Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (53)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (71)

U Sarajevu srpsku decu bacaju lavovima

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
PHOTO/EPA:GERNOT HENSEL

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 17. jula 1992. godine

ONESPOSOBLJAVAO SRPSKE BEBE ZA POTOMSTVO (Prijedor, jula):
Ono što se nedavno zbilo u prijedorskoj bolnici više je šokiralo ovdašnju javnost od paklenog obračuna sa muslimansko-hrvatskim ekstremistima u zoru 30. maja.Prvi događaj zbio se poslednjih dana maja, ali je zbog ratnih okršaja, javnost o tome znatno kasnije obaveštena. Dok se u poslepodnevnim časovima, 28. maja odmarao u svom stanu u Prijedoru, poznatog doktora Živka Dukića iznenada je steglo u grudima. Kao iskusan kardiolog, zaključio je da je reč o infarktu i, uz pomoć komšija, ubrzo je stigao u bolnicu. Načinjeni snimci u celosti su potvrdili dijagnozu, a brigu o njegovom lečenju preuzeo je kolega dr Osman Mahmuljin. On je, kako je kasnije u istrazi ustanovljeno, zaboravljajući na Hipokratovu zakletvu, bolesnom kolegi, umesto morfijuma davao "lekove" koji su dovodili do usporavanja i umrtvljavanja rada srca. Doktor Dukić je video da mu kolega daje pogrešne lekove, ali nije imao moći da kaže. Na Dukićevu sreću, to je primetila i dežurna sestra, pa je otrčala do telefona i pozvala doktora Tomu Blenkova. Ovaj je odmah poslao bolnička kola po svoju suprugu, inače direktora prijedorske bolnice. Dr Radojka Blenkov prekinula je terapiju Mahmuljina i primenila onu koja se u takvim slučajevima koristi. Sedela je čitavu noć pored kolege i u ranim jutarnjim časovima konstatovala osetno poboljšanje.

Doktor Dukić je u izjavi lokalnoj radio-stanici rekao da je ostao živ samo zahvaljujući sestri, koja je javila o pogrešnim potezima njegovog kolege Mahmuljina i, naravno, doktorki Blenkov, koja je požrtvovano probdela noć nad njim. Čudi ga, kaže, postupak Mahmuljina, jer lekar specijalista ne bi mogao da radi na koronarnom odeljenju ako ne poznaje elementarne stvari. Gotovo identično je i mišljenje dr Radojke Blenkov koja kaže da prag njenog odeljenja ne može prekoračiti lekar koji ne zna da se u Dukićevom slučaju primenjuju suprotni lekovi. Nije teško zaključiti kakve su bile namere doktora Mahmuljina, kaže ona. Doktor Mahmuljin je, naravno, iza brave i kako smo informisani, izjavljuje da je sve činio u najboljoj nameri da pomogne kolegi. Nažalost, njegovo zaklinjanje deluje neubedljivo za sve medicinske stručnjake, čak i sestru...

Daleki uzori: Doktor Mengele sa saradnicima
PHOTO:Stock
Iako je njegov postupak krajnje nehuman, ono što je u prijedorskoj bolnici godinama činio mladi lekar Željko Sikora, može se izjednačiti sa monstruoznim postupcima čuvenog nacističkog pomiritelja Slovena, doktora Mengelea. Pripremajući se na ginekološkom odeljenju ove bolnice za specijalistu, svojom oprobanom metodom kastriranja onesposobljavao je novorođene bebe za potomstvo. Činio je to "uvrtanjem", bolje rečeno gnječenjem jajašca kod novorođenih muškarčića.

Ko zna dokle bi ovaj lekar radio na smanjenju nataliteta kod Srba u Potkozarju da u ratu koji je počeo 30. maja nije otkrivena arhiva SDA u kojoj je zabeležen slučaj obračuna sa Srbima.

Nakon hapšenja, okoreli hadezeovac izjavio je da je sve radio po nalogu nekakve centrale za likvidaciju Srba iz Zagreba, u kojoj su razrađene metode eliminacije Srba u Hrvatskoj i Bosni. Na pitanje istražnih organa da li se kaje, ljutito je odgovorio da se ne kaje i da mu je "jedino žao što je kasno počeo sa kastriranjem srpske dece, te ih je tako malo, isuviše malo, onesposobio." (O. Kesar)

***

General Šipčić: BACAJU SRPSKU DECU LAVOVIMA (Sarajevo, 16. jula):
Komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa vojske Srpske Republike Bosne i Hercegovine general-major Tomislav Šipčić, kako javlja Srna, optužio je danas muslimanske snage da bacaju srpsku decu lavovima u sarajevskom zoološkom vrtu. General Šipčić je o tome telegramom obavestio načelnika Štaba snaga UNPROFOR-a brigadnog generala Luisa Mekenzija.

U telegramu se, takođe, navodi da su muslimanske snage u "Pionirskoj dolini" kod zoološkog vrta formirale koncentracioni logor za Srbe. Šipčić je pozvao Mekenzija da učini sve kako bi se zaustavilo zlostavljanje i brutalno ubijanje Srba.

***

GRANATE "IZ ČISTA MIRA"
Jezive stvari doživljavaju Sarajlije. Samo poseta bolnici govori koliko ima stradalih među najbližom rodbinom, prijateljima, poznanicima. Leže bez ruku, nogu. Masakr ne prestaje. "Ovo zlo nikada neće stati" - govorile su i juče ozlojeđene, izgladnele Sarajlije kada je posle noći, za koju izveštač Tanjuga kaže da je bila teška i besana, javljeno za nove masakre civila.

PHOTO: James Mason
Radio-Beograd je juče popodne javio o dva masakra ljudi koji su čekali hleb, pred pekarom, u naselju Ciglane i na Dolac-Malti, u Ulici Omera Maslića. Prema informacijama iz Sarajeva, "Politika" saznaje da su ljudi nastradali u stvari na poznatoj pijaci na "Ciglanama", a u Ulici Omera Maslića dve granate pogodile su stambenu zgradu kao i Veterinarski fakultet. Sve se desilo iznenada i, kako kažu Sarajlije - "iz čista mira". Nezvanične procene govore da je bilo oko deset mrtvih i oko trideset ranjenih.

Prema saopštenju Centra službi bezbednosti koje prenosi Tanjug, juče su u Sarajevu nastavljeni sukobi i razaranja, tokom prepodneva projektili su padali gotovo po svim delovima grada. Ne prestaje opasnost od snajperista. Preksinoć, pred hotelom "Holidej in", ranjene su tri osobe... Srpska nagencija SRNA javila je, optužujući muslimanske snage, o napadu artiljerije na kasarnu u Nedžarićima.

Krvavi obračuni nastavljeni su na ulicama Goražda, javio je Tanjugov dopisnik, prema čijem izveštaju, koji se poziva na srpske izvore, zaraćene strane, srpska i muslimanska, toliko su blizu da se međusobno gađaju ručnim bombama. Radio BiH javlja da je situacija u Goraždu "kritična".

Sukobi se nastavljaju i u severnoj Bosni, gde su srpske snage izbile na Savu i zauzele širok pojas duž reke. Srpske snage su, kako navode srpski izvori, ušle i u predgrađe Bosanskog Broda. Kako saznaje "Politika", nezvanično, pripadnici HOS-a su u nepoznatom pravcu odveli sve članove pedeset i dva domaćinstva iz mesta Želeća, tridesetak kilometara od Zenice.

Kako se nezvanično saznaje, i u obližnjem gradiću Žepču ovih dana bilo je "čišćenje" srpskog stanovništva. Govori se da su svi odrasli muškarci - Srbi pohapšeni, a viđeniji i pobijeni. Prema nepotvrđenim vestima, zverski su ubijeni direktor medicinskog centra u Žepču i ugledni Srbin Radomir Ubiparipović.

Da je reč o nastavku surovog rata na svim prostorima u BiH, na žalost, nema sumnje. Ilidža je, javlja SRNA, sinoć napadnuta iz više pravaca, sa Igmana, Krtelja, iz Vojkovića. Na liniji fronta Kupreška visoravan - gornji tok Vrbasa - dolina Lašve i dalje traju žestoke borbe. (M. D.)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 18. jula 1992. godine

OPTIMIZAM NAŠEG PRIMIRJA
Predsednik Vlade SR Jugoslavije Milan Panić vratio se sinoć u Beograd veoma optimistički raspoložen posle kraćih poseta Parizu i Rimu gde je razgovarao sa francuskim predsednikom Fransoa Miteranom i italijanskim ministrom inostranih poslova Vičencom Skotijem. Sagovornici su mu "dali" sto dana, rok u kome će Panić pokušati da realizuje svoj veoma ambiciozni plan - uspostavljanje trajnog mira u Bosni i Hercegovini i ispunjavanje svih uslova za ukidanje sankcija Saveta bezbednosti protiv Jugoslavije.

Da rasprodamo oružje i obnovimo Bosnu: Milan Panić, klovn
Photo: blic.rs
Jugoslovenski premijer je posebno impresioniran jučerašnjim susretom sa francuskim predsednikom MIteranom. "Miteran je šampion mira", izjavio je sinoć na Surčinskom aerodromu Milan Panić neposredno po dolasku iz Pariza.

Panić je izneo i nekoliko detalja iz razgovora sa francuskim predsednikom. "Kada je govorio o francusko-jugoslovenskom prijateljstvu osetio sam da je toliko prijateljski naklonjen da mu je skoro neprijatno što je bio za sankcije protiv Jugoslavije. Kada sam mu rekao da mi nećemo raditi protiv sankcija nego da ćemo raditi da se otklone razlozi zbog njihovog uvođenja, Miteran je odgovorio da ćemo u tome imati francusku podršku".

Prema rečima Milana Panića predsednik Miteran se složio sa njegovim planom o rešavanju bosansko-hercegovačke krize. Kako je rekao, plan se uglavnom sastoji od vrlo specifične demilitarizacije Bosne i Hercegovine. Naglasio je da taj plan nije do kraja razrađen, ali da je suština u ideji da se uspostavi trajni mir.

Pre početka realizacije tog plana Panić želi, osim italijanske i francuske, i podrške nekih drugih država. U tom kontekstu on je pomenuo današnji susret sa britanskim ministrom inostranih poslova Daglasom Herdom, a nagovestio je i razgovor sa premijerom Velike Britanije Mejdžorom u Londonu. Panić će uskoro otići (nije precizirao tačno kada) u Ujedinjene nacije. Sa planom će upoznati i američku vladu u Vašingtonu i nada se da će dobiti njenu podršku.

Iznoseći neke detalje iz jučerašnjeg razgovora Milan Panić je naveo da mu je Miteran rekao da je protiv vojne akcije na Balkanu, da on veruje u mir na čitavom Balkanskom poluostrvu i da će sve uraditi da se to ostvari. "Zaista nisam mogao imati bolje posete nego ove danas u Rimu i Parizu", rekao je Panić upoznajući novinare da su i Miteran i Skoti prihvatili pozive da dođu u Beograd kada to prilike budu dozvoljavale.

Dok je Milan Panić bio u avionu na povratku iz Pariza u Beograd, u Londonu su lideri tri nacionalne bosanskohercegovačke zajednice potpisali sporazum o 14-dnevnom primirju. Premijer je o tom sporazumu čuo tek na Beogradskom aerodromu i nije krio oduševljenje:

"To je fantastično", uzviknuo je Panić i pomalo u šali rekao: "uradili su to bez mene". On je izneo interesantan predlog sa kojim se složio predsednik Miteran - sve oružje iz Bosne i Hercegovine trebalo bi prodati, a pare od njega upotrebiti za obnovu Bosne i Hercegovine. Naravno, kako je rekao Panić, dolazi u obzir samo prodaja oružja muzejima, a nikako onim koji bi ga upotrebili.

"Oni su potpisali primirje na 14 dana, a ja želim mir 140 dana", rekao je jugoslovenski premijer.

Kraću izjavu večeras je dao i šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović koji je sa premijerom Panićem putovao u Rim i Pariz. Prema njegovom mišljenju te dve posete imaju nekoliko značajnih elemenata. Kao prvu Jovanović je označio činjenicu da su oba sagovornika pristali da razgovaraju sa Panićem kao predsednikom Vlade SR Jugoslavije i da je to bilo prisutno sve vreme u razgovorima. "To samo po sebi ima značaj imajući u vidu napore za osporavanje ne samo državnog kontinuiteta SRJ, nego i postojanje same te međunarodne pravne činjenice", rekao je Jovanović.

Osvrćući se na razgovore u Rimu i Parizu o situaciji u Bosni i Hercegovini Jovanović je rekao da su sagovornici prihvatili činjenicu da se tri strane nalaze u sukobu i da probleme treba rešavati u zajedničkom naporu te tri strane.

***

KOLONA KOJA NIJE IZGUBILA NADU
"Mama, krećemo li stvarno?" Malog Marka Dugalića iz Bosanske Dubice probudio je u autobusu žagor, najglasniji u redovima njegovih vršnjaka koji su, odveć strpljivo za svoje godine, dva sata čekali polazak najvećeg karavana autobusa koji su ikada videli. Na platou ispred "Sava" centra, sa kojeg kreće konvoj povratnika u Bosnu, dečjim očima se učinilo da bi im mogao pobeći. Kao u velikom sabirnom centru, na prostoru ispred kongresne dvorane autobusi se iščekuju sa strahom i pitanjem ko će biti prekobrojniji.

Mara Dugalić, sa decom i zavežljajem u rukama, bila je na stanici za povratak još u pet ujutro. Najmlađe je morala da smesti da spava na koferu u koji je natrpala brašna i ulja. Nema toga u Bosni, kaže, a za svaki slučaj, kod rođaka je pred put ispekla i dovoljno hleba. Mužu je poslala nekako poruku da stižu, pa nema smisla, kaže, da ih ne dočeka.

Photo: Stock
Jedan po jedan, sa prtljažnicima punim brašna, ulja i šećera, autobusi kreću u neizvesnost. I neizvesnost onih koji čekaju poslednja vozila raste. Na kraju, dvema porodicama predsednik Crvenog krsta lično obećava da ih niko neće ostaviti da na pločniku čekaju sledeći konvoj. Veruju mu koliko mogu. Deca koja su već odmahala svim vršnjacima sa pločnika, unervozila su se...
- Evo ti krofna. Ako nam u Bosnu nije suđeno, nije nam suđeno ni da živimo - kaže invalid Boža Jokić koji se vraća u Glamoč.

Najzad autobus stiže. Sreća i uzbuđenje nadrastaju strah. Ni čekanje da se konvoj sastavi na izlasku iz grada ne smeta kada se premišlja o tome da li će kuća biti čitava, na starom mestu. "Ako i ne bude, naći će se neko ko će bar da ispriča, da pomogne. Naši su to", kaže Ranka Paunović iz okoline Sanskog Mosta. Pre prelaska savskog mosta, na ulasku u Bosnu, uzbuđenje raste. I neverica. Na mostu - prasak suza radosnica, a i rakija se podelila.

Tek kod Bijeljine konvoj je utihnuo. U zastoju, dok se čekala patrola milicije Vojske Srpske Krajine, između autobusa je odjeknulo kao zvečka pitanje Mile Radonjića:
- Šta toliko čekamo "pojačanje?"

Znamo da su tu naši. Ako je i opasno, s tim smo već krenuli. Mi u Bosnu hoćemo, kroz vodu ili kroz vatru.

"Ulazite u autobuse, opasno je napolju a i stiže kamion srpske milicije" - opominju glasovi iz Crvenog krsta. Na praznim putevima, tišina ponovo raste. Prođe tek poneka kolona vojnih kamiona. Na ulasku u Brčko - prva radost susreta: iz kuća u koje se vratio normalan život, snabdevenih prodavnica i ustanova izlaze građani, pozdravljajući konvoj sa tri uzdignuta prsta. Sa poslatim poljupcima stižu i prvi osmesi. Na tren čini se da se rat potpuno povukao.

Sa ulaskom karavana u Posavinu, međutim, mnogi su se ubrzo rastužili. Sela oko Modriče i Doboja potpuno su opustela. Iz polusrušenih napuštenih kuća mašu, kroz razbijene prozore, samo zavese.
- Hoće li i moja ovakva biti? Da li će me bar zavese dočekati il' ću, kao Vukovarčani, tražiti svoju ulicu? - pita Milo Radonjić iz okoline Prijedora.

Ova sela su, objašnjavaju izveštačima vozači i milicionari, uglavnom muslimanska. U njima je, kažu, hrvatska vojska zauzela položaje na prostoru uz Savu želeći da proglasi Republiku Hrvatsku Bosnu i zatvori prolaz iz Srbije, što je srpska vojska osujetila. Priču nastavljaju kroz Modriču... grad koji je bio, kako kažu, uporište hrvatske vojske ostao je bez krovova i mnogih zidova.
- Sve je moglo da bude drugačije, prijatelju... znam, rastao sam u Bosni - kaže povratnik Dragan MIlijević, tridesetogodišnjak iz Mrkonjić Grada, koji je bio na lečenju u Beogradu.

- Divim ti se što to još veruješ i što se vraćate. Prekinuo sam, zato, i godišnji odmor kada su se tražili vozači za ovaj put - kaže mu "Lastin" vozač Mirko Dančula.
- Kako da ne veruje? Kud će nego svojima? A ko normalan može da za sebe i svoje sanja život okružen mržnjom? Možemo li da zabravimo jedni drugima vrata gradova i postavimo straže iza svakog ćoška? - odgovara mu studentkinja književnosti Jasna Kočić koja u Mrkonjić-Grad odlazi da se uveri da su joj roditelji, sestra i brat živi i zdravi.

Do Doboja svuda straže srpske vojske. Pozdravljaju i oni konvoj. Iz autobusa lete paklice svih vrsta cigara. Obradovale su i mnoge prolaznike. Zahvalnosti nema kraja - u autobuse upadaju kisele jabuke i šljive. U stankama, zbog patrola na putevima, domaćini izlaze iz kuća i nude svoju baštu za okrepljenje. Kruže bokali izvorske vode uz zdravicu: "Bosno moja"...

U Banjaluci, konvoj je dočekan na svim ulicama. U centru grada, srećno se zaustavio. Suze radosnice zasule su ga sada sa svih strana, a bilo je i ispadanja kroz prozor - direktno u zagrljaj. Bilo je i očeva koji su skoro do policijskog časa ovde držali decu u zagrljaju sa nevericom navikavajući ih na okolna puškaranja. Mnogi gostoprimljivi Banjalučani došli su samo da pozdrave konvoj i ponude smeštaj onima koji su morali da nastave sutradan put ka selima. Priču o vatrenom proleću u Banjaluci, bez dovoljno hleba i cigara, prekidan u prepričavanju odiseje povratnika, prekinuo je potpuno policijski čas. Tiho, baš kao pre polaska, putnici su se razišli kud koji. (Mirjana Nikić)

***

Dr Ratko Marković: KO JE ROBER BADENTER
Rober Badenter je sadašnji predsednik Ustavnog saveta Francuske (organa koji odgovara Ustavnom sudu Jugoslavije), a po tom osnovu postao je i predsednik Arbitražne komisije Mirovne konferencije o Jugoslaviji, organizovane pod auspicijumom EZ. Od pet predsednika ustavnih sudova zemalja članica EZ (ukupno ih je 12) izabranih za članove Arbitražne komisije, izbor predsednika pao je na francuskog predsednika ustanove koja je sam vrh pravne države.

G. Badenter je na taj visoki položaj došao s pompom čoveka u kojeg predsednik Francuske Miteran ima apsolutno poverenje i kao Francuz najzaslužniji za ukidanje smrtne kazne u svojoj zemlji. G. Badenter je sin ruskog Jevrejina koji je 1920. emigrirao iz Rusije u Francusku, ali ne onu Austerlica i carskih pohoda nego onu ljudskih prava, Voltera, Limijera, zemlju slobode, kako je govorio. Svoje sinove vaspitavao je u laičkom i republikanskom duhu i vodio ih da slušaju na Trokaderu velike govornike levice, Deladijea i Leona Bluma. Februara 1943. bio je uhapšen u Lionu, a zatim prognan u Aušvic, gde je ugušen u gasnoj komori. Slučaj je hteo da njegov sin bude ministar pravde u vreme kada je zloglasni Klaus Barbi bio izručen Francuskoj i tek tada otkrije da je "dželat iz Liona" svojevremeno bio taj koji je potpisao naredbu o hapšenju njegovog oca.

Boli me Badenter: Ratko Marković, pacijent
Photo: Stock
Oni koju bliže poznaju g. Robena Badentera kažu da ga krasi velika inteligencija i da "radi kao lud". Iako je voleo sociologiju i divio se njenom ocu, Žoržu Gurviču, za majčinu ljubav upisao je prava. Imao je karijeru briljantnog advokata, koji je branio "Ekspres", "Observater" i "Mač", ali i takve ličnosti kakve su Iv Sen Loran, baron Empen i orleanski princ. Sam kaže da mu je profesura bila životni san, pa je u 36. godini položio agregaciju i postao profesor najpre u Amianu, a zatim na Parizu I. Pretrpan drugim dužnostima, čeznuo je za katedrom i predavanjima.

U politiku g. Badenter ulazi relativno kasno sa Mandes Fransom, opredeljen za levicu, jer je "srce po definiciji na levoj strani". No, nikada nije bio politički čovek, premda u poslednje vreme nije bilo krize vlade, a da se njegovo ime nije pominjalo kao budućeg mandatora. Možda i zbog toga što se držao stava da vlast često smanjuje ljude. Približava se Miteranu 1969. najpre kao njegov advokat, da bi se kasnije upisao u njegovu socijalističku stranku, Posle neuspelog pokušaja da postane narodni poslanik i angažovanja na predsedničkim izborima na strani levice 1974. i 1981. postaje ministar pravde. Njegov najveći ministarski a po svemiu sudeći i životni rezultat bio je ukidanje (abolicija) smrtne kazne u Francuskoj. Svojoj supruzi, Elizabeti, govorio je 1981. da ako Miteran ne bude bio izabran za predsednika Republike i ako se ne ukine smrtna kazna, njegovo srce će prepući. A kad je postao predsednik Ustavnog saveta pročuo se, pored ostalog, i po tome što je Savet za vreme njegovog predsedničkog mandata odbio da prizna postojanje nekakvog "korzikanskog naroda", drugačijeg od francuskog.

To fiksiranje protiv smrtne kazne g. Badenter poneo je iz svojih advokatskih dana. Tada mu se urezao u pamćenje lik njegovog klijenta osuđenog na smrt kako se pojedinačno obraća članovima porote rečima: "Vi (...), Vi (...), Vi (...) ispitajte svoju savest pre nego što jednog čoveka presečete na dva dela" (u Francuskoj se smrtna kazna izvršavala giljotiniranjem glave osuđenika). Zalažući se za ukidanje smrtne kazne, Badenter je branio samu stvar, a ne zločin, nad kojim se često zgražavao.

Svojim izgledom g. Badenter, vele oni koji ga poznaju, opominje na Ignasija de Lojolu, španskog jezuitu, što postiže, pored ostalog, isposničkom ishranom (sirov pasulj i riba, uglavnom). Gotovo uopšte ne pije, a zdrav život upotpunjuje bavljenjem sportom - tenisom, veslanjem i podvodnim ribolovom.

Malo pikantniji prikaz ličnosti g. Bandetera daje se jer je on u spoju sa predsednikom Mirovne konferencije o Jugoslaviji, lordom Karingtonom, snabdevao, dokumentacijama i sugestijama, sve odluke EZ da bi pre desetak dana sugerisao EZ da Jugoslaviju proglasi mrtvom. Najpre je na simboličan datum, 29. novembra (kada je druga Jugoslavija pravno nastala) 1991. komisija kojoj predsedava g. Badenter rekla da Jugoslavija umire, da bi 4. jula 1992. potpisala smrtovnicu Jugoslaviji. Ropac Jugoslavije bio je dug. Po g. Badenteru, Jugoslavija jen umirala više od sedam meseci. Tandem lord Karington - g. Badenter funkcionisao je vrlo uspešno. Lord je postavljao pitanja, g. Badenter davao odgovore, ali nikada neočekivano za engleskog lorda. Doduše, sva lordova pitanja bila su takva da su sadržala u sebi i odgovor, odnosno orijentaciju za g. Badentera u kom bi pravcu on trebalo da bude dat. Posao komisije g. Badentera bio je da našteluje činjenice i obrazloži mišljenje koje je uvaženi lord, odnosno naručioci posla, očekivao.

Evo tih "čuvenih" deset mišljenja komisije g. Badentera na pitanja lorda Karingtona, od kojih sva do jednog znače kapitulaciju i uzmak slabašnog prava pred moćnom politikom. Ono što su svetski vlastodršci blagoizvoleli, imalo je snagu prava.
Mišljenje prvo - Jugoslavija je bolesna na smrt (u procesu je "rastakanja").

Mišljenje drugo -Srbi u Bosni i Hrvatskoj su nacionalna manjina, kojoj su državotvorne nacije (koja je to u Bosni?) kao nacionalno insuficijentnoj kategoriji dužne da obezbede manjinska prava.

Mišljenje treće - unutrašnje, međurepubličke granice su, kako je bivalo u procesu dekolonizacije u Latinskoj Americi i Africi (sic!) granice koje "poprimaju karakter granica koje štiti međunarodno pravo" (pravilo: uti posidetis luris qui), što potvrđuje slučaj rešenja graničnog spora između Burkine Faso i Republike Mali!

Mišljenje četvrto - Bosna bi mogla da bude priznata za samostalnu i suverenu državu, ukoliko bi se za to na referendumu izjasnili "svi građani SR BiH bez razlike i pod međunarodnom kontrolom", kao da je Bosna američki melting pot, u kojem su se istopile sve nacionalne posebnosti i razlike.
Mišljenje peto - uz izvesne ograde, "Republika Hrvatska ispunjava potrebne uslove za njeno priznavanje od strane zemalja članica EZ".
Mišljenje šesto - Republika Makedonija "zadovoljava uslove" za priznanje od strane zemalja EZ.
Mišljenje sedmo - Republika Slovenija "zadovoljava uslove" predviđene za priznanje novih država od strane EZ.
Mišljenje osmo - "proces razdruživanja (slovenački termin) SFRJ došao je do kraja i treba konstatovati da SFRJ više ne postoji". Sada nam je bar jasno odakle duva vetar, i otkud izraz "razdruživanje" oko čijeg značenja smo se svi pitali kada ga je prvi put "lansirao" Milan Kučan.
Mišljenje deveto - "da treba okončati status članstva SFRJ u međunarodnim organizacijama u skladu sa njihovim statutima i da nijedna od zemalja naslednica ne može za sebe tražiti pravo koje je do tada imala SFRJ kao član".
Mišljenje, poslednje, deseto - SR Jugoslavija (Srbija i Crna Gora) je nova država, koja se ne može smatrati isključivim naslednikom SFRJ, a "eventualno" može biti priznata pod uslovima predviđenim opštim međunarodnim pravom i deklaracijom EZ od strane zemalja članica EZ.

Jedanaestog mišljenja komisije g. Badentera, po svoj prilici neće biti. Sa stanovišta prava, da upotrebimo reči Maskanjijevog junaka iz Kavalerije rustikane (u prevodu naslov znači "Seljačka galantnost"), "komedija je završena", Jugoslavija je mrtva, nema više ni mirovne konferencije o Jugoslaviji, pa ni njene Arbitražne komisije predvođene g. Bedenterom, glasovitim abolicionistom. Ne može biti međunarodne konferencije o nečem što po njenom organu ne postoji. Ako nema Jugoslavije, nema više ni konferencije o njoj!

Sve ovo pišemo zbog toga što nas boli istina da je naš kolega po struci, bivši ministar pravde, profesor prava i predsednik ustanove koja u njegovoj zemlji štiti ustav, a ne aktuelnu politiku, učestvovao u političkoj likvidaciji naše zemlje, Jugoslavije. Uz sve to, i osvedočeni borac protiv smrtne kazne. A pri tom komisija kojom je on predsedavao izrekla kapitalnu, smrtnu kaznu dobrom delu srpskog naroda i njegovoj otadžbini Jugoslaviji.

Badenterova komisija je prvo zvanično telo u svetu koje je reklo "Jugoslavija više ne postoji" (famozno mišljenje osmo). Je li g. Badenter svestan toga da će srpski narod i Jugoslavija, poput njegovog klijenta iz advokatskih dana moći prstom da ukažu na njega i upitaju ga da li će na svojoj ljudskoj i profesionalnoj savesti moći da snosi njihovu smrt? Hoće li on biti svestan toga da je njegova komisija pravni ubica Jugoslavije? Oni su usmrtili nešto što je živo. Svojevremeno je advokat g. Badenter bio protiv smrtne kazne za ljude. Danas je principal Arbitražne komisije i arbitar g. Badenter izrekao smrtnu kaznu jednom narodu i jednoj državi. Hoće li mu sada kao onda srce prepući, jer je smrtna kazna vraćena? Srećom, u demokratskom poretku postoji apelacija. Na sud pravde i istine. (Autor je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda Jugoslavije)

***

Priznajem samo izveštaj svoje partije: Smilja Avramov, ekspert opšte prakse
Photo: Stock
Smilja Avramov: ODBACUJEMO BADENTEROV IZVEŠTAJ
Delegacija SR Jugoslavije odbacuje najnoviji izveštaj Badenterove komisije, jer se u njemu izražava politički stav - izjavila je prof Smilja Avramov, član ekspertske grupe, koja će u ponedeljak 20. jula, u Briselu učestvovati u radu plenarnog sastanka konferencije o Jugoslaviji.

Na plenarnom, šestodnevnom sastanku ekspertskih grupa trebalo bi da se postave principi na osnovu kojih će se rešavati pitanja sukcesije, odnosno nasleđa bivše federacije. Srpska i crnogorska delegacija u Briselu nastupaju zajedno, kao delegacija SR Jugoslavije, iako ih, po rečima prof. Avramov, predsedavajući konferencije lord Karington uporno tretira odvojeno.

"Verujemo da ćemo ovga puta stići u Brisel, pošto se bez nas ne može raspravljati o tako važnom pitanju", izjavila je prof. Avramov, podetivši da je naša delegacija, zbog kašnjenja izdavanja dozvola za prelet preko Mađarske i Austrije, pre nekoliko dana morala da odustane od učešća u radu ekspertskih grupa. Ekspertske grupe su pokušale da rade bez predstavnika Jugoslavije, ali, bez opipljivijih rezultata.

U najnovijem izveštaju arbitražne komisije konferencije o Jugoslaviji, koji je njen predsednik Rober Badenter nedavno dostavio lordu Karingtonu, konstatuje se, između ostalog, da je SR Jugoslavija nova državna tvorevina, te kao takva ne može biti jedina naslednica bivše SFRJ.

Iz tog zaključka arbitražne komisije proizilazi da raspadom bivše Jugoslavije prestaje njeno članstvo u međunarodnim organizacijama, čime se de fakto novoj Jugoslaviji osporava pravo na kontinuitet. "Reč je o političkom dokumentu koji se ne temelji ni na jednoj međunarodnoj pravnoj normi. To je i razlog što je zatražena arbitraža Haškog suda", kaže prof. Smilja Avramov.

*Nastavak u petak 4. decembra

star
Oceni
3.48
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi