Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (12)

Vladimir Beba Popović: Sudbina jedne krivične prijave (3)

Suluda državna hajka dr Koštunice

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Vlasnik teorije o trećem, ledenom metku: Božo Prelević, udaren forenzičarskom čarapom
Vlasnik teorije o trećem, ledenom metku: Božo Prelević, udaren forenzičarskom čarapom
Photomontage: KANDAhar

Decembra 2006. godine Vladimir Beba Popović podnosi krivičnu prijavu protiv advokata Biljane Kajganić, Slobodana Milivojevića i Miodraga Gligorijevića, koji su u dosluhu sa političarima pripremali rušenje zvanične optužnice o ubistvu premijera Đinđića, ometali istragu, pokušavajući da kroz lažno svedočenje Dejana Milenkovića Bagzija uz pomoć “prijateljskih medija”, dokažu svaku od tvrdnji Vojislava Koštunice i njegove DSS. Milenković je na sudu priznao da su ga (dok je još bio u bekstvu) njegov advokat Biljana Kajganić i Legijin advokat Slobodan Milivojević terali da ne prihvati status svedoka saradnika, da lažno optuži Ljubišu Buhu Čumeta i Vladimira Popovića, tvrdeći da će mu to pomoći da se izvuče… Čitaocima e-novina predstavljamo krivičnu prijavu, kao i hronološki prikaz izjava političara, novinara, advokata i drugih državnih službenika koji pokazuje sistem organizovane kampanje u optužbama na račun Vladimira Popovića

Uloga za Oskara: Dejan Milenković, pod rediteljskom palicom Vojislava Koštunice
Photo: pressonline.rs
SPECIJALNI SUD ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL. SUĐENJE PO OPTUŽNICI SPECIJALNOG TUŽIOCA PRI OKRUŽNOM JAVNOM TUŽILAŠTVU U BEOGRADU Kts br. 2/03. SASLUŠANJE SVEDOKA-SARADNIKA DEJANA MILENKOVIĆA

Svedok-saradnik: Nikola Gavrilović advokat koji me je branio tada, on je nosio tada Bobanu Milivojeviću da pregleda to. On mi je tako otkucao na mašini to pismo, kako, šta. Boban je to brisao, dodavao je... Šta sam ja sastavio on je obrisao. Da sam se ja slučajno nalazio u tim okolnostima, sa tim političarima, sa... znači to je bilo ono...

Predsednik veća: A ono „babe i žabe" i „krokodili" i „velika bara" i „mala bara"?

Svedok-saradnik: Sad ću da vam kažem. Cilj je bio njihov, znači, da ja uvučem u ubistvo pokojnog premijera, Čedomira Jovanovića i Bebu Popovića. Znači isto se dalje sve nastavljalo. I pre, posle „Limes"-a kada su me vodili, tako se i dalje nastavilo sve isto. Znači, dalje Legija sad tera tezu da ja umešam Čedu i Bebu. Znači, ja njih niti mogu da mešam za ubistvo, ja za njih mogu da kažem drugo šta su radili i da li je to bio Čeda ili Beba ili Legija nebitno je uopšte ovde o tome...

***

U vreme dok advokati tajno sastavljaju izjavu Dejana Milenkovića, kojom bi trebalo Vladimira Popovića i Čedomira Jovanovića povezati sa ubistvom premijera, mediji, tzv. analitičari, političari i pojedini novinari očigledno imaju "saznanja" šta je "plan" i započinju medijsku razradu tih optužbi.

„Popović se plaši Bagzijevog svedočenja i reakcija novog specijalnog tužioca, gde bi u aktuelnim sudskim procesima, Bebino ime igralo aktivnu ulogu"

"Beba se boji Jovice i ljudi iz vojnih bezbednosnih struktura, jer znaju istinu o njemu, a i značajne pojedinosti oko ubistva premijera."
(Uglješa Mrdić, Inter-nacional, 02. februar 2005)

„Ako Bagzi progovori, Bebi nema spasa!"
(Bogoljub Pejčić, poslanik SPO-a, Balkan, 03. februar 2005)

Kad je o pojavljivanju Bebe Popovića reč, indikativno je što se to dešava u momentu kada se očekuje dolazak Bagzija, koji je ključni svedok u „slučaju Gavrilović", ali i zato što se to poklapa sa dolaskom Jovice Stanišića".
(Milorad Mirčić, predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost, Balkan, 03. februar 2005)

Čim se Jovica Stanišić vratio u zemlju, a pre nego što su Bagzija poslali u Grčku, Beba je propevao."
(misli se na intervju Vladimira Popovića u emisiji Insajder, RTV B92;  Milorad Mirčić, predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost, Balkan, 03. februar 2005 )

Bratislav Grubačić urednik biltena VIP, posle petog oktobra nezadovoljan jer mu nije dodeljena visoka državna funkcija u novoj vlasti, prvi je krenuo još početkom 2001. godine da napada Zorana Đinđića. Grubačićevi napadi svodili su se na optužbe da je Đinđić povezan sa mafijom. Bilten VIP, čiji je izdavač i vlasnik Grubačić, korišćen je za dodatnu kriminalizaciju Đinđića i njegove Vlade i to na taj način što su se tekstovi iz mafijaških tabloida prevodili, obrađivali i kroz VIP distribuirali stranim diplomatama. Bratislav Grubačić, optuživao je i Vladimira Popovića.

"Zašto Popović nije objasnio svoje veze sa gangsterima, zašto nije rekao koliko je para uzeo reketirajući pripadnike bivšeg režima, zašto nije objasnio zbog čega Ružica Đinđić više ne priča sa njim."
(Bratislav Grubačić, Kurir, 26. januar 2005)

Dragan J. Vučićević, nekadašnji urednik Nacionala i Kurira, a danas Pressa, na račun Zorana Đinđića, ali i Popovića i Jovanovića, izri­cao je najgore uvrede, neistine, klevete... Svoju kolumnu koristio je za lične obračune, kao i za plasiranje naručenih teza.

Sve mi je Tijanić rekao šta da napišem: Dragan J. Vučićević, nezavisni Koštuničin novinar
Photo: Stock

"Biće da Beba Popović ima razloga da strahuje od saznavanja nekih istina. Biće da su Beba, Čeda Jovanović, Goran Petrović, Zoran Mijatović i ostali jahači moderne srpske apokalipse životno zainteresovani da se nikada ne otkrije prava i puna istina o svemu onome što je prethodilo streljanju Zorana Đinđića. Biće da se oni panično plaše mogućnosti da neko od njihovih saučesnika progov­ori. Biće da jako strepe od onoga što bi Bagzi možda mogao reći u Specijalnom sudu. Biće da im se tresu gaće kada pomisle na mogućnost da konačno bude otkrivena suština ubistva Momira Gavrilovića, prvog političkog ubistva u dosističkoj Srbiji!"
(Dragan J. Vučićević, Kurir, 26.-27. februar 2005)

Znaju li zašto ga je Đinđić šutnuo od sebe. Možda bi Bagzi imao nešto da kaže na tu temu. Ili Čume".
(Aleksandar Tijanić, Kurir, 04. mart 2005)

Kad Dejan Milenković uočava da je advokat Nikola Gavrilović deo mreže advokata koji svi zapravo rade za Ulemeka, on angažuje novog pravnog zastupnika, Ljubišu Radojičića. Istog dana kada prihvata novog branioca, Milenković sebe predlaže tužiocu za svedoka-saradnika. Od trenutka kada Milenković menja advokata, otpušta Gavrilovića, angažuje Radojičića, i traži status svedoka saradnika, kreće kampanja u medijima protiv toga da on postane svedok-saradnik. Isti oni koji su najavljivali da će Bagzi da "progovori", da Bagzi "mnogo zna", da poseduje "tajna dokumenta", odjednom počinju da diskredituju Milenkovića kao potencijalnog svedoka saradnika.

"Posebno je neukusno, u najmanju ruku, to što bi status svedoka-saradnika trebalo da dobije jedini čovek čije je učešće u pokušaju ubistva premijera Srbije van svake sumnje, jer je uhvaćen na delu. Ali to, izgleda, nikoga ne zanima."
(Nikola Vrzić, NIN, 14. jul 2005)

U međuvremenu, predlog Specijalnog tužilaštva da Bagzi postane svedok-saradnik, odbacuje Veće sudije Marka Klajevića. Tužilac se žali Vrhovnom sudu koji usvaja žalbu. Dejan Milenković u junu 2006. postaje svedok-saradnik. U listu Svedok, povodom ovakve odluke sud­skog veća pojavljuje se tekst "Više pokajnika nego kriminalaca"

Svakome je bilo jasno da je bilo samo pitanje časa kada će Dejan Milenković Bagzi, od optuženog za najteža krivična dela, biti 'amnestiran' i pretvoren čarobnom formulom zvanom 'svedok-saradnik' u slobodnog građanina!"

(Vladan Dinić, Svedok, 27. jun 2005)

U međuvremenu, i dalje traje kampanja kojom je za ubistvo premijera trebalo optužiti njegove saradnike. Posle svedočenja Popovića pred Specijalnim sudom, Nikola Vrzić u tekstu "O Zoranu s ljubavlju" citira izjavu Jovice Stanišića koju je dao policiji kada je uhapšen. NIN tako dva puta u nepuna dva meseca prenosi izjavu Jovice Stanišića datu u zatvoru, marta 2003. u kojoj on, po očigledno pripremljenom i koordinisanom scenariju, optužuje nevine a abolira krivce za ubistvo.

„Postoji visok stepen verovatnoće da je Vladimir Popović Beba na određeni način imao udela u ubistvu premijera Đinđića, jer je za njega bio vezan samo interesno sa visokim kriminalnim aspiracijama...".
(Nikola Vrzić, NIN, 14. april 2005)

„...Smatram da Legija i Zvezdan Jovanović, nisu krivi za ubistvo premijera Đinđića. Više veze imaju Čeda Jovanović, Beba Popović i Zoran Janjušević".
(Siniša Vučinić, Inter-nacional, 04. maj 2005)

Slobodan Pajić, bivši šef obezbeđenja Nebojše Čovića i nekadašnji pripadnik MUP-a u vreme Slobodana Miloševića, često se u javnosti pojavljivao u ulozi nezavisnog eksperta i analitičara i tvrdio da su u ubistvo premijera umešani Vladimir Popović i Čedomir Jovanović.

Vladimir Beba Popović čak je rekao da je ubistvo premijera moralo da bude pripisano kriminalcima da ne bi izgledalo kao politički prevrat. Međutim, sama činjenica da posle ubistva nije došla druga politička opcija, već Beba i Čeda, govori u prilog zaveri unutar Đinđićeve političke opcije, zajedno sa kriminal­nim strukturama i elementima stranih obaveštajnih službi. Jednostavno, njihovi interesi su se tu poklopili."
(Slobodan Pajić, Kurir, 11 - 12. jun 2005)

Advokat Božo Prelević (zastupnik Milana Veruovića) koji u svojim javnim nastupima, pre svega kroz one medije koji su u kontinuitetu urušavali optužnicu, zastupa teoriju o postojanju trećeg metka, takođe je insinuirao da su saradnici premijera Đinđića povezani sa ubistvom.

„Mislim da je bivši premijer Zoran Živković iskreno hteo da istraži slučaj, ali ne znam kakve su uloge Čedomira Jovanovića i Bebe Popovića."
(Božo Prelević, Kurir, 01. juli 2005)

"Poternicu nije dalo Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno ministar Dušan Mihajlović. To je objavio neko drugi, ne zna se ko, mada se to može naslutiti, a osumnjičeni pripadnici zemunskog klana su to iskoristili za bekstvo."
(Božo Prelević, Kurir, 03. mart 2006)

Nikola Vrzić u nizu neverovatnih teorija koje je lansirao kroz NIN, a koje su imale cilj da uzdr­maju optužnicu i aboliraju optužene, plasira i priču o famoznom foto-robotu. U nizu Vrzićevih konstrukcija, otkriću foto-robota „nepoznatog učesnika u atentatu", („bivšeg pripadnika Legije stranaca"), novinar NIN-a dalje razvija priču o zaveri i po ustaljenoj praksi, ubacuje na silu u tekst ime Vladimira Popovića, koji je navodno zabranio nekim novinama da tokom vanrednog stanja objave sliku foto-robota. Vrzićeva teorija o foto-robotu se pokazala kao potpuna besmis­lica, navodi iz njegovog teksta su u potpunosti demantovani, a zastupnik porodice Đinđić na suđenju za ubistvo, Rajko Danilović je izjavio da Vrzić ovakvim svojim tekstovima ponovo ubija Đinđića.

Dragan J. Vučićević, posle svirepog ubistva svedoka-saradnika Zorana Vukojevića, u tekstu "Ko je zemuncima prodao Đinđića" tvrdi da su za smrt Zorana Đinđića odgovorni njegovi saradnici i insinuira da su upravo oni povezani sa ubistvom svedoka-saradnika Vukojevića:

Problem je u tome što postoji mnoštvo posrednih i neposrednih dokaza koji idu u prilog teoriji da su za ubistvo premijera Đinđića debelo odgovorni i neki od njegovih najbližih saradnika, a to se uporno već godinama ignoriše... A možda je zaštićeni svedok Zoran Vukojević Vuk ubijen upravo zato da jednog dana ne bi progovorio o tesnim vezam 'zemunaca' sa vrhom bivše vlasti. Ništa ne tvrdim, ali ovaj motiv za mon­struozno ubistvo Vukojevića nikako ne bi trebalo unapred odbacivati... "

(Dragan J. Vučićević, Press, 10. jun 2006)

Siniša Vučinić, ličnost bez ikakvog javnog značaja i funkcije, dobio je priliku da u dvosatnom intervjuu na TV Jesenjin iznese najteže optužbe na račun Vladimira Popovića i Čedomira Jovanovića, pa i to da poseduje dokaze da su ova dvojica ubili premijera Đinđića. Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose, takođe je javno tvrdio da je Vladimir Popović umešan u ubistvo Zorana Điniđića. Tim povodom, pravni zastupnici Popovića podneli su krivičnu prijavu protiv Janjića i Vučinića.

Čovek iz drugog plana koji sve zna: Nebojša Krstić, odbrana Tadića od Bebe Popovića
Photo: e-novine

Nebojša Krstić, savetnik predsednika Srbije, u tri navrata koristio je jedan od retkih slobodnih medija, VIP Blog B92, za neosnovane napade i obračune sa političkim neistomišljenicima Borisa Tadića. U oktobru mesecu, bez ikakvog povoda, u diskusiji na temu "Ko je izdao Zorana Đinđića" Tadićev savetnik Krstić doveo je Čedomira Jovanovića i Vladimira Popovića u vezu sa ubistvom premijera Đinđića, tvrdeći da je premijer pred atentat naredio da se Jovanoviću i Popoviću zabrani ulazak u zgradu Vlade. Indikativno je da su takve tvrdnje najčešće plasir­ali advokati optuženih u cilju opstrukcije sudskog procesa i da se one poklapaju sa instrukcijama koje je Dejan Milenković dobijao od Ulemekovih advokata, kako bi za ubistvo optužio Popovića i Jovanovića. Pravni zastupnici Vladimira Popovića zatražili su od predsednika Tadića da se odredi prema izjavi Krstića i izjasni da li i on, kao predsednik Srbije stoji iza tvrdnje svog savetnika. Tadić nije konkretno odgov­orio na postavljeno pitanje, ali je u pisanoj izjavi iskazao poverenje u svoje savetnike pa tako i u Nebojšu Krstića.

 

"Znam da je sam Đinđić pred atentant u kome je stradao, naredio da se Jovanoviću i Popoviću zabrani ulazak u zgradu vlade."

(Nebojša Krstić, savetnik predsednika Srbije, Borisa Tadića za odnose sa javnošću, na Blogu B92)

ZAKLJUČAK

Ilustrativnu hronologiju delova iskaza, javnih nastupa, saopštenja, tzv. istrazivačkih novinarskih tekstova i analiza pojedinih političkih i pravnih analitičara i političara, podnosimo uz krivičnu prijavu s ciljem da pomognemo tužiocu da prilikom utvrđivanja da li u delovanju i pisanju ove očigledno povezane i dobro organizo-vane grupe koja je sinhronizovano sprovodila inicijalni plan atentatora Zorana Đinđića, postoje elementi krivičnih dela organizovanog kriminala, odnosno pomaganja u izvršenju ovih dela.

Uz napomenu da je u mnoštvu tekstova i izjava koji su predstavljali objektivnu ili subjektivnu podršku izvršiocima atentata na premijera Đinđića, veoma teško bilo izdvojiti najsažetije delove onoga što predstavlja organizovanu hajku koja je trajala i još uvek traje već punih 5 godina - tokom kojih je napisano na hiljade tekstova čije je objavljivanje imalo svrhu da se stvori atmosfera u javnom mnjenju kako bi se ubistvo premijera Đinđića prikazalo kao obračun unutar mafije - prilažemo vam neke od tekstova koji na jezgrovit način ovo prikazuju.

Kada se pod pritiskom političkih okolnosti, zbog neočekivane naknadne podrške javnosti date ubijenom pre­mijeru Đinđiću, polako odustajalo od direktnih optužbi na račun samog premijera i kad su njegove ubice tokom akcije Sablja otkrivene, iznenada se sam Đinđić "amnestira" od optužbi, ali se, sa ne manjom žestinom, pokreće nova hajka protiv najbližih saradnika ubijenog premijera i tvrdi se da su ga ubili oni, i to opet, zbog kriminala.

I bez iskaza svedoka-saradnika koji su svi potvrdili navode (ne samo Dejan Milenković Bagzi) da su vođe zemunskog kriminalnog klana koordinirano sarađivali sa pojedinim novinarima, političarima, advokatima, sudija-ma, policijskim i bezbednosnim funkcionerima na pripremi scenarija u kome je trebalo da prvo premijera Đinđića javnost "osudi i otera" zbog njegovih "kriminalnih kontakata", brojni iskazi drugih svedoka, iskazi pojedinih optuženih u samom procesu, kao i ostali izvedeni dokazi, u dosadašnjem toku postupka to jasno pokazuju. Već je sasvim očigledno da kad demonizacija premijera Đinđića nije uspela on je fizički likvidiran, što ne bi moglo da se izvede bez gore navedene podrške pružene kriminalcima... Jedino ostaje nejasno zašto tužilac do sada nije preduzeo nikakve mere protiv ljudi za koje postoje neoborivi dokazi da su bili deo zavere.

Kada su zahvaljujući "nepredviđenom" vanrednom stanju (ovo je takođe jedna od činjenica koja se ponavlja u iskazima svih svedoka) neposredni izvršioci ubistva otkriveni, ostalo je da se otkrije politička pozadina ubistva koja je postajala sve vidljivija i jasnija. Međutim, uz neskrivenu podršku vlasti, počinje akcija podmetanja laži, zamenjivanja činjenica i podmetanja "dokaze" u vidu besmislenih i nelogičnih iskaza uglavnom optuženih i njihovih saradnika u pomenutim strukturama, da iza ubistva premijera ne stoje oni koji su to čak i priznali već ljudi koji su ih otkrili, koji su se protiv njih borili i koji su i sami bili na njihovoj listi za odstrel.

Ilustrovana hronologija iskaza koja se dostavlja kao dopuna krivične prijave radi lakšeg sagledavanja kon­teksta i namere sad već definisane grupe ljudi oko vlasti, u vlasti ili u medijima bliskih službama, mafiji i vlasti, treba da olakša Tužilaštvu da konačno izvrši svoju zakonsku obavezu i da uradi sve što je potrebno kako bi raskrinkalo sve one koji su aktivni učesnici organizovane kriminalne grupe, bez obzira na položaj i mesto koje u društvu zauzimaju. Obaveza tužioca je i mnogo složenija nego formalno čitanje prijave koju Vam dostavljamo.

Naglašavamo da krivičnom prijavom nije obuhvaćeno na desetine novinara, pojedinaca, političara, takoz­vanih analitičara, svih onih koju su vrlo glasno i jasno saopštavali sve ono što se prethodno tajno dogovaralo iza zidova Šilerove ili po drugim tajnim i javnim sastancima. To ne znači da za istragu i sveobuhvatnu pravdu oni nisu značajni. Naprotiv, vrlo je važno saznati kako su pojedine javne ličnosti javno saopštavale ono što su tajno advokati mafije savetovali svojim klijentima (npr. da lažno svedoče)! U tom smislu tužilac je u obavezi da ispita snimatelja TV Pink (ali ne samo njega) zbog čega nije nikada dao izjavu (čak ni posle ubistva premijera) da je tokom dešavan-ja oko hale Limes, dok je Dejan Milenković bio u bekstvu i na zvaničnoj poternici MUP-a, on bio sa njim i pris­ustvovao nagovaranju advokata Gligorijevića i Milivojevića da Milenković lažno svedoči i optuži premijera Đinđića da je kriminalac. Tužilac je dužan i da ispita kako se visoki funkcioner stranke DSS, i generalni sekretar Vlade, Dejan Mihajlov "u žaru političke borbe" "šalio" baš na isti način kako je tih dana advokat Biljana Kajganić od svog klijenta Milenkovića zahtevala da lažno optuži saradnike premijera za njegovo ubistvo.

Tužilac je dužan da utvrdi i kako su političari od Velimira Ilića preko Koštunice do Šešelja ili savetnici i novinari od Tijanića do Cvijanovića javno govorili da je Bagzi Đinđićev saradnik iz sfere kriminala baš isto ono što su tog dana dana (atentat kod Limesa) advokati Gligorijević i Milivojević, ali i Dušan Spasojević i Legija savetovali Bagzija da izgovori.

Ne manje značajno za istinu je i da se utvrdi po čijem nalogu je opskurna i marginalna ličnost poput Siniše Vučinića dobila mesto na naslovnim stranicama dnevnih novina ili višesatna gostovanja na televizijama da bi izneo otvorenu optužbu da iza ubistva premijera Đinđića stoji Vladimir Popović, da za te svoje tvrdnje čak poseduje i dokaze. Kako to da posle takvih otvorenih optužbi nema nikakve reakcije Tužilastva? Neophodno je proveriti zašto tužilaštva nisu reagovala ni na jedan od hiljade tekstova koji su se pojavili u poslednje tri, četiri godine gde je vrlo eksplicitno navođeno da je Vladimir Popović direktno uključen u razna ubistva koja su se dešavala po Srbiji čak i u ona koja su pravosnažnom presudom dobila svoj sudski epilog na Vrhovnom sudu (slučaj ubistva Ivana Stambolića).

Sada je konačno i trenutak da se utvrdi zašto je Tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu tima advokata Vladimira Popovića koja je podneta 2. aprila 2004. godine pod brojem Ktr.1110/04 protiv Borislava Mikelića, Nebojše Pavkovića, Milorada Vučelića, Aleksandra Tijanića, Siniše Vučinića, Bratislava Grubačića i Zeljka Cvijanovića i zašto je tu prijavu držalo više od godinu dana da bi nas, i pored obimne dokumentacije, na kraju uputilo da zadovoljenje tražimo zbog eventualnog krivičnog dela klevete iako su u međuvremenu svi rokovi prošli. Zanimljivo bi bilo da Tužilaštvo utvrdi i zašto su protiv jednog od advokata koji je podneo ovu krivičnu prijavu, Biljane Kovečević Vučo, pokrenuti krivični postupci, koji i danas traju, od strane pojedinih prijavljenih.

Uzgred, za vreme od godinu i nešto dana koliko je ova prijava stajala u fioci Tužilaštva, advokatski tim je podneo i nekoliko desetina dopisa i ukazao na nekoliko najava ubistva Vladimira Popovića. Ni na jedan od dopisa nije dobijen razuman odgovor. Red je da konačno Tužilastvo utvrdi zašto dopis koji upućen MUP-u u kome je traže­na procena bezbednosti Vladimira Popovića nikada nije obrađen, i šta se dogodilo posle višesatnog informativnog razgovora koji su tim povodom advokati Vladimira Popovića obavili u republičkom MUP-u.

Kako zbog ćutanja i nespremnosti Tužilastva da preduzme adekvatne zakonske mere, Vladimiru Popoviću nije preostalo ništa drugo nego da podnese krivične tužbe za klevetu, dužnost nam je da Vas obavestimo da je u nekim procesima presuđeno u njegovu korist, odnosno da je utvrđeno da su ga optuženi klevetali. Međutim, većina postupaka još uvek nije završena, uglavnom zbog nepojavljivanja tuženih ili njihovog pozivanja na imunitete! Ipak, kako se u ovom slučaju radi o ubistvu premijera, izvršenom od strane najorganizovanije kriminalne grupe koja je učestvovala i u skoro svim političkim ubistvima u Srbiji i kako se tokom sudskog postupka došlo do novih saznan­ja i informacija (što priznaje i samo Tužilaštvo za organizovani kriminal), odgovorno tvrdimo da sva ova saznan­ja i činjenice koje su Vam predočene prevazilaze okvire klevete i spadaju u nadležnost Javnog tužilaštva.

Smatramo takođe da "izgovori" poput: "šalio sam se", "to su bile političke izjave", "advokat može da pravi pakt sa đavolom", "nije važno šta je bilo" i sl. ne smeju i ne mogu da prođu bez adekvatne reakcije organa gonjenja, tužilaštva i pravosuđa u državi koja je rešila da se obračuna sa organizovanim kriminalom. Takvi "izgov­ori" moraju da budu sagledani uz svu ozbiljnost konteksta, uzroka i posledica koje se odnose na ubistvo premijera i delovanje organizovanog kriminala.

Zbog svega što je navedeno dostavljamo Vam prijavu sa hronološkim dodatkom i fotokopijama pomenutih iskaza u očekivanju da ćete preduzete sve mere iz Vaše nadležnosti i da ćete građanima Srbije saopštiti rezultate istrage. S naše strane, mi smo spremni da Vam damo odgovore na sva dodatna pitanja i nejasnoće

Milošević, Koštunica, Tadić, sve su to moji klijenti: Aleksandar Tijanić, biznismen
Photo: BETA

Nota Bene: Očigledan dokaz da prethodno navedena hronologija predstavlja organizovanu hajku, je i tekst "Svedok sa onog sveta", autora Nikole Vrzića, objavljen u najnovijem broju nedeljnika NIN (7.12.2006). Kako je svedok-saradnik Dejan Milenković, na pitanja članova sud­skog veća i advokata jasno rekao da Vladimir Popović nikada nije imao nikakve kontakte sa članovima kriminalnog klana, da se ni sa kim od njih nikada nije video, a da je bio njihova meta za likvidaciju jer je učestvovo u pripremama za hapšenja te kriminalne grupe, uredništvo NIN-a je iz puke, nemoćne osvete, bez ikakvog smisla, van konteksta, na silu pokušalo Popovića po ko zna koji put da uvuče u priču o kriminalu, tako što je treći put za godinu i po dana citiralo besmislen, na lažima konstruisan iskaz Jovice Stanišića, koji je on dao u noći privođenja, nakon ubistva premijera.

star
Oceni
4.19
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi
Nema tagova za ovaj članak