Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (8)

Vladimir Beba Popović: Sudbina jedne krivične prijave (1)

Ljudi koji su ubili Zorana Đinđića

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Ko je sprečavao istragu povodom političke pozadine ubistva premijera: Zoran Đinđić
Ko je sprečavao istragu povodom političke pozadine ubistva premijera: Zoran Đinđić
Photo: Stock

Decembra 2006. godine Vladimir Beba Popović podnosi krivičnu prijavu protiv advokata Biljane Kajganić, Slobodana Milivojevića i Miodraga Gligorijevića, koji su u dosluhu sa političarima pripremali rušenje zvanične optužnice o ubistvu premijera Đinđića, ometali istragu, pokušavajući da kroz lažno svedočenje Dejana Milenkovića Bagzija uz pomoć “prijateljskih medija”, dokažu svaku od tvrdnji Vojislava Koštunice i njegove DSS. Milenković je na sudu priznao da su ga (dok je još bio u bekstvu) njegov advokat Biljana Kajganić i Legijin advokat Slobodan Milivojević terali da ne prihvati status svedoka saradnika, da lažno optuži Ljubišu Buhu Čumeta i Vladimira Popovića, tvrdeći da će mu to pomoći da se izvuče… Čitaocima e-novina predstavljamo krivičnu prijavu, kao i hronološki prikaz izjava političara, novinara, advokata i drugih državnih službenika koji pokazuje sistem organizovane kampanje u optužbama na račun Vladimira Popovića

Borac do poslednjeg daha: Biljana Kovačević Vučo, advokat Vladimira Popovića
Photo: e-novine

Ovu krivičnu prijavu republički javni tužilac Slobodan Radovanović prima lično. U razgovoru sa advokatima Biljanom Kovačević Vučo i Vladom Pavićevićem, tužilac Radovanović i portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić izjavljuju “da će se po njoj postupati”. Biljani Kovačević Vučo potvrđuju da je prijava “jako dobro urađena i da ima veze sa političkom pozadinom”. U leto 2007, Radovanović ponovo najavljuje da će se “istražiti politička pozadina atentata”. Biljana Kovačević Vučo, posle nekoliko meseci, opet podseća tužioca na krivičnu prijavu V.B.Popovića: on ponovo tvrdi da se “po njoj radi”. Jula 2007. Radovanović najavljuje da je istraga otvorena i hapsi tužioca Radeta Terzića! Dolazi do smene tužioca: novopostavljeni Miljko Radisavljević prima Biljanu Kovačević Vučo, čita prijavu, kaže da je ona “jako, jako zanimljiva tužilaštvu” i da će po njoj hitno postupati ("ako kažem mesec dana, mislim da je kasno").  

Mesecima se ništa ne dešava. Biljana Kovačević Vučo mu piše i zove nekoliko puta. Miljko još jednom potvrđuje da se po njoj radi, ali sredinom 2008. prestaje da se javlja. Iz izvora specijalnog tužilaštva saznaje se da se po prijavi ne postupa, jer je Miljko utvrdio da tu "nema mesa". Nakon četiri pune godine, ni traga ni glasa o prijavi,  mada se u njoj jasno vidi ko su osobe i na koji način učestvovale u rušenju optužnice Tužilaštva i da je jasno kao dan kakva su krivična dela počinili. Da su se bavili tom optužnicom, lako bi došli i do inspiratora i naručioca Zoranovog ubistva. Ovako, ova prijava ostaje kao trag i dokaz da nisu hteli da istražuju pozadinu ubistva premijera Đinđića.

Optuženi: Legijin advokat Slobodan Milivojević
Photo:Stock
OKRUŽNO JAVNO TUŽILAŠTVO, SPECIJALNO TUŽILAŠTVO: Na osnovu člana 224 ZKP, u vezi sa članom 3, stav 2 Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, u svojstvu punomoćnika VLADIMIRA POPOVIĆA, podnosimo KRIVIČNU PRIJAVU PROTIV:

1. SLOBODANA MILIVOJEVIĆA, advokata iz Beograda

2. BILJANE KAJGANIĆ, advokata iz Beograda

3. MIODRAGA GLIGORIJEVIĆA, advokata iz Beograda i drugih lica

ŠTO SU: tokom 2003, 2004. i 2005. godine zloupotrebljavajući položaj advokata u postupku za ubistvo premijera Zorana Đinđića, vršili pritisak na tada optuženog DEJANA MILENKOVIĆA BAGZIJA, da lažnim svedočenjem optuži VLADIMIRA POPOVIĆA za umeštanost u ubistvo premijera Zorana Đinđića, tako što ga je Slobodan Milivojević, posredno preko Biljane Kajganić, a ova neposredno, nagovarali da ne prihvati status svedoka-saradnika, već da za ubistvo premijera optuži VLADIMIRA POPOVIĆA i ČEDOMIRA JOVANOVIĆA, čime bi se protiv VLADIMIRA POPOVIĆA pokrenuo krivični postupak i time olakšao položaj ostalim okrivljenima u postupku za ubistvo premijera Zorana Đinđića, a o čemu je trebalo i da se snimi kaseta u prisustvu Biljane Kajganić, ali do snimanja kasete nije došlo, jer na to DEJAN MILENKOVIĆ nije pristao, i što je trebalo  u kancelariji advokata Slobodana Milivojevića, nakon pokušaja atentata kod hale «Limes»,  snimiti kasetu sa izjavom MILENKOVIĆA, da su VLADIMIR POPOVIĆ, ČEDOMIR JOVANOVIĆ  i  premijer ZORAN ĐINĐIĆ  zajedno sa Ljubišom Buhom i Dejanom Milenkovićem prodavali drogu,  zbog  čega je  došao u advokatsku kancelariju  i snimatelj "TV Pink", kojom prilikom je bio prisutan i Miodrag Gligorijević advokat, ali do snimanja kasete nije došlo, jer se NN radnik "TV Pink" uplašio, kao i zbog bojazni prisutnih advokata da bi se moglo utvrditi gde je kaseta snimana, s obzirom da je u to vreme za DEJANOM MILENKOVIĆEM bila raspisana poternica.

ČIME SU IZVRŠILI:

-krivično delo POMOĆ UČINIOCU POSLE IZVRŠENOG KRIVIČNOG DELA iz člana 333, tačka 3, u vezi člana 34 KZ

- krivično delo LAŽNO PRIJAVLJIVANJE iz člana 334, stav 2 , u vezi člana 34 KZ

- krivično delo SPREČAVANJE I OMETANJE DOKAZIVANJA iz člana 336, u vezi člana 34 KZ

- kao i eventualno neka druga krivična dela, koja se gone po službenoj dužnosti.

O B R A Z L O Ž E NJ E:

DEJAN MILENKOVIĆ  je u svojstvu svedoka-saradnika na saslušanju od 23.11-28.11.2006. godine, pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu, u postupku za ubistvo premijera Zorana Đinđića, izjavio da je nagovaran od strane svog advokata Biljane Kajganić, dok je imao svojstvo okrivljenog da optuži VLADIMIRA POPOVIĆA i ČEDOMIRA JOVANOVIĆA, da su učestvovali u ubistvu premijera Zorana Đinđića. Imenovana ga je na takav postupak nagovarala putem telefona, a sa tim ciljem je i dolazila u posetu kod njega u Grčku.

Sve priznao pred sudom: Dejan Milenković Bagzi
Photo: amorworld.wordpress.com

Takođe, po kazivanju DEJANA MILENKOVIĆA nakon pokušaja atentata kod hale Limes a po nagovoru advokata  Slobodana Milivojevića i Miodraga Gligorijevića, DEJAN MILENKOVIĆ je trebalo da snimi video kasetu  sa izjavom da su VLADIMIR POPOVIĆ, ČEDOMIR JOVANOVIĆ i premijer ZORAN ĐINĐIĆ, zajedno sa Ljubišom Buhom Čumetom i samim Milenkovićem  prodavali  drogu, zbog  čega je  došao u advokatsku kancelariju  i snimatelj "TV Pink", koji se uplašio od takvog posla, pa se odustalo od snimanja. Pored straha snimatelja "TV Pink" povodom izjave MILENKOVIĆA, postojala je bojazan izneta od strane advokata Milivojevića, da bi se moglo utvrditi gde je kaseta snimana. Tom prilikom je odlučeno da se snimanje u svakom slučaju obavi, ali na otvorenom prostoru, ali do toga nije došlo, zbog rizika otkrivanja DEJANA MILENKOVIĆA za kojim je bila raspisana poternica. Tom prilikom, u kancelariji advokata Milivojevića nalazio se i advokat Miodrag Gligorijević.

Na meti DSS: Vladimir Popović
Photo: Stock

Postoji osnovana sumnja, da su prijavljeni na opisani način izvršili navedena krivična dela. Takvo njihovo postupanje ne može se opravdati odbranom klijenata, obzirom da advokati okrivljenima pružaju stručnu odbranu i ne smeju ih podstrekavati na vršenje novih krivičnih dela. Zakonom o krivičnom postupku, propisana su prava i obaveze advokata, a ovakvo njihovo  postupanje  ne uživa krivično pravnu zaštitu.

Da bi se u potpunosti istražila eventualna sprega okrivljenih u postupku za ubistvo premijera Zorana Đinđića i njihovih advokata, sa određenim političarima, novinarima i bivšim i sadašnjim državnim službenicima, dostavljamo vam, radi upoznavanja i sagledavanja celokupnog konteksta neke njihove izjave u proteklom periodu, sa ciljem da utvrdite, da li su i na koji način neka od tih lica učestvovala u onemogućavanju utvrđivanja istine u postupku povodom ubistva premijera Zorana Đinđića i skretanju pažnje sa lica protiv kojih se vodi krivični postupak, na druga lica, pa i na VLADIMIRA POPOVIĆA.

U dokaznom postupku potrebno je:

- Izvršiti uvid u transkript audio zapisa sa glavnog pretresa od 23-28.novembra 2006. godine, u cilju utvrđivanja šta je rekao DEJAN MILENKOVIĆ.

- Saslušati prijavljene advokate Slobodana Milivojevića, Biljanu Kajganić i Miodraga Gligorijevića, u cilju utvrđivanja njihove uloge  u nagovaranju DEJANA MILENKOVIĆA da optuži VLADIMIRA POPOVIĆA i ČEDOMIRA JOVANOVIĆA za ubistvo premijera i prodaju droge.

- Saslušati NN snimatelja "TV Pink" ,  koji je trebalo da snimi kasetu  sa izjavom DEJANA MILENKOVIĆA u advokatskoj kancelariji Slobodana Milivojevića, na okolnost s kojim ciljem je došao u kancelariju, ko je bio prisutan i o čemu se razgovaralo.

- Izvršiti uvid u prilog sa hronološkim prikazom izjava političara, novinara, advokata i drugih bivših i sadašnjih državnih službenika (Punomoćnici Vladimira Popovića, adv. Biljana Kovačević-Vučo, adv. Vlado Pavićević; Beograd 12. 12. 2006)

***


"KRIMINALIZACIJA“ VLADE ZORANA ĐINĐIĆA

Od samog formiranja prve demokratske Vlade Srbije (25. januar 2001), a posebno od leta 2001. godine, Vlada, premijer i njegovi saradnici, konstantno su se nalazili pod optužbama da su - direktno ili indirektno - povezani sa kriminalom. Optužbe su najpre krenule od nezadovoljnih, smenjenih funkcionera i političara bivšeg režima. Praktično, oni su nastavili da napadaju Đinđića kao što su to radili i pre 5. oktobra, samo sada sa drugačijim optužbama: Đinđić i njegovi saradnici, za njih više nisu bili, "izdajnici" i NATO "plaćenici", već "kriminal­ci". Podršku takvim napadima davali su pre svega Vojislav Šešelj, ali i tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica i njegova stranka DSS. Posle hapšenja ozloglašenog šefa DB-a, Radomira Markovića i izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, napadi na Vladu i njenog premijera postali su najznačajniji segment političkog rada Vojislava Koštunice. Međutim, nikad nije saopšten niti jedan relevantan dokaz kojim bi se potkrepile optužbe na račun Vlade. Iako je DSS konstantno opstruirala usvajanje Zakona o borbi protiv organizovanog kriminala i imenovanje specijalnog tužioca, Vlada Srbije i Zoran Đinđić trpeli su neprestane optužbe da su upravo oni ti koji sprečavaju borbu protiv kriminalnih grupa.

Tako su Zoran Đinđić i njegovi saradnici bili optuživani za saradnju sa surčinskim mafijaškim klanom. Takve optužbe izgovarali su Vojislav Koštunica i njegovi saradnici, posebno Aleksandar Tijanić, savetnik za medije. U političku filozofiju hajke i harange na Vladu, uklopili su se tzv. analitičari i mediji bliski DSS-u pre svega: Blic Njuz, NIN, TV BK, Blic, Nacional, Identitet, Svedok, Novosti... Cilj je bio u javnosti stvoriti utisak da su premijer i njegovi saradnici pod kontrolom kriminalnog klana i da je čitav politički život u Srbiji kriminalizovan.

SPECIJALNI SUD ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL. SUĐENJE PO OPTUŽNICI SPECIJALNOG TUŽIO­CA PRI OKRUŽNOM JAVNOM TUŽILAŠTVU U BEOGRADU Kts br. 2/03. SASLUŠANJE SVEDOKA SARADNIKA DEJANA MILENKOVIĆA

Svedok saradnik: ...Kako su imali u planu da premijera naprave kriminalcem, kao što sam vam rekao, ono što su tre­bali mene da snime na kaseti, da premijera naprave krimi­nalcem, da obrukaju sve njih da su kriminalci Čeda, Beba. I pravili su tu atmosferu pred ubistvo pokojnog premijera. Znači već je unapred pravljena ta atmosfera da bi došlo do..., da bi se sve to organizovalo, da ispadne da je pokojni premi­jer kriminalac: eto vidite, sa kim je radio, sa Čumetom, sa Bagzijem je radio drogu, ko zna gde su oni sada, zbog čega se poubijali. Znači, oni su pre toga pravili tu atmosferu, da bi bili sigurni i zbog toga su pustili sve to u medije. Vi ste videli, koliko se ja sećam da je Vojislav Šešelj tada dao kako je Bagzi Đinđićev čovek, kada je bilo ono kod "Limesa", a ono koliko se sećam, koliko sam pročitao tada u novinama. Znači već je i tada bilo pravljeno da je Bagzi Đinđićev čovek i oni su se poubijali međusobno.

Predsednik veća: Sada kada ste dotakli temu oko medija, one kasete koje ste pominjali, objasnite šta su od vas tražili da uradite?

Svedok saradnik: To je posle mog izlaska iz pritvora. Tada se Legija i Dušan dogovaraju šta će da rade, kako će da rade i daju mi uputstva šta treba da radim ja. Da se javim Bobanu Milivojeviću, da dođem u kancelariju kod njega, tamo će biti moj advokat Nikola Gligorijević i on će biti tamo, da će Boban da me sačeka, da je Legija organizovao da ovaj dečko što treba da dođe, što je snimao pokojnog premijera u Kuli, da će on doći tamo sa kamerom, da mene snimi. Ja sam rekao, nema problema, otići ću tamo, šta treba da kažem. Reći ćeš da ne znaš zbog čega te je pokojni premijer napadao, zbog čega te napadaju svi, da mu je bilo lepo kad je uzimao pare sa tobom, kada ste radili drogu. To meni daje uputstvo Dušan, da treba da pričam, ali kaže još će Milivojević tamo, da se dogovorite kako i šta ćete da gov­orite. Ja sa pokojnim Vukom odlazim iz tog stana u Vojvode Stepe, dolazimo u kancelariju u Zemun kod Bobana Milivojevića. Kod njega je već bio ovaj dečko ili je došao posle minut-dva sa kamerom, postavio je kameru. On nije znao šta treba ja da pričam, mi smo seli tamo, on je rekao o čemu se radi, ja sam rekao da treba da kažem to i to za poko­jnog premijera, da ne znam zbog čega me napada...

Predsednik veća: Znam, ali šta treba da kažete za premijera?

Svedok saradnik: Da sam ja sa premijerom, sa Buha Ljubišom, sa premijerom, sa Čedom, sa Bebom, da smo radili drogu, sad ne znam zbog čega mene premijer napa­da u vezi tog „Limesa" kada ništa oko toga nema. Ja te reči govorim i pred Bobanom i pred Gligorijevićem i pred ovim čovekom što snima. Međutim, on se dečko uplašio i Milivojević je onda rekao da ne zna koliko je pametno da radimo to ovde u kancelariji, mogu da provere zidove gde je snimljeno, kako je snimljeno. Pa je onda Gligorijević rekao da to nije pametno što radimo. Boban kaže da je bolje da izađemo negde napolje da budemo, da to ne bude neki prostor, nego napolje da izađemo, da se uopšte ne vidi gde je to snimljeno, da ne može policija da nađe gde je to snimljeno. Onda su zvali Dušana i onda je Dušan rekao da ćemo videti, da ne mogu sada da me vode pošto je mnogo rizično, imam poternicu, da me vode negde van grada da izađem, da me snima na nekoj poljani. I ja sam se vratio u stan u Vojvode Stepe.

REAKCIJE NA POKUŠAJ ATENTATA KOD HALE LIMES

U atmosferi koja je - politički, a posebno medijski - stvarana mesecima, nikakvo izne­nađenje nije predstavljala reakcija na očigledan pokušaj ubistva premijera kod hale "Limes". Većina medija je krenula sa relativizacijom ili čak, negiranjem pokušaja atentata, a mnogi su ovaj događaj tumačili kao obračun među mafijom.

Sve najgore o Đinđiću: Aleksandar Tijanić, DSS operativac
Photo: Stock
"Nikad nije objasnio Srbiji zašto mora da drži četu telohranitelja, nikad nije položio račun zašto se preselio na Dedinje u dvorac opkoljen kamerama, mitraljezima i obezbeđenjem.."

"Ako Zoran Đinđić preživi, Srbija neće"

(Aleksandar Tijanić , savetnik predsednika SRJ za medije, 28. januar 2003, 1. februar 2003)

"Zoran Đinđić mora da podeli sudbinu sa svojim mafi­jašima, sa svojim surčincima, sa svojim Bagzijem. Jer Zoran Đinđić je isto što i Bagzi."

(Vojislav Šešelj, predsednik SRS, 23. februar 2003)

"Desilo se, krajem godine nešto što je bilo dramatičnije od nečega što je u štampi nazvano pokušajem atentata na Đinđića... "

(Vojislav Koštunica, 24. februar 2003)

"Vladimir Popović Beba, faktički Đinđićev zamenik, je glavni živi kriminalac u Srbiji"

(Vojislav Šešelj, 12. jun 2001)

SPREGA ATENTATORA, ADVOKATA, POLITIČARA, SUDIJA...

Alkohol je religija za narod: Velimir Ilić
Photo: www.vreme.com

Plan kriminalnog klana je podrazumevao da se ubistvo premijera prikaže kao sukob u okviru mafijaškog klana. Upravo zato su im na ruku išle sve izjave koje su političari, savetnici, advokati, sudije, tužioci, samozvani policijski analitičari, novinari tih dana davali...

"Atentat na Đinđića je običan porodični obračun"
(Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije, 25. februar 2003)

"Ceo ovaj postupak prema njemu vodi se da bi se on diskreditovao kao moguć svedok protiv Ljubiše Buhe i njegove povezanosti sa državnim vrhom"
(Miodrag Gligorijević, advokat Dejana Milenkovića, 25. februar 2003)

"Milenković je imao mesto boravka i nije bilo nikakve opas­nosti od bekstva."
(Leposava Karamarković, predsednica Vrhovnog suda, 1. mart 2003)

"Mafija je sada pred Đinđićevim vratima i on će nastavi­ti da im služi. Ili će se usprotiviti i kazati sa kim je bio povezan i tako preuzeti na sebe teret ili će ga likvidirati".
(Tomislav Nikolić, potpredsednik SRS, 1. mart 2003)

"To što su premijer i njegovi ministri ostavili "prijatelje" na miru, ispostavilo se u onom deliću sekunde "prisebnog reagovanja vozača iz premijerove pratnje", nije bilo dovoljno da prijatelji ostave njih?"
(Momčilo Petrović, urednik Blic Njuza, 26. februar 2003)

SPECIJALNI SUD ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL. SUĐENJE PO OPTUŽNICI SPECIJALNOG TUŽIOCA PRI OKRUŽNOM JAVNOM TUŽILAŠTVU U BEOGRADU Kts br. 2/03. SASLUŠANJE SVEDOKA SARADNIKA ZORANA VUKOJEVIĆA

Svedok saradnik: "Bagzi me je zvao iz 29. da mu pošaljem nekog advokata. Obavestio sam Dušana o tome i on mi je rekao da zovem Milivojevića i da mu kažem da pošalje nekog drugog advokata, da ne ide on pošto on već brani Legiju za Ibarsku, pa da se to ne povezuje. Ja sam nazvao Milivojevića i on mi je rekao da će da pošalje Gorana Petronijevića ili Bulatovića, i posle pet minuta mi je rekao da će da pošalje Miodraga Gligorijevića."

Zoran Vukojević svedočio je o načinu na koji su pripadnici klana dolazili do informacija i kakvu su ulogu u tome imali njihovi ljudi iz policije i advokati. Nakon Bagzijevog hapšenja Branislav Bezarević, radnik BIA, jedan od optuženih u procesu za ubistvo premijera, davao je podatke zemunskom klanu o kretanju kolone u kojoj se nalazio premijer: „Rekao mi je da obavezno to kažem Bagzijevom advokatu, kako se kolona Đinđića kretala bez svetlosne i zvučne signalizacije, da nije bilo rotacije i da će sve to pomoći u odbrani Bagzija. Sve ovo sam ja javio advokatu“.

Advokat Gligorijević sazvao je konferenciju za novinare i upravo iskoristio ono što mu je Bezarević sugerisao: "Ja sam razgovarao u poverljivom razgovoru sa Milenkovićem u gradskom SUP-u, rekao mi je da čim izađe na slobodu da će tražiti prijem kod predsednika Vlade kako bi mu objasnio svoje ponašanje u saobraćaju i ukazao na nebezbednu vožnju i nepropisnu vožnju vozila iz njegove pratnje."

U takvoj atmosferi, bez imalo posebne pažnje, propraćena je odluka Vanraspravnog veća Četvrtog opštinskog suda u Beogradu da se atentator Dejan Milenković Bagzi pusti na slobodu.

Tri i po godine kasnije, u svojstvu svedoka saradnika Milenković je svedočio da su kreatori kampanje kriminalizacije Vlade zapravo bili članovi zemunskog klana koji su to radili u dogovoru, dosluhu i direktnoj koordinaciji sa pojednim političarima, funkcionerima i značajnim brojem službenika policije, BIA, Vojne-obaveštajne službe...

Danas je potpuno očigledno da to što su neprirodni politički saveznici u to vreme davali gotovo identične izjave, nije samo koincidencija. Nije „slučajno" da su političari od Koštunice preko Velimira Ilića, Tomislava Nikolića, Nebojše Čovića, Slobodana Vuksanovića do Vojislava Šešelja, izjavljivali ono što su vođe krimi­nalnog klana priželjkivale. Iz današnje perspektive, jasno je da je postojala koordinacija i unutar novinarskih krugova. Povezivanje premi­jera sa kriminalom i ismejavanje pokušaja atentata od strane tzv. novinara tipa: Željka Cvijanovića, Slobodana Ikonića, Momčila Petrovića, Nikole Vrzića i sličnih, a pod dirigentskom palicom savetnika za medije Vojislava Koštunice, Aleksandra Tijanića nikako nije mogla da bude puka slučajnost. Samo nekoliko godina kasnije, apsolutno je jasno da je ova grupa bila međusobno politički, ekonomski, ideološki, interesno vrlo povezana i dobro sinhronizovana.

"Nepodnošljiva lakoća" kojom je u Srbiji reagovano na pokušaj ubistva premijera, kao i na oslobađanje atentatora, uz sve propratne man­ifestacije u medijskoj sferi, svakako je ohrabrila zaverenike da samo dve nedelje kasnije realizuju svoje planove.

UBISTVO ZORANA ĐINĐIĆA I VANREDNO STANJE

Paralelno sa pripremama za atentat na premijera, razrađivan je scenario po kome bi, nakon izvršenog ubistva Zoran Đinđića, inspiratori, naručioci, organizatori i izvršioci zločina bili abolirani, a krivica pripisana nevinim ljudima. Organizatori ovog zločina pažljivo su se trudili da sebi obezbede alibi, i to pre svega medijski prihvatljivi.

Kako je istraga utvrdila, a potvrdili i svedoci saradnici, namera ove grupe ubica, kriminalaca, njihovih pomagača i organizatora, bila je da se nakon atentata na premijera ubiju još neki članovi Vlade, bliski saradnici Zorana Đinđića, pre svih, Čedomir Jovanović i Vladimir Popović, a da se kasnije ubistvo premijera ali i drugi zločini mafije, počinjeni u prošlosti, pripišu upravo tim ljudima. Plan mafije je bio da se Đinđić dodat­no kriminalizuje, da se potvrde optužbe i laži koje su dve godine, konstantno, bile plasirane u medijima i da se njegovo ubistvo predstavi kao mafijaški obračun, a ne političko ubistvo predsednika Vlade. Đinđićeva smrt trebalo je da izgleda kao obračun u mafiji. Naknadno će o tome svedočiti i pojedini svedoci saradnici. U pokušaju da izbegnu pravdu i krivicu svale na nevine ljude, organizatore ubistva je sprečilo uvođenje vanrednog stanja i raspisivanje poternice za članovima klana.

O tome da su takvi planovi i namere postojale, svedoči i sam čin privođenja Jovice Stanišića    izve­den 13. marta 2003. u noći nakon ubistva premijera. Jovica Stanišić, danas haški optuženik, a nekada prvi čovek ozloglašene Miloševićeve službe bezbednosti, i zapravo pravi gospodar JSO - kriminalno-zločinačke organizacije čiji su rukovodioci počinili ubistvo premijera Đinđića, ali i učestvovali u najtežim zločinima Miloševićeve ere: političkim ubistvima, ratnim zločinima, organizovanom kriminalu, otmi­cama, švercu oružja, droge, alkohola, odmah po privođenju, za ubistvo je optužio Vladimira Popovića.

"Pitajte Vladimira Popovića ko je ubio Đinđića"
(Jovica Stanišić, 13. mart 2003. u noći privođenja tokom akcije Sablja).

Ovu svoju "odbranu" Stanišić  je kasnije razradio i dao kao iskaz u pisanoj formi. Manipulišući, koristeći razrađene metode pod­metanja usavršenih u službi bezbednosti kojom je rukovodio, stvarajući podele i zavade uz pomoć sebi bliskih novinara, medija, kao i agenata i ucenjenih doušnika Državne bezbednosti, Stanišić je sve vreme pokušavao da u javnosti stvori nejasnoće oko ciljeva akcije Sablja. Međutim, sama policijska akcija bila je više nego uspešna i uživala je apsolutnu podršku građana. Ubistvo premijera policijski je razrešeno za manje od mesec dana. Uhapšeni članovi zemunskog klana, učesnici u ubistvu, jedan po jedan su priznavali svoje učešće u atentatu na premijera. O svojoj ulozi i načinu na koji je pucao u premijera svedočio je i sam izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović. Policijska akcija Sablja, svakodnevo je imala nove rezultate. Rešeni su najteži politički zločini iz Miloševićevog perioda: ubistvo Ivana Stambolića, zločin na Ibarskoj magistrali...

"Lično sam se obradovao kad sam čuo da je Đinđić poginuo, da je Đinđić mrtav... Jer Đinđić je veliki izdajnik srpskog naroda i veliki kriminalac, najveći u Srbiji, zaslužio je takvu sud­binu."

"Da bi se sve ovo razjasnilo, istraga treba da obuhvati i druge krupne kriminalce. Niko nije saslušavao Vladimira Popovića Bebu. Njegove kriminalne afere su povod sukoba "surčinskog klana" i njegovog diferenciranja na surčinski i zemunski."
(Vojislav Šešelj, predsednik SRS, istražnom sudiji posle ubistva premijera)

Radost zbog Đinđićeve smrti: Vojislav Šešelj, humanista iz Haga
Photo: EPA/VALERIE KUYPERS POOL

Početkom aprila 2003. istraga je došla i do podataka o vezama pripadnika JSO, članova zemunskog klana i ubica premijera sa pojedinim političarima, a pre svih sponzorima i bliskim saradnicima Vojislava Koštunice. Za istragu su posebno bili značajni kontakti koje su sa članovima zemunskog klana imali Koštuničin savetnik za bezbednost Rade Bulatović i načelnik Vojne bezbednosti Aco Tomić.

Činjenica da je Vladimir Popović u svojstvu sekretara Biroa za komunikacije Vlade Republike Srbije, na brifingu, prezentovao novinarima podatke koje su istražni organi dostavili, a koji su se odnosili na političku pozadinu ubistva premijera Đinđića kao i povezanost pojedinih funkcionera DSS sa članovima zemunskog klana, bila je razlog za nova pojačanja kampanje Popovićeve diskreditacije.

"Pojavio se već na prvom brifingu za novinare posle ubistva Đinđića, u ulozi komesara za istinu i krenuo da deli lekcije, iako nigde nije objavljeno da je ponovo imenovan na funkciju šefa Biroa. Postavlja se pitanje u čije ime i sa kojim ovlašćenjima on nastupa, preti, optužuje i istovremeno presuđuje. On je istražitelj, tužilac, sve u isti mah. On jedini ima uvid u sve, za njega ne važi vanredno stanje".

(Vojislav Koštunica na Glavnom odboru 13. aprila 2003. označio je Vladimira Popovića kao čoveka koji nelegalno obavlja funkciju sekretara Biroa za komunikacije).

Photomontage: KANDAhar

Govor Vojislava Koštunice i optužbe koje je izneo na račun sekretara Biroa za komunikacije, označili su početak nove kampanje protiv Vladimira Popovića. Cilj ove kampanje bio je da se zvanični podaci iz istrage koje je Popović na brifinzima prezentovao novinarima, negi­raju i predstave kao njegov lični stav. U tom smislu, Koštuničine lažne optužbe na račun Popovića postale su kasnije opšta poštapalica za mnoge političare, tzv. nezavisne analitičare, mafijaške tabloide... U tome je prednjačio NIN koji je od ovog glavnog odbora DSS-a vodio pravu hajku na Vladimira Popovića. O stepenu proskripcije koja se sprovodila kroz ovaj nedeljnik, svedoči i činjenica da je samo u jed­nom broju objavljeno čak šest tekstova o Popoviću!

* Nastavak feljtona u subotu 27.11.2010

star
Oceni
4.21
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi