i da je cilj bio samo da se sastanu. Dodao je da je Đinđić prekinuo sastanak i da su se razišli. Popović je odbacio Ulemekove tvrdnje da je posle Đinđićevog odlaska razgovarao sa njim o trgovini droge napominjući da prvooptuženi nije spomenuo da je na sastanku bio Subotić.

* Nastavak feljtona u petak 10. decembra

star
Oceni
2.95
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV