Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (2)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (64)

Posle tenkova dolaze buldožeri

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
PHOTO: www.jutarnji.hr

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 6. jula 1992. godine

PRESUDNA BITKA ČITAVOG RATA (Zagreb, 5. jula):
Mišljenje koje je pre desetak dana izrekao autorskim tekstom u "Globusu" Zdravko Tomac, donedavni potpredsednik hrvatske vlade, da će bitka za bosansku Posavinu verovatno biti presudna bitka hrvatsko-srpskog rata (dakle, bez obzira što se odvija na bosansko-herecegovačkoj teritoriji) nailazi, izgleda, na sve više pristalica u Hrvatskoj.

Tomac je, da podsetimo, napisao sledeće: "Ostanu li Srbi bez koridora sa Srbijom, morat će kapitulirati, dok bi se njihovom uspostavom tog koridora Hrvatska mogla naći u smrtnoj opasnosti". Pri tom nije mislio samo na Srbe u Bosanskoj krajini nego i na Srbe koji žive na područjima zapadne Slavonije, Banije, Korduna, Like i južne Dalmacije. Nekoliko dana kasnije nešto je ublažilo ove apokaliptične ocene bosanskoposavskih ratnih zbivanja izjavom za Hrvatsku televiziju. Tada je upotrebio nešto blažu sintagmu: "Uspostave li Srbi koridor između Srbije i svojih krajina, Hrvatska bi mogla biti izložena trajnoj nestabilnosti".

Ovde valja reći da je među njegovim pristalicama, u konkretnom slučaju, najmanje onih među poslenicima hrvatske zvanične politike. Jednim delom verovatno zbog toga da bi amortizovali utiske o hrvatskom vojnom uplitanju u bosansko-hercegovačka ratna zbivanja. Ali, s druge strane, izgleda i zbog toga što se plaše da će kulminacija bosansko-hercegovačkog ratnog sukoba imati direktnog uticaja na rezultate izbora koji su u Hrvatskoj zakazani za 2. avgust.

Tako, Tomčeva razmišljanja, makar za sada, prate uglavnom pojedini intelektualci iz njegovog profesorskog kruga. Tu je, recimo, Mirjana Kasapović koja (opet u "Globusu") u svojim analizama ide i mnogo dalje - sve do bosansko-hercegovačkih ratnih reperkusija čiji bismo politički finale mogli pronaći među postojećim prioritetima srpsko-muslimanskih razgovora "na štetu hrvatske strane". Tako su, naime, hrvatski politički krugovi reagovali na propalu (ovde neki postavljaju pitanje - da li i definitivno propalu?) inicijativu Adila Zulfikarpašića.

Na tom nivou razmišljanja jesu i neke korelacije sa prof. Radovanom Pavićem čije su se geopolitičke prognoze, najpre na hrvatskom, a zatim i na bosansko-hercegovačkom prostoru, pokazale kao pouzdane. On je, kada je reč o BiH, još pre dva meseca predvideo gotovo sve što se posle toga tamo u političkom ili vojnostrateškom smislu desilo, da bi se, onda, ovakve analize, gotovo jedinstveno, slile do konstatacija koje govore da se Srbija (u tom kontekstu ovde sve češće zamenjuje terminom "tzv. nova Jugoslavija") sasvim blizu graniči sa Hrvatskom, na samoj reci Kupi.

Niko, doduše, ovde ne daje formalne okvire ovakvom ishodu bitke za bosansku Posavinu, ali se, ipak, prihvata kao stvarnost novih odnosa snaga na samom terenu. Prisutne su naznake na "aspiracije one druge strane da na tim relacijama u budućnosti referendumskim metodama proširi državnu teritoriju". Tako ovoga časa prognoziraju analitičari najčešće iz druge linije hrvatskih strategijskih interesa.

PHOTOMONTAGE: E Che
Generala Ratka Mladića, recimo, hrvatske institucije i mediji nazivaju ratnim zločincem pripremajući mu i sudski proces. Ali, sve je više onih koji će, pod smanjenim pritiskom ratnih tenzija, onako između redova i po kuloarima, ovom generalu Srpske vojske pripisivati, čak, i neke Napoleonove sposobnosti s obzirom na efikasnost njegovih borbenih operacija.

Mladiću ovde, čak, pripisuju i jedno taktičko lukavstvo. Smatra se da je svetskoj javnosti plasirana "drama sarajevskog aerodroma i bombardovanje Mostara" kako bi se skrenula pažnja sa glavnog srpskog strategijskog cilja - upravo bosanske Posavine. Jer, ratna zbivanja u tom delu, najžešća na bosansko-hercegovačkim ratištima, u svetu su ostala gotovo nezapažena. Zatim, tome se dodaje razvlačenje muslimasnskih i hrvatskih borbenih potencijala po celoj teritoriji Republike "kada se samo stvara privid srpskog osvajanja na nekim lokacijama čijim je okruženjem zapravo blokirana šira inicijativa HVO i TO BiH". Opet, reći će protagonisti ovakvog pristupa, najviše zbog bosanske Posavine.

Realisti će, zato, reći da više uopšte ne bi trebalo da bude nekih većih neizvesnosti oko mogućeg ishoda ratnih sukoba na ovim prostorima ne bude li strane vojne intervencije. (Otuda verovatno i toliko insistiranje na intervenciji). Procenjuje se da su Srbi praktično već ostvarili svoje vojne ciljeve kao jedan od preduslova određenim prednostima najavljenih političkih pregovora pre svega na srpsko-muslimanskim relacijama.

Tako da oni koji su do juče prigovarali Franji Tuđmanu zbog "posezanja za delovima Herceg-Bosne" sada polako daju prioritet sadašnjoj realnosti skidajući, na taj način, sa Tuđmana etiketu nesmotrenih izjava koje će štetiti Hrvatskoj". Smatraju ga, u tom smislu, mudrijim političarem nego što će se još uvek sa takvom konstatacijom složiti većina opozicionih stranačkih prvaka koji Tuđmanovu "nesmotrenost" nastoje da uvećaju uoči izbora. (Milan Jakšić)

***
RAZMENJENA GRUPA ZAROBLJENIKA (Šid, 5. jula):

U selu Lipovac kod Šida, na granici Jugoslavije i Hrvatske, danas je razmenjeno 457 osoba zarobljenih u BiH - 243 iz bivšeg srpskog zbega u Novom Gradu, koje su muslimansko-hrvatske snage skoro dva meseca držale u logoru u Odžaku, za 214 koje su bile na teritoriji srpske opštine Bosanski Šamac.

Razmenu su organizovali Crveni krst Odžaka i srpska opština Bosanski Šamac, a nadzirali su je pripadnici UNPROFOR-a. Iz odžačkog logora oslobođena su 152 muškarca, 51 žena i 40 dece iz srpskog zbega u Novom Gradu, saopštili su srpski izvori.

Iz srpske opštine Bosanski Šamac u razmenu su otišla 52 muškarca koje su Odžačani tražili, a uz njih su svojevoljno otišli još 100 Hrvata i Muslimana, 53 žene i devetoro dece, kažu isti izvori. Razmenjen je samo deo zarobljenika, pa treba očekivati da se uskoro razmene nastave, rekao je predsednik Crvenog krsta srpske opštine Bosanski Šamac Velimir Maslić. Srpski izvori su saopštili da su svi razmenjeni Srbi fizički i psihički maltretirani dok su boravili u odžačkom logoru.

***
POSLE TENKOVA DOLAZE BULDOŽERI (Bileća, 5. jula):

Posle relativno mirne noći, duž hercegovačkog ratišta i žestokih borbi koje su vođene na trebinjsko-dubrovačkom ratištu, iako privremeno u drugom planu, u Hercegovini je ipak u toku primarno sistematsko zatiranje srpskog naroda i svih tragova srpskog vekovnog prisustva u dolini Neretve.

Posle povlačenja jedinica srpske vojske, hrvatsko-muslimanska soldateska zakratko je ohladila tenkovske cevi i dovela kolone buldožera. Minira se i ruši bukvalno svaka kuća na području sela u kojima su vekovima živeli pripadnici ovog naroda. Da bi posao bio doveden do kraja, buldožeri ravnaju teren da se ni temelji ne poznaju. Zatrpavaju se srpski grobovi, čak i stene pored puta sa grafitima napisanim ćirilicom.

Photo: Stock
Kao što je poznato, srušene su sve pravoslavne crkve i manastir Žitomislić. Zatočenih Srba je mnogo. Da se ne bi ponovila greška "od pre dva veka" i ostavila mogućnost Srbima da svoje stradalnike pronalaze po masovnim grobnicama i jamama, ovog puta, izgleda, Srbi će na ovim prostorima tražiti svoje korene u prahu i pepelu, po obalama Neretve. Prebilovići, Tasovčići, Klepci, Baćevići i Raštani tako su sada već samo legenda. Prema informaciji hercegovačkog korpusa, međutim, stižu vesti i o nedoličnom ponašanju nekih paravojnih srpskih grupica koje deluju mimo znanja korpusa, uz napomenu da će vojska Srpske Republike BiH odlučno suzbijati sve pokušaje revanšizma i osvete nad nevinim civilnim stanovništvom u Hercegovini. (N. Asanović)

***
POVRATAK SRPSKE ULICE (Đakovica, 5. jula):

Za desetak dana, po obećanju vlasti, Srbima iz Đakovice će se opet vratiti njihova - Ulica srpska. Doživeće to, bez sumnje, kao potez pravde ali i kao bučno brisanje debelih naslaga političkog šunda od polovine šezdesetih.

Stari Đorđe Mitrović, dugogodišnji crkvenjak u crkvi Uspenija presvete Bogorodice, na samom početku ove ulice, u senci granatih oraha i venjaka loze preobilnog ploda, slušao je o Ulici od popa Slobodana, stradalog još u vreme okupacije, zatim od popa Neše, pa oca Nikolaja i oca Milutina. Otac Trajan, sadašnji paroh, živi u Prizrenu, jer je malo đakovičkih vernika ("Komunisti, još uvek", gunđa crkvenjak). Hronika Ulice srpske mora da je vrlo duga dok njeni stanovnici stalno pominju turska vremena.

Tada je ovo bila vrsta geta. U srpski deo grada, esnafski organizovan, moglo se ući samo kroz kapije koje su čuvali Turci. Terzije, voskari, bojadžije, kalafati, dunđeri, a i zlatari, živeli su po principu da pokornu glavu sablja seče. Đuro Stojanović (1906) seća se nizama, turske vojske u đakovičkim kasarnama. "Sejmeni su nam davali pilav", smeje se. "Kauša (stražara) turska bila je kraj crkvene pekare..."

Ulica koja krivuda kroz prošlost stiže do legende. Jedna od njih ostala je o Đurinoj babi Magi. Njen Stojan je za slavu Sv. Jovana lovio po ledenom Drimu ribu, moralo se tako, dok nije opalila arnautska puška. "Ubili ga, eto, što je Srbin". Udovica sa malom decom, smislila je osvetu. Zajedno sa Šiptarkom, prekrivena zarom i feredžom, uputila se da pronađe krvnika, i pucala, iz kubure, ne trepnuvši. Sklonila se kod prijateljskog šiptarskog sela Vulja, zatim je decu sklonila u Orahovac. Obistinila se nada da se deo Dukađinijev od kodeksa o krvnoj osveti ne odnosi i na žene... Slična kazivanja bi se mogla čuti i od starinskih porodica Đorđevići, Jovanovići, Gligorijevići, Stefići, Vasići, Ćesarevići.

Kako su dozvolili da njihova ulica potpadne pod režim brutalne "političke higijene"? Posle pada Rankovića, po čitavoj Metohiji nastao je teror - svaki Srbin je bio udbaš. Ulica srpska je određena za rušenje. Đakovica, prema planovima separatista, morala je da postane metropola velike Albanije a u tom grandioznom projektu nije moglo da bude mesta za srpske enklave. Demografska bujica izvedena je po uzoru na tursku taktiku bašibozluka a iseljavanje uz nasrtaje, paljevine i silovanja.

Svedoči o tome i Petar Šarić koji je početkom osamdesetih hitno morao da se vrati iz SAD šokiran vešću o smrti svoga brata Miodraga. Čovek je branio svoje imanje a ubice iz porodice Krasnići, brat i sestra, podmuklo su ga ustrelili i za to dobili po 14 godina robije. "A sa tom šiptarskom porodicom smo godinama bili veoma bliski. Više su jeli i pili kod nas nego u svojoj kući" - govori čovek.

Photo: Stock
Sve to pokrenulo je proces iseljavanja in iz Ulice srpske. "Svaka selidba - jedna rana" - sa setom objašnjava Đorđe Stanojević, predsednik đakovičke opštinske vlade, inače nekada popularni sportista. Vlasti više od četrdeset godina nisu davale građevinske kredite Srbima u ovoj ulici. Doseljeni Šiptari odmah su dizali tu svoje zidanice uskih prozora i visokih ogradnih zidova. Penzioner Bogoljub Stojanović svodi žalostan bilans - još 1940. u srezu đakovičkom, u 83 sela i tri mahale, bilo je 36 odsto Srba, a ostalo Turci, Romi a i dosta Šiptara.

Sada u ovom delu Metohije ima samo nekoliko procenata Srba i Crnogoraca. Od 4.500 koliko ih ukupno ima, više od polovina živi upravo u Ulica srpskoj.
- Nije slučajno što je upravo iz ove ulice potekla prva peticija o položaju Srba i Crnogoraca na Kosovu. Ništa ovi ljudi nisu tražili nego samo garancije da im se ne zatre jezik, vera i dostojanstvo - kaže Đ. Stanojević. - Treba istinu reći: potez vlasti iz šezdesetih, kojim je ova ulica dobila ime Emina Durakua, ne govori samo o nasilju nad Srbima već i o posthumnom razračunavanju sa tim revolucionarom koji je po dobru upamćen...

Ulica srpska, vanvremenske starosti, u prilici je sada da se, pod drevnim imenom, podmladi. Pojedine porodice počinju da se vraćaju iz svojevrsnog izbeglištva na svoja ognjišta. "Ovde su naši manastiri, Patrijaršija, Visoki Dečani, carski grad Prizren, ovde je korenje Srbije", ponavljaju njeni stanovnici. I skoro svi postavljaju isto pitanje: Da li ih Srbija dovoljno čuje i razume? (Radovan Kovačević)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 7. jula 1992. godine

Karadžić: NEMAMO PRIMEDBI
Povodom odluke Hrvata da u Bosni i Hercegovini proglase svoju posebnu državu pod imenom Herceg-Bosna, specijalno za "Politiku", juče je predsednik Predsedništva Srpske Republike Bosne i Hercegovine dr Radovan Karadžić izjavio:

- Objavljivanje osnivanja Herceg-Bosne kao državne jedinice hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini samo je ozvaničavanje stanja koje je u realnosti već postojalo. Sa srpskog stanovišta, mi nemamo primjedbi, jer se radi o realizaciji prava naroda na samoopredeljenje.
- Da, nažalost, nema spornih teritorijalnih pitanja oko kojih se vodi rat, mogli bismo čak da uputimo javnu čestitku, rekao je dr Karadžić, a zatim dodao:
- Da smo na konferenciji o Bosni i Hercegovini na vrijeme dovršili posao oko mapa konstitutivnih država, rat bismo sigurno izbjegli.

U razgovoru za "Politiku" dr Radovan Karadžić je rekao da misli da će se uskoro stupiti u kontakte sa hrvatskom stranom i razmotriti mogućnost i eventualna potreba konfederalnog povezivanja Srpske Republike BiH i Herceg-Bosne, odmah, kako je rekao, nakon uspostavljanja mira. Srpska vlada, po rečima Karadžića, već razmatra neophodnost zajedničkih poslova - elektroprivrede, saobraćaja i dr. koji bi bili predmet konfederalnih ugovora između Srpske Republike BiH i Herceg-Bosne...

Photomontage: E Che
- Na žalost, teritorijalna pitanja se do ovog trenutka rješavaju ratom, umjesto političkim sredstvima i mi predlažemo: trenutni prekid neprijateljstava između Herceg-Bosne i Srpske Republike BiH, te definisanje teritorije putem pregovora. Bilo bi dobro, rekao je za "Politiku" dr Karadžić, kada bi i muslimanska strana prihvatila realnost i deklarisala svoje teritorijalne zahteve i pristupila pregovorima, kako muslimanski narod ne bi ostao uskraćen za svoja prava.
- Tvrdoglavo i nerealno insistiranje na unitarnoj Bosni i održavanje ratnog stanja nesreća je - izjavio je dr Karadžić - za sve nas.
(M. Durić)

***
POTVRDA DEOBA U BiH

Puna tri meseca u Bosni i Hercegovini traje žestok rat u kojem nastoji da se sprovede ono što nije uspelo za pregovaračkim stolom pod pokroviteljstvom EZ. Mada se od početka zna da se ratom ništa ne može postići, nego samo izgubiti, ratna dejstva ne jenjavaju, ali se u isti mah u ratnom haosu pokušava da uspostavi ona osnovna politička zamisao o podeli donedavno centralne republike. Formiranje hrvatske države u Bosni i Hercegovini najnovija je potvrda tih deoba.

U suštini, stvaranje hrvatske države na tlu Bosne i Hercegovine ne predstavlja senzaciju, pre je reč, delom, o tome da se dosadašnje stanje i formalno ozvaniči. Republika Bosna i Hercegovina odavno nema uticaja u delu Hercegovine, ponajpre zapadne. Srbi u Bosni i Hercegovini ranije su, otvoreno, proglasili Srpsku Republiku Bosnu i Hercegovinu, formirali njeno predsedništvo, vladu, vojsku, početkom ovog meseca uveli i sopstveni novac.

Sada je i HDZ formirala hrvatsku državu u Bosni, ima vojsku, a najavljuje monetu. Sudeći prema prvom reagovanju, vlada Bosne i Hercegovine, odnosno vlada pod patronatom Predsedništva BiH kojim rukovodi Alija Izetbegović, ne prihvata legitimnost, ni legalitet hrvatske države u BiH. U saopštenju bosanske vlade, lojalne Izetbegoviću, ukazuje se, pored ostalog, na to da treba ispitati i "umešanost činilaca izvan BiH", povodom ozvaničenja hrvatske države.

"Herceg-Bosna", tako je i zvanični naziv, koji se i ranije koristio, formalno je ustanovljena u hercegovačkom mestu Grude, udaljenom svega desetak kilometara od Imotskog. Sa tih prostora potiče i ona najžešća struja među hadezeovcima koji su se pre početka rata odrekli svog predstavnika u Predsedništvu BiH stjepana Kljuića. Kao rođeni Sarajlija, Kljuić je ostao veran unitarnoj Bosni, nasuprot zagovornicima hrvatske države u Bosni.

Podela hrvatskih uloga u Bosni izgledala je i kao prećutna strategija Zagreba, ali je postojalo sve očiglednije u stvari potvrđeno je da je nesporno da glavnu reč među Hrvatima u Herceg-Bosni nema Sarajevo... Mostar je proglašen za glavni grad Herceg-Bosne. Kljuića je potisnuo Mate Boban. Uvek na istaknutim pozicijama i kao komunista, Boban je prošao bez političke ogrebotine i nakon svog "madridskog izleta" na grob Ante Pavelića, Mate Boban je postao predsednik Predsedništva Herceg-Bosne i komandant njenih oružanih snaga.

Zbogom Kljuiću: Mate Boban
Photo: Stock
Hrvatska vojska Herceg-Bosne, bori se pod hrvatskom zastavom, "šahovnicom", što je takođe odluka doneta u Grudama. Tim snagama pokušavaju, ratnim dejstvima i da se uspostave granice hrvatske države. Neretva se izgleda ne priznaje kao prirodna međa, hrvatske snage kojima komanduje u stvari general Janko Bobetko, stručnjak za borbena dejstva na kršu, nastoje što dublje da prodru preko leve obale reke.

Zvanično, vrhovni komandant hrvatskih snaga Herceg-Bosne ipak je Mate Boban, a hrvatskom ministru za odbranu u vladi BiH Jerku Doku ne preostaje drugo nego da, čini se, iluzorno tvrdi da će Hrvatsko veće odbrane kao formacija nestati i ući u sastav bosanskohercegovačke armije. Ni Hrvatska zajednica Herceg-Bosna, međutim, ne može bez ljudi iz Bosne i Hercegovine. Ministar za unutrašnje poslove Herceg-Bosne postao je bivši šef tajne policije u MUP-u Bosne i Hercegovine - Mate Kvesić. Mostarski privrednik, nekadašnji potpredsednik u republičkoj vladi, pominjan i kao mogući premijer Bosne i Hercegovine Jadranko Prlić vodiće finansije Herceg-Bosne...

Oglasila su se prva, reagovanja na odluku donetu u Grudama krajem minule nedelje. Stranka reformista stvaranje hrvatske države vidi kao čin koji - "očito razgrađuje suverenu državu BiH. (M. Durić)

***
BANKE UZIMAJU DEVIZE, A NE DAJU NIŠTA (Glina, 6. jula):

Banke iz Srbije su, uoči dolaska plavih šlemova počele po Krajini masovno da otvaraju svoje ekspoziture i filijale. Besplatno su im ustupane prostorije, a radnika sa iskustvom u bankama bilo je u izobilju, pa su bankari iz Srbije bez ikakvih ulaganja započeli dobar posao u otkupljivanju deviza od stanovnika i pripadnika snaga UN. Građani su bili prisiljeni da troše svoje devizne ušteđevine, jer zbog toga što su ostali bez posla nisu imali nikakvih primanja. Na ovaj način, žale se ovdašnji funkcioneri i privrednici, Krajina je ostala i bez mogućnosti da sakuplja devizna sredstva, pošto su devize odlazile u Srbiju. Međutim, ta situacija neće biti promenjena ako Krajina ne bude imala svoje banke i svoju Narodnu banku - kažu na Baniji i Kordunu, čija su rukovodstva nedavno pokrenula ovo pitanje.

Photo: neville1.com
Kada se dogovaralo sa bankama iz Srbije, bila je želja da se one zainteresuju za ovo područje, pre svega zbog eventualnih ulaganja kapitala u razvoj ovdašnje privrede. Banke su svoj interes videle u mogućnosti da od stranaca otkupljuju devize. Banke su i počele da ubiraju devize, a o nekoj drugoj vrsti saradnje za sada nema ni reči. Uz to bankari ništa drugo ne nude. Da stvari budu gore, blokirani su putevi i pokidane veze sa Srbijom pa nije bilo mogućnosti da se dotura gotov novac. Banke su pokupile sve pare iz ovdašnje SDK, kako bi mogle da otkupljuju devize, pa je na području Banije i Korduna došlo do nezapamćene nestašice dinara.

Mada su Krajišnici mnogo više očekivali od banaka, ta očekivanja se nisu ispunila i sada se bankama zamera što gledaju samo svoje interese. Predlaže se da se devize blokiraju i administrativnim putem spreči da se odlivaju iz Krajine. Bankari su, smatra se ovde, uzdržani što se tiče ulaganja jer je još uvek situacija nedefinisana i nesigurnost vlada na ovom području. Ponašanje banaka svakako će biti drugačije, kada ovde zavlada potpun mir. (Đ. Đ.)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 8. jula 1992. godine

KECMANOVIĆ IZNENADA PREŠAO NA PALE
Reporter Radio Beograda javio je juče posle podne da je član Izetbegvićevog Predsedništva Bosne i Hercegovine Nenad Kecmanović juče pobegao na Pale. U telefonskom razgovoru sa sedištem Srpske Republike BiH na Palama, reporter Tanjuga nije uspeo da dobije potvrdu te vesti, ali je iz nezvaničnih izvora saznao da je informacija dopisnika Radio Beograda tačna.

Reporter Radio Beograda javio je da je Kecmanović pretprošle noći oko 22 časa prešao na teritoriju Srpske Republike BiH i da je juče viđen na Palama, odakle namerava da se prebaci za Beograd. Po rečima reportera Radio Beograda Kecmanović, koji je u teškom psihičkom stanju, nije voljan da daje izjave, jer se plaši za svoju porodicu koja je ostala u muslimanskom delu Sarajeva, ali i za sudbinu 50 hiljada Srba koji se još nalaze u glavnom gradu BiH.

Još mi samo Pale fale: Nenad Kecmanović
PHOTO: wikimedia.org
Reporter Radio Beograda javio je da i dr Mirko Pejanović, drugi Srbin kooptiran u Izetbegovićevo predsedništvo, namerava da ga napusti, ali da prošle noći nije stigao na dogovoreno mesto da bi zajedno sa Kecmanovićem pobegao na Pale. Kecmanović je pre mesec dana, zajedno sa Pejanovićem, ušao u Predsedništvo BiH umesto dr Nikole Koljevića i dr Biljane Plavšić, koji su nekoliko sedmica pre toga zbog politike Izetbegovića prema srpskom narodu, podneli ostavke.

Ulazak Kecmanovića i Pejanovića u Predsedništvo BiH rukovodstvo Srpske Republike BiH je osudilo, proglašavajući to nelegitimnim činom, a njih dvojicu nazvalo "privatnim Srbima Alije Izetbegovića". "Član Predsedništva BiH dr Nenad Kecmanović otišao je u privatnu posetu Beogradu", javila je sinoć novinska agencija Bih Pres. Ta agencija prenosi izjavu Službe za informisanje Ministarstva unutrašnjih poslova BiH da je "o svom putu dr Kecmanović upoznao zvanične državne organe BiH" i po kojoj bi "Kecmanović uskoro trebalo da se nađe na svojim radnim zadacima u Sarajevu".

***
KRAJ TITOISTIČKE KULTURE

Da je naša kultura, od 1945. godine naovamo, imala zaista titoističko obeležje, kazuje nam i "veći deo Udruženja kompozitora Srbij", koji su "zabranom javnih izvođenja svojih muzičkih dela, i na svim programima RTV Srbije", podržali protest studenata Beogradskog univerziteta, piše u jučerašnjem saopštenju Srpske radikalne stranke. Srpski radikali kažu:

Među potpisnicima zabrane javnih izvođenja svojih muzičkih dela, izdvajaju se takva imena koji su svoje kompozicije stvarali povodom "značajnih revolucionarnih praznika i jubileja", čija se muzička vrednost merila isključivo dužinom vremena izvođenja. Tim "jubilarcima" i laureatima, sedmojulskih, oktobarskih, avnojevskih i drugih priznanja, koje, razume se, ne žele da vrate, pružila se jedinstvena prilika da se, bar i na ovakav način odreknu, pa i iskupe, za svoj skromni doprinos unapređenju revolucionarne titoističke kulture. Ta gospoda su, konačno, učinila nešto zaista valjano za buduću srpsku kulturu i za preosetljivo srpsko uho. Odrekli su se svojih, kako to oni tvrde, značajnih muzičkih dela koje ni zidovi muzičkih scena nisu mogli da zapamte. Pamtiće ih samo oni koji su ih poručivali i plaćali. Trajna, klasična muzička dela se, gospodo, ne stvaraju za kulturni prostor od "brda do brda", a još manje za period od 7. jula, dana kada je Srbin pucao na Srbina, pa do nekog novog 7. jula.

Zato vam, u ime srpskog naroda, hvala što se konačno odrekli svojih dela koja su, svojevremeno, ispisivala sramne stranice srpske muzičke literature. Vaše odricanje (još samo pare da vratite), označiće novu prekretnicu i razvoj nove neideološke srpske kulture, što će razumni srpksi narod znati da ceni. U to ime, želimo vam nova, još značajnija muzička dela i srećan Ivandan, završava se tekst koji je potpisao Vojin Vuletić, potpredsednik Srpske radikalne stranke.

***
Karadžić: SPREMNI SMO NA SARADNJU (Sarajevo, 7. jula):

Predsednik Srpske Republike Bosne i Hercegovine Radovan Karadžić uputio je danas pismo generalnom sekretaru UN Butrosu Galiju i predsednicima SAD i Francuske Džordžu Bušu i Fransoa Miteranu u kojima ih obaveštava da je srpska strana spremna da pruži pomoć u prebacivanju humanitarne pomoći od obale Jadrana do Sarajeva i istovremeno ukazuje na pojačanu vojnu ofanzivu snaga Alije Izetbegovića na srpske položaje.

"Spreman sam da naredim povlačenje svih srpskih snaga oko sarajevskog aerodroma kako bi se osiguralo da borbe ne ugroze dopremanje humanitarne pomoći, ukoliko mi lično jamčite da aerodrom kao i srpski položaji oko aerodroma kao i srpski položaji oko aerodroma u trenutku kada ih predamo Ujedinjenim nacijama, neće pasti u ruke muslimanskih ili hrvatskih snaga, te da će ostati u rukama snaga UN sve do postizanja zadovoljavajućeg rešenja sadašnjeg konflikta", kaže se u Karadžićevom pismu Butrosu Galiju.

U pismu se izražava uznemirenost najnovijim izveštajima koji nagoveštavaju ozbiljnu eskalaciju i moguću internacionalizaciju sadašnjeg konflikta u Bosni i Hercegovini. Karadžić ističe da je poziv američkog predsednika Buša Aliji Izetbegoviću da doputuje u Helsinki na samit svetskih lidera dobrodošla vest, ali je takav poziv trebalo da usledi i liderima Hrvata i Srba, koji zajedno čine većinsko stanovništvo u Bosni i Hercegovini, kaže on.

Lider Srba Bosne i Hercegovine zatim traži od generalnog sekretara da upotrebi sav autoritet Ujedinjenih nacija kako bi uverili bosanskohercegovačku vladu da ne gaji iluzije da će bilo kakva ofanziva biti tolerisana i da se moraju uložiti napori da sarajevski aerodrom ostane otvoren.

"Potpuno je jasno da svaki pokušaj rešavanja ovog spora vojnim sredstvima neće uspeti. Pokušaji internacionalizuje konflikta su, opet, krajnje cinični", ističe Karadžić u pismu Butrosu Galiju nagoveštavajući spremnost da u četvrtak otputuje u Helsinki gde bi izneo gledište 35 odsto stanovništva Bosne i Hercegovine, odnosno tamošnjih Srba.

Pismo sličnog sadržaja Karadžić je uputio i predsedniku SAD Džordžu Bušu ističući da bi prisustvo lidera bosanskih Hrvata i Srba u Helsinkiju bilo u duhu pravde. "Siguran sam da će ta ideja s vaše strane biti dobro primljena", kaže se u pismu.

Karadžić ističe da je neophodno da se izvrši pritisak na sve strane kako bi se zaustavile borbe a predsednik Izetbegović ne sme biti ohrabren u nastojanjima da nastavi sa svojom politikom. "Ćutanje sa vaše strane za njega bi moglo da izgleda kao zeleno svetlo", navodi Karadžić u svom pismu američkom predsedniku.

U pismu francuskom predsedniku Miteranu izražava iznenađenje predlogom da se otvori koridor od mora do Sarajeva ali ističe da je odgovor srpske strane, u suštini - pozitivan. Na kraju pisma Radovan Karadžić Miteranu predlaže sastanak sa njim ili francuskim premijerom.

*Nastavak u ponedeljak 8. novembra

star
Oceni
2.60
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi