Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Feljton: Šta se krije iza medijske harange na Stanka Subotića (2)

Pukanić: Montgomeri ima osjećaj za pravdu

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Portparol i njegov gazda: Ivo Pukanić i Vilijam Montgomeri, neraskidiva veza
Portparol i njegov gazda: Ivo Pukanić i Vilijam Montgomeri, neraskidiva veza
Photo: Nacional.hr

Sve ono što poslednjih nekoliko nedelja zaokuplja pažnju javnosti: tužba Srđe Popovića povodom političke pozadine ubistva Zorana Đinđića, zaturena krivična prijava Vladimira Popovića protiv Legijinih advokata, tekst Jasne Babić o organizovanoj kampanji lista “Nacional” protiv Zorana Đinđića, Mila Đukanovića i Stanka Subotića, te tekstovi o ulozi nekadašnjeg američkog ambasadora William Montgomeryja – vraćaju nas u nezapamćenu medijsku harangu koja se godinama vodi protiv istih ljudi, prevashodno protiv Stanka Subotića, a samo iz razloga što je bio prijatelj Zorana Đinđića. Iz obimne medijske dokumentacije kojom raspolaže Serbialeaks, čitaocima ćemo u nekoliko nastavaka predstaviti metode, stil, strukturu i motivaciju neviđene kampanje protiv Stanka Subotića, na isti način kako se Koštuničina mašinerija godinama obračunavala sa Vladimirom Bebom Popovićem ili pokojnim premijerom. Tekstove iz štampanih medija prenosimo u originalu, bez komentara, tek kao dokaz teze o istovetnoj matrici u političkom obračunu

Propao na svim frontovima: Nebojša Medojević, kadar Milana Beka
Photo: EPA/Boris Pejović
DUVANSKA AFERA BI MOGLA DA POVUČE CRNOGORSKI KADAR U DRŽAVNOJ ZAJEDNICI (Balkan, 09.07.2003; Autor: NN)
Direktor podgoričkog Centra za tranziciju Nebojša Medojević izjavio je juče za „Balkan“ da nije sporno da li su cigarete bile glavni biznis u Crnoj Gori ili nisu i istakao da, međutim, treba proveriti navode Mila Đukanovića da je sve što je rađeno bilo potpuno legalno.
- Već duže vreme Crna Gora je pod hipotekom ove afere i to pomalo postaje dosadno. Mislim da bi trebalo da stvari posmatramo institucionalno. Ukoliko italijanski pravosudni organi imaju fundus dokaza i ako taj materijal može da posluži za podizanje optužnice, krajnje je vreme da to i urade, a ne da nas maltretiraju sa aferama i sličnim stvarima svakih mesec dana - kaže Medojević i dodaje da italijansko tužilaštvo ili treba da pokrene postupak i zatraži izručenje ljudi koji su bili umešani u švercerske poslove ili da zaista prekine svaku priču o švercu duvana.
- A ako se neko od odgovornih, na primer Đukanović, pozove na imunitet, mi ćemo sigurno izvršiti pritisak kroz sve institucije da se on ili bilo ko drugi ko je optužen odrekne imuniteta, jer ne možemo svi da budemo taoci jednog čoveka ili grupe ljudi. Mene lično nervira što se sve ove informacije o kojima govorimo zataškavaju upravo u Italiji. Sve bi bilo mnogo bolje da se stvari odvijaju pravosudnim umesto medijskim kanalima - stav je Medojevića.
On kaže da svi u Crnoj Gori znaju za duvansku aferu iako Đukanović govori da je sve bilo legalno i da je rađeno u nacionalnom interesu i dodaje da te navode treba da provere svi - i crnogorsko pravosuđe i njihove italijanske kolege i crnogorski parlament. Na pitanje koliko ovakve afere opterećuju imidž Crne Gore, Medojević odgovara da je imidž ekološke zamenjen imidžom švercerske republike. On smatra da čitava afera može da obori kompletnu vladajuću garnituru u Podgorici, a samim tim i crnogorski kadar na funkcijama u Beogradu.
- Već se pojavljuju konotacije da je sporni punkt crnogorske vlasti u Milanu često posećivao gospodin Svetozar Marović. On to još uvek ne demantuje. Ako se u sudskom postupku dokaže da je to tačno i da je on umešan, najmanji i logičan potez koji mogu povući crnogorski kadrovi je ostavka. Njihovo dalje bavljenje politikom bilo bi apsurdno - zaključuje direktor Centra za tranziciju.

Nebojša Medojević ističe da bi pravi skandal nastao ako bi se povela istraga o švercu cigareta u Srbiji.
- To je biznis koji je za vreme Slobodana Miloševića bio težak petsto miliona evra godišnje. U tom slučaju se sa pravne strane radilo o klasičnom kriminalu, jer se niko nije legalno bavio tranzitom cigareta. Kada je DOS došao na vlast, posao je, istina, izgubio na vrednosti. Sada je to biznis vredan trista miliona evra. Ako to imamo u vidu, Srbija ne bi mogla da drži lekciju Crnoj Gori i da je dovodi u podređeni položaj.

I SRBIJA IMA SVOGA PAŠALIĆA (Blic, 21.07.2003;  Autor: Mira Babić-Šuvar) 
Zagrebački „Nacional“ je u jubilarnom 400. broju objavio fotografiju glavnog urednika Ive Pukanića i Vilijema Montgomerija sa teniskih terena, što je bio povod da Pukanića pitamo za druženje sa sadašnjim ambasadorom u SCG i bivšim američkim ambasadorom u Hrvatskoj. Ivo Pukanić za „Blic“ kaže o Montgomeriju:
- Kao prvo, s njim  se volim družiti, jer je jedna vrlo interesantna i inteligentna osoba. Iako je u prvom redu diplomata, on je, za razliku od mnogih drugih diplomata, osoba koja u taj posao ulazi i emotivno. Ima osjećaj za pravdu. To je čovjek koga se ne može prevariti. Sve razumije i sve zna. Prvenstveno i zato što – mada to neće javno priznati – jako dobro razumije jezik, sve čita i izvrsno je informiran. Tko god je u Hrvatskoj mislio da ga može prevariti uvjerio se da ne može. Montgomeri se grčevito borio da u Hrvatskoj zavlada pravna država, kao da se radilo o njegovoj zemlji.
*Ponaša li se sada tako i u Srbiji?
- Jednako se tako sada bori u Srbiji, da zavlada pravna država, zbog čega ima velikih problema. No, tko god sada u Srbiji, kao ranije u Hrvatskoj, misli da ga može zastrašiti, taj se grdno vara. Ne bih htio biti njegov odvjetnik, znam da će se i naljutiti zbog ovoga što oko njega pričam. Oni koji ga napadaju vrlo su predvidljivi. U sklopu toga mislim da bi i gospodin Beba Popović trebao razmisliti gdje će nakon krajnje glupih i vrlo kratkovidnih poteza, živjeti. Možda bi pre toga gospodin Popović trebao da odgovori u čijem stanu u Beču je uhapšen gospodin Nikolić inače umješan u ubojstvo Željka Ražnjatovića Arkana. A Srbija će ući u Europsku uniju htio to Beba Popović ili ne htio.

Prijatelj zvezda: Veran Matić i Vilijam Montgomeri u razgovoru o korporativnoj filantropiji
Photo: Stock
*Možete li reći kako gospodin Montgomeri ocjenjuje sadašnju situaciju u Srbiji?
- Ne mogu odgovoriti na to pitanje. To „Blic“ može pitati samo gospodina Montgomerija.

*Ali Vi ste dosta dobro informisani o tome što se sada zbiva u Srbiji?
- Iako mi je pomalo glupo da, kao novinar iz druge države, komentiram događaje u Srbiji, silom prilika sam vrlo dobro informiran što se tamo događa jer je, uostalom, i moja koža u pitanju. Nisam imao glavu u torbi samo zbog Ivića Pašalića, nego i zbog ljudi o kojima sada govorim. A iskoristit ću priliku da kažem nešto što mi je bilo onemogućeno da kažem javnosti u Srbiji putem beogradskih medija - kako su se prema meni ponijeli Čeda Jovanović i Milomir Marić. Potpredsjednik Vlade Čeda Jovanović je prije otprilike dva – tri mjeseca, u vrijeme dok je još trajalo vanredno stanje, na BK-televiziji svjesno lagao o meni – da sam kriminalac, da to svi znaju, da me provalila hrvatska policija, da sam u kućnom pritvoru! Nazvao sam Milomira Marića, glavnog urednika te televizije i zamolio ga kao kolegu da mi da dvije minute u programu da to demantiram. Imam puno prijatelja u Srbiji i nije mi svejedno što će misliti o meni, želim da čuju istinu. Rekao sam Mariću da i on zna da je to što je rekao njegov prijatelj Čeda čista laž. I nije mi dao da na BK-televiziji demantiram Jovanovićeve laži. Rekao je da mi ne može dati taj prostor jer je u Srbiji još vanredno stanje. „Dakle“ - pitao sam ga „kada Jovanović pljuje po meni nije vanredno stanje a kada mu ja moram odgovoriti tada je vanredno stanje“. Nakon toga sam mu zaklopio slušalicu. Tako se, dakle, ponio «nezavisni novinar» Milomir Marić, čovjek za sve sisteme i čovjek koji je objavljivao dnevnike Mire Marković.
*Na koje načine ste stradavali i ispaštali?
- Nekoliko sam puta bio hapšen, pet godina pod stalnom policijskom pratnjom, kontroliran, prisluškivan, sniman. Kontrolirali su i moje roditelje, ispitivali susjede itd. Zaista je bio užasno što je sve radila Tuđmanova tajna policija. Kada je, nakon pada HDZ-a, policija otvorila svoje dosijee, moj je dosije bio najdeblji – imao je više od 3.000 stranica! Nakon što je HDZ izgubio izbore, Ivić Pašalić, majstor spletki, glavni Mefisto Tuđmanova režima, a danas kroz tajni medijski kartel «Grupo» suvlasnik s 12,5 odsto beogradske „Politike“, izjavio je da su izbore izgubili jer su izgubili medijsku borbu. Na tu sam se izjavu nasmijao, jer su oni u tom trenutku kontrolirali ili posjedovali 90 posto medija u Hrvatskoj.

*Ima li Srbija svog Pašalića?
- Pa Beba Popović je srpski Pašalić! Radi se o jednakom miljeu, bek graundu, financijskim poslovima. Sve je potpuno isto. A ako Beba Popović misli da su mu dovoljno veliki zaštitnici Stanko Subotić Cane, i ostali iz tog društva, te neki bankari u Srbiji, mislim da se zeznuo. I ono što sada radi nanijet će štetu i državi, ali će donijeti zlo prvenstveno njemu. I dugoročno neće imati šanse da se bavi bilo kakvom politikom već će morati razmišljati kako da se brani na sudu. O tome treba da razmišlja i gospodin Čeda Jovanović i još neki iz Vlade.

*Osjećate li određenu satisfakciju zbog najnovijih događaja u vezi sa pričom o duhanskoj mafiji u Crnoj Gori i Srbiji o kojoj je „Nacional“ prvi pisao, a zbog čega ste u to vrijeme dobijali i smrtne prijetnje?
- Ne posebno. Ja sam i onda imao satisfakciju kao novinar, jer sam znao da objavljujem istinu. Protiv mene su tada bili čak i neki ljudi iz hrvatskog vodstva, jer je na njih vršen pritisak izvana. Milo Đukanović je u to vrijeme bio ljubimac ne samo nekih krugova Zapada, nego i nekih ovdje u Hrvatskoj. Zato su me i neki hrvatski političari nagovarali da ne pišem o tome, da ne napadam Mila Đukanovića, jer da bi to moglo poremetiti odnose između dvije zemlje, budući da su on i njegovo društvo smatrali da iza pisanja „Nacionala“ stoji i službena hrvatska politika, što naravno nije bila istina.

Borba na svim frontovima: Vladimir Beba Popović
Photo: e-novine
BEBA TUŽIO „BALKAN“ (Glas javnosti, 23.08.2003; Autor: Fonet)
Glavni i odgovorni urednik dnevnog lista „Balkan“ i izdavač ovog lista, preduzeće „Generalpublik“, dobili su tužbu Vladimira Popovića Bebe, bivšeg šefa Biroa za komunikacije Vlade Srbije. Popović u tužbi navodi da mu je naneta šteta objavljivanjem intervjua sa Ivom Pukanićem, vlasnikom zagrebačkog nedeljnika „Naconal“, pod naslovom „Cane Subotić finansira Čedu, Bebu i Mila“. Popović traži ukupno milion dinara za bol i povredu ugleda.

CANE DA ČITA SLUŽBENI GLASNIK (NIN, 04.09.2003; Autor: NN)
Duvanska industrija Niš i Duvanska industrija Vranje su prodate. Ugovore o prodaji dva najveća proizvođača cigareta u Srbiji potpisali su direktor Agencije za privatizaciju Srbije Mirko Cvetković i predstavnici kupaca. Američka kompanija “Filip Moris” za 64,5 odsto kapitala DIN-a platila je 518 miliona evra, a Britiš ameriken tobako za kapital DIV-a 140 miliona evra.

Meta svih optužbi: Stanko Subotić
Photo: Stock

Obe svetske kompanije su posle potpisivanja ugovora naglasile da im na pamet ne pada da zatvaraju bilo koju od kupljenih fabrika u regionu. Pozivajući se na izjavu Stanka Subotića Caneta, koga bije glas najvećeg poznavaoca tajnih puteva cigareta na Balkanu, NIN je srpskog ministra za finansije Božidara Đelića pitao da li su ove fabrike prodate u bescenje, kako to tvrdi poznavalac Subotić i da li postoji opasnost od njihovog zatvaranja. “Subotiću preporučujem gradivo koje se zove Službeni glasnik Republike Srbije. Mislim da svakako nije pročitao Službeni glasnik u kojem je objavljen Zakon o akcizama.”
- Upravni odbor Agencije za duvan doneo je Odluku o prvom javnom pozivu za učešće na javnom tenderu za dobijanje dozvole za obavljanje duvanske proizvodnje. U Odluci piše da će taj prvi javni tender biti objavljen posle 3. januara 2005. godine.

- Vlada Republike Srbije dala je Preduzeću za trgovinu i usluge MEGA TABAK iz Beograda licencu za obavljanje trgovine na veliko duvanskim proizvodima za period od pet godina.

„DUVAN“ ZAUSTAVIO PRODAJU (Danas, 05.09.2003;  Autor: Beta)
Momčilo Petrović, glavni i odgovorni urednik dnevnika Balkan rekao je da je trgovinsko preduzeće „Duvan“ odbilo da distribuira taj list i to nazvao „gušenjem slobode štampe“. On je, u izjavi agenciji Beta, ovu odluku „Duvana“ doveo u vezu sa tekstom u jučerašnjem izdanju u kome biznismena Stanka Subotića, inače jednog od vlasnika „Duvana“, dovodi u vezu sa međunarodnim švercom cigareta.

BIZNISMEN SUBOTIĆ SE NIJE POJAVIO (Politika, 16.09.2003; Autor: J. Stojić)
Pred Opštinskim sudom u Valjevu danas je, po drugi put, odloženo suđenje predsedniku Okružnog odbora Srpske radikalne stranke za Kolubarski okrug u Valjevu Darku Glišiću po privatnoj tužbi poznatog biznismena Stanka Subotića Caneta i njegovog advokata Radosava Tadića iz Uba. Njih dvojica su tužili Glišića za klevetu i uvredu Subotića a zbog izgovorenih reči na promociji knjige dr Vojislava Šešelja u Valjevu pod nazivom „Cane Subotić kralj duvanske mafije".
Na današnjem suđenju, iako je na tome insistirao optuženi Glišić, nije se kao svedok lično pojavio Subotić. Umesto njega pojavio se advokat iz Beograda Vlado Pavićević koji je Subotićev i Tadićev zastupnik. Glišićev advokat Veran Panić iz Valjeva zatražio je izuzeće sudije Vesne Janković, zatim Opštinskog i Okružnog suda zbog čega je suđenje odloženo. U svom objašnjenju advokat Panić je naveo da je sudija Nada Živić odbila da sudi u ovom predmetu uz obrazloženje da je na nju vršen pritisak.

IZVINJENJE ŠVAJCARSKIH NOVINARA STANKU SUBOTIĆU - ZA CRVENI KRST 5.000 FRANAKA (Glas javnosti, 19.09.2003; Autor: D. V. )
Dve redakcije pristale su da uplate 5.000 švajcarskih franaka Međunarodnom crvenom krstu, na ime odštete, da bi Stanko Subotić, biznismen srpskog porekla, povukao tužbe koje je podneo redovnom sudu za klevetu protiv tih švajcarskih novina. Kako piše ruski list „Verzija“, na adresu ovog ruskog nedeljnika i Stanka Subotića stiglo je i izvinjenje švajcarskih novinara iz listova „Zontagsblik“ i „Dimanš“. Podsetimo, posle izvinjenja hrvatskih novinara iz „Nacionala“ i presude za novinara „Dana“ iz Crne Gore, sada su i Švajcarci uputili izvinjenje Subotiću zbog objavljivanja tekstova bez dokaza da se ovaj biznismen srpskog porekla bavi švercom cigareta. Sistem informisanja išao je tako da najpre „Nacional“ objavi tekst sa netačnim podacima, a onda ga Švajcarci preuzimaju i objavljuju kao tekst iz drugih novina.
U svim tim napisima glavna ličnost bio je Subotić, a iznošene su optužbe protiv njega da švercuje cigarete, čime je skretana pažnja, u stvari, sa glavnog švercerskog centra, lociranog na Kipru, i njegovog gazde koji je i u vreme sankcija u Jugoslaviji i Iraku snabdevao ta tržišta duvanom, piše ruski nedeljnik „Verzija“.

CANE KUPUJE BORBINE TRAFIKE? (Kurir, 01.11.2003; Autor: LJ. K.)
Zaposleni u kompaniji „Borba“ su u petak upali na sednicu Upravnog odbora ove kuće kako bi sprečili „da Stanko Subotić Cane za smešne pare kupi kompletnu ‘Borbinu’ prodajnu mrežu“.
- Naravno, vlasnik „Duvana“ tako nešto ne bi mogao da realizuje da ga u tome ne podržavaju Žarko Jokanović, predsednik UO „Borba“, direktor kompanije Zoran Kaličanin i Slobodan Orlić, čiju stranku Subotić i finansira - tvrde za Kurir zaposleni, čija su dva predstavnika u Upravnom odboru dala ostavke na te funkcije i napustila zasedanje na kome je, kažu, forsirana brzopotezna prodaja dela kompanije.
- Sednica je prekinuta i, kako smo znali, nikakva odluka nije doneta. Međutim, svesni smo da smo uspeli samo na kratko da odložimo prodaju naše prodajne mreže i sledeći korak će biti stupanje u generalni štrajk sa zahtevima za smenu direktora Kaličanina i smenu Jokanovića - kažu ogorčeni radnici.
Zaposleni tvrde da je direktor „Borba plasmana“ Đukan Bojović to samo na papiru, jer se sve odluke donose iza njegovih leđa. Nisu mu, kažu, dozvolili ni da vidi predugovor o saradnji „Borbe“ i „Duvana“.
- Zato je stupanje u generalni štrajk, uz poštovanje minimuma rada procesa, jedino što je ostalo za 2.000 zaposlenih u kompaniji kako bi sprečili da „biznismeni“ za šaku evra kupe nešto što mnogo više vredi i to uz ignorisanje zakona - kažu zaposleni.

Mirođija u svakoj medijskoj privatizaciji: Manjo Vukotić
Photo: Stock
SMEŠTAJU MI „VEČERNJE NOVOSTI“ (Glas javnosti, 19.11.2003; Autor: M. Dapčević) 
Odlučnom akcijom beogradske policije, preksinoć su iz „zatočeništva” oslobođeni direktor Kompanije “Borba” Zoran Kaličanin i glavni urednik lista Miodrag Vuković, koje su više sati u prostorijama kompanije držali nezadovoljni radnici. Pre toga su radnici tražili da rukovodstvo „Borbe” povuče rešenja o otkazima većem broju radnika „Plasmana” Borbe i novinara lista, kao i da zbog toga podnesu ostavke direktor kompanije i predsednik UO, Žarko Jokanović.
Kaličanin je juče izjavio da je policija najavila podnošenje krivične prijave protiv štrajkača, zato što su ga zajedno s Vukovićem više sati „lišili slobode” i „ucenjivali” da podnese ostavku. Ukoliko to ne učini policija, sam ću podneti krivičnu prijavu, rekao je on „Glasu”.
Na pitanje kako će se spor s radnicima rešiti i kada će se on ponovo pojaviti na svom radnom mestu, odgovorio je da će sačekati „dodatne konsultacije” zainteresovanih strana, a da se on već osam dana nalazi na bolovanju, te da je u ponedeljak došao u svoju kancelariju samo da bi pokušao da se dogovori sa radnicima oko prekida štrajka.
- Firma je prezadužena, duguje već osam miliona evra i svaki dan zastoja košta još 1,5 miliona dinara, tvrdi Kaličanin i dodaje kako je stečaj neminovan.
On priča i kako je hteo da firmu izvuče iz gubitaka, time što je nameravao da sklopi povoljan ugovor s „Duvanom”, vredan nekoliko miliona evra, ali da su ga predstavnici radnika u UO sprečili. Radnici, opet, insistiraju da je reč o prljavom ugovoru, iza koga stoji Stanko Subotić Cane. Kaličanin kaže kako to nije istina, kako Subotića nikada „nije video”, a da zna jedino direktora „Duvana”, „jedne uspešne firme koja postoji 50 godina”.
Kaličanin je uveren i da mu sve „smeštaju” rukovodioci „Večernjih novosti“, koji „hoće da okupiraju” „Borbinu“, odnosno imovinu Državne zajednice SCG, vrednu oko 30 miliona evra, a on to ne može da dozvoli, iz principijelnih razloga. Zato, kaže, nije podneo ostavku. Priznaje da „Borba“ ima dug prema „Novostima“, ali kaže i da nije razgraničeno šta je čije. Smatra da se ne može imovina uzeti za dug i optužuje „Novosti“ da su od „Borbine“ štamparije napravile štampariju „Novosti“, da besplatno koriste 6.500 metara kvadratnih „Borbinog“ poslovnog prostora i da su čak 400 kvadrata izdali trećem licu, Telekomu Srbija na pet godina, i za to uzeli pet miliona evra... – Taj ugovor s Telekomom Srbija oni čak kriju od mene, a to je izuzetno atraktivan prostor u samom centru Beograda. Sada su ugovor s Telekomom produžili na još pet godina.
Na pitanje „Glasa“ zašto ne podnese ostavku, odgovara da je to “stvar principa” i da iza hajke na njega stoje „Novosti“ i njen prvi čovek. - To je jedna moćna medijska kuća i svi se klone da im stanu na put - kaže direktor „Borbe“ i tvrdi je njemu jedini interes da sačuva imovinu državne zajednice.
Na pitanje da li je tražio pomoć Saveta ministara, odgovara: - Jesam, pre desetak dana. Čekam odgovor.
Pitanje je da li je državna zajednica, odnosno Savet ministara adresa na kojoj direktor može tražiti instrukcije, s obzirom na njihovo neprecizno vlasničko pravo, ma koliko bilo tačno to da je Kaličanina postavio Savet ministara, a da ga, kako kaže, plaća državna zajednica.

ISKAZ RADETA MARKOVIĆA U POLICIJI IZUZET IZ SUDSKIH SPISA (Danas, 28.02.2004; Autor: V. Z. Cvijić)
Sudsko Veće, na suđenju za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića, juče (petak) je odlučilo da se iz spisa izdvoje zapisnici sa saslušanja u policiji optuženog Radomira Markovića, a odbilo je zahtev odbrane da se iz spisa izdvoje zapisnici sa saslušanja u policiji optuženih Milorada Bracanovića, Nebojše Pavkovića, Dušana Maričića-Gumara i Nenada Ilića.
Predsedavajući sudija Dragoljub Albijanić saopštio je da su zapisnici sa saslušanja bivšeg šefa DB izdvojeni iz spisa, jer mu je tom prilikom obećan status svedoka saradnika, što je navedeno u zapisniku. Prema rečima sudije Albijanića zahtevi odbrane za izuzećem drugih zapisnika su odbijeni, jer se u njima konstatuje da su tada osumnjičeni podučeni o svim pravima u prisustvu branioca i da se u zapisniku konstatuje da osumnjičeni ni advokati nemaju primedbi na tekst zapisnika.

Na tajnom zadatku: Rade Marković u odbrani Legije
Photo: crnahronika.rs

Marković je prekjuče svedočio, iako je bilo najavljeno će to uraditi dan kasnije, povodom pokušaja ubistva Drašakovića u Budvi. Zanimljivo je da je Marković ponovio neke ključne tačke, koje se nalaze i u zapisniku iz policije. Izjavio je da mu je Slobodan Milošević rekao da Legija sa svojim ljudima ima neki zadatak u Crnoj Gori. Marković je naveo i da je Miloševiću rekao da helikopteri DB ne lete za Crnu Goru a da je tadašnji predsednik SRJ kazao da će Pavković to moći da sredi. Optuženi Marković je negirao da je znao zašto Legijini ljudi idu u Crnu Gori i negirao da je tadašnjem komandantu JSO dao album sa fotografijama kuće Draškovića u Budvi i lažne lične karte za počinioce atentata. Napomenuo je da mu je pokojni Vlajko Stoiljković, tadašnji ministar policije, rekao da je razlog odlaska DB-ovaca što se u Crnoj Gori kriju Stanko Subotić-Cane i Nenad Đorđević.
Juče su saslušani Nebojša Pavković, tadašnji načelnik GŠ VJ i Nenad Ilić, pripadnik JSO, optužen i za ubistvo četri člana SPO na Ibarskoj magistrali. Pavković je izjavio da je po naređenju Miloševića angažovao admirala Milana Zeca da pomogne pripadnicima DB, koji treba da stignu u Crnu Goru, ali da nije znao koji je njihov zadatak. Naveo je da su ga zbog toga zvali Marković i pokojni Stoiljković, ali da nisu razgovarali o detaljima. Kazao je da ga je samo admiral Zec obavestio da je izvršio naređenje i prihvatio pripadnike DB, i da je moguće da je počeo da mu priča o nekim detaljima, sanitetskim vozilima, uniformama, ali da se on toga ne seća, jer mu nije bilo važno. Tvrdio je da je cilj njegovog povezivanja sa atentatom u Budvi da se pošalje u Hag i da iza toga stoje Vladimir Popović-Beba, Dejan Sortirov, Nenad Milić i Čedomir Jovanović.
Nenad Ilić je juče tvrdio da je svoj iskaz u policiji dao po dogovoru sa upravnikom CZ Acom Jovanovićem i specijalnim tužiocem Jovanom Prijićem, jer su mu rekli da su Legija i Spasojević ubijeni. Naglasio je da iskaz nije bio istinit i da mu je jedino važno bilo da sačuva porodicu. Ilić je juče prvi put rekao da je njega i optuženog Nenada Bujoševića-Ramba Legija odvezao na sastanak u Šilerovu ulicu sa pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem. Organizator satanka bio je Dušan Spasojević a premijer Đinđić je navodno obećao da država stoji iza njega i Bujoševića i plana da se Milošević optuži zbog zločina na Ibarskoj magistrali. Dodao je da ih je Legija dovezao ispred Vlade Srbije, ali da tamo nisu hteli da uđu, a na pitanje sudije Albijanića zašto nije ušao, odgovorio je: „O pokojniku sve najbolje, ali ja ništa nisam verovao Đinđiću“. Ilić nikada ranije ovo nije ispričao na suđenju za ubistvo na Ibarskoj magistrali, čak ni pre mesec dana, kada je ponovo saslušan. To nije ispričao ni optuženi Bujošević, iako su 2001. dva puta pred istražnim sudijom priznali da su počinili ubistvo četiri rukovodioca SPO. Sudija Albijanić je nastavak suđenja zakazao za period od 23. do 26. marta.

FILIP CEPTER: POSLEDNJI SATI SA ĐINĐIĆEM (Blic, 09.03.2004;  Autori: Tanja Nikolić Đaković, Branislav Krivokapić)
Filip Cepter, jedan od najbogatijih Srba na svetu, govorio je juče ekskluzivno za „Blic“ o političkoj situaciji u Srbiji, uticaju kapitala na politiku, o učešću svoje kompanije u privatizaciji. U drugim nastavku govori o svom poslednjem susretu sa premijerom Đinđićem, optužbama za učešće u atentatu na Pavla Bulatovića i svojim poznanistvima sa političarima i biznismenima.

Đinđiću se osećala oporost u glasu: Filip Cepter, život i sećanja
Photo: e-novine
*Zašto je „Cepter kompanija“ u Srbiji zatvorena za javnost?
- To, jednostavno, nije tačno. Naprotiv, mislim da smo najotvorenija kompanija u Srbiji. Više od 6.000 naših saradnika svakodnevno komunicira sa našim klijentima i javnošću. U svetu, to je 120.000 ljudi, na svim meridijanima.
S druge strane, ako mislite na meru našeg pojavljivanja u medijima, pogledajte pres klipinge i uverićete se da smo svakodnevno prisutni. Pošto je „Cepter“ pre svega veliki poslovni sistem, a ne estradna družina, za sebe zadržavamo pravo da određujemo meru našeg pojavljivanja u javnosti. Uvek ćemo razočarati one koji se bave intrigama i aferama, jer ne želimo da polemišemo sa čaršijom, ni da komentarišemo laži i izmišljotine.

*Priča se da upravljate operacijama Stanka Subotića Caneta u regionu Balkana i da ste dugo radili po uputstvima bivšeg šefa DB Jovice Stanišića?
- Pre svega ne priča se, nego je to zapisano u jednom pamfletu koji je nuđen redakcijama beogradskih novina. A tamo stoji da i Subotić i ja poslujemo po nalogu Stanišića.

* Poznajete li Stanišića i Subotića?
- Stanišića nikad nisam upoznao, a Stanka Subotića jesam. Ali upoznati i poznavati nije isto. Upoznao sam i najbolje fudbalere sveta, šampione Formule 1, najveće muzičke i filmske zvezde… pa niko zbog toga ne može da tvrdi da dobro igram fudbal ili da lepo pevam.

*Zašto vas, uprkos svim demantijima i tužbama za klevetu, i dalje povezuju sa trgovinom oružjem? Poslednjih meseci aktuelna je priča da oružjem snabdevate alžirske teroriste?

- Niste u pravu. Priča o trgovini oružjem nije aktuelna poslednjih meseci, već više godina. Prvi i najgrlatiji u njenom pronošenju bili su kumovi Drašković i Šešelj. Samo što nikako nisu mogli da se dogovore za koga „švercujem“: Alžirce, Palestince, Albance… Tada mi nije padalo na pamet da njihov poljuljani politički rejting podižem time što ću ih tužiti za klevetu. Računao sam da nije važno šta se kaže, već ko govori. A onda je, u oktobru prošle godine, redakcijama nekih beogradskih novina serviran „dokument“, naravno nepotpisan i neautorizovan, za koji se tvrdilo da je „izveštaj“ Kancelarije visokog predstavnika u Sarajevu. U njemu sam označen odgovornim za sva zla ovog sveta: od već prežvakanog šverca oružjem, preko pranja novca, saradnje sa Miloševićevim režimom, do organizovanja ubistava. Beogradski „Balkan“ i podgorički „Dan“ su požurili da objave najcrnje navode iz tog „dokumenta“. Nakon nekoliko dana isto je učinila i sarajevska „Slobodna Bosna“.
Tada sam dao nalog mojoj advokatskoj kancelariji da ubuduće tuži svakog ko me bude oklevetao. Pored nekoliko redakcija, urednika i novinara, na spisku tuženih su se našli i neki političari. Taj spisak neće biti zaključen sve dok ne prestanu klevete, koje, po pravilu, eskaliraju pred izbore. Uzgred, imam i informacije da će uskoro biti pokrenuta još jedna klevetnička kampanja, sa još prljavijim optužbama. Sada prvi put obelodanjujem da je moja advokatska kancelarija iz Njujorka podnela tužbu i protiv Međunarodne krizne grupe i Džejmsa Lajona, njenog eksponenta na našem terenu. Imam sve dokaze o njihovoj umešanosti u kreiranje kleveta protiv mene, a moj odštetni zahtev iznosi 400 miliona dolara. Postupci po tužbama su u toku. U sledećih nekoliko meseci imaćemo i presude. U međuvremenu, radio smo na tome da ustanovimo odakle „duvaju vetrovi“. OHR iz Sarajeva je porekao bilo kakvu umešanost u kreiranje ove ujdurme, nedavno se oglasila i Ambasada Nemačke u Sarajevu koja je negirala navode iz „dokumenta“. Susreo sam se i sa Stefanom Saninom, zaduženim za bezbednost u Evropskoj uniji, koji me je uverio da se moje ime ne nalazi u policijskim evidencijama i da niko, nikada, nije pokretao bilo kakvu istragu protiv mene.
Ja sam tu, ne krijem se, živim na teritoriji Francuske, putujem slobodno po Evropi i svetu, svakodnevno se susrećem sa najuglednijim ličnostima iz sveta politike i biznisa, predsednicima država i vlada, članovima kraljevskih porodica. Da li mislite da bi oni sebi dozvolili neopreznost da razgovaraju sa međunarodnim švercerom oružja? Čak su i oni koji su lansirali tu priču, uvidevši njenu besmislenost, odustali od nje.

*Neposredno pred odlazak u Hag Vojislav Šešelj je tvrdio da ste organizovali ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića?
- Nije to bila samo tvrdnja, već otvoreni poziv na linč. Priču o mojoj navodnoj umešanosti u ubistvo Pavla Bulatovića Šešelj je plasirao i sa skupštinske govornice. Onda mu je pružena prilika da vodi skupštinski anketni odbor čiji zadatak je bio da utvrdi činjenice o ubistvu Pavla Bulatovića. Bio je očajan kad nije uspeo da dokaže moju umešanost u zločin. Zaista me je pogodila ta monstruozna optužba, jer zbog neslaganja sa Miloševićevim režimom godinama nisam dolazio u Srbiju, tako da mi ni ime Pavla Bulatovića nije bilo poznato. Verujem da, osim porodice pokojnog Bulatovića, nema nikog zainteresovanijeg od mene za istinu o ovom zločinu.

*Bili ste prijatelj sa Zoranom Đinđićem. Šta je, po vašem mišljenju, bio njegov najveći kvalitet, a koja najveća mana? Šta mislite o Srbiji posle Đinđića?
- Đinđić je bio ličnost velikog formata. To nije samo moj utisak i ocena. Raspolagao je neverovatnom količinom energije i izuzetnim menadžerskim talentom. To je ono što je obećavalo da će realizovati svoju viziju srećne Srbije. Volim ljude koji su operativni, preduzimljivi, koji ne uživaju u lepoti igre, već umeju da daju golove. Cenim one koji mnogo rade i ne strahuju da donesu odluku. A narodna mudrost kaže: ko radi taj i greši.
O Srbiji posle Đinđića mislim ono što misle i njeni građani.

*Gde ste bili 5. oktobra?
- Bio sam u Monaku.

*Da li ste znali šta se tog dana dešava u Srbiji, budući da vas nazivaju finansijerom DS?
- Da biste saznali šta se dešava u Srbiji, nije bilo potrebno da budete bilo čiji finansijer. Bilo je dovoljno da uključite televizor, jer su sve svetske televizije prenosile događaje na ulicama Beograda.

*Da li znate nešto više o ubistvu premijera od onoga što je poznato javnosti?
- Ne znam, ali voleo bih da se utvrdi istina. Sećam se da smo noć uoči njegove pogibije proveli u porodičnom druženju. Imao je problema sa nogom, žalio se na bolove. Delovao je sumorno, i otprilike je rekao da okreće kormilo, ali da nema osećaj da ga brod sluša.

*Da li vam je premijer govorio da je mafija preuzela upravljanje državom?
- Ne, nije govorio u tom kontekstu. Rekao je da stvari ne idu onako kako on želi i da misli da treba da se kreću. Bio je to njegov kratak komentar na uobičajeno pitanje: „Kako si, kako ide?“ Posle smo prešli na privatne teme, ali sam zapamtio oporost u njegovom glasu.

*Da li vam je nagoveštavao odakle mu preti opasnost?
- Nismo pričali o tome, jer on je bio čovek koji je relativizirao opasnost. Ranije mi je pričao o slučaju kod hale „Limes“. Bio je besan na one koji su dozvolili da se taj čovek pusti.

Čekajući teleskop: Vojislav Koštunica, astronom
Photo: Stock
*Da li na političkoj sceni vidite nekoga ko bi mogao da bude naslednik premijera Đinđića?
- Ne poznajem dovoljno ljude na političkoj sceni Srbije. Zato mogu da govorim samo na nivou ličnog utiska, i uz rizik da me opet svrstaju uz nekoga. Ipak, mislim da je gospodin Tadić neko ko obećava - kompetentan, ozbiljan, iskren. Naravno, uz uslov da je u stanju da se odupre sindromu, tako prisutnom kod nas, da kad dođete na vlast - postanete neko sasvim drugi.

*Da li rezultati decembarskih izbora opovrgavaju ili potvrđuju vašu tezu da su Srbi suicidan narod? Šta očekujete od nove vlade i hoće li saradnja sa njom biti teža ili lakša od saradnje sa Đinđićevom vladom?
- Nekad su moje ocene previše emotivne i stroge, ali iza njih uvek stoji najbolja namera. Narod kome pripadam zna da me iznenadi. Često se ponaša iracionalno. Radi protiv vlastitih interesa. Izlaže se mazohističkim iskušenjima. Vuče se po blatu. Ali, šta da se radi, neko je dobro primetio - i blato je deo rodne grude. Ne možemo se odreći samih sebe. Tu sam da pomognem koliko mogu.
Novoj vladi želim mnogo uspeha, jer je to u interesu građana. A kao poslovan čovek od vlade očekujem da mnogo radi, da stvori uslove za sigurno investiranje, ustanovi stabilna i čvrsta pravila igre i pokrene osnovne poluge razvoja. Ni manje ni više. Nikad nisam razmišljao o „saradnji sa vladama“, jer nemam nijedan razlog za to, niti znam šta bi to moglo da znači. Ukoliko nova vlada ispuni navedena očekivanja, biću zadovoljan takvom „saradnjom“.

*Zašto ste na ovaj intervju pristali sada, godinu dana nakon ubistva premijera, kada je DS izgubila vlast?
- Pitanje je sasvim na mestu, budući da ne počinje, kao većina vaših prethodnih pitanja sa „priča se“, „prozivaju vas“, „mnogi misle“, „optužuju vas“…Na razgovor sam pristao zato što ste vi to tražili, nakon što ste me stavili na listu moćnika. Smatrao sam da treba razjasniti nešto od onoga što mi se imputira zlonamerno i bez ikakvog osnova. Ako ste pomislili da se u mom pristanku na intervju kriju neke političke pobude, varate se.

*Volite da citirate poznate istorijske ličnosti. Koji biste citat uputili novom premijeru Srbije?
- Svejedno ko je autor sentence, i da li je u pitanju sadašnji, prošli ili budući premijer, poruka glasi: državniku je potreban teleskop, a ne naočari.

*Kapetani broda koriste tu spravu da bi videli što dalje, kako se brod ne bi nasukao ili razbio o hridine. Ima li Koštunica teleskop?
- Ako bude dosledan legalista, kao što se predstavlja, i ako bude brzo radio, jer mnoge stvari moraju brzo da se urade, ispuniće naša zajednička očekivanja. Činjenica je da mi moramo da izađemo u susret očekivanjima međunarodne zajednice, sviđalo nam se to ili ne. Teleskop služi da bi se jasnije uočilo naše objektivno mesto na novoj mapi sveta, kako bismo se što brže uklopili u novi međunarodni poredak. To je uslov ne samo za naš prosperitet, već i za goli opstanak.

BEBA POTRAŽUJE MILION DINARA OD „BALKANA“ (Balkan, 12.03.2004; Autor: A. M.)
Novo ročište po tužbi Vladimira - Bebe Popovića, bivšeg šefa vladinog Biroa za komunikacije, protiv glavnog i odgovornog urednika „Balkana“ Momčila Petrovića i izdavača lista, firme „Generalpublic“, za naknadu štete zbog nanetih duševnih bolova, narušene časti i ugleda biće održano danas u Palati pravde.
Beba od „Balkana“ potražuje milion dinara zbog intervjua sa Ivom Pukanićem, koji je naš list objavio 9. jula 2003. godine. U tom intervjuu „Balkan“ je pod punim imenom i prezimenom citirao Pukanića, koji je u jednoj rečenici pomenuo Popovića, navodeći da je Cane Subotić finansijer Bebe. Na prethodnim ročištima saslušani su Popović i Mirjana Cogoljević, direktor firme „Generalpublic“.

BUDALA ŠETA BEČOM (Večernje novosti, 14.04.2005; Autor: Zagorka Uskoković, Nataša Bijelić)
Vladimir Milisavljević Budala, jedan od optuženih za ubistvo premijera Zorana Đinđića, krije se u Beču. Boravio je, do pre sedam dana, u jednom stanu, udaljenom 500 metara od naše ambasade. O ovom podatku obavešten je MUP Srbije, Bezbednosno-informativna agencija (BIA) i predsednik Boris Tadić.
Ovu tvrdnju juče je u sudnici Specijalnog suda, na suđenju optuženima za atentat, izrekao svedok Vladimir - Beba Popović, bivši šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije i bliski saradnik Zorana Đinđića. U gotovo petočasovnom monologu (predsednik Krivičnog veća sudija Marko Kljajević napravio je samo jednu polusatnu pauzu) Popović je, na kraju, pored ostalog, optužio sadašnju vlast da nije učinila ništa da se Vladimir Milisavljević uhapsi.
- Ove podatke dobio sam od nekoliko obaveštajnih službi u Beču, ali i od naših građana koji ga viđaju kada ide u prodavnicu i vozi svoj BMV 5 - rekao je Popović. - Takav podatak ima i naša ambasada, koja je o tome izvestila predsednika Tadića kada je bio u poseti Austriji. Takav podatak, još pre dva meseca, ambasada je prosledila i MUP Srbije, BIA i Ministarstvu inostranih poslova. Niko, međutim, bar do juče, nije zatražio od austrijske policije da ga uhapsi.

Šampion glupe odbrane: Milorad Ulemek Legija, ubica
Photo:Stock

U teget odelu, sa belom košuljom i upečatljivom kravatom, u svom poznatom maniru, Vladimir Popović je nekoliko sati opisivao ceo politički i kriminalni milje pre i posle 5. oktobra 2000. godine, u kome se našla prvo opozicija, a potom i nova demokratska vlada. Optuženi su pomno, poput većine advokata i sudijskog veća, pratili izlaganje Đinđićevog saradnika. Na iznenađenje mnogih, Popović je pričao i o susretima, koji su golicali maštu javnosti, a u kojima su akteri bili razni biznismeni, Legija, Stanko Subotić Cane i sam premijer Đinđić.
- Mislim da su se Legija i premijer Đinđić poslednji put videli proleća 2002. godine, u mom stanu - ispričao je Popović. - Povod je bio taj što me je Đinđić zamolio da dogovorim susret Stanka Subotića Caneta i Milorada Ulemeka. Legija je bio zvao Zorana i ispričao mu da Cane hoće da ga ubije, pa da mu Zoran pomogne kako ne bi bilo krvi do kolena. Još je zapretio da će on da ubije Subotića!
Subotić, međutim, nikako nije pristajao da se sretne sa Legijom uz opasku, kako je opisao Popović, “pa ti znaš šta on meni radi”.
Ovo se odnosilo na poruke koje je Ulemek bilo posredno ili lično preko Popovića slao Subotiću.
- Rekao bi mi da pozdravim Stanka i da mu kažem da vrati pare Kestneru, jer to ima “veze sa nama” - ispričao je svedok, koji nijednog trenutka, tokom svog višesatnog izlaganja, nije zastao. - To “nama” odnosilo se na “JSO”. Nekako sam uspeo da nagovorim Subotića da se vide. Sa Đinđićem sam dogovarao mesto susreta i pošto nas je neprestano pratila vojna bezbednost, i sve snimala, a to i nije za nas bio neki problem, odlučili smo da to bude kod mene u stanu.
Došli su svi osim Ulemeka, a onda je po njega pošao Đinđićev vozač Aleksandar Bijelić. Legija je došao sa pištoljem, koji je stavio na Popovićev kamin.
- Njegova prva rečenica kad je ulazio u stan bila je: “U, ala imate štekove!” - opisao je svedok famozni poslednji susret Legije i premijera Đinđića. - On je tada, tu, ispričao neku svoju priču, kao, zvali ga njegovi iz Hrvatske i rekli da Subotić hoće da ga ubije, pa je on angažovao svoje ljude koji su pratili Caneta. Subotić mu je onda rekao: “Ej, čoveče, kakve veze imamo ti i ja u životu!” I to je bilo sve, taj sastanak je trajao 15 minuta.

Kako je jedino Legija došao bez auta, Subotić mu je poslao svog čoveka, koji je nekad radio u JSO, Branka Ćurčića, da ga odveze. Ubrzo posle ovog sastanka pokušano je ubistvo Ljubiše Buhe Čumeta i svima je bilo jasno da se mora krenuti u odlučnu bitku protiv organizovanog kriminala.
Premijer Đinđić je tih dana bio u poseti Toniju Bleru i tu je dogovoreno da Englezi pomognu u tom obračunu.
- Engleska služba nadgledala je zemunsku grupu, čiji je stvarni vođa bio Legija, a nikako Dušan Spasojević - rekao je Popović. - Znali su da kriju Ljiljanu Buhu, da opstruiraju rad suda, potplaćuju, da se sreću sa Acom Tomićem... Od njih smo i dobili informaciju da je veza te grupe sa kabinetom Vojislava Koštunice više nego aktivna.
Popović je optužio Ulemeka da je stalno koristio Đinđića za svoje interese i ciljeve, a sve pod plaštom neke hitnosti, državnih interesa i bezbednosti...

Život pod pretnjama: Zoran Đinđić
Photo: EPA/Saša Stanković

- Stalno ga je zvao i javljao, kao, spremaju se Šiptari da upadnu u Preševo, onda, sprema se vojska za prevrat, ima informacije o važnim zločinima, zna gde je Ivan Stambolić... - opisivao je svedok odnos komandanta JSO i srpskog premijera. - I uvek je tražio da ga vidi, da mu to lično pojasni. Dva puta smo tako išli da tražimo Stambolića. Ulemek je prvo tvrdio da je u jednoj kući kod Golupca, vezan u lancima, drugi put bi nam rekao da je na nekom salašu u Vojvodini, i tako stalno.
Popović je optužio Ulemeka, “zemunski klan” i deo državne bezbednosti da su ubili Momira Gavrilovića, kako bi Koštunici poslali poslednju poruku i uverili ga da mu Đinđić radi o glavi i da je on “sledeći”. Posle ovog zločina došlo je i do definitivnog rascepa u Demokratskoj opoziciji Srbije.

Popović je izneo obilje podataka o susretima Zorana Đinđića sa raznoraznim ljudima. Tako je opisao i njegov sastanak sa Legijom i Ljubišom Buhom Čumetom, u prostorijama firme “Spektra”, na Božić, 7. januara 2001. godine. - Nijedna državna služba, zbog praznika, nije radila, i odlučili smo da se sretnu u mom preduzeću - rekao je svedok. - Taj susret je inicirao Đinđić. Sve je trajalo oko pola sata. Zoran im je rekao da će za 20 dana biti izabran za predsednika Vlade i da ne mogu da misle da su oni sa njim sada prijatelji i da mogu da rade šta hoće. Odmah im je rekao da će zadatak nove vlade biti borba protiv kriminala. Jasno im je rekao: “Ne interesuje me šta ste radili do sada, ali sada je tome kraj”.
Buha je, kako tvrdi Popović, tada rekao da on ima neke klince i da će oni ići u inostranstvo da “rade”, dok je Legija i dalje mislio da su on i Đinđić “partneri” koji treba da rešavaju probleme.
- Legija sve vreme, pa i ovde u sudu, manipuliše činjenicama - rekao je Popović, uzimajući gutljaj vode, iz čaše na pultu za svedoke. - On se uhvati za nešto, za neki događaj, koji se zaista desio, ali onda priča laži o okolnostima pod kojima je do njega došlo, šta se tamo razgovaralo, koji je bio pravi smisao svega toga...

Popović je ispričao da se Đinđić sa Ulemekom prvi put posle pobune JSO video u decembru 2001. godine na večeri kod “Ceptera”. Svedok je rekao da su pored njega, premijera i optuženog bili i premijerova supruga, Nemanja Kolesar, Zoran Janjušević i Milan Janković.
- Na večeru me je pozvao Đinđić, a verujem da je pozvao i Ulemeka - rekao je Popović. - Sigurno nije došao nepozvan, tako da Čedomir Jovanović verovatno govori o nekoj drugoj večeri. Razgovarali smo o nebitnim stvarima. Bio sam nezadovoljan što sa nama sedi Ulemek i to nisam skrivao. Između nas je postojala mržnja. Zadržao sam se sat vremena, a za to vreme Ulemek je pričao o nekim poslovima u Grčkoj i na Tajlandu.
Prvooptuženi u procesu, Milorad Ulemek, se, prema Popovićevim rečima, obratio Vojislavu Koštunici kada mu je “postalo jasno” da je obračun sa Miloševićevim strukturama u policiji počeo.
- Problemi između Đinđića i JSO počinju kada je uhapšen Rade Bulatović i odgovorni za ubistvo na Ibarskoj magistrali. Tog trenutka je Ulemeku postalo jasno da je i nama jasno šta su oni radili - rekao je, prema izveštaju Bete, Vladimir Popović.

Popović je ispričao da je po saznanju šta se desilo kod hale “Beogradska arena” sa Zoranom Janjuševićem otišao u kabinet Dušana Mihajlovića, gde su naknadno došli ljudi iz vrha policije, ali i tadašnji republički tužilac Siniša Simić. Prema rečima svedoka njemu je bilo jasno da je u pitanju pokušaj ubistva, a to su potvrdili i listinzi o telefonskim pozivima Dejana Milenkovića Bagzija.
- Simić je nešto mudrovao i govorio kako Zoranovi telohranitelji treba da daju izjavu na osnovu koje bi se pisala krivična prijava - kazao je svedok. - Međutim, telohranitelji nisu bili na okupu. Kad je na TV čuo izjavu Đinđića iz Banjaluke, gde ovaj kaže da nije bio u pitanju atentat, laknulo mu je. Kazao je da Milenković ostane u pritvoru, pa kad dobiju sve podatke videće kako će dalje. Kad smo po povratku u Beograd Đinđiću predočili činjenice, zabrinuo se, ali se nije uplašio.

Večita Ulemekova tema: Čedomir Jovanović
Photo: BETA/NENAD PETROVIĆ

Advokati odbrane i prvooptuženi Milorad Ulemek pre početka jučerašnjeg svedočenja Popovića izneli su primedbe na iskaz koji je dan ranije dao Čedomir Jovanović. Bili su jedinstveni da je 90 odsto onoga što je u sudnici Specijalnog suda izgovorio Jovanović neistina. Ulemek je naveo da mu je posle svedočenja bivšeg potpredsednika Vlade Srbije jasnije da ovaj mnogo više zna o događajima pre i posle atentata, ali da ne zna zašto o tome neće da govori.
Pobuna Jedinice za specijalne operacije u novembru 2001. godine bila je poraz Zorana Đinđića i srpske vlade. Premijer je bio prinuđen da smeni Gorana Petrovića, načelnika DB, i njegovog zamenika Zorana Mijatovića i da na njihova mesta postavi Andriju Savića i Milorada Bracanovića. Došlo se do kompromisnog rešenja. Nekoliko dana po okončanju protesta, Đinđić je otišao u Kulu na slavu JSO i tu je za javnost “urađeno pomirenje” - ispričao je Popović.

BEBA: VI LAŽETE! LEGIJA: I VI! (Srpski nacional, 18.05.2005; Autor: K.K.)
Svedok Vladimir - Beba Popović i prvookrivljeni Milorad Ulemek Legija suočili su se na kraju jučerašnjeg suđenja optuženima za atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića. Tokom 16 minuta koliko su se, kako to zakon nalaže, gledali u oči, obojica su tvrdili da onaj drugi laže. Do suočenja je došlo po odluci sudskog veća, radi provere kredibiliteta svedoka i Ulemekove odbrane. Sudije je zanimalo da li je 2001. godine održan sastanak u kući Dragoljuba Markovića u Zemunu, na kojem su, prema odbrani Ulemeka, bili on, svedok, Čedomir Jovanović, Ljubiša Buha i Marković, a na kojem je dogovarana prodaja oko 700 kilograma heroina u tri zemlje u okruženju, kao državnog posla pod okriljem DB-a. Druga okolnost povodom koje su se suočili bio je njihov susret kod Popovića u stanu na kojem je, prema Ulemekovim tvrdnjama, razgovarano o prodaji heroina i kupovini opreme za JSO.

Popović je tvrdio da nikada u životu nije bio u Surčinu i da nikada nisu razgovarali o drogi, navodeći da je "spreman da ide na sve poligrafe". Na Ulemekovu opasku da tu priču može da priča u Beču i da se "sad pravi blesav", Popović je ga je upitao kada je on to bio u Šilerovoj. - U junu 2002. godine - odgovorio je Ulemek. - Stidite se, kako vas nije sramota - uzvratio je Popović - nikada nisam bio u Zemunu, niti sam se video sa (Dušanom) Spasojevićem. - Vi ste moj guru, vi ste moj idol... Videli ste se s njim na desetine puta - odgovorio je Ulemek. - Budite muško i recite: taj i taj me je naterao da lažem! Kažite kada sam ja to bio u Šilerovoj i kada sam se video sa Spasojevićem - pitao je Popović. - S Čedom i Dragoljubom, kad je bila aktuelna afera oko sukoba Spasojevića i Čumeta - odgovorio je Ulemek. - Znate li da sam imao policijsko obezbeđenje - upitao je tada Popović i, kad je dobio negativan odgovor, ispričao je kako bi barem trojica telohranitelja mogla da potvrde da nikada nije bio u Zemunu. - To je vaša priča - kazao je Ulemek i dodao da se nikada ne bi predavao da je hteo da laže. - Imali ste drugi plan - odgovorio mu je Popović i pojasnio da "zna da su ga naterali da priča takve priče", da je napravio "glup pakt s glupim ljudima" i da je prethodno morao da proveri podatke koje koristi u odbrani. Popović je kazao i da zna da je Ulemek pakt napravio posle predaje, s Draganom Jočićem i Radom Bulatovićem u zgradi MUP-a. Prilikom suočenja Popović je ponovio tvrdnju koju je izneo prethodno tokom saslušanja: da Ulemek priprema bekstvo po izricanju presude, a da ga neke bivše "beretke" čekaju u Dubaiju, gde će osnovati firmu za obezbeđivanje. - Sudija, hoćemo li još dugo? Ja ovako mogu do sutra, ali nikuda ne vodi - obratio se Ulemek predsedavajućem sudiji Marku Kljajeviću, koji je ostao nem, pa je uzvratio Popoviću da je svojim malverzacijama možda doveo do toga da premijer bude ubijen i ponovio da svoje priče može da priča u Beču.

- Što, jel’ nisam razumljiv? Hoćete i ćirilično da vam kažem? Lažete! - uzvratio je Popović. Kad je naveo da o susretu kod njega u stanu postoji živ svedok, Stanko Subotić Cane, koji može da posvedoči da se nije razgovaralo o drogi, već o pričama ko kome (ne)preti ubistvom, Ulemek mu je uzvratio da je Subotić njegov čovek i da bi mu taj iskaz išao na ruku. - Niste to rekli u svojoj odbrani, kao što niste pominjali da je Subotić bio tu. Jeste li sa mnom pričali o drogi - pitao je Popović Ulemeka interesujući se još i gde je to Subotić bio u stanu pa nije čuo njihov razgovor. - Ja se toga ne sećam - odgovorio je Ulemek. - Ja ću da vas podsetim... - rekao je Popović i odverglao šta je Ulemek kazao u odbrani prošle godine i da tada ni jednom rečju nije pomenuo Subotića. - Pričali smo o raspodeli para... - jedva se čuo iz zvučnika Ulemekov glas. Tada je i prekinuto suočenje, uz konstataciju da su i svedok u optuženi ostali pri svojim iskazima. Suđenje se nastavlja danas, kad bi trebalo da svedoči Goran Petrović, koji je tokom 2001. godine bio načelnik Resora državne bezbednosti.

Poštenjačina, odmah se vidi: Aco Tomić, desna ruka dr Voje
Photo: Tanjug

Političko ubistvo Vladimir Popović je, odgovarajući na pitanja advokata, rekao da je ubistvo predsednika vlade bilo koje zemlje uvek političko ubistvo, da nema dilemu da su neposredni izvršioci otkriveni i na optuženičkoj klupi. Popović je rekao da je još od petog oktobra pripreman teren da se opravda eventualno ubistvo Đinđića, a da su Rade Bulatović i Aco Tomić "pumpali, podgrevali" JSO. - Čak i da su radili bez znanja Koštunice, a mislim da je on znao šta rade, on mora da snosi odgovornost za to - rekao je Popović. On je tokom saslušanja rekao i da će se pravi motivi ubistva otkriti tek za desetak godina.

Odgovarajući na pitanje sudije Klajejvića, Popović je između ostalog rekao da je dezinformacija da su Dušan Spasojević i Mile Luković uhapšeni objavljena u jednom dnevnom listu mnogo pre nego što se krenulo u akciju njihovog hapšenja i što se moglo pretpostaviti šta će se dogoditi, te da je ona kasnije zloupotrebljena za plasiranje laži da su oni likvidirani kako ne bi pričali.

HAPŠENJA I KOMENTARI  (Vreme, 10.06.2004; Autor: Tamara Skrozza)
(…) Iznoseći ozbiljne optužbe na račun osumnjičenog Ivana Delića, radikal Milorad Mirčić, presednik Odbora za bezbednost skupštine Srbije, istakao je da je tokom vladavine DOS-a Delića tražio srbijanski MUP zbog navodne umešanosti u ubistvo Pavla Bulatovića. Tom prilikom, Mirčić je doslovce rekao da su "Delićevi nalogodavci Filip Cepter i Stanko Subotić Cane", da je "poznato da su Cepter i Subotić, osim atenatata na Pavla Bulatovića, nalogodavci i ubistva Radovana Stojičića Badže" i da je "konačno vreme da crnogorska vlast objasni zašto je skrivala Delića" ("Dan", 7. jun). Naravno, kako se podgorički mediji izgleda retko čitaju u Beogradu, do sada niko nije reagovao na ovakve Mirčićeve teze. Iako srpski radikali već imaju tradiciju objavljivanja nepoznatih i manje poznatih detalja o raznim ubistvima, ovaj put ipak je reč o zvaničnom predstavniku zvanične institucije, koja bi trebalo da u javnost izlazi sa zvaničnim podacima.

*Nastavak feljtona u utorak 7. decembra 2010.

star
Oceni
3.80
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV