Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (67)

Genocid pomoću štapa i kanapa

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
PHOTO: Stock

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 12. jula 1992. godine

ISTREBLJENJE PRETI SRBIMA U HERCEGOVINI
Oružane snage zvanične Republike Hrvatske, koju su Ujedinjene nacije nedavno priznale, već dva meseca vrše invaziju ne samo na zapadnu Hercegovinu i centralnu Bosnu, nego i na istočnu Hercegovinu, gde gotovo isključivo živi pravoslavni živalj, istakao je patrijarh srpski gospodin Pavle u pismu koje je danas uputio generalnom sekretaru UN Butrosu Galiju. U pismu se upozorava na činjenicu da su hrvatske regularne jedinice iz zapadne Hercegovine prešle reku Neretvu i zašle duboko iza granice avnojevske Hrvatske i BiH, koristeći najmodernije naoružanje dobijeno iz Evrope, sa tehnikom, mehanizacijom, opremom i hranom koja nosi oznake NATO.

Patrijarhovo pismo sačinjeno je na osnovu izveštaja episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija Jevtića. Nekoliko hiljada hrvatskih vojnih formacija nadiru na teritorije gde živi isključivo pravoslavno stanovništo i gde nikad, pa ni danas, nije bilo hrvatskog življa - upozorava u pismu patrijarh Pavle.

Tenkovima nemačke proizvodnje i modernim zapadnim naoružanjem hrvatski okupatori ruše i pale pred sobom sva srpska naselja, gradove i sela, naročito crkve i manastire. Dosad su porušili i zapalili Srpsku sabornu crkvu u Mostaru i srpske crkve u Čapljini, Metkoviću, Glušcima, Opuzenu, Gabeli, Duvnu, Raščanima, Bjelom Polju, Bjeletićima, Gornjem Hrasnu, Ravnu, Opličićima, Klepcima, Prebilovcima, kao i crkve uz Neretvu u Čelebićima, Konjicu i Bradini i nekoliko manjih crkava pravoslavnih na prostorima Popovog Polja i Bobana.

Patrijarh Pavle, takođe, upozorava na uništavanje i paljenje srpskih pravoslavnih srednjovekovnih manastira Žitomislića (iz 16. veka), Zavale (iz 15. veka sa freskama) i spaljivanje spomen-kosturnice srpskih novomučenika u Prebilovcima, gde su prošle godine smeštene kosti izvađene iz jama u koje su pravoslavne Srbe bacali 1941. godine Hrvati - ustaše i fašisti.

Butrosu ima ko da piše: Patrijarh Pavle
Photo: FoNet/Dragan Antonić
Pozivajući generalnog sekretara UN da svojim autoritetom pomogne da prestane stradanje Srpske pravoslavne crkve i vernog joj naroda u BiH, patrijarh Pavle upozorava da je danas direktno ugrožen i manastir. Duži (iz 18. veka), a granatama je gotovo svakodnevno gađan manastir, Tvrdoš (iz 16. veka), gde je rezidencija pravoslavnog episkopa zahumsko-hercegovačkog.

Meta hrvatskih napada je takođe i obližnji grad Trebinje, gde živi 20.000 pravoslavnih Srba, 1.500 muslimana i svega nekoliko hrvatskih porodica. Ova agresija regularne vojske Republike Hrvatske preti genocidnim istrebljenjem srpskom narodu u istočnu Hercegovinu i zatiranjem njegovih domova, svetinja i grobova, kao i mesta gde su porušili srpske crkve, koje Hrvati buldožerima prekopavaju, istakao je srpski patrijarh u pismu Butrosu Galiju.

***

KAKO ŠTAMPA PODSTIČE HRVATSKOG VOJNIKA (Zagreb, jula):
Kako opada volja i spremnost hrvatskih vojnika da se tuku i ginu za neke maglovite i neubedljive ciljeve, koji ih samo još više udaljuju od donedavnog normalnog i mirnog života koji je nestao u plamenu neobuzdanih ambicija lokalnih "Napoleona", tako se pojačava propaganda i "psihološka priprema" koja ovdašnjoj javnosti treba dodatno i do kraja da omrzne mrskog neprijatelja i tako joj ulije barem još malo volje i snage za obračun s njim. A kako taj neprijatelj, zahvaljujući srbofobnoj političkoj svesti ima jedan imenitelj - ulažu se povećani napori da se što više omrznu Srbi i kao narod i kao pojedinci.

Izmišljaju se neverovatne priče o zločinima (kojih naravno ima na svim stranama, ali ne tako i toliko kako se to ovde prikazuje) koje ne čine zločinci, već - Srbi. "Srbi kolju Hrvate", "Srbi masakriraju", "Srbi pale kuće", "Srbi seku spolovila muslimanima", idt, pa sve do najnovijeg da "Srbi nabijaju na kolac" - samo su deo karakterističnih naslova koji masnim slovima sa prvih strana dnevnih novina i časopisa naprosto udaraju u oči i glavu konzumente informacija i tako ih pripremaju da likvidiranje tih prokletih Srba dočekaju kao svojevrsno olakšanje, potrebu i pravednu kaznu.

Svakodnevni izveštaji s ratišta predstavljaju ogledne primere za primenjenu školu ratnog propagandnog novinarstva kojem je prvi i glavni cilj ne da dezinformiše svoju javnost, već da prvenstveno izazove što veću mržnju prema protivniku i tako valjda podigne moral i spremnost svojih vojnika za njegovo uništenje. Gledajući i prateći sve to ludilo iz prve ruke, naprosto je neobično da se na ulici, među još koliko-toliko sačuvanim običnim ljudima ne oseća - barem ne masovno - spremnost da se taj negativni emocionalni naboj koji proizvodi i sugeriše propaganda i primeni u praksi prema tačno određenom narodu.

Kakav jezik se pri tom često koristi ilustruje i ovaj navod iz nedavne informacije u "Večernjem listu": "Znajući strateško značenje Ban-broda, srbijanski su fašisti i ovoga puta poslali tzv. vikend-četnike. No, pojačanje, od pet stotina pripadnika ljudskog šljama iz beogradskog i drugih pašaluka koji u obliku honorara dobijaju po tisuću maraka nije zaustavio ofanzivu branitelja Tuzle."

Zahvaljujući činjenici da na društveni i ukupni život na prostoru Hrvatske izuzetan uticaj ima Katolička crkva, posebno tešku, zapravo razornu ulogu na svest i psihu mnogih ovdašnjih ljudi ima kad se u takvu propagandu uključe pojedini predstavnici te crkve, jer se to uvek doživljava i kao stav ove uticajne institucije. Samo jedanput u novije vreme zagrebački Kaptol se ogradio od postupaka jednog svog sveštenika i to nedavno, kada je preko tv-ekrana bilo prikazano kako sveštenik blagosilja top hrvatske vojske.

Vrhovni komandant hrvatske štampe: Franjo Tuđman
Photo: EPA/Anja Niedringhaus
Svakome je ovde jasno da je mnoge političke stvari i postupke u poslednje dve godine u Hrvatskoj praktično "presudila" Crkva. Zato posebnu težinu i odgovornost za sveukupne tragične događaje na ovim prostorima imaju i javni nastupi poput ovog primera provincijala franjevačke provincije u Splitu fra Pavla Žmire u nedavnom intervjuu "Večernjem listu".

- U ovome smo se ratu suočili ne s jednim "normalnim" neprijateljem koji poštiva međunarodno prihaćene norme ponašanja i postupanja, nego s jednom bandom paranoičnih, povampirenih i razularenih zločinaca, koji po svojoj surovosti i divljaštvu nisu zabilježeni u povijesti čovečanstva. Odgovarajući stručnjaci imatće zasigurno dosta posla da razjasne kako je naše neprijatelje mogla zahvatiti takva mržnja prema svemu što je hrvatsko i katoličko i kako su, gonjeni bestijalnim nagonima, ubijali nedužne civile, gađali bolnice, dječje vrtiće, staračke domove, crkve, groblja i najvrednije spomenike kulture. Takva zločinačka tragedija mogla se začeti samo u pomračenim umovima.

Kada se uz ovo zna činjenica da su upravo pripadnici tog katoličkog reda predvodili ustaške postrojbe u mnogim zločinima upravo na terenima gde se i danas srpski narod ponovo bori za svoju slobodu i biološko očuvanje, a o čemu se vrh Katoličke crkve u Hrvatskoj nikad nije zvanično odredio (zbnog čega trpi kritike i u vlastitim redovima), pa je teško zaključiti kako narod protiv kojeg su uperene takve reči i propaganda doživljava tu crkvu.

Po analogiji, kakva bi se tek priča i zaključci mogli i trebalo izvući o onima koji posle nezapamćenog zločina nad nekoliko hiljada nevinih meštana u Prebilovcima i okolnim selima u toku prošlog rata sada miniraju i uništavaju i kosti tih nevinih žrtava...

Dokle ide ta negde sirova i primitivna, a negde perfidna propaganda čiji je očigledno glavni cilj da kod pripadnika Tuđmanove vojske odigra ulogu deterdženta za pranje savesti u vezi sa što lakšom likvidacijom "bestijalnog neprijatelja", pokazuje i primer svojevrsnog eseja don Branka Sbutege u "Nedeljnoj Dalmaciji", čija se vešto sastavljena priča "Most na Neretvi" svodi na psihološko opravdanje ubistava snajperom.

Kao - dva hrabra hrvatska borca na "mrtvoj straži" na Neretvi, osmatraju dvogledima drugu stranu, gde su neprijatelji koji "ne djeluju dobro, ni organizirano, ni zastrašujuće", neki su bradati a neki izbrijani. Posmatrali su igru jednog uniformisanog mladića ("Djelovao je nekako gradskije"), s malim psom, a tu je bio i jedan bradonja, a sva je ta trenutna idila u prirodi "bila scena jedne običnosti na kojoj se topila misao o zločincu, četniku, srbokomunisti, Srbinu, agresoru, koljaču zatiraču", kako piše fra Sbutega.

Trajalo je to tako jedno vreme dok taj uredni mladić odjednom - uz osmeh - nije izvukao pištolj, stavio ga u usta psu kojeg je sad držao bradonja i opalio. Sve, naravno, uz smeh.

Šokiranim snajperistima jedino je preostalo da se prihvate svojih sejača smrti i oba vojnika sa druge strane (epitete izložene napred možete sami dodavati) pala su mrtva. A ubice sa snajperima (sveštenik ih naravno tako ne zove) samo su se pogledali u oči "i prepoznavši se zaplakahu gorkim plačem".

A nije trebalo, jer savest im je očišćena celom ovom pričom, dok su mnogi drugi unapred njome pripremljeni da postupe jednako i ne čekajući da li će neko tamo preko da tako bestijalno ubije umiljato pseto. Eto, takvi su vam oni tamo s druge strane. Verujte kad vam o tome svedoče i sveštenici... (Radoje Arsenić)

***

ŽESTOKE BORBE U GORAŽDU
Pun neizvesnosti, nastavlja se rat u Bosni i Hercegovini. U Sarajevu se čeka povratak Alije Izetbegovića iz Helsinkija, dok sa obale Drine dolaze dramatične vesti. O sukobima u Goraždu samo se može pretpostavljati, jer agencija Tanjug javlja da se na tom području "izgleda vode žestoke borbe".

Sukobljene strane nisu do prvih popodnevnih sati, prema saznanjima Tanjuga, ništa saopštile o ishodu borbi u Goraždu. Borbe su počele juče rano ujutro. Dopisnik Tanjuga iz Sarajeva javio je da je načelnik oružanih snaga BiH Sefer Halilović pozvao sve branitelje istočne Bosne da se pridruže pripadnicima TO Goražda zbog kritičnog stanja u tom gradu". Radio BiH javlja da se Goražde "napada pešadijom, tenkovima, topovima koji su u okolinu Goražda stigli iz pravca Prače, Foče i Čajniča.

PHOTO: Stock
Pre dva dana, srpski izvori su tvrdili da su njihove jedinice "potisnule neprijateljske snage" iz sela Zupčići, na putu Čajniče - Goražde. Uz to je saopšteno da su neke jedinice srpskih snaga već ušle u pojedine prigradske delove Goražda. Sa naznakom "hitno", iz Sarajeva je juče, preko novinske agencije "Be-ha pres" odaslana vest o "napadu na Goražde". Javljeno je o saznanju Glavnog štaba oružanih snaga da "agresor" ima nameru "da slomi snage branilaca Goražda". Srpska novinska agencija SRNA juče je potvrdila da su posle višednevnih borbi "srpski branioci zaposjeli sve dominantne tačke oko Goražda". Javljeno je i o borbi muslimanskih i srpskih snaga prsa u prsa.

SRNA je takođe prenela poruku komandanta srpske vojske Goražda Brane Petkovića po kojoj njegovi borci "nezadrživo napreduju i lijevom i desnom obalom Drine". Javljeno je ujedno da se očekuje skoro oslobađanje zatočenih Srba. Borbe za Goražde su nastavljene i, kako je javljeno, iz časa u čas postajale su sve žešće...

Pres-centar Hercegovačkog korpusa Vojske Srpske republike BiH saopštio je juče, kako prenosi Tanjug, da su borci nevesinjske brigade povratili kontrolu nad Podveležjem, visoravni nadomak Mostara. Prilikom borbi, prema srpskim izvorima, zarobljena su tri tenka, dva transportera, poljska bolnica i druga ratna tehnika.

U Sarajevu je "uglavno mirno", uz povremenu vatru iz pešadijskog naoružanja i pokoju detonaciju. Sarajevskim ulicama i dalje kosi smrt, juče, kažu, troje mrtvih na Marijindvoru. I dalje se sve više govori o zagonetnim ubistvima uglednih Sarajlija, ali zločini ostaju nerasvetljeni. Iz Jajca su stigle vesti da je vlast preuzelo Hrvatsko vijeće obrane (HVO), što svedoči o raskolu između Muslimana i Hrvata. (M. D.)

***

IZUZETAK ZA IZUZETNU SITUACIJU
U više navrata poslednjih dana predsednik Dobrica Ćosić nagovestio je promene Ustava SRJ, obrazlažući to potrebom da "federalna vlast dobije veći autoritet". Do promena će doći, najavio je on, putem amandmana. Promene traže i neke opozicione partije. Ima li, gledano objektivno, potrebe da se pokreće složena pravna i politička mašinerija za promenu Ustava koji svu svoju delotvornost još nije pokazao zbog kratkog perioda u kojem se primenjuje? Da li su osnovne primedbe pojedinih stručnjaka za ustavnu materiju da ovaj ustav sadrži mnogo konfederalnih rešenja i da ne održava duh vremena u kojem živimo? U kojoj meri je izbor saveznih funkcionera po ključu ograničavajući činilac da na funkcije dođu najbolji kadrovi i stručnjaci - bez ideoloških predznaka?

Ova i još neka pitanja, postavili smo profesoru dr Ratku Markoviću, jednom od autora Ustava i vrsnom poznavaocu naše i inostrane ustavne prakse.
- Ustav nikada ne može biti onoliko precizan i potpun koliko to može zakon. On reguliše onoliko društvenih odnosa koliko svi zakoni uzeti zajedno. Zbog toga je nemoguće da te odnose reguliše precizno. Uz to, ustav mora svesno da ostavi prostor za slobodno, pravom povezano, delovanje političkih činilaca. Zato se ustav nikada ne može ocenjivati istim merilima kojima se ceni zakon. Dobar je onaj ustav koji onemogućuje usredsređivanje vlasti na jedno mesto, rekao je profesor Marković.

Odoh da menjam Ustav: Dobrica Ćosić, čovek promena
Photo: www.freeserbia.net
Na pitanje o prigovorima oko postojanja konfederalnih rešenja u Ustavu, on jednostavno kaže da su takvi prigovori neosnovani. Taj glas pronose stručnjaci za ustav ili oni među njima koji vrše neke stranačke dužnosti ili dužnosti koje liče na njih. Zato glas o konfederalnim svojstvima Ustava treba primiti krajnje uzdržljivo. Konfederalni element u federaciji je onaj koji ignoriše svojstvo federacije kao samostalnog političkog subjekta, tj. kao središne države.

Umesto organa takve države odluke u njoj donose njene članice. U Ustavu SRJ jedini takav slučaj je primena njegovih osam od ukupno 144 člana, koja se ne može vršiti bez naknadne saglasnosti skupština republika. Međutim, odlučivanje u dva doma Savezne skupštine apsolutnom većinom, a u slučaju taksativno navedenih saveznih zakona dvotrećinskom većinom, kao i mogućnost da republičke skupštine zahtevaju da se o određenim pitanjima iz nadležnosti SRJ odlučuje dvotrećinskom većinom u oba doma -samo su pojačani elementi decentralizacije naše federacije.

Što se tiče mogućnosti amandmanskih prepravki i poboljšanja Ustava SRJ, profesor Marković smatra da su ta poboljšanja stvar odnosa političkih snaga u društvu. Polazeći od tog činioca, on kaže da je realno očekivati dogradnju i dopunu Ustava u oblasti građanskih i ljudskih prava, prava pripadnika nacionalnih manjina, kao i instrumenata za jačanje slobodne tržišne privrede i preduzetništva.

Pri tom, u oblasti prava pripadnika nacionalnih manjina, upozorava on, savezni Ustav ne može sadržati odredbe koje povlače za sobom promene državnog uređenja republike članice (na primer, teritorijalna autonomija).

Na našu opasku da predsednik Ćosić insistira na većem autoritetu autonomije, profesor Marković odgovara:
- Prema mojim saznanjima, eventualne promene koje bi značile proširivanje nadležnosti federacije i veću centralizaciju u odlučivanju u njoj mogle bi se kretati samo u sferi akademskih i doktriniranih rasprava. U toj oblasti najviše dolazi do izražaja odnos političkih snaga koje stvaraju ustav i nema struke i nauke koja političkom činiocu može nametati rešenja, ma koliko ona bila naučno zasnovana.

Svest da je republika u federaciji poseban subjekt trajala je u Jugoslaviji čitavu jednu epohu i nemoguće je da se promeni odjednom, čak i kada se polazi od toga da je reč o istom narodu koji je podeljen u dve republike. Dokle god se ta svest ne promeni, ništa se u ustavu u vezi sa karakterom federacije ne može promeniti. Ustav je uvek bio odnos političkih snaga koje ga stvaraju, a ne delo stručnjaka za ustavna pitanja.

Neke primedbe javnosti da republički ključ za izbor saveznih funkcionera predstavlja ograničavajući činilac pri izboru najbolji kadrova profesor Marković ovako komentariše:
- U Ustavu SRJ nigde nema zahteva za jednako predstavljanje republika u organima federacije. Ali, ustavno načelo o ravnopravnosti republika i ovde je prodrlo. To je učinjeno u elastičnoj formi, ne kao kruta obaveza, već kao pravilo koje trpi izuzetke. To pravilo važi samo kada je reč o predsedniku republike i predsedniku savezne vlade. Ova formulacija "po pravilu" da oni ne mogu biti iz iste republike neprimerena je jeziku propisa.

Mišljenja sam da je ključna funkcija u federaciji ona koju obavlja predsednik savezne vlade i da bi za tu funkciju trebalo da pretežu meritorna nad političkim merilima. Ukoliko je kandidat za tu funkciju iz jedne republike, ličnost koja se predlaže za predsednika republike trebalo bi da bude iz druge republike. Ali, u izuzetnim situacijama ovo pravilo treba da trpi izuzetke, a upravo je naša situacija danas zaista izuzetna.

Predsednik savezne vlade, po oceni profesora Markovića, nije vezan nikakvom ustavnom odredbom o njenom sastavu, što je u uslovima višestranačkog parlamentarnog sistema u kojem je stranačka, a ne republička ili nacionalna pripadnost presudna za učešće u vladi, normalna.

Pitali smo - da li će savezno zakonodavstvo prema konceptu ovog Ustava imati primat nad republičkim, osobito u krivično-pravnoj oblasti, odnosno zaštiti ljudskih i građanskih prava. Profesor Marković kaže da Ustav SRJ daje primat ne samo saveznom zakonu u odnosu na republički, već i saveznom Ustavu nad republičkim ustavima. Primenu tog načela treba da garantuje Savezni ustavni sud. U prethodno Ustavu odnos je bio sasvim drugačiji.

Kada je reč o krivično-pravnoj oblasti, profesor Marković smatra da se deo ustava koji se odnosi na tu materiju može kritikovati, osobito zbog toga što on nije utvrdio preciznu podeču zakonodavne nadležnosti je rezultat političkih odluku: Srbija i Crna Gora su za jedinstven savezni krivični zakon. Rešenjima Ustava SRJ, ni pri najširem njegovom tumačenju, savezni zakonom nije u celosti pokrivena materija posebnog dela krivičnog prava.

Republike ne moraju da budu jednake: Ratko Marković, ustavobranitelj
Photo: Stock
Širim tumačenjem Ustava obezbeđuje se veća zakonodavna nadležnost federacije u oblasti posebnog dela krivičnog prava, ali se i u ovoj oblasti može očekivati da republike na osnovu čl. 79 Ustava abdiciraju od svoje zakonodavne nadležnosti u korist federacije. U ovakvom slučaju vidimo mogućnost da se poveća "autoritet" federalne vlasti.

- Eventualnim ustavnim amandmanima bi se podeljena zakonodavna nadležnost morala gde god je to moguće precizirati ili sasvim suziti. Mislim da za sada nije realno očekivati da se autoritet federacije povećava promenom načela apsolutne većine u odlučivanju u saveznoj skupštini, niti izmenama u režimu dvodomnog odlučivanja.

Na primedbu da ima nejasnoća oko rešenja koja se odnose na nastavljanje kontinuiteta SFRJ, naš sagovornik kaže da tu nema nejasnoća.

SRJ je u odnosu na SFRJ, u međunarodnom smislu, ista država, samo fizički smanjena. Bilo bi besmislica sada tvrditi da su secesijom četiri republike Srbija i Crna Gora izgubile svoje međunarodno priznanje i svojstvo države koje su imale i pre postanka Jugoslavije. Međutim, kako je međunarodno priznanje država slobodan politički akt neregulisan pravom, to ne znači da se neke države neće oglušivati o ovu činjenicu. U svakom slučaju, SRJ je u odnosu na SFRJ nova država samo u ustavno-pravnom smislu - rekao je na kraju razgovora za "Politiku" profesor dr Ratko Marković. (Toma Milić)

***

POMOĆU ŠTAPA I KANAPA
Istina o ratu u Jugoslaviji biće onakva i onolika koliko je dokaže svaka strana u sukobu! Ovo je jedna od najčešće izgovaranih rečenica dr Milana Bulajića, sekretara Državne komisije za prikupljanje podataka radi utvrđivanja zločina geonocida i drugih zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava koji su počinjeni nad stanovništvom srpske i drugih nacionanosti u vreme oružanih sukoba u Hrvatskoj i drugim delovima zemlje, inače poznatog publiciste i jednog od najupornijih istraživača genocida u Drugom svetskom ratu. Državna komisija, čiji je sekretar Bulajić, osnovana je, posle mnogo muka i ubeđivanja jugoslovenskih i srpskih vlasti i foruma da je takva komisija preko potrebna, pre ravno sto dana!

Sto dana postojanja i rada Državne komisije za ratne zločine genocida, kako će se ubuduće, najverovatnije, skraćeno zvati, istovremeno znači i isto toliko problema i razočaranja za njenog sekretara, dr Milana Bulajića. Zašto? Šta se to moglo dogoditi da vrsni istraživač, doktor međunarodnog prava, izuzetan čovek i humanista danas kaže: "Ako se ovako nastavi, ja odoh, ne mogu da zalažem svoje ime za ovoliki nered, nerazumevanje i javašluk..."!

- Ovde nije reč o opstrukciji, zapravo opstrukcija je u samom našem mentalitetu i poimanje stvari i života oko sebe, u odvajanju važnog od nevažnog - tvrdi dr Bulajić.

Nedavno, on je podneo i izveštaj vladi naslovljen baš sa "Sto dana Državne komisije za ratne zločine genocida". Šta je u njemu sve rekao?

- Osnovno je to da je ova Državna komisija osnovana sa velikim zakašnjenjem, tek 18. marta ove godine, dok je ista komisija u Hrvatskoj formirana još u avgustu prošle godine i to od Željka Olujića, tadašnjeg republičkog javnog tužioca i svojevremenog branitelja Artukovića - kaže dr Bulajić.

- I kada je konačno osnovana, ova komisija je dočekana na nož! Napravljena je kao glomazno telo sa 41 članom koje nikad nisam uspeo da okupim, a polovinu nikad nisam ni video, sa rogobatnim i glomaznim nazivom koji jedva staje u pet redova! Na nas su se odmah ostrvili mnogi forumi, pored ostalog i Amnesti internešenel, sa primedbom - zašto u nazivu komisije imamo rečenicu "za zločine počinjene nad stanovništvom srpske i drugih nacionalnosti". To je doživljeno kao srpska stvar, umesto da se sve to izbegne i pokaže naša, u suštini, osnovna namera - da zaista istražimo ratne i zločine genocida, bez obzira ko ih je činio i čije su žrtve! Pa, i sa svim tim početnim manama, mislio sam da možemo mnogo više učiniti. Imao sam na umu da je istraživanje genocida postalo, osnivanjem komisije, konačno državna stvar, a ne moja privatna, entuzijastička, dok sam radio kao induvidualni istraživač...

Ali, nije bilo tako. Sekretar i grupa istraživača - članova Državne komisije računali su na svakodnevnu pomoć i saradnju Ministarstva za unutrašnje poslove, saveznog javnog tužioca, Armije (vojske), Sredstava javnog informisanja. Od svega toga, gotovo ništa!

Spao genocid na jedno slovo: Milan Bulajić
Photo: www.jerusalim.org
"Danas vidim da je ova država iznutra toliko razbijena da se organizovano ništa ne može uraditi, sve je ponovo na dobroj volji, znanju i upornosti jednog istraživača!" - kaže Bulajić.

U međuvremenu, došlo je do izuzetno složenih okolnosti: ponovljeni su užasni zločini genocida nad srpskim narodom u Bosni i Hercegovini, a dogodila se specifična pravna situacija - posle proglašenja Savezne Republike Jugoslavije mesta zločina su ostala izvan domašaja državnih granica nove države i njene državne komisije. Upravo zato je Bulajić napisao Butrosu Galiju pismo sa zahtevom da Ujedinjene nacije pošalju svoje ljude za utvrđivanje činjeničnog stanja u Sarajevu i Bosni i Hercegovini čija bi se analiza, potom, obavila preko Međunarodnog suda pravde, a ne preko Arbitražne komisije (Badenterone) ili Evropske zajednice! Bulajić je siguran da je Butros Gali, i sam profesor međunarodnog prava, ranije u tom svojstvu i gost naše zemlje više puta i učesnik svih važnijih međunarodnih kongresa o međunarodnom pravu, dobro razumeo suštinu ovog pitanja: reč je o najgrubljem kršenju međunarodnog prava u slučaju razbijanja Jugoslavije, a razbijanje jugoslovenske države je, u suštini, posledica novog svetskog poretka. O tome je dr Bulajić govorio krajem aprila na međunarodnom kongresu u Kairu.

"Uveren sam da je, umesto od Arbitražne komisije Badentera, mišljenje o tome ko ima pravo na samoopredeljenje zatraženo od Međunarodnog suda pravde odgovor bio - narodi. Time bi mnogi nesporazumi bili otklonjeni, pa i rat - kaže Bulajić. - Razbijanje jugoslovenske države je uzročnik svih ovih zločina za koji treba utvrditi ko ga je počinio - delovi svetske zajednice, Evropske zajednice, Nemačka..."

- Najstrašnije u svemu jeste to da nemamo podatke o broju žrtava ovoga rata i ja sam tu ništa ne mogu da učinim - kaže Bulajić. Imamo tačno obrađene, kompjuterizovane podatke o broju izbeglica, a o broju poginulih - ništa. Državna komisija je krenula sama da prikuplja podatke, ali to ide vrlo teško jer svi oni koji su to bili dužni prema Ustavu - nisu uradili ništa...

Posle devet sastanaka istraživača raznih struka Komisiji su pripremljena četiri formulara za obradu žrtava i štete u ovom ratu: o poginulim, ubijeni i umrlim žrtvama oružanih sukoba, zatim o nestalim i preživelim žrtvama, o štetama na imovini građana i, četvrti, o nastalim štetama na privrednim, javnim i kulturnim dobrima. Za organizaciju čitavog posla bilo je neophodno uključivanje određenih državnih institucija, pre drugih Saveznog zavoda za statistiku. Ali, Zavod, tačnije njegov direktor Dragutin Grupković, odbio je da to radi, iako i sam član Državne komisije, sa obrazloženjem da se takav posao "ne uklapa u program rada Zavoda" i da "nisu dobijena sredstva".

I dok se savezne institucije objašnjavaju oko toga "ko je nadležan" - zločini se nižu. Kupres, četrnaest logora za Srbe širom Bosne i Hercegovine, Sijekovac, podnetnute mine u redu za hleb u Sarajevu, rušenje manastira Žitomislić, uništenje spomen-kosturnica i crkava u Prebilovcima i drugim mestima Hercegovine...

Paljenje Prebilovaca i novi genocid nad već postradalim srpskim žrtvama dogodili su se 7. juna, a do danas u arhivi Državne komisije nije stigla još ni jedna jedina fotografija. Rušenje Žitomislića je, kaže dr Bulajić, čak i u naše novine dospelo kao događaj te kao vest na osmoj strani.

Od materijalnih dokaza, video-traka, filmova, fotosa - još ništa. Kao ni od spaljene kripte sa tri hiljade srpskih kostiju. O inertnosti Jugoslovenske armije mogao bi da se napiše poseban tekst, priča Bulajić. Zaplenjena dokumenta 106. brigade ZNG koja je počinila užasne zločine nad nedužnim srpskim stanovništvom u Kupresu, stigla su u SSNO još 19. aprila, ali je Armija na sve zahteve Bulajića i Državne komisije da joj se dostave podaci o tom zločinu ostala gluva više od dva meseca! Upravo toliko vremena je, drugim rečima, ostavljeno drugoj strani za manipulacije i laži i prodaju svoje "istine". Kao i u slučaju eksplozije u Sarajevu, pokolja u Sijekovcu i tolikih drugih ratnih zločina.

- Sam sam izradio tekst predloga zakona o Državnoj komisiji i dao predlog novog, skraćenog i razumnog naziva - "za ratne i zločine genocida" - kaže Bulajić. - Sada svi govore o političkim i ekonomskim posledicama sankcija, a o tome ko će u krajnjem ishodu biti optužen za zločin rata, sa kojim dokazima i kako, ko će plaćati ratne odštete za žrtve i imovinu - niko ne razmišlja. Za sada su Srbe oglasili krivcima i mi moramo da dokažemo da smo nevini, egzaktno, poimence za svakog čoveka. Istina bez dokaza ne postoji.

Pošto je dr Slobodan Gligorijević, u vreme stvaranja Državne komisije predsednik Skupštine SFRJ, odlaskom sa mesta predsednika Skupštine, bezrazložno prestao da radi i u ovoj komisiji, dr Bulajić je dans "i sekretar, i predsednik, i pisar". Uporan je da, i pored svih nedaća i problema, realizuje četiri koncipirana formulara i njihovu analizu jednog dana preda međunarodnim institucijama. (Danica Đurđević)

*Nastavak u petak 19. novembra

star
Oceni
3.06
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi