Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (4)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (65)

Karadžić: Sarajevo treba podeliti kao Berlin

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 8. jula 1992. godine

ŠTA SE DOGODILO SA MIRKOM JOVIĆEM
Srpska narodna obnova jedna je od malobrojnih vanparlamentarnih stranaka koja je uspela da posle decembarskih izbora 1990. godine izbegne sudbinu onih koji su ostali pred vratima Narodne skupštine - utapanje u moru razočaranih političkih marginalaca koji, ne shvatajući šta se dešava, svoj život održavaju na jednoličnim saopštenjima frontalno braneći ili napadajući režim. Zasluga za ostajanje SNO u krugu relevantnih političkih partija pripada njenom lideru Mirku Joviću.

Put ovog mladog novopazovačkog "svaštara" (železničar, košarkaš, gastarbajter, ugostitelj) u visoko društvo stranačkih prvaka nije bio jednostavan. Fenomen Mirko Jović na višestranačkoj sceni Srbije sve više zaokuplja pažnju analitičara ovdašnjeg pluralističkog političkog prostora. Pa i javnosti, koja ne može a da ne primeti da jednostavno sročeni i pragmatični predlozi ne moraju uvek da nose pečat neprikosnovenih arbitara iz redova Francuske 7, SANU i Beogradskog univerziteta. Lider SNO, naime, polako postaje zaštitni znak jedne zdrave nacionalno-monarhističke struje, uvek spremne, u interesu Srbije, na dogovor i sa vlastima i sa opozicijom.

Opreznost, međutim, nije na odmet kada je u pitanju politički razvoj ovog stručnjaka za "gerila marketing" kako su o njemu govorili posle TV-dvoboja sa političkim protivnicima. Jer, još je onih koji se dobro sećaju Jovićeve do zuba naoružane pratnje u susretima sa novinarima. Pamte se i njegove terorističke pretnje ambasadama Hrvatske i Bosne i Hercegovine, roditelji ne zaboravljaju ni njegovu "rasno čistu" ideju da kroz podmladak SNO "Bele orlove" izgrađuje nacionalni ponos i diže borbeni moral njihovoj deci - a sve pod firmom "Sve za Srpstvo, Srpstvo ni za šta".

Mnogi su danas u nedoumici kada se poduhvate analize svih Jovićevih metamorfoza. Da li su to bile stranputice prvog čoveka SNO kojih se odrekao u propagiranju uvek konstantne nacionalne opcije (velika Srbija, oživljavanje tradicionalnih patriotskih vrednosti, privatizacija bez stranog kapitala i povratak dinastije Karađorđević) ili tek taktički potez kako bi se zabašurile stvarne namere?

Dok ga jedni olako trpaju u isti koš sa Vojislavom Šešeljem i njegovom Srpskom radikalnom strankom, drugi ističu da se odlepio od te netolerantne i tvrde varijante "nacionalnog spasenja" i približno Demokratskoj stranci sa čijim čelnicima ima česte kontakte.

Omiljeni opozicionar državotvorne "Politike": Mirko Jović, bez kokarde
Photo: youtube.com
Politički zanat Jović je učio u kolevci nacionalno najradikalnije srpske opozicije, pročetnički obojenom društvu "Sava" koje je pred svoj raspad (Božić 1990. godine) okupljalo i danas zvučna imena kao što su Vuk Drašković, dr Vojislav Šešelj, Veljko Guberina... Vođa Srpske narodne obnove je od bukača po mitinzima, gde su četničke šubare i kokarde bile obavezni rekviziti, izrastao za dve godine u opozicionog političara koji u delikatnim trenucima ume da pokaže više političkog sluha, od predstavnika velikih stranaka.

Najviši stepen konstruktivnosti, primetili su mnogi, Jović je iskazao uoči saveznih izbora. Na međustranačkom dogovoru, sazvanom na predlog socijalista na kojem niko nije hteo da izađe iz svog rova, predsednik SNO je predložio da svi izađu na izbore, ali pod uslovom da socijalisti obećaju raspisivanje novih, normalnih, za šest meseci. Tada to niko nije ozbiljno shvatio.

Odsustvo Srpske narodne odbrane sa Vidovdanskog sabora Jović je obrazložio činjenicom da se radi o neozbiljno pripremljenom skupu koji je u raskoraku između svojih tvrdo postavljenih zahteva i onoga što se realno može postići. Sadašnju vlast moguće je smeniti, kaže Jović, samo na izborima.

Politički realizam u sadašnjim iskazima Mirka Jovića, za razliku od prvobitnog radikalizma, može biti posledica nove taktike, ali i odraz političke zrelosti. Bez obzira šta je, činjenica je da nailazi na odobravanje. (Milenko Pešić)

***

MNOGO PRIMIRJA, NIMALO MIRA
Duhovita opaska, koja se prepričavala na sve strane, početkom prošle godine, da u ovoj zemlji neće biti građanskog rata jer je ova zemlja seljačka, nije se, nažalost ostvarila. Surova stvarnost ju je brutalno demantovala - građanski rat je buknuo sredinom 1991. godine u, sada već bivšoj, Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.

Čak ni pedantni hroničari ovdašnjih zbivanja ne mogu se složiti oko datuma zvaničnog početka građanskog rata. Doduše, zvanične objave nije ni bilo. Ratni plamen se potpirivao na više mesta i u više navrata. Po mnogima, "carinski rat" u Sloveniji je nezvanična promocija i uvertira oružanih sukoba koji i danas traje. Zbog toga rečenica objavljena na naslovnoj stranici "Politike" 27. juna 1991. godine, možda tek sada, otkriva svoju "težinu".

- Današnji dan u Republici Sloveniji možda je označio početak građanskog rata između nekih sastava Teritorijalne odbrane ove republike i JNA.

I zaista, slutnje su se obistinile. Tog istog 27. juna, dan posle proglašenja slovenačke nezavisnosti, počele su borbe, najpre oko graničnih prelaza, a potpom i oko svih vojnih objekata u Sloveniji. Sada već "čuvena" naredba SIV da vojnici s ćorcima u puškama krenu ka državnoj granici naplaćena je krvavim dankom devetnaestogodišnjaka. Javnost je bila zbunjena i zgranuta, baš kao i vodeći ljudi u Generalštabu.

U akciju su stupili i avioni. Pokušan je desant na prelaze. Borbe su vođene oko slovenačkih aerodroma. Međutim, kolone vojnih vozila su na sve strane napadane i zaustavljane. Za nekoliko dana, efekti rata su bili poznati. Majke mladih vojnika su pošle da obiđu svoju decu u slovenačkim kasarnama. Situacija je bila više haotična, nego ratna.

Posle Slovenije, javnost se pribojavala da će i u Hrvatskoj biti slično. Bilo je mnogo gore i tragičnije. Ranija zbivanja u ovoj republici su pokazivala da su se stekli svi "uslovi" za rat: noćne pucnjeve u Krajini, barikade i miniranja, napadi na kasarne i druge vojne objekte, provokacije i bombaški napadi. Bez ikakve šale, 1. aprila izbila je tuča između redarstvenika i naroda u Borovu Selu. Dan kasnije, svi prilazi ovom selu bili su blokirani. Uhapšeni su Goran Hadžić i Bora Savić. Sedam dana kasnije, između Dalja i Borova Sela, zabeležena je pucnjava. Drugog maja, jedinice JNA su ušle u selo Potkonje u Kninskoj krajini. Slično je bilo i u zapadnoj Slavoniji. U Pakracu, tokom aprila, zabeleženo je 15 eksplozija.

Photo: Stock
Domaća, a i inostrana javnost, bila je zatečena 7. maja 1991. godine slikama davljenja vojnika na transporteru u Splitu. U proleće i početkom leta novine su bile prepune izveštaja o sličnim incidentima u Hrvatskoj. Ipak, onaj najveći desio se u Borovu Sleu 2. maja kada su pripadnici MUP-a Hrvatske napali ovo srpsko naselje. Tom prilikom, saopšteno je tada, ubijeno je 15, a ranjeno 20 ljudi.

Slovenački rat je samo pospešio i ohrabrio ratnike u Hrvatskoj. Početkom jula, napadnuta je Tenja, a 22. jula i Mirkovci. Ratni vihor se širio na sve strane. Novinski naslovin 24. jula o tome najbolje svedoče:

- Sukobi i oko Siska. U rejonu Novih Čakovaca otvorena vatra na avione RV. Snage MUP-a Hrvatske ponovo napale pripadnike JNA kod mosta "25. maj". Dvojica gardista poginula u Palači...

U građanskom ratu i most na reci Uni ima svoje mesto. Na njemu je 18. jula 1991. godine obavljena prva posleratna razmena zarobljenika. Početkom avgusta, prilikom napada na srpsko selo Dalj poginulo je više od 80 "mupovaca". Međutim, u tim trenucima još se nije otvoreno govorilo o nekakvom opštem ratu. Najjači argument, i pored žrtava i ogromnih razaranja gradova, bilo je "tampon" ponašanje JNA. Pripadnici Armije su se držali po strani, a išli su na mesta sukoba poput vatrogasaca sa namerom da razdvoje zaraćene strane. Ipak, ubrzo, hrvatske snage počele su otvorene napade na vojsku. To je dalo novi zamah ratnim sukobima.

Pored borbi u Kninskoj krajini, Istočnoj Slavoniji i Baranji, planulo je i u zapadnoj Slavoniji. Otvoren je okučanski front. Ratovalo se i na Baniji i Kordunu. U drugim delovima Hrvatske, pre svega Zagrebu, Varaždinu i Dalamciji opkoljene su kasarne. Svakako jedno od obeležja građanskog rata u Jugoslaviji su primirja. Ako svaki rat ima svoju prepoznatljivu crtu onda je ona za ovaj - potpisivanje primirja. Toliko ih je bilo da danas teško ko može da se priseti gde su i ko ih je sve potpisivao. Uglavnom, nijedno primirje nije ispoštovano.

Početkom jeseni, otvoren je još jedan front - dubrovački. Tako da je tokom oktobra, linija sukoba bila od Dubrovnika preko Knina do Vukovara. Jadranske luke su bile blokirane u nekoliko navrata, ali su blokade probijane novim primirjima. Kraj godine je obeležen golgotom srpskog naroda iz Zapadne Slavonije. U decembru nije bilo većih operacija. Uglavnom se održavala linija fronta. Trećeg januara ove godine u Sarajevu je potpisano 16. po redu primirje. Potpisali su ga Andrija Rašeta i Gojko Šušak u prisustvu Sajrusa Vensa. Posle toga, borbe su osetno splasnule, naročito po međunarodnom priznanju Hrvatske 15. januara.

Photo: Stock
Počele su pripreme za raspoređivanje mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u krajinama. Ali kraj ovog rata je, nažalost, bila samo jedna etapa. Počele su čarke i sukobi u centralnoj republici Bosni i Hercegovini. Dugo se održavao kakav-takav mir u ovoj republici i pored toga što su granate padale po Bosanskoj Gradiški i drugim pograničnim mestima.

"Krvava svadba" na Baščaršiji 1. marta je podigla međunacionalne tenzije do ratne psihoze. Ubistvo Nikole Gardovića i spaljivanje srpske zastave u centru Sarajeva postaklo je mnoge da zaključe da tragedija Bosne počinje atentatima. U Sarajevu su osvanule barikade, zaustavljen je gradski prevoz, škole i druge ustanove su zatvorene.

Mesec dana kasnije, sukob je izbio na sevroistoku BiH, u Bijeljini. Posle dva-tri dana uličnih borbi, izgledalo je da se situacija smiruje i da ratni požar neće zahvatiti celu Republiku. Ipak, kao po nekom prokletstvu, 6. aprila na Dan oslobođenja Sarajeva, stigla je depeša o Međunarodnom priznanju Bosne i Hercegovine. To je bila kap koja je prelila čašu. Hiljade ljudi, naivno verujući da može da spreči rat izašlo je na ulice Sarajeva. Međutim, bilo je kasno. Pojavili su se snajperisti, pucnjava, detonacije, napadane su kasarne. Situacija jen izmakla kontroli i... rat je počeo.

Pojavio se i Murat Šabanović, napadnuta je kasarna u Čapljini, sukob se širio u Posavini, dolinom Drine, Kupres je krvario od zločina nad civilnim srpskim stanovništvom. Oglasila se artiljerija...

Hrvatska je dovlačila svoje trupe na sever Bosne i u Zapadnu Hercegovinu. Jedinice JNA su ponovo, kao i u Hrvatskoj, pokušale da ostanu po strani, ali napadi su bili sve jači i organizovaniji. Tokom maja, odlukom Vrhovne komande vojska se povukla iz BiH, ali to je samo podstaklo još veće međusobne sukobe tri naroda u centralnoj republici. Borbe se na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine vode i danas i niko se ne usuđuje da prognozira kada će se puške odložiti u soške i kada će mir smeniti rat. (Nikola Trklja)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 9. jula 1992. godine

VLADA I CRKVA ZA ZAJEDNIČKI MIR
Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle juče je primio kandidata za predsednika nove jugoslovenske vlade Milana Panića. Susret između patrijarha i Panića trajao je nešto više od jednog časa i obavljen je iza zatvorenih vrata.

Po ulasku u Patrijaršiju, na početku razgovora, Milan Panić je izrazio zahvalnost poglavaru Srpske pravoslavne crkve na prijemu.
- Hoću da znate da bez vaše saglasnosti i podrške ne bih bio ovde. Jedan od mojih uslova da se vratim u zemlju i prihvatim se ovog odgovornog posla bio je i vaš blagoslov. Bez moralne podrške nema života jer to ništa ne znači. Zbog toga, dok sam ja tu i dok budem premijer biće i apsolutna sloboda veroispovesti i verskog života, rekao je Milan Panić.

Ništa bez blagoslova: Milan Panić, pravoslavac
Photo: blic.rs
Patrijarh Pavle dočekao je kandidata za predsednika savezne vlade rečima: "Dobro došao u ovaj dom, u kome su dobrodošli svi ljudi dobre volje". Posle razgovora, na izlasku iz Patrijaršije, Milan Panić je dao kraću izjavu novinarima o tome kako je protekao susret sa patrijarhom.
- Osnovna tema razgovora bio je, u stvari, dogovor kako da naša vlada i crkva zajednički rade na uspostavljanju mira. Znam da je naša crkva za mir. Zamolio sam gospodina Pavla da mi pomogne da zajedno uvedemo mir, red i dostojanstvo u Srbiju i Jugoslaviju, ali ne samo tu, nego i drugde, izjavio je Panić.

Zamoljen da iznese svoje prve utiske o poglavaru Srpske pravoslavne crkve, Milan Panić je rekao da se nada da će svet čuti ono što patrijarh govori i za šta se zalaže.
- Problem je u tome da se to što patrijarh Pavle govori ne čuje u svetu. Nadam se da će se za to, uz pomoć vas novinara, promeniti i da će se u svetu pa i Americi čuti i ovo o čemu sada razgovaramo. Naš patrijarh je za mir. On je to pokazao više puta. Izrazio je spremnost da razgovara i sa predstavnicima drugih verskih zajednica, ali njegovi pozivi su ostali bezuspešni. A to svet treba da zna, rekao je na kraju Milan Panić (N. Trklja)

"Prva poseta mandatara jugoslovenske vlade gospodina Milana Panića patrijarhu srpskom gospodinu Pavlu protekla je u atmosferi otvorenosti i iskrenosti što se ima zahvaliti, u prvom redu, ličnim kvalitetima dvojice sabesednika - kaže se u saopštenju za javnost Srpske patrijaršije povodom jučerašnjeg susreta Milana Panića i patrijarha Pavla. Dodaje se da je tome "doprinela i činjenica da je gospodin Panić pravoslavni hrišćanin, član Srpske pravoslavne crkve a ujedno i ubeđeni pobornik kako demokratskih načela tako i moralne odgovornosti u javnom životu".

U saopštenju se ukazuje da je Panić srdačno zahvalio Njegovoj svetosti za ukazano poverenje i pozitivno mišljenje prilikom donošenja njegove odluke da se angažuje za mir i dobro naroda na prostoru današnje i bivše Jugoslavije. "Patrijarh srpski gospodin Pavle je ukazao na zalaganje Srpske pravoslavne crkve i svoja u svojstvu njenog poglavara za bezuslovni mir među unesrećenim narodima našeg zajedničkog životnog prostora i za trajno, na punoj istini i na Božijoj i ljudskoj pravdi, utemeljeno razrešenje tragičnog i krvavog međunacionalnog konflikta u Hrvatskoj i u Krajini, a posebno u Bosni i Hercegovini. Sa ovim stavom potpuno se saglasio i gospodin Panić".

U saopštenju se dodaje da je Panić zatim "jezgrovito, biranim rečima izložio svoje hrišćansko i demokratsko 'vjeruju', sa osobitim naglaskom na što skorijem vaspostavljanju mira, na vraćanju mesta i ugleda srpskom narodu u okvirima međunrodne zajednice i na uvođenje pune demokratije u sve pore državne uprave i javnog života a slobodne tržišne ekonomije u oblasti privređivanja, što sve zajedno treba da doprinese duhovnom i materijalnom prosperitetu srpskog naroda i drugih naroda koji će s njim živeti i ubuduće, bilo kao sugrađani u istoj državi, bilo kao susedi".

"Oba sagovornika su se saglasila da bez slobode vere i slobode savesti nema istinski demokratskog i humanog društvenog poretka kao što ni bez obnove etičkih vrednosti, bez demokratije i bez punih političkih sloboda nema izlaza iz sveobuhvatne krize koju je za sobom ostavio totalitarni model organizovanja države, zasnovan na duhovnom i fizičkom nasilju i na ideološkom utopizmu".

Mirotvorci: Pavle, Radovan, Ratko
Photo: www.pogledi.rs
Na kraju saopštenja se kaže da je dogovoreno da se susreti i razmena mišljenja "o svim egzistencijalnim pitanjima našeg naroda i čitavog današnjeg čovečanstva održavaju i dalje, u službi opšteg dobra, Božije pravde i istine i autentične čovečnosti."

Prilikom susreta u Patrijarškom dvoru u Beogradu, u pratnji Panića bio je njegov specijalni savetnik Teodor Olić. Prijemu su prisustvovali i njihova preosveštenstva episkop bački Irinej i australijsko-novozelandski Luka kao i še Kabineta Njegove svetosti patrijarha protođakon gospodin Momir Lečić.

***

TREBINJE POLURAZRUŠENO
Dva putovanja zaokupljaju pažnju Sarajlija: odlazak predsednika Predsedništva BiH Alije Izetbegovića u Helsinki na zasedanje KEBS-a gde treba da se sastane sa predsednikom SAD Džordžom Bušom i, s nešto manje zainteresovanosti, boravak člana predsedništva BiH dr Nenada Kecmanovića u Beogradu. Ponajviše, ipak, Sarajlije interesuje šta će biti s njima, da li je mir na pomolu i, u ovom trenutku, što je najpreče: hrana. Humanitarna pomoć stalno, javlja se, stiže na sarajevski aerodrom, ali ne i do Sarajlija...

Sarajevo je imalo još jednu besanu noć jer su u gotovo celom gradu, kako javlja Tanjug, posebno u rubnim područjima, vođene pešadijske borbe. Tragične vesti sve više se probijaju iz Hercegovine. Posle informacije o porušenom Mostaru, sada se saznaje o stradanju još jednog lepog starog grada, Trebinje je, javlja S. Terzić, sada polurazrušen grad. Razrušena je benziska pumpa, hladnjača, fabrika "Novoteks", salon nameštaja "Šipad", osnovna škola, dečiji vrtić na Policama, zatim stari deo grada i kasarna koja je bila posebna meta hrvatske artiljerije.

Srušen je u Trebinju i deo bolnice, tako da se sada koristi samo jedno krilo za prihvat ranjenika, koji se, zbog toga što nema uslova, posle pružanja prve pomoći odmah odvoze dalje, u nikšićku ili podgoričku bolnicu. Tanjug izveštava da srpske snage ponovo kontrolišu predajnik na Veležu nadomak Mostara. Sukoba je juče i predhodne noći bilo duže celog hercegovačkog fronta.

Na hercegovačkom ratištu, javlja Tanjug, više od 15 dana traje žestoka ofanziva hrvatskih snaga koje su prešle na levu obalu Neretve i napredovale u dubinu teritorije istočne Hercegovine. Stižu i novi podaci o ponovljenoj tragediji Srba u selima oko Čapljine, Prebilovaca, Klepaca i Tasovčića.

Rat ne jenjava, sve je više informacija o poginulim i ranjenim. U okršaju na Veležu, na primer, kako je saopštila Komanda vojske Srpske Republike BiH, poginulo je 36 pripadnika hrvatskih snaga. Hrvatske snage se povlače prema Mostaru, ostavljajući za sobom tehniku, mrtve i ranjene.

Komanda vojske Srpske Republike BiH navodi da su kod zarobljenih protivničkih vojnika pronađena dokumanta koja potvrđuju da pripadaju regularnim jedinica vojske Republike Hrvatske.

SRNA izveštava o napadima "zelenih beretki" sa Igmana. Granate dolaze iz Hrvatske - javlja iz Dervente B. Teofilović Hrvatsko-muslimanske snage iz svojih uporišta u Tešnju i Maglaju neprestano bombarduju srpska sela. Iz Maglaja, iz tamošnjih preduzeća, pripadnici TO BiH odvoze, javlja B. Teofilović, robu i mašine - u Split.

Dopisnik "Politike" D. Kecman takođe se javio iz Dervente, odakle javlja o rasulu hrvatske vojske. Odbuijen je pokušaj protivnapada prema Derventi, a utvrđenja hrvatske vojske u Posavini padaju jedno za drugim. Juče, tokom prepodneva, oslobođeno je jako utvrđenje u selu Kulina. Odatle su se spojile srpske snage modričkog i derventskog ratišta, javlja D. Kecman. Deo koridora prema Semberiji proširen je do Odžaka, što daje, kako primećuje novinar "Politike", novu sigurnost uspostavljanju saobraćaja između krajina i SR Jugoslavije.

PHOTO: Stock
Zapovednik južnog bojišta Hrvatske general Zbora Janko Bobetko održao je u Dubrovniku konferenciju za novinare o čemu je Hrvastki radio emitovao širi izveštaj, a za "Politiku" delove prenela Silvija Terzić.

Na pitanje da li Dubrovnik može biti ugrožen general Bobetko je odgovorio da se takva mogućnost ne može isključiti... General Zbora je, pored ostalog, novinarima rekao da "Hrvatska insistira na poštivanju mirovnog plana UN..."

lja da su jedinice istočnobosanskog korpusa Srpske vojske, posle višednevnih borbi, ušle u naselje Suljagića sokak koje je bilo pretvoreno u pravu tvrđavu. Uz tu vest B. Lomović dodaje da je primetno kako je sve manje hosovaca u prvim muslimanskim borbenim redovima. Oni se planski povlače dublje u hrvatska sela, nadajući se brzoj podeli za pregovaračkim stolom, a ostavljajući dojučerašnje saborce "zelen beretke", Izetbegovićeve "ljiljane". (M. D.)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 10. jula 1992. godine

Karadžić: REŠENJE JE PODELA NA NEZAVISNE TERITORIJE (Tokio, 9 jula):
"Kad hvatate zmiju otrovnicu, ne hvatate je za rep, jer može da ujede. Nju treba zgrabiti za glavu", rekao je u intervjuu japanskom listu "Jomiuri šinbun" lider bosanskih Srba Radovan Karadžić. On je tim rečima objasnio japanskom novinaru neophodnost održavanja stalnog srpskog obruča oko Sarajeva. "Ako bi otišli iz Sarajeva, Muslimani Alije Izetbegovića bi mogli neometano da dobiju pomoć u ljudstvu i oružju iz inostranstva i time bi sudbina Srba u Bosni bila zapečaćena".

Govoreći novnaru Hiroakiju Namicuu praktično prvom japanskom izveštaču koji je video bosanski problem sa srpske strane, Radovan Karadžić je rekao da je jedino rešenje bosanskog problema podela na nezavisne teritorije tri naroda, o čijim bi se vezama razgovaralo tokom pregovora. "Sarajevo bi takođe trebalo podeliti, možda kao ranije Berlin", dodao je Karadžić.

Karadžić je rekao da pravo na samoopredeljenje u Bosni mora ravnomerno da se primeni i ocenio normalnom primenom prava Hrvata kod stvaranja Herceg-Bosne. Vođ bosanskih Srba pokazao je dobru volju da posle prestanka neprijateljstava deo bosanske teritorije, koju trenutno kontrolišu Srbi, uz pregovore, preda Muslimanima. On je objasnio da Srbi sada kontrolišu 65 procenatat teritorije Bosne, ali da bi se zadovoljili sa 55 odsto, otprilike oko trideset hiljada kvadratnih kilometara teritorije na kojoj su Srbi u većini.

PHOTO: Stock
Radovan Karadžić je rekao da se srpske snage u Bosni sastoje od vojnika bivše JNA koji su tu rođeni, i od civila koji su se samoorganizovali i bore se na svojoj zemlji za odbranu svojih kuća i porodica. On je rekao da će srpska strana omogućiti svakom Muslimanu koji to želi da izađe iz opsednutog Sarajeva, ali je takođe izrazio zabrinutost za oko 30 hiljada Srba u tom gradu, gde ih, kako je rekao, nekontrolisano muče i ubijaju.

Karadžić je rekao da su Srbi u Bosni proglasili svoju republiku, da su oformili sopstvenu novinsku agenciju, radio i televiziju i da će uskoro odštampati sopstveni novac. "To sve daje Srpskoj Republici Bosni obeležja suverene države", rekao je Radovan Karadžić, naglasivši da bi Srbi, u slučaju strane vojne intervencije i napada na Srbe, u Bosni borili do poslednjeg čoveka.

***

PAKLENA NOĆ U SARAJEVU
Sarajlije su, u poslednje vreme sve opreznije, kao da govore u šiframa ili kao da su premašili Engleze, ne samo u hladnokrvnosti. Govore, najradije, o tome kako je sijalo sunce, pa se onda naoblačilo i počela kiša da pada. U stvari, kiša stalno pada, kažu. Pri tom, prekidaju razgovor... "Eno, opet eksplozija"... Tako je stalno, bez pucnjave ne može.

I prošla noć, kako je izvestio Tanjug, bila je paklena. Nešto pre ponoći zaraćene strane su u gotovo celom gradu otvorile jaku pucnjavu iz pešadijskog naoružanja. Odjekivale su detonacije granata. Žestoke pešadijske borbe pred zoru su se smanjivale, a ujutro je bilo relativno mirno. Ali, ponovo je otpočelo sa žešćim eksplozijama.

PHOTO: Stock
Pravo umeće i sreća je proći ulicom i izbeći snajperski metak. Hranu je nemoguće naći. Preživeli, isterani iz jednog dela grada, preseljavaju se u druge odakle moraju da se iseljavaju dojučerašnji stanari. Haos i bezvlašće teško može i da se opiše. Tek poneka čitulja, kao na primer povodom smrti sarajevskog profesora, vajara Alije Kučukalića, koju su objavili u "Politici" njegovi beogradski studenti, prijatelji, posvedoči o surovosti rata.

Sa zaraćenih strana dolaze protivurečne priče o stradanju stanovništva, zatočenjima, mučenju u podrumima zgrada, tunelima, podzemnim hodnicima ispod stadiona, gde se stvaraju logori. N. Žugić javlja o strahotama u logoru u Visokom, kod Sarajeva. Tomislav Šipovac javlja o tome da ratno veće svakodnevno izriče smrtne kazne viđenijim Srbima.

Odluka da se na smrt osude svi članovi Glavnog odbora Srpske demokratske stranke, svi članoci Izvršnog odbora i Političkog saveta stranke, bez presedana je u svetskoj istoriji ratovanja i prava, piše Šipovac koji navodi da u vođstvu Srpske demokratske stranke, posebno u Političkom savetu, ima veći broj poznatih srpskih akademika. (M. D.)


* Nastavak u petak 12. novembra

star
Oceni
3.46
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi