Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (3)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (68)

Mediji lažu, Srbi su junaci

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: EPA

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 12. jula 1992. godine

TIHI METAK NA ILIDŽI

Kako danima javljaju svetske i naše agencije, noć u Sarajevu može biti relativno mirna ili paklena, a jedan od ta dva opisa važi i za ostala bosanska ratišta.

Dobijamo nadu kad je relativno mirno, zebemo kad je pakleno, a u stvari ne znamo šta se u Bosni dešava, ni u relativnom miru, ni u apsolutnom paklu.

Ali, kao u stara vremena, kao u vremena karavana, iz Bosne tajanstvenim putevima stižu ljudi, da pripovedaju o događajima za koje novinari ne znaju. Ti ljudi noću kucaju na vrata bosanskih izbeglica u Beogradu. Radost susreta je prigušena, džezva u gluvo doba, i vesti.

- Nema više naricanja moj Bobo.

Prva vest je o sahranama izginulih Srba. Sahrane su brze i profesionalne, neka nam Bog oprosti. Nema mnogo plača, ljudi se sa grobalja brzo razilaze, jer će se na groblje sutra opet vratiti, i nema čovek toliko suza u očima, koliko je smrti u Bosni.

Nema više naricanja, a otišao je Ljupko Vidović sa Ilidže. Srednja generacija će se setiti: to je gitarista iz grupe "Kamen po kamen", i to je bila smrt od tihog metka na Ilidži.

Ljupko Vidović stoji kod semafora u centru Ilidže, razgovara s ljudima, i u pola reči pada. Lekari će utvrditi da je veliki metak iz protivavionskog mitraljeza, jedan jedini metak, doleteo odnekud i zario se u grudi Ljupka Vidovića. Niko nije čuo pucanj, čak ni fijuk, jutro je bilo relativno mirno.

Starac Dušan M. sedi na pragu svoje kuće, u selu kojeg nema na mapi, uklještenom u istočno-bosanskim planinama. Dva kilometra dalje, na pragu svoje kuće sedi Meho S. Musliman.

Oba starca su u velikom strahu i velikom čudu: pre neki dan, Mehov sin i društvo demolirali su kuću Dušana M. što su razbili, razbili su, što su odneli, odneli su. Ali neke srpske jedinice, van komande srpske vojske, saznaju za događaj. Dolaze kod Dušana i s njim kreću ka kući Meha. Meho ih dočekuje.

- Što tvoj sin napravi ovo - pitaju naoružani Srbi.

- Ne znam, zlo je došlo u ljude.

Onda naoružani ljudi kažu Dušanu:

- Hajde stari, uđi u kuću, polomi stvari, i uzmi šta hoćeš.

- Ama nemojte ljudi, Meho mi je godinama komšija, on ne može odgovarati za sina. Što ću mu ja lomit namještaj, šta ću imat od toga? Hajdemo, ljudi, što je bilo, bilo je.

- Ne može tako - kaže naoružani Srbin.

Potom odjeknu dva rafala.

U selo Kasetići stiže srpska vojska. Ekstremni članovi familije Sadiković pucaju na vojnike, ali Srbi nadvladavaju, Sadikovićima preti kazna.

Porodica Milošević živi u susedstvu. Najstariji član porodice moli milost za Sadikoviće.

- Dvesta godina živimo zajedno, poštedite ih.

Sadikovići se kaju, obećavaju sve što treba, predaju oružje, neki plaču.

- Garantujete za njih? - pita srpski komandir Miloševiće.

- Garantujemo - kažu oni.

Nije prošlo nedelju dana, a Sadikovići dojavljuju zelenim beretkama da u Kasetićima nema mnogo srpskih boraca, otišli su. Beretke stižu, Miloševići bivaju masakrirani. U masakru se najviše ističu članovi porodice Sadiković.

- To ti je u Bosni, moj Bobo. A u početku nismo mislili da će tako bit. Evo, ja sam bio u tim mešovitim stražama, na početku. Čuvamo mi tako noću straže, Muslimani i Srbi zajedno, neki Srbin fali. Ot'šo iz Sarajeva - kažu. A, je'l tako? J..o ti takve straže. Nema više mešovito u Bosni, moj Bobo.

Između relativnog mira i apsolutnog pakla nema nikakve razlike. (Miroslav Ćosić)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 13. jula 1992. godine

BORBE KOD ODŽAKA, GORAŽDA I U HERCEGOVINI (Sarajevo, 12. jula):

U Sarajevu i okolini danas i prošle noći bilo je relativno mirno, a u severnoj Bosni i istočnoj Hercegovini nastavljeni su sukobi.

Prema vestima iz srpskih izvora, srpske snage ušle su u Odžak i Gradačac, mesta u severnoj Bosni između Brčkog i Dervente. U samom Odžaku se, prema istim izvorima, još vode borbe ali su sve značajnije tačke oko mesta pod kontrolom srpskih snaga.

Hrvatski radio, koji je i dalje pod cenzurom, javio je danas da su hrvatske snage sprečile prodor srpskih jedinica prema Odžaku ubivši veliki broj protivničkih vojnika.

Prema srpskim izvorima, u Gradačcu se vijori srpska zastava, ali grad još nije pod potpunom kontrolom srpskih snaga. Muslimanske snage se, kako se navodi, povlače na jugoistok, prema Gračanici, a hrvatske prema Savi.

Hrvatski izvori tvrde da srpske jedinice nisu prodrle ni u Gradačac i da us u pokušaju da zauzmu grad izgubile veliki broj boraca.

Jedan od komandanata srpskih snaga, pukovik Radmilo Željaja, izjavio je Tanjugovom reporteru da u borbama za Gradačac srpska strana nije imala poginulih. Ranjena su četiri borca.

Obe strane tvrde da u protivničkim redovima vlada panika.

Na području istočne Hercegovine u toku je velika ofanziva srpskih snaga, javlja agencija SRNA. Žestoke borbe vode se duž celog fronta, a srpske jedinice uspešno napreduju.

Hrvatski i muslimanski izvori optužuju srpske snage za kršenje primirja, ali tvrde da u napadima na njihove položaje nisu imale nikakvog uspeha.

Radio Sarajevo tvrdi da je Hrvatsko veće odbrane, pošto je dobilo pojačanje iz zapadne Hercegovine, ponovo preuzelo inicijativu u istočnoj Hercegovini.

Sukobi su nastavljeni i na području Dubrovnika. Uz pozivanje na vojne izvore, javlja se da su četiri pripadnika Podgoričkog korpusa poginula kada je sinoć iz rejona Kupara otvorena artiljerijska vatra na položaje tog korpusa.

Artiljrijska i minobacačka vatra otvorena je i jutros u pet sati, a napad je trajao do devet. Na vatru je odgovoreno, a među pripadnicima Hercegovačkog korpusa nije bilo žrtava. Sa područja Goražda, gde se već drugi dan vode žestoke borbe, danas je stizalo malo vesti. Tanjugov dopisnik, pozivajući se na srpske izvore, javlja da su srpske snage prodrle u pojedine delove grada.

Radio Sarajevo je javio o snažnom prodoru srpskih snaga iz pravca Foče, tvrdeći da je u jučerašnjim borbama korišćena i avijacija. Prodor u Goražde je, kako tvrdi radio, zaustavljen.

Isti izvor tvrdi da je koncentracija srpskih snaga, uključujući i tenkove, nastavljena na prilazima Goraždu i danas. Radio navodi da Goraždu preti velika opasnost.

***

SRPSKE SNAGE UŠLE U ODŽAK I GRADAČAC (Banjaluka 12. jula):

Vojska Srpske BiH tokom jučerašnjeg popodneva ušla u Odžak i Gradačac i time proširila koridor prema Semberiji za još desetak kilometara. Ovo su sinoć saopštili izvori bliski srpskoj vojsci. Izveštači televizije Banjaluka, novinar Rade Malešević i snimatelj Darko Aleksić sinoć su stigli sa ratišta kod Odžaka potvrđujući vest da su srpske snage ušle iz tri pravca u ovo mesto i da je počela operacija čišćenja od zaostalih grupa HVO i pripadnika regularnih jedinica ZNG HV. Vojnici Prvog krajiškog korpusa iz oklopnomehanizovane brigade pukovnika Simića i uz komandu kapetana Save Petrovića, zajedno sa vojnicima udarnih bataljona, osvojili su Odžak bez većih žrtava. Delovi krajiške vojske osvojili su i Gradačac bez žrtava, samo sa tri ranjena borca.

PHOTO: Stock

Zeljaja je rekao da muslimanski ekstremisti običnim puškama jurišaju na tenkove, ali da su pripadnici hrvatske vojske slali poruke kojima ih kore da su ih Hrvati u Posavini izdali i ostavili na cedilu. Probojem do Gradačca i zauzimanjem sela Rajska i Begovača, srpske snage, kako se planira u naredna dva dana spojiće se sa snaga istočnobosanskog korpusa koji nastupa iz pravca Pelagićeva. Time se deo snaga TO BiH sateruje prema Gračanici i Ozrenu, a srpska vojska stavlja pod svoju kontrolu najveći deo Posavine. Brčko, Bosanski Šamac, Gradačac, Modriča, Derventa i deo prostora pred Bosanskim Brodom na severu, a južno od Doboja do Podnovlja najvažnija su strateška mesta u oslobeđenom prostoru od oko 650 kvadratnih kilometara koliko je Prvi krajiški korpus zauzeo u poslednjih dvadesetak dana borbi sa jakim hrvatskim i bosanskim snagama.

Velike kolone poražene hrvatske vojske slivaju se od pravca Dervente i Odžaka prema Bosanskom Brodu, gde se ubrzano poslednjih dana grade utvrde i priprema odbrana Bosanskog Broda kao poslednjeg uporišta hrvatskih snaga na prostoru Bosanske Posavine koju je osam brigada ZNG, o čijem prisustvu je čak otvoreno izveštavala HTV, potpuno izgubilo u borni sa Krajišnicima. Tri su brigade ZNG i HVO potpuno uništene, a pet je većim delom razbijeno na posavskom ratištu, o čemu su dokazi mnogobrojni poginuli i zarobljena dokumentacija, ističu srpski izvori. (D. Kecman)

***

NEOSNOVANE OPTUŽBE I NOVI PRITISAK NA SRJ

Savezni sekreterijat za inostrane poslove ocenio je juče neprihvatljivom deklaraciju o Jugoslaviji, usvojenu na upravo završenom samitu Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji u Helsinkiju.

U saopštenju SSIP-a, izdatom povodom usvajanja ovog dokumenta, navodi se da su netačne, neosnovane i nepravedne optužbe o "prevashodnoj odgovornosti" SR Jugoslavije za ratove u BiH i Hrvatskoj, kao i o ugrožavanju prava manjina u Jugoslaviji.

Tekst saopštenja SSIP-a, dostavljen Tanjugu, glasi:

Deklaracija o Jugoslaviji doneta je na 3. samitu KEBS-a u vreme kada SRJ, pored već preduzetih, čini nove korake s ciljem da se postigne i obezbedi trajni mir na jugoslovenskom prostoru i pravedno reše problemi država proizašlih iz SFRJ. SRJ se nizom praktičnih postupaka angažuje da se obustavi tragični oružani sukob i nađe mirno rešenje u BiH na bazi dogovora tri ravnopravna naroda koji tamo žive.

Istovremeno, u samoj SRJ posle izbora je u toku konstituisanje najviših državnih organa, čime se nastavljaju i ubrzavaju korenite demokratske promene i konsoliduje država.

Zato se ne mogu prihvatiti kao tačne, osnovne i pravedne optužbe iz ove deklaracije o "prevashodnoj odgovornosti" SRJ za "nasilje i agresiju u BiH i Hrvatskoj", zatim o navodnom ugrožavanju prava manjina u SRJ kao i tvrdnje kojima se negira već odmakli razvojSRJ u modernu, demokratsku, pravnu državu, kaže se u saopštenju SSIP-a.

Reprezentacija zločinačke države: Milošević (Srbija), Ćosić (Jugoslavija), Bulatović (Crna Gora)
Photo: e-Novine arhiva

Ovim optužbama se, uprkos konstruktivnom međunarodnom ponašanju i svemu pozitivnom što se u zemlji ostvaruje, vrši dalji pritisak na SRJ. To izaziva nezadovoljstvo i ogorčenje jugoslovenske javnosti, čvrsto opredeljene za nezavisnost i dostojanstvo zemlje, ali i jednako privržene za iskreno i savesno izvršavanje svih međunarodnih obaveza, za saradnju i povezanost sa susedima, Evropom i svetom i za poštovanje Povelje UN, Finalnog akta u Helsinkiju, Pariske povelje i drugih dokumenata UN i KEBS-a.

Nije prihvatljivo optuživati SRJ za navodnu agresiju, kada je dobro poznato da pripadnici vojske SRJ nisu u BiH. Takođe je poznato da je SRJ pozivala sve tri strane u BiH da prekinu oružanu borbu, spreče dalje gubljenje ljudskih života, okončaju stradanja i patnje stanovništva i razaranje Sarajeva i drugih gradova i da omoguće dostavljanje humanitarne pomoći ugroženim i izbeglicama. SRJ se sa takvom porukom u više navrata posebno obraćala srpskoj strani u BiH, predlažući joj čak jednostrani prekid vatre, što je i prihvatano, ističe se u saopštenju.

Jednostranim i nepravednim optužbama SRJ objektivno se prikriva nekih zemalja članica KEBS-a i vlasti u BiH za narušavanje ustavne jednakosti tri konstitutivna naroda u ovoj republici i za preuranjeno priznavanje njene nezavisnosti, protivno zaključku Konferencije o Jugoslaviji i tadašnjem toku konferencije o BiH. Time su narušeni dotadašnji mir i relativna stabilnost u ovoj republici, a ona gurnuta u građanski i verski rat.

U isto vreme, skoro se potpuno zapostavljaju postupci muslimanske vlasti koji potvrđuju njenu opredeljenost za vojnu opciju rešavanja krize i primenu sile u BiH. Udovoljavanje njenom traženju direktne vojne intervencije spolja neosporno bi imalo pogubne posledice za mir na jugoslovenskom prostoru, Balkanu i u Evropi. Previđa se i u više navrata, i pod raznim izgovorima, ponovljeno odbijanje najviših predstavnika muslimanske vlasti da učestvuje u nastavku konferencije o BiH pod pokroviteljstvom EZ, čime je već duže vreme blokirano traženje mirnog rešenja za krizu u BiH.

PHOTO: Stock

U saopštenju se zatim navodi:

Nisu tačne i ne mogu se prihvatiti ni ocene i tvrdnje u deklaraciji koje se odnose na Kosmet, Vojvodinu i Sandžak. Osnovni uzrok problema na Kosmetu je agresivni i istrajni separatizam i nepriznavanje teritorijalnog integriteta SRJ i Republike Srbije, a ne narušavanje manjinskih prava od strane jugoslovenskih i srpskih vlasti, niti njihova navodna nespremnost za dijalog sa predstavnicima albanske manjine. SRJ neprikedno ističe da je iskreno i trajno privržena ostvarivanju prava svih manjina, uključujući i - albansku, na najvišim standardima KEBS-a i UN.

Ne postoje problemi izazvani postipcima vlasti koji bi opravdali ubrajanje Sandžaka i Vojvodine u ona područja u Evropi gde se zaista krše prava nacionalnih manjina, kao što je to učinjeno u deklaraciji.

SRJ je tradicionalno otvorena za sve strane posetioce koji žele da se obaveste o položaju nacionalnih manjina. Nema razloga da tako ne bude i kad je reč o misijama KEBS-a koje se pominju u deklaraciji. Objektivna slika o stanju i pravima manjina kod nas ne može našu zemlju uvrstiti među one zemlje u Evropi gde nacionalne manjine nisu čak ni priznate ili su skoro administrativno asimilovane i ni izbliza ne uživaju prava koja ostvaruju nacionalne manjine u Vojvodini i na Kosmetu i Muslimani u Snadžaku, naglašava se u saopštenju SSIP-a.

Na kraju saopštenja se izražava čuđenje da se samit KEBS-a u pomenutoj deklaraciji upustio u otvoreno mešanje u unutrašnji politički život republika članica SRJ, čiji su najviši državni organi i parlamenti legalni i legitimni, jer su izabrani na slobodnim i demokratskim izborima, koje strani posmatrači nisu osporavali. To nije u skladu sa obavezom zemalja članica KEBS-a iz Pariske povelje o prihvatanju i uvažavanju vlasti proizišle iz demokratskih izbora, dodaje se.

Photo: EPA

Duboko žaleći zbog jednostranih i neobjektivnih ocena i stavova iznetih u deklaraciji usvojenoj pri samom završetku 3. samita, na predlog predsednika BiH, Jugoslavija, iako iz poznatih razloga nije učestvovala u njenom radu, pozitivno ocenjuje deklaraciju i ponavlja svoju apsolutnu i trajnu privrženost ovim osnovnim principima, ciljevima, dokumentima i standardima KEBS-a. SSIP izražava nadu da će nepravedna odluka o suspenziiji Jugoslavije biti revidirana, da će ona uskoro ponovo moći da na sastancima KEBS-a, kao i do sada, konstruktivno i plodotvorno doprinosi evropskoj bezbednosti i saradnji, ističe se na kraju saopštenja.

***

Mladić: IZETBEGOVIĆ SPREMAN DA IZAZOVE EKOLOŠKU KATASTROFU (Sarajevo, 12. jula):

Komandant vojske Srpske Republike Bosne i Hercegovine general-pukovnik Ratko Mladić upozorio je večeras načelnika štaba UNPROFOR generala Luisa Mekenzija da se Muslimani spremaju da u Goraždu izazovu ekološku katastrofu širokih razmera.

Mladić u poruci Mekenziju navodi da je Alija Izetbegović juče, putem Radio Sarajeva, komandantima jedinica koje se nalaze u Goraždu naložio da, u slučaju prodora srpske vojske, miniraju fabrika azota u Goraždu, čime će zatrovati "Crnu Goru i pola Srbije".

"Rušenje ovakvog objekta izazvalo bi ekološku katastrofu, te vas molimo da u ime mira i zaštite ogromnog broja stanovnika svih veroispovesti preduzmete sve da do najgoreg ne dođe", kaže se u Mladićevoj poruci.

***

PISMO IZ GORAŽDA ĆOSIĆU I PANIĆU (Pale, 12. jula):

Srpski narod opštine Goražde ne bori se protiv muslimanskog naroda i svojih dojučerašnjih sugrađana, već za povratak na svoja ognjišta, slobodu i pravo na život - kaže se u pismu srpskog naroda iz Goražda predsedniku SR Jugoslavije Dobrici Ćosići i kandidatu za predsednika Savezne vlade Milanu Paniću koje je večeras prenela srpska novinska agencija SRNA.

Photo: EPA

Srpski narod u opštini Goražde već dve i po godine, od dolaska na vlast Izetbegovićevih fundamentalista, nema elementarno pravo na život, kaže se zatim između ostalog u pismu i dodaje: ponižen i uvređen, srpski narod je pred naletom fundamentalista morao da napušta grad, svoje domove i da traži utočište u Srbiji i Crnoj Gori.

***

Karadžić: MUSLIMANSKA STRANA TRAŽI INTERVENCIJU (Pale, 12. jula):

Predsednik Predsedništva Srpske Republike Bosne i Hercegovine Radovan Karadžić, u pismu koje je danas uputio generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Butrosu Galiju, ponovio je spremnost srpske strane za trenutni prekid vatre i mirno rešenje krize, a umesto razmatranja mogućnosti o međunarodnoj vojnoj intervenciji, sugerisao davanje većeg mandata snagama UNPROFOR-a.

Kako javlja agencija SRNA, Karadžić u pismu Galiju kaže da muslimanska strana, pošto nije izložena nikakvom pritisku, nije zainteresovana za mirno rešenje krize.

"I dalje traže međunarodnu vojnu intervenciju, koja bi bila katastrofalna po civilno stanovništvo. Zbog toga muslimanska strana nastavlja sa borbom da bi dokazala da mirno rešenje nije moguće."

Pošto zahvaljuje Butrosu Galiju na njegovom stavu protiv vojne intervencije, za koju kaže da ne bi doprinela miru, Radovan Karadžić kaže da su "bosanski Srbi spremni da stave sve svoje položaje oko Sarajeva i u širem području oko Sarajeva pod nadzor oficira UNPROFOR-a".

"Isto tako, bosanski Srbi su spremni da pruže sve garancije za punu sigurnost svih humanitarnih konvoja koji stižu sa obale mora i drugih pravaca u Sarajevo", kaže u pismu Karadžić.

"Umesto da se razmatra međunarodna vojna intervencija, bilo bi podesnije da se razmisli o davanju većeg mandata UNPOROFOR-u. Srpska strana bi podržala svako dalje angažovanje UN", kaže u pismu Butrosu Galiju Radovan Karadžić i dodaje da je "srpska strana u Bosni i Hercegovni spremna na trenutni prekid vatre i mirno rešenje krize u Bosni i Hercegovini".

***

VLADA SE NE BOJI MEDIJSKOG PLURALIZMA (Zrenjanin, 12. jula):

Savetovanju novinara sa područja srednjeg Banata prisustvovao je i ministar za informacije u Vladi Republike Srbije Milivoje Pavlović. Domaćin ovog skupa, bila je novinska kuća "Zrenjanin" u ime koje je direktor Nikola Salapura pozdravio učesnike.

U razgovoru su dominirale teme: medijski rat protiv Srbije i predstojeće izmene i dopune Zakona o javnom informisanju. O trenutnon aktuelnim izmenama Zakona o informisanju ministar Pavlović je rekao:

- Zakon o javnom informisanju donet je u višestranačkoj Narodnoj skupštini marta 1991. godine posle temeljnih rasprava. Njegovo usvajanje pozdravljeno je kao značajan civilizacijski pomak. I to sa razlogom. Zakon počinje odredbom koju ne poznaje zakonodavstvo nogih zemalja sa dugom demokratskom tradicijom. Naime, u prvom članu Zakona veli se da je u Srbiji štampa slobodna, a u četvrtom - da nema cenzure. On je i doveo do klime u kojoj se, kao sasvim legitimna prima i zahtev za njegove urgentne i radikalne izmene - podsetio je Pavlović, dodajući da se - primena u praksi odredaba ovog Zakona poklapa sa prvom godinom zaživljavanja političkog pluralizma u nas. Deo današljih primedaba na zakon dolazi zbog sporog oslobađanja od starih navika da se ima monopol nad medijima, da štampa služi partijama umesto građanima - napomenuo je Pavlović.

- Na svoj način indikativno je da primedbe na Zakon ispostavljaju i pozicija i opozicija, jedni misleći da je zakon previše liberalan, drugi da je restriktivan, a verovatno su svi pomalo u pravu - rekao je Pavlović.

Zatim je rekao da se ova vlada ne boji medijskog pluralizma i nije preosetljiva na kritiku. Zato je sa zadovoljstvom prihvatila predlog da osnuje višestranačko telo koje će, posle svestranog kritičkog čitanja zakona i javne rasprave, dovesti do teksta zakona koji će sačuvati već dostignuti stepen slobode, ali ići i u susret novim, rastućim potrebama. (Đ. Berar)

***

BUČAN POVRATAK RATNIKA (Knin, 12. jula):

Prilikom napuštanja linije fronta u procesu demilitarizacije Krajine, dva srpska vojnika su poginula, a jedan je ranjen. U povratku sa drniškog ratišta poginuo je 29-godišnji Zdravko Škrbić iz Cetine kod Knina. Pogodili su ga meci njegovog druga koji je na neprimeren način - rafalima iz vojnog kaminiona - "proslavljao" odlazak sa fronta.

Zbog sličnog tragičnog događaja u Teslingradu, u kninskoj bolnici je izdahnuo Mladen Ilić, a Jovo Kuprešanin je lakše ranjen. Kninska vojna komanda saopštila je takođe da su sinoć u 19.30 časova od eksplozije mineu sopstvenom minskom polju povređeni Željko Lalić, Branko Manojlović, Zoran Samardžić, Branko Gnjidić i Čedo Šimpraga. Bučni "povratak ratnika" poslednjih nekoliko dana uznemiravao je Kninjane. U po bela dana čuli su se mnogobrojni rafali u centru grada. Zbog svega, komanda teritorijalne odbrane Krajine u posebnom saopštenju za javnost apeluje na sve borce i starešine da spreče dalje neželjene posledice. (M. Četnik)

***

POZIV NA MIR I SLOGU (Čučer, kod Skoplja, 12. jula):

U živopisnom srpskom selu Čučer, na padinama Skopske Crne Gore, danas je održan tradicionalni petrovdanski svenarodni zbor Srba i Crnogoraca ovog kraja. Sa sabora je upućena podrška predsedniku SRJ akademiku Dobrici Ćosiću, predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću, rukovodstvu Crne Gore, kao i mandataru nove jugoslovenske vlade Milanu Paniću da nađu mirno i pravedno rešenje jugoslovenske krize.

Upućena je takođe pomoć u hrani, ćebadima, lekovima i drugim materijalima, žiteljima pobratimljenog bosanskog sela Čekrkići kod Viskog.

Na saboru je govorio prvak ovog kraja Branko Čelikić.

Na saboru u Srpskoj Crnoj Gori govorio je i ugledni srpski istoričar profesor dr Veselin Đuretić. On je osvrćući se na sudbinu Srba u 20. veku ukazao na tuđinsku metodologiju odvajanja crnogorstva i makedonstva od srpstva. Đuretić je posebno govorio o aktuelnim problemima u zemlji naglasivši da je od izuzetnog značaja određivanje Milana Panića za premijera da bi se demistifikovala velika igra oko srpskog "boljševizma".

Đuretić je pozvao makedonske građane, da izvrše pritisak na svoje rukovodstvo i naprave epohalan potez zahtevajući da se Makedonija kao federalna republika uključi u SR Jugoslaviju.

Petrovdanski sabor Srba osudio je politiku Evropske zajednice, SAD i drugih zemalja Evrope i sveta koji neopravdano optužuju Srbiju i vrše pritisak na sve moguće načine da razbiju živo tkivo srpskog naroda. Učesnici skupa založili su se za slogu celokupnog srpstva i osudili najoštrije, kako je rečeno, izdajničko i antisrpsko delovanje Vuka Draškovića i njegovih sledbenika.

***

MANASTIR SVETINJE I PRAVDE (Cetinje, 12. jula):

Pre nekoliko dana je na Cetinju zbog loše dotadašnje bezbedonosne situacije za vršioca dužnosti načelnika MUP-a postavljen Lazar Ševaljević koji nam je danas potvrdio i naše saznanje da je Petrovdanski skup na Cetinju prošao u najboljem redu i miru. Stranački predstavnici ispoštovali su predhodni dogovor, a i jako i precizno obezbeđenje (pretresan je gotovo svaki građanin dolazio na skup) omogućilo je da sve protekne u redu i miru. Prethodnih dana bilo je dogovoreno između predstavnika Mitropolije i opozicionih stranaka da se na manastiru na današnji dan mogu nalaziti jugoslovenska i ratna zastava Vučjeg Dola. Ali, kako nam je danas saopštio sveštenik Radomir Nikčević, neki od predstavnika liberala su naknadno sugerisali da se manastir ne postavlja nikakvo obeležje.

Današnju svetu liturgiju služili su stari i novi vladika crnogorsko-primorski Danilo i Amfilohije. Narod je došao da oda poštu apostolima i cetinjskim svecima. Posle liturgije, vladika crnogorsko-primorski Amfilohije obratio se dužom besedom vernicima podsećajući ih da je današnji dan, dan vrhovnog apostola Petra i apostola naroda Pavla. Poslanice svetog Apostola Pavla kao da su danas i za današnje vreme pisane, a ne pre dve hiljade godina. Nikada se pre nije desilo, pored mnogobrojnih stradanja, da ovu svetinju Crnogorci brane od Crnogoraca, a za to je glavni krivac onaj koji je sejao seme bezbožništva među crnogorskom decom, rekao je mitropolit Amfilohije. On je, takođe, rekao da su duhovni oci ovog manastira i Mitropolije od početka bili izloženi stradanjima, a da je u vreme jednoumlja bilo i ubijanih i zatvaranih vladika i sveštenika, pa je jedan od tih proganjanih bio i vladika Danilo koji već 72 godine služi Božiju službu, a u sukob sa vremenom jednoumlja došao je braneći da se ne ruši Njegoševa svetinja na Lovćenu. Čak je i sveti Petar Cetinjski jednom kazao da bi lakše vladao Kitajem nego šakom Crnogoraca, rekao je danas mitropolit Amfilohije, pozivajući na blagodet i mir za sve ljude, a da Cetinjski manastir ostane nosilac svetinje i pravde Božije. (S. Đukanović)

 

star
Oceni
2.73
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi