Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (66)

Pravoslavlje pred apokalipsom

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: christian-church.com

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 10. jula 1992. godine

Goran Hadžić: JASNA LINIJA RAZGRANIČENJA (Beli Manastir, 9. jula):
Goran Hadžić predsednik Republike Srpska Krajina, juče u poslepodnevnim časovima boravio je u Belog Manastiru i razgovarao sa čelnim ljudima opštine. Hadžić je rekao da su snage UN preuzele sve sektore predviđene planom Sajrusa Vensa između zaraćenih strana u Hrvatskoj. Nisu sporne ni takozvane "ružičaste zone", iako hrvatska strana pokušava ponešto da ušićari.

- Mislim da je Hrvatima, pa i predsedniku Tuđmanu, sasvim jasno da je crta i linija između nas i njih jasno povučena i da će prostori Krajine, gde smo većinski narod, biti naši. Tu dileme i pogodbe nema, poručuje Hadžić.

Predsednik RSK Goran Hadžić kaže da će ove jeseni, najverovatnije u oktobru, biti raspisani višestranački izbori. Narod će izabrati rukovodstvo i ujedno izjasniti kakvu državnu zajednicu i sa kim ubuduće želi da stvara. Što se tiče ekonomske blokade, predsednik RSK ističe da se ona ne odnosi na Republiku Srpsku Krajinu i da su u toku pregovori sa Mađarskom oko otvaranja malograničnog prelaza kod Udvara.
- Razgovori su poodmakli i mi želimo putem ovog prelaza u Baranji komunicirati sa svetom. Međutim, do nas su stigle i neproverene informacije kako Mađari otvaranje malograničnog prelaza uslovljavaju time da se na našoj strani vijori hrvatska zastava sa šahovnicom. Proverićemo te priče, pa ako su istinite od otvaranja graničnog prelaza nema ništa.
(R. S.)

***

PROFESORI POBUNILI STUDENTE (Valjevo, 9. jula):
Govoreći noćas na tribini Opštinskog odbora Socijalističke partije Srbije u Valjevu o aktuelnim političkim zbivanjima u Srbiji i SR Jugoslaviji dr Mihajlo Marković, potpredsednik Glavnog odbora SPS, rekao je pored ostalog da je politika koja se sada vodi u Srbiji bila široko prihvaćena u srpskom narodu, u Srpskoj akademiji nauka i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a sada neki od onih koji su učestvovali u formiranju i podržavali takvu politiku pokušavaju da krivicu bace na jednog čoveka. Ta politika morala je zbog neočekivanih iracionalnosti koje su se dogodile, a koje niko nije mogao da predvidi - slom Sovjetskog Saveza, agresivna i ekspanzionistička politika Nemačke posle ujedinjenja i drugo - da se koriguje. Ali, bila je to dobra politika jer je izražavala opšte i nacionalne interese srpskog naroda i nikada se u svetu ne osuđuje dobra politika ako se ne može i ostvariti. To se nije dogodilo ni Čerčilu, ni Karađorđu, ni drugima.

Onaj deo opozicije, dodao je dr Marković, koji je politički nemoćan uhvatio se sada institucije monarhije. Taj oblik državnog uređenja nije više karakterističan za modernu civilizaciju i on pripada dalekoj prošlosti. Da neko vlada po rođenju a ne po izboru nema nikakve veze sa osnovama demokratije.

Ne znam šta je onom Atanasiju: Mihilo Marković, razočaran
Photo: www.kul-tim.net
U Glavnom odboru i redovima Socijalističke partije Srbije nije došlo do podele i frakcije - dodao je dr Marković - mada ima ljudi koji različito misle. Sa nekim mišljenjima koje je iznela grupa poslanika mi se delimično slažemo, a naročito kada se radi o programima i kadrovskim promenama u SPS, što će se desiti na predstojećem kongresu. Ti isti ljudi koji su do sada tu politiku dosledno podržavali i čak bili revnosniji od ostalih u njenom sprovođenju sada potpisuju peticije drugih partija protiv svoje, govoreći da je ona za sve kriva i da su Tuđman, Kučan, Gligorov i Izetbegović dobro postupili. Na taj način oni su sami sebe isključili iz poslaničkog kluba SPS.

Odgovarajući na brojna pitanja učesnika tribine Opštinskog odbora SPS u Valjevu o aktuelnim zbivanjima u Srbiji i SR Jugoslaviji dr Marković je u vezi sa zbivanjima na Beogradskom univerzitetu rekao da je jedan broj profesora Univerziteta pobunio studente i da su opozicione političke stranke ušle na fakultete, među profesore, studente u dekane, a neki od njih, koji nisu Srbi, kao što je Štajnberger i drugi, bili su najaktivniji. Na žalost, ničim se ne može pohvaliti ni rektor Beogradskog univerziteta Rajko Vračar, inače član SPS. Inače, kada se radi o zahtevu i ponašanju studenata tu nije bilo ničeg maštovitog i stvaralačkog jer su mladi akademici samo prepisivali zahteve SPO i DEPOS-a.

Svako je bio svedok, bar u Srbiji, koliko je ova vlada i vladajuća partija imala tolerantan odnos prema Crkvi, naglasio je dr Marković. Ali ono što je Crkva uradila u poslednje vreme dovelo je do toga da mnogi o njoj sada nemaju takvo visoko mišljenje. Njeni episkopi, posebno Atanasije (Jevtić), koji je i najmilitantniji, i Artemije, kao da se međusobno takmiče ko će više napasti i uvreda naneti vladajućoj partiji i rukovodstvu Srbije. U tome su se oslonili na tesnu saradnju sa ljudima van Crkve, kao što su Matija Bećković, Borislav Mihajlović Mihiz i drugi koji su uspeli da se stavovi opozicionih partija nađu u Memorandumu Srpske pravoslavne crkve. To Crkvi nije bilo potrebno, a čudno je da pojedinci iz redova Srpske pravoslavne crkve sa patrijarhom Pavlom na čelu nisu uspeli da se izbore da Crkva ne donese takav dokument. (J. Stojić)

***

LETNJI DOM TAMNOPUTIH NAKUPACA
Sa prvim jagodama na Kalenić pijacu stiže i kolona motorizovanih Roma preprodavaca. Plato pored pijace do jeseni je njihov dom. To je i početak "rata" između stanara okolnih zgrada i privremenih "komšija". Danju, na improvizovanim tezgama ispred kombija leskovačke, vranjanske i bijeljinske registracije prodaje se svakojaka roba, od voća i povrća do cigareta i drugih sitnica. Dok roditelji trguju, buljuk bosonoge dece opseda pijacu, obližnje zgrade i ulice.

Po završetku "radnog vremena" žene počinju sa uobičajenim kućnim poslovima. Za tili čas između dva kombija niče žica sa raširenim rubljem dok se sa kasetofona čuje pevač koji tek pokušava da napravi karijeru.
- Već godinama gledamo isti prizor. Ulazi zgrada su nam postali javni toaleti, jada se Gordana Nedeljković koja živi u soliteru preko puta pijace.

Photo: flickr.com
Dugogodišnji vapaji stanara ostaju bez odjeka. Ni inspekcija mnogo ne pomaže.
- Naložili smo pijačnoj upravi da češće pere pijacu i plato na kome žive ovi preprodavci. To je sve što mi možemo da učinimo dok je ostalo u nadležnosti milicije, kaže Milan Pavić, sanitarni inspektor opštine Vračar.

Mir u ovaj deo grada stiže tek na jesen. Kada i poslednje domaćice ukisele kupus, stanri sa pijace pakuju svoje stvari i odlaze samo njima znanim putevima, da bi narednog maja sa prinovama bili na radnom mestu. (J. Ceravina)

***

OBJAŠNJENJE DRAGANA ĐILASA

Dana devetog jula, na petoj strani "Politike", u okviru teksta o studentskom maršu, objavljena je vest da je grupa studenata na raskrsnici "kod Londona" napala prorektora studenta Dragana Đilasa. Iako autor ovog teksta lično nije prisustvovao "tom događaju", vest je stavljena čak i u međunaslov članka. Potpuno odgovorno izjavljujem da me dosad niko nije ni fizički ni verbalno napadao, a naročito ne studenti. Svakom dobronamernom je jasno kakav je odnos između studenata i mene kao njihovog predstavnika, te po tom pitanju ne bih dalje trošio ni Vaše ni moje vreme.

Objavljivanjem ovakve neistine naneta je velika šteta "Studentskom protestu 92" i meni lično. Da je ovakva vest objavljena u "Politici" pre dve do tri godine znao bih ko ju je i zašto lansirao. Poštujući ono što "Politika" i njeni novinari trenutno rade, verujem da je do ove greške došlo bez ikakvih loših namera. (Dragan Đilas, prorektor student, Beograd)

Još me nisu napali, ima vremena: Dragan Đilas
Photo: Stock
Izdanje dnevnog lista "Politika" od 11. jula 1992. godine

ČESTITKE VENECUELE, DNR KOREJE I LIBANA DOBRICI ĆOSIĆU
Predsednik Venecuele Karlos Andres Peres čestitao je Dobrici Ćosiću na izboru za predsednika SR Jugoslavije. "Zadovoljstvo mi je da vašoj ekselenciji isporučim tople čestitke u ime naroda Venecuele i svoje ime, kao i najbolje lične želje da vaš mandat na tako važnom položaju bude uspešan i da ojačaju čvrste i tradicionalne veze saradnje i prijateljstva između naše dve zemlje", piše između ostalog u tekstu čestitke.

Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica Ćosić primio je otpravnika poslova ambasade NDR Koreje u Jugoslaviji Ri Bjong Kaba, koji mu je uručio čestitku predsednika Koreje Kim Il Sunga povodom izbora za predsednika SR Jugoslavije. U čestitci se kaže: "Koristim ovu priliku da Vam poželim uspeha u vašem odgovornom radu za obezbeđenje mira i bezbednosti u vašoj zemlji i u njenom regionu."

Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica Ćosić primio je otpravnika poslova Republike Libana u Jugoslaviji Mohamada El Asada, koji mu je uručio čestitku predsednika Libana Elijasa Hraovija.

U čestitci se kaže: "Povodom vašeg izbora na funkciju predsednika Savezne Republike Jugoslavije, srećan sam što mogu da Vam, u svoje lično ime i u ime libanskog naroda, uputim srdačne čestitke i najbolje želje za sreću i uspeh vaše ekselencije i za mir i blagostanje jugoslovenskog naroda."

***

Panić: AMERIČKA DEMOKRATIJA U JUGOSLAVIJI (Pariz, 10. jula):
Pariski "Figaro" danas je, uz izveštaje svojih novinara iz Helsinkija, Srbije i Bosne, objavio i kraći intervju sa premijerom "nove jugoslovenske federacije Milanom Panićem, predstavivši ga kao Srbina koji je "emigrirao u SAD 1956. godine" i u Kaliforniji sad rukovodi jednom farmaceutskom kompanijom. Objašnjavajući, u odgovoru na prvo pitanje, svoja politička opredeljenja, Panić je naglasio da je za mir i da nije nečija marioneta.

Zakleo se predsedniku Ćosiću, svom narodu i sebi samom da će se zalagati za demokratiju i za slobodno preduzetništvo i želja mu je da u zemlju svoje mladosti prenese demokratiju američkog stila i tržišnu privredu. Kao većina Amerikanaca nije okrenut prošlosti već budućnosti. Došao je u Jugoslaviju za američkim viđenjem demokratije, kontrole i ravnoteže vlasti, civilne kontrole rada policije i, što je najbitnije, pluralizma u kome se prenošenje vlasti zasniva na slobodnim i demokratskim izborima.

Njegov prvi prioritet je "zaustavljanje ubijanja". Nijedna ideja ne zaslužuje da se zbog nje ubija u dvadesetom veku. Panić objašnjava da "Srbi nisu jedini krivci", oni su i žrtve kao i Muslimani, "svi su pogođeni" pa osuda samo jedne grupacije znači zauzimanje strane u sporu. Svrstavajući se na takav način međunarodna zajednica je samo produžila krvavi sukob.

Na neizbežno pitanje o "Miloševićevoj pomoći Srbima u Bosni", Panić je na primeru svoje porodice objasnio da neki Srbi žive na drugoj obali reke, pa je nepravedno od Srba s jedne obale tražiti da ne pomažu Srbima na drugoj obali. Pošto su i dva poslednja pitanja sugerisala da su Srbi "loši" i odgovorni za krvoproliće, Panić je ponovio da su sve strane krive i da je najvažnije u ovom času "ljude koji tamo (u BiH) pucaju zaustaviti".

On će se založiti da ekstremisti koji ne prestanu da pucaju dopadnu zatvora bilo da su Srbi, Muslimani ili Hrvati. Založio se za međunarodno priznavanje Jugoslavije bez oklevanja i to, pre svega, u Ujedinjenim nacijama i podsećajući na dugotrajne međunarodne veze sa Sjedinjenim Država izrazio nadu da će jugoslovenski konzulati biti uskoro ponovo otvoreni u ovoj zemlji. (D. R.)

***

BOSNA U NEVADI (Pariz, 10. jula):
Treći program francuske televizije je danas prikazao filmovanu storiju o treningu domaćih pilota u Nevadi sa američkim kolegama. Oni se, kako je rečeno, pripremaju za "eventualnu intervenciju u Bosni i Hercegovini u kojoj bi Francuska takođe učestvovala". Prema televizijskoj storiji, američki ratni avioni su "simulirali" u vežbama jugoslovenske "migove" koji bi se, prema zapadnim procenama, suprotstavili snagama inostrane intervencije, a time i francuskim najmodernijim ratnim avionima. Nevada je, kako je takođe objašnjeno, "izabrana zbog gotovo istovetne konfiguracije kakvu ima Bosna i Hercegovina". Pri tome su i prikazani i snimci američkih špijunskih satelita koji su mnogo jasnije nego Francuzi locirali pozicije srpske artiljerije oko Sarajeva.

Zapadnoevropska unija odlučila je da pošalje svoje ratne brodove u Jadran, italijanska štampa trijumfuje sa naslovima "Italijanska ratna flota blokirala obalu Crne Gore", "Italijanska ratna mornarica nadzire drugu obalu Jadrana", delovi američke Šeste flote ponovo se upućuju u jadranske vode, Amerikanci navodno razmišljaju o zahtevu Alije Izetbegovića "da se bombarduju i neutrališu položaji srpske artiljerije oko Sarajeva", američki i francuski piloti vežbaju na poligonima Nevade, NATO je spreman da uđe u vojnu intervenciju u BiH, Nemci šalju svoje ratne brodove, pa čak i Portugal šalje ratni brod, general Mekenzi iz UNPROFOR-a nije za vojnu akciju...

Spirala zategnutosti i pretnji opet se rasteže, bez obzira što je samo pre nekoliko dana izgledalo da će dolazak gospodina Milana Panića otkloniti mogućnost vojne intervencije u BiH. Očito, u pitanju su i druge igre, a ne samo slobodna dostava humanitarne pomoći stanovnicima Sarajeva. U tom svetlu naročito treba sagledati i izjavu britanskog premijera Mejdžora o "imperativu upućivanja međunarodnih posmatrača na Kosovo", pri čemu Mejdžor o Kosovu nije govorio kao o delu Srbije i Jugoslavije.

Bitka za prestiž unutar NATO-a, konkurencija između novostvorenog francusko-nemačkog korpusa i trupa Zapadnoevropske unije, bojazan Vašingtona od jačanja francuske uloge u Evropi i povezivanja Pariza i Bona na vojnoj osnovi - sve to prelama se preko situacije u BiH.

Aerodrom u Sarajevu slobodno prima humanitarne letove, niti jedan avion do sada nije bio ugrožen. Tu činjenicu priznaju i funkcioneri UNPROFOR-a. Srpska strana u BiH najavila je i svoj pristanak za otvaranje i kopnenog humanitarnog koridora, pa je zaista onda pitanje čemu zapadni vojni pritisak i na Srbe u BiH i na Jugoslaviju.

Primedbe "da je bivša JNA ostavila teško oružje Srbima u BiH" moraju se svesti na činjenicu da Srbi u BiH nisu dozvolili JNA da povuče sve teško oružje, jer je JNA ostavila slično naoružanje i u Sloveniji i u Hrvatskoj i pre nego što su te dve države bile međunarodno priznate. Potpuno ignorisanje istine da se u BiH bore Srbi iz te republike, a ne građani Jugoslavije, nešto je što izaziva duboku sumnju u dobronamernost najnovijih poteza Zapada, odnosno SAD.

Da li je žurba u najnovijem pritisku na Srbe u BiH i na Jugoslaviju zapravo rezultat najnovijeg razvoja vojne situacije u BiH gde je probijen koridor sa krajinama, kao i želja da se Milanu Paniću ne pruži nikakva šansa da uspe? Žuri li to Vašington da Parizu pokaže svoju još uvek primetnu vojnu dominaciju u Evropi?

Ameriko, pazi šta radiš: Miroslav Lazanski, dobronameran
PHOTO: Stock
Bilo kako bilo, ako SAD odluče da napadnu srpske vojne ciljeve u BiH biće mnogo poginulih civila i među Srbima, ali i među pripadnicima drugih naroda u BiH. Biće poginulih i američkih pilota, biće i zarobljenih, a upravo tim zarobljenim neka se Bog smiluje kada ih se dočešaju razne vojne i paravojne grupe i grupice. Ako je Amerika odlučila da avijacijom sređuje stvari oko Sarajeva, onda je to potpuno pogrešan korak. U istoriji ratova, sukoba i intervencija nikada ratno vazduhoplovstvo nije samostalno dobijalo ni ratove, niti donosilo mir. Rat u Kuvajtu pokazao je da je kopnena vojska ipak morala da krene u suvozemne operacije da bi se pobedio Irak. Objašnjenje administracije u Vašingtonu "da je reč o mogućnosti ograničene humanitarne operacije" zaslužuje primedbu da su sve dosadašnje američke tragične ratne avanture od 1945. (Koreja i Vijetnam) takođe bile tretirane kao "ograničene akcije" i zapravo i počinjale kao "ograničene". Šta je sve posle bilo, dobro se zna.

Američka avijacija može da pogodi ciljeve srpske artiljerije oko Sarajeva, pri čemu će onda vojnici UNPROFOR-a biti taoci, ali srpska strana može na položaje dovesti i nove snage. Hoće li to značiti i nove napade i hoće li se to onda moći ograničiti samo na Sarajevo? Srpska strana ima i jake vojne formacije i oko Banjaluke, šta će biti u tom prostoru? Misle li vojni stratezi SAD i Francuske da eventualno preseku tek uspostavljeni koridor u Posavini? I ko bi to mogao da izvede? Da li je analitičarima Zapada uopšte jasna motivacija srpske strane u BiH? To je tamo borba za goli život. Neće biti, po svemu sudeći, milosti za strane vojnike koji dođu da intervenišu za račun bilo koje od zaraćenih strana u BiH.

Istovremeno, desantni nosač helikoptera "LPH-2 Ivo Džima" i krstarica "CG-34 Bidl" opet su krenuli u vode Jadrana. Njima treba da se pridruže i pomorske snage Španije i Portugala u okviru Zapadnoevropske unije. Čuveni moreplovci, koji su nekada otkrivali nove kontinente, sada treba da otkriju Bosnu, istinu o Bosni, bez kaučuka, mirođija, ili zlata. Bosna sigurno nije prilika za šampanjac, ali onaj ko se odluči da to proveri moraće da podnese i žrtve... (Miroslav Lazanski)

***

ZABRINUTOST ZA SUDBINU PRAVOSLAVNIH
Predsednik Republike Srpske Krajine Goran Hadžić uputio je danas otvoreno pismo ministru inostranih poslova Ruske federacije Andreju Kozirjevu povodom njegovih novih izjava o srpskom pitanju i Srbiji. U pismu Hadžić je, takođe, ukazao da je "valjda sada nakon proglašenja Herceg-Bosne i ministru Kozirjevu jasno ko osvaja Bosnu i vodi rat u cilju stvaranja hrvatske države, a sklopljeni pakt između Bosne i Hrvatske jasno ukazuje da se radi o hrvatsko-muslimanskoj koaliciji protiv Srba, koji se moraju braniti u svim svojim etničkim prostorima bivših republika Jugoslavije u kojima srpski narod ima konstitutivnu ulogu".

Photomontage: Instruktor
Hadžić je izneo i mišljenje da mere, koje su donete protiv Srbije i Crne Gore zalaganjem SAD i Nemačke, pokazuju da se radi o pripremi terena za slično postupanje prema Rusiji. Hadžić je izrazio i zabrinutost za sudbinu svih pravoslavnih naroda ako ih Rusija zanemari, pitajući se da li je moguće da ministra Kozirjev izjednačava tradicionalno srpsko-rusko prijateljstvo sa zajedničkim neprijateljima iz oba rata, posebno među Hrvatima i Muslimanima.

***

SVEDOČENJE KIDNAPOVANOG INŽENJERA
Tukli su me kao izdajnika i stranog plaćenika, a pustili uz oslovljavanje sa "Jovo, brate" zato što sam se "dobro držao" - pričao je juče na konferenciji za štampu u Udruženju književnika Srbije u Francuskoj 7, Jovan Mandić, elektroinženjer iz Beograda.

Ovaj čovek (poznat je po tome što je obezbeđivao struju za razglas na svim dosadašnjim protestnim okupljanjima u glavnom gradu), po sopstvenom svedočenju, kidnapovan je u prošlu sredu izjutra oko 3 časa, a pušten dvadeset sati kasnije.

- Za mnom je u lift zgrade u kojoj stanujem ušao čovek sa pištoljem, stavio mi cev u usta i izveo napolje - priča Mandić sa vidljivim podlivima krvi ispod očiju. Kaže da su mu napolju prišli još neki ljudi, odmah tu ga tukli, vezali i zatim u prtljažniku automobila odvezli u nekakav magacin.

- Govorili su mi da su došli iz Krajine da srede Beograd koji je prodao Srbe i uz batine tražili da kažem koliko me plaćaju za ono što radim - rekao je Mandić. On je apelovao da mu Zoran Sokolović, ministar unutrašnjih poslova Srbije, Dobrica Ćosić, predsednik SRJ i Milan Panić, garantuju bezbednost porodice. Nepoznati kidnaperi su Mandiću, naime, rekli da su sada na meti njegova deca. (Đ. M.)

***

POMOĆ STIŽE IAKO SE PUCA
Prozorska stakla na kućama u Sarajevu odavno su porazbijana od silnih eksplozija od kojih i dalje neprestano podrhtavaju sarajevska zdanja. Kuće se najviše tresu na Trgu Pere Kosorića i u Dobrinji. Nije lako živeti ni u jednom drugom delu Sarajeva. Samo u jednom neboderu, kod Skenderije, poginulo je u svojim stanovima pet ljudi. Juče ujutro verovatno prvi put pucano je na gradski autobus koji kruži gradom. Navodno bilo je smrtno stradalih i ranjenih putnika, a to su uglavnom ljudi koji moraju da izlaze i idu po gradu zbog radne obaveze. Paljba je zasula autobus kod Ekonomske škole.

Sarajlijama je, kažu, konačno "donio avion" pomoć. Zbog depresije u koju su zapali mrzovoljno pričaju o paštetama, mesnom naresku i dr, ali svesni su - pomoć je pomoć, ne može se birati. Paketima drugi prilično su zadovoljni, nabrajaju da su u njima našli po dva kilograma deterdženta, pet sapuna, pet litara ulja, kilogram sira, šest puta po pola kilograma mesa i na isti način po tri kilograma ribe. Ukupno, 17 kilograma u paketu.

Oko, raspodele pomoći, naravno, ima dosta primedbi, ali Sarajlije se teše tako što priznaju da nisu umeli da podele ni "bogatstvo socijalizma", bilo je puno nepravde i to se i sada nastavlja u ratnom bezvlašću. Još jedna besana i teška noć u Sarajevu zabeležena je u izveštaju Tanjuga. Svuda su odjekivali pucnji i detonacije. Paljba se čula i tokom prepodneva, ali i dalje je najžešće noću.

Sarajlije su očajne, kažu: "Puno fine raje je poginulo..."

PHOTO: James Mason
Hrvatske snage okupirale su, naglašava se u noti upućenoj posmatračkoj misiji EZ od Komande Hercegovačkog korpusa - četvrtinu trebinjske opštine. Javlja se da su i na području Mostara nastavljene borbe, obnovljene pre dva dana. Podveležje je, prema srpskim izvorima, prešlo u ruke hercegovačkog korpusa. Ne gase se ni ratna žarišta po celoj BiH, i sve više se javlja o novim ratnim strahotama. Novih pet leševa sinoć je izvađeno iz Miljacke, u Rajlovcu kod Sarajeva, javlja SRNA. Na istom mestu, prekjuče je iz reke izvađeno 14 leševa.

Iz Bosanskog Grahova, ovog puta, oglasio se dopisnik "Politike" Dušan Kecman. On prenosi izjavu potpukovnika Vojske Srpske Republike BiH, komandanta jedinica u Bosanskom Grahovu Gojka Ivetića. Položaji srpske vojske su na graničnom području, na liniji sever-jug, od Čelebića do Rujana, kako je to narod prema prirodnim i etničkim granicama odredio i gde su već međaši Srpske Republike BiH, kazao je Ivetić. (M. D.)

***

RUGOVA POZVAO POSMATRAČE UN I KEBS NA KOSMET (Priština, 10. jula):
Sve ono što rade Šiptari na Kosmetu demokratski je čin uz eventualne manje ekscese, a napori da se suzbije terorizam su "represija nad Šiptarima", najkraća je poruka koju je sa današnje konferencije za štampu javnosti uputio lider DSK Ibrahim Rugova. On je naime, ekscesom nazvao i ubistvo milicionera u Srbici a potragu za ubicom "represijom", jasno dajući do znanja da mu smeta, ne samo prisustvo milicije na Kosmetu, već i svih onih koji nisu Šiptari, a posebno Srba.

Da se upoznaju sa njegovim konceptom "demokratije" on je i danas pozvao Ujedinjene nacije i KEBS da u južnoj pokrajini Srbije instaliraju centre i sve to posmatraju. Poručio im je i da je jedino, i ujedno najprihvatljivije rešenje, da se prizna "republika Kosovo" i nezavisnost te imaginarne šiptarske države.

Današnju konferenciju za štampu "osvežio" je i Draško Ređep, koji se iznenada pojavio i ne objašnjavajući u kom svojstvu je došao. Novinarima oko sebe samo je kazao da je došao po dogovoru sa Rugovom da mu postavi jedno pitanje. Svoje izlaganje počeo je izvinjenjem što govori na srpskom jeziku "iako je njegov šiptarski bolji od onoga što govori Halit Trnavci". Ređep je naime, pitao Rugovu da li se on seća "genocidnog govora Dobrice Ćosića protiv Albanaca 1968. godine", na šta je Rugova potvrdno odgovorio dodavši da je "Dobrica Ćosić svoju političku karijeru započeo na šovinističkoj platformi".

Photomontage: Snowman
Potom je Rugova upozorio i zamolio Srbe da ne "provociraju" Šiptare, iako ničim konkretnim nije mogao da potkrepi ovo svoje "upozorenje". Zamoljen da prokomentariše zašto Albanci u novom talasu žele da napuste ovu zemlju, iako se u njoj promenio režim, on je kazao da treba još vremena da se potpuno stabilizuje situacija, mada je, po njemu, prisutan taj trend jer "svakodnevno u Albaniji stiže pomoć i novi krediti". (M. Vujović)

***

VRATITI ADI CIGANLIJI STARO IME
U Kraljevini Jugoslaviji i u toku nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu sadašnja Ada Ciganlija (ostrvce na Savi kod Bdeograda, na Čukarici) zvala se Srpska ada. Iz Vodiča kroz Beograd, izdanje Odseka za štampu Izvršnog narodnog odbora grada Beograda, septembra 1946. godine, se vidi da je ovo ostrvce preimenovano i dobilo ime: Ada Ciganlija.

Ovo preimenovanje učinila je tadašnja nova, komunistička vlast - zašto to ona zna. Ista ta vlast polako je izbrisala ime Ciganin i uvela Rom, pa bi, ako sam u pravu, ada trebalo da se zove: Ada romska, ili Romska ada. Predlažem Beograđanima i nadležnim organima da ostrvcetu vratimo izvorni naziv i ime - Srpska ada.

Sada je sezona odmora i razonode na ovom lepom beogradskom jezeru i izletištu, čije se ime često izgovara, pa je zgodna prilika da ga "oslovljavamo" onako kako su mu pravi i prvi kumovi dali ime. (Milovan Radisavljević, Žarkovo)

*Nastavak u utorak 16. novembra

star
Oceni
3.15
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi