Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (0)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (63)

Svako mirotvorstvo ima svoju srpsku granicu

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Dragan Kujundžić

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 4. jula 1992. godine

PREDSEDNICI NOVOG STILA

Odmah po sletanju na beogradski aerodrom g. Milan Panić uputio se kod Dobrice Ćosića, koji mu je dao mandat predsednika vlade, a potom u Međunarodni pres-centar na prvu konferenciju za štampu u svojoj prvoj domovini, kao prvi premijer SRJ.

Čuveni biznismen i verovatno najbogatiji Srbin, smatra da prednost u odnosu na sve druge treba da imaju predstavnici svetske i domaće javnosti. Ovakav, za naše prilike, ipak neuobičajen potez samo potvrđuje da novi ljudi na čelu nove države donose, pored ostalog, i drugačiji stil ponašanja, bez makar i nagoveštene demagogije.

Kada je izabran na predsedničku funkciju g. Ćosić je pred jugoslovenski parlament stigao taksijem, posle nekoliko dana predsednikovanja procurilo je i da je odbio platu šefa države, o nekoj posebnoj rezidenciji za sebe i ne razmišlja, za službene potrebe izabrao je "floridu", a svoje zvanice umesto škotskim ponudiće domaćim pićima. Nije ostalo neprimećeno da je, kao i g. Panić, i predsednik SRJ odmah po inagururaciji održao konferenciju za novinare sa porukom "neću vas razočarati".

Danas, kada su očekivanja od ove dvojice ljudi prevelika, a neizvesnost koliko će svaki od njih uspeti u onome što namerava - ogromna, i ovi naoko periferni detalji dovoljno govore o njima i o porukama koje se na taj način upućuju građanima.

Gospodin Panić svojim prvim kontaktima na jugoslovenskom tlu sugeriše poslovnost i efikasnost. Umesto da gubi vreme u automobilu na relaciji Budimpešta - Beograd, on je, uprkos blokadi, isposlovao da u rodni grad stigne - avionom. Svoj novi dom nije rezervisaon ni u kakvoj posebnoj rezidenciji, već u "Geneks-apartmanima". Treba li i podsećati da i kirirju u hotelskom kompleksu pored Save g. Panić plaća iz svog džepa, kao uostalom korišćenje i održavanje svojih automobila.

Neizvesnost i strepnja: Predsednik Ćosić D.
Photo: www.freeserbia.net

Dva čoveka, do juče razdvojena velikom barom, tako svaki iz svog speficičnog sveta i svaki na svoj način, ulaze u politiku kao profesiju sa velikim obavezama, nastojeći da već na početku i najsitnijim detaljima pokažu ko su. (R. P.)

***

U BANJALUKU STIGLA HUMANITARNA POMOĆ (Banjaluka, 3. jula):

Od sutra ujutro, kada stručnjaci beogradskog preduzeća "Sutjeska" završe montažu skupocenog aparata za proizvodnju kiseonika, banjalučke bebe biće spasene. Montiranjem ovog aparata biće zadovoljena polovina dnevnih potreba Kliničko-bolničkog centra u Banjaluci. Ovaj skupoceni aparat koji su kupili naši radnici zaposleni u inostranstvu, a najvećim delom prilozima radnika iz Salcburga i Beča, proizvodiće dnevno 6.000 litara kiseonika na čas, čime će biti obezbeđene i bebe u inkubatorima na respiratornoj ventilaciji i ostali bolesnici u KBC Banjaluka.

Ovo je danas na konferenciji za štampu u ime Crvenog krsta Jugoslavije saopštio dr Branislav Ljiljak, koji je zajedno sa predsednicom Kola srpskih sestara iz Banjaluke Divnom Kundajicom upoznao novinare da je u koloni od 11 kamiona i 33 člana humanitarne ekspedicije, pored aparata za proizvodnju kiseonika, stiglo i 39 boca sa ovim dragocenim gasom, kao i dosta lekova za banjalučku bolnicu, a posebno sanitetskog materijala za hirušku kliniku kojoj je pretilo zatvaranje.

Ljiljak je istakao da je Nikola Bilobrk, koji je takođe došao u Banjaluku, obezbedio da njegov kolektiv, drvno-industrijsko preduzeće "Srem" iz Inđije, besplatno za ovaj konvoj da pet kamiona sa vozačima, koji su svojim kolegama u Bosanskoj Gradišci dovezli i sedam tona brašna.

Ova pomoć stigla je u poslednjem trenutku, posle dva meseca od blokade i nedavanja dozvole od strane vlada republika Hrvatske i Bosne i Hercegovine za prelet aviona sa humanitarnom pomoći sa batajničkog aerodroma u Banjaluku.

U ovoj prvoj ekspediciji, kako je obavestio dr Ljiljak, stigao je i rastvor za dijalizu, ali kako je saopšteno, ima ga samo za tri dana. Ova vrsta rastvora može da se koristi na aparatima u Bosanskoj Gradišci i Prijedoru, ali ne može u Banjaluci. Zato se očekuje, u drugom konvoju koji kreće iz Beograda, da stigne rastvor za oko 150 bubrežnih bolesnika u Banjaluci. Banjalučki KBC raspolaže zalihama za tri dana napraljenim u vlastitoj apoteci.

- U Srbiji ima sirovina dovoljno samo za još dva meseca, kako procenjuje "Hemofarm" u Vršcu - rekao je dr Branislav Ljiljak.

On je takođe saopštio da je Crveni krst Jugoslavije apelovao na svetske humanitarne organizacije, ali i na naše radnike u inostranstvu, da pomognu u prikupljanju sredstava kojima bi se obezbedila dovoljna količina rastvora za dijalizu. Za to su potrebna ogromna sredstva, rekao je dr Ljiljak.

Inače, kako su saopštile predstavnice Kola srpskih sestara u Banjaluci, najveću pomoć u kupovini i obezbeđenju lekova pružili su radnici iz Salcburga i Beča, zatim društvo naših radnika "Kozara" iz Štutgarta, kao i mnogi pojedinci koji su obezbedili sanitetski materijal i lekove. (D. Kecman)

***

NOVO SVETLO NA STARU RAŠKU

Da bi se jedno vreme i jedan prostor upoznali i razumeli trebao njima mnogo znati, a kada je reč o prošlosti i sadašnjosti Stare Raške, nesumnjivo je da naša stručna javnost, osim uskih specijalista, o tome malo zna, da i ne govorimo o široj javnosti. Imajući to u vidu, Istorijski institut Srpske akademije nauka i umetnosti organizovao je dvodnevni naučni skup, 29. i 30. juna 1992. godine, uz učešće ne samo istoričara nego i arheoloha, etnologa, orijentalista, geografa i srodnih struka.

Skrenuvši pažnju na izvesnu zanemarenost matičnih srpskih oblasti u svakom pogledu, pa i u pogledu izučenosti, poznati naučnik i državnik Stojan Novaković je još krajem prošlog veka zaključio da se na prostoru "stare srpske državne baštine" nije radilo na razvijanju prosvetnog i duhovnog života srpskog, i da su zato južni i jugoistočni delovi srpskog naroda "izgledali" kao "napušteni i ostavljeni". Navodeći niz razloga koji su Srbiju izveli iz "balkanskog kruga" i okrenuli je isključivo prema Evropi, Novaković je, između ostalog, napisao: "Mi to nismo nikada priznali, mi to često nismo ni znali, ali je to bilo u istini, jer smo mi ušli u moralnu kružnu liniju Beča i Pariza; a o balkanskim smo pitanjima deklamovali, ali ih već nismo poznavali ni u dnu duše svoje osećali onako kao naši stari."

Iako su se od Novakovićevog vremena pojavile neke značajne studije iz istorije stare Srbije, a u tom okviru i Stare Raške, ipak se taj odnos u suštini nije mnogo promenio. Naša nauka se ni izdaleka nije bavila ovim prostorom u onoj meri u kojoj je on to zasluživao bogatstvom i slojevitošću istorijskih zbivanja i kulturnih procesa. Za znatan broj naših istraživača to nisu bile "atraktivne", evropske teme - kako se to kaže, putovanje i istraživački boravci na terenu nisu bili nimalo lagodni. Izgleda paradoksalno, ali je istinito, da su antropogeografske studije i svedočanstva zapadnih putopisaca i istraživača, s kraja prošlog i s početka ovog veka, poput radova Teodora Ipena i Gastona Gravjea, i danas dragoceni izvori obaveštenja o političkim, etnografskim, socijalnim i verskim prilikama na prostoru Stare Raške, odnosno tada pljevaljskog i novopazarskog (sjeničkog) sandžaka. Danas ima zaista mali broj modernih naučnih studija iz novije političke istorije ovoga prostora, a da i ne govorimo o istoriji verskog života, ekonomiji, istoriji društva, istoriji mentaliteta tj. kolektivne svesti, i drugim fenomenima. Izuzetak čine vredni napori na projektu istorijskih i arheoloških proučavanja Starog Rasa, zatim petnaestak objavljenih brojeva "Seoski dani Sretena Vukosavljevića", dragocena dela Vukomana Šalipurovića, nekoliko studija i zbornika o Sopoćanima, Mileševi, manastiru Sv. Trojice Pljevaljske i slični radovi.

Kad je Raška bila stara: Pravoslavni Sandžak
Photo: travellingbalkans.net

Naučni skup Stara Raška (Sandžak) proistekao je iz šireg istraživačkog programa Istorijskog instituta SANU s ciljem da se postavi i naučno sagleda jedan kompleks problema iz prošlosti, a delimično i sadašnjosti, Stare Raške. Od ukupno 24 naučna saopštenja, većinu su podnele kolege iz više naučnih instituta i fakulteta iz Beograda, dok su četiri saopštenja podnele kolege iz Novog Pazara (Ejup Mušović, Sait Kačapor, Izudin Šušević, Senko Rašljanin).

Osnovna koncepcija skupa proistekla je iz nastojanja Istorijskog instituta da proširi istorijsku problematiku, kao i da produbi metodološki prilaz toj problematici, posmatranjem prostora Stare Raške kao multikulturalne sredine, kakav je inače ceo balkanski prostor. Program naučnog skupa je izražavao težnju da se ova sredina sagleda na interdisciplinarnoj i komparativnoj osnovi, jer je takav prilaz svakako najpogodniji način da se razume i učini razumljivijim složeni splet zbivanja u jednom patrijarhalnom tipu društva, kakvim je društvo toga prostora ostalo vekovima, sve do naših dana. U onoj meri u kojoj je moguće da se što više život ovoga prostora sagleda kao jedna celina, u smislu naučnog problema, ne zanemarivšin pored političkih i etnografskih ni verske ni ekonomske ni socijalne probleme, približavamo se metodološkom obrascu koji će otvoriti put za upoznavanje nimalo jednostavnog čoveka ove sredine. Tragična verska podeljenost jednog naroda i pripadnost dvema kulturnim tradicijama odvijali su se, pored svega, kroz zajednički život i odnose koji su trajali vekovima, u zajedničkom prirodnom i socijalnom okruženju, bez jezičke razdvojenosti, sa isprepletenošću življenja u različitim oblicima svakodnevnog života. Stoga je kulturna istorija neobično važna za dublje razumevanje istorije Stare Raške, pri čemu pored klasičnih oblasti kulturnog delovanja, u šire shvaćenu kulturnu istoriju spadaju i kultura stanovanja, odevanja, ishrane, zatim morala, porodični život, verovanje i običaji, i drugi fenomeni koji tek očekuju marljive istraživače.

Naučna saopštenja sa skupa o Staroj Raškoj (Sandžaku) mogu se svrstati u nekoliko tematskih krugova. U prvi krug tema spadaju saopštenja iz političke i društvene istorije ovoga prostora od srednjeg veka pa sve do novijeg vremenaq, sa posebnim naglaskom na politička kretanja iz perioda oslobodilačke borbe srpskog naroda u XIX veku i početkom XX. Taj široki vidokrug se kretao od uvodnog saopštenja Jovanke Kalić "Raške osnove srpske istorije" do saopštenja Darka Tanaskovića "Sandžak u politici Stranke demokratske akcije". U drgui krug tema spadaju saopštenja posvećena etničkim procesima i etničkim obeležjima, kao i etničkoj strukturi stanovništva na ovome prostoru. U vezi sa ovim su i teme o demografskim prilikama. Treća grupa tema odnosila se na prosvetne i kulturne prilike, počevši od školskih prilika, analize savremenih nastavnih sadržaja, lokalnih specifičnosti, pa sve do teme o dinarskom tipu kuće.

I ovaj naučni skup je pokazao da je preko potrebno, mnogo više nego do sada, posvetiti pažnju matičnim oblastima srpskog naroda, o kojima ni mnogi Srbi ne znaju mnogo, kamoli ostali evropski svet.

Naučni skup o Staroj Raškoj (Sandžaku) bio je u oravom smislu otvoren i tolerantan naučni dijalog o svim pitanjima, pa čak i o onim savremenim koja imaju svoje dublje korene, i koja na prvi pogled mogu izgledati vrlo delikatna. Iznet je niz novih naučnih rezultata, utemeljenih na širokoj dokumentarnoj osnovi i na novoj, modernoj naučnoj interpretaciji, čime je učinjen značajan doprinos prevazilaženju nedopustivih pojednostavljivanja i ideoloških improvizacija. U izvesnom smislu ovo je početak šireg programa istraživanja Stare Raške, koji podrazumeva objavljivanje arhivskih izvora, terenska istraživanja, kao i uspostavljanje bolje naučne saradnje sa istraživačima iz lokalnih istraživačkih centara. (Slavenko Terzić)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 5. jula 1992. godine

OBNOVLJENI ŽESTOKI SUKOBI U SARAJEVU

Razgovore u Sarajevu sa liderima zaraćenih snaga, predsedavajući Konferencije o Jugoslaviji lord Karington ocenio je kao - obeshrabrujuće, a samo nekoliko sati posle njegovog odlaska usledili su izveštaji o novim sukobima u Sarajevu. Informacije koje stižu iz tog zaraćenog grada su kontradiktorne.

Povodom obnavljanja žestokih artiljerijskih sukoba, nešto pre ponoći u Sarajevu, prva se oglasila britanska agencija Rojret. Izveštaj na prvom mestu govori o tome da artiljerijske granate padaju po Sarajevskom predgrađu Dobrinja, a opisuje se kao svetleći tragovi projektila ispaljenih, po tvrđenju Rojtera, sa srpskih položaja u brdima oko grada, paraju nebo nad Sarajevom.

Član Predsedništva Srpske Republike BiH dr Nikola Koljević je u telefonskom razgovoru sa izveštačem Tanjuga negirao tvrdnje o ponovnom napadu srpske artiljerije na grad. Koljević je rekao da su srpski artiljerijski položaji oko Sarajeva pod kontrolom posmatrača UNPROFOR-a i optužio muslimanske snage da ne otvaraju vatru na grad kako bi onemogućile pregovore.

Photo: flickr.com

Srpska artiljerija je, prošle noći, pucala po položajima muslimanskih snaga, ali tek pošto je o tome predhodno obavestila posmatrače UNPROFOR-a, tvrdi, kako javlja Tanjug, Koljević.

Iz oblasti oko Sarajeva dopirali su odjeci jake mitraljeske, minobacačke i protivavionske vatre, izvestila je britanska agencija Rojter u čijem se izveštaju navodi da se jaka paljba, neposredno posle ponoći, proširila na centar Sarajeva u neposrednu blizinu hotela "Holidej In", gde su stacionirane snage UN.

Rojter takođe izveštava da eksplozije odjekuju Sarajevom, a stalna paljba čuje se iz delova grada u blizini sarajevskog aerodroma koji su odnedavno pod kontrolom kanadskih "plavih šlemova". Agencija je javila da su muslimanske i hrvatske snage uzvratile na vatru koja se predhodno primakla centru Sarajeva.

Da su granate padale "po celom Sarajevu", javio je Radio BiH. Prema izveštaju sarajevskog radija na meti su bili stari deo grada, Vojničko i Alipašino polje i Mojmilo.

Srpska novinska agencija SRNA javila je o dosad najžešćem napadu nan kasarnu u Lukavici. Prema ovoj agenciji, muslimanske snage sa brda Mojmilo pokušale su da se spuste u kasarnu na koju su prethodno ispalile na desetine granata. U isto vreme, kako javlja SRNA, pokušan je proboj na Grbavicu i Vraca.

Tanjug je preneo tvrdnju SRNE da su muslimansko-hrvatske snage juče ujutro napale srpske položaje na Ilidži. Isti izvor navodi da su napadnuti Dobrinja, Nedžarići i naselje Aerodrom. SRNA je javila da je na Dobrinji primećen "jedan muslimanski transporter iz koga se žestoko dejstvovalo". Napad na Ilidžu došao je iz pravca Butmira i Sokolović kolonije. SRNA je javila ida je primećeno "spuštanje neprijateljskih snaga sa Igmana i njihova dalja koncentracija".

Tanjugov dopisnik javio je da su se u starom delu grada takođe juče ujutro čule eksplozije, a da sa rubnih delova dopire pucnjava iz pešadijskog oružja. O obnavljanju sukoba u Sarajevu javila je i britanska televizijska stanica "Skaj njuz".

U više navrata izveštač Radio-Beograda juče je ponovio informaciju o pokušaju atentata na predsednika Predsedništva Srpske Republike BiH dr Radovana Karadžića. Do ove vesti došlo se na osnovu podataka tajne službe MUP-a Srpske Republike BiH. Kao organizator atentata pominje se Sefer Halilović, komandant Štaba TO BiH. Bilo je planirano da Karadžić bude ubijen prilikom prolaska od aerodroma do zgrade PTT inženjeringa. Atentat je osujećen jer se na vreme saznalo šta se planira pa je mesto sastanka Karadžića sa lordom Karingtonom promenjeno, umesto u zgradi UNPROFOR-a oni su se sastali u Lukavici.

Dr Karadžić, koji je izbegao atentat "zelenih beretki", dao je izjavu u kojoj je, pored ostalog, rekao da se borbe vode u srpskim delovima grada i srpskim opštinama, a ne muslimanskim što dokazuje ko koga napada. Kritikovao je Aliju Izetbegovića za koga je rekao da se nada da će iz rata više izvući nego iz mira, što je nemoguće jer se sve isključivo mora rešavati politički. Za Izetbegovića Karadžić je rekao da gura svoj narod u tešku propast.

Humanitarna pomoć u hrani i lekovima koja stiže na sarajevski aerodorom (do juče je sletelo desetak aviona sa više od 110 tona pomoći iz Francuske, Velike Britanije i SAD) još ne stiže i do građana. Ljudi postaju nestrpljivi i nepoverljivi su prema načinu podele, javlja Tanjug. S nevericom se govori o tome da je po stanovniku deljeno: po pola paštete, dva decilitra ulja i kilograma brašna.

***

MIR I DEFANZIVA

Britanski analitičari su sredinom sedmice koja je istekla izašli sa zlokobnom tezom da se rat bliži Srbiji. Prognoza je crna, nastala je rasčlanjivanjem balkanske ratne logike i fenomena militarističkog sendviča u kome bi se vrlo brzo mogla naći Srbija.

Računa se, dakle sa opasnim detonatorima unutar države (Kosovo, Vojvodina, sukob vlasti i opozicije, socijalna bomba) i sve arogantnijim ratnim pretnjama koje dolaze od strane bosansko-hrvatske vojne koalicije. Misli se da bi Srbija bila u nezamislivo teškom položaju ako se zapale samo neka žarišta. U slučaju totalnog rata na tlu Srbije, katastrofa se ne bi mogla izmeriti.

Da li je, ipak sve to logično? Koliko ima zadatih pravilnosti u širenju prepoznatljivih ratnih sukoba, koliko zakonitosti koje su nastale na osnovu kompleksnih ratnih iskustava? Koliko je sve ostalo rezultat sticaja nerazumljivih okolnosti? Danas nije ništa definitivno, pogotovo su sporne prognoze koje ne uzimaju u obzir neke veoma važne stvari.

Photo: Stock
Hrvatska jeste ojačala vojno, ali to nije posledica stabilnosti i snage njene države, već krupnih vojnopolitičkih interesa. Bosna i Hercegovina je formalno priznata i postojeća, ali njene funkcije bi se ugasile da nije rata. To je apsurdna infuzija koja omogućuje vegetiranje jedne nelogične tvorevine, činjenica koja nproizvodi rat bez smislenih opravdanja za njegovo eventualno okončanje. Postoji bojazan da bi ubijanje tamo moglo da traje decenijama, sve dok se ne ugasi divlja ubilačka energija i iscrpu ogromne količine iracionalne mržnje. U takvim okolnostima pregovori su neminovni, ali nedovoljni. Ideja muslimanskog vrha da obezbedi suverenost vlasti na celoj teritoriji bila bi komična da uz sve ostalo ne proizvodi dodatno hermetizovanje pakla.

Izlaz iz svega, veruje se i dalje su Srbi i njihova konstruisana krivica, za koju, i pored optimističkih otklona još postoji čvrsto međunarodno saglsje. Dakle, svi antisrpski paktovi (pa i hrvatsko-bosanski), bilo kakav antisrpski rat (agresija spolja, iznutra, ili kombinovan) imali bi najmanje prećutnu globalnu saglasnost. Britanski vojni analitičari, čiji je ugled visok ne samo zbog poslovične opreznosti u iznošenju stavova, već i relativne preciznosti njihovih predviđanja, smatraju da je Srbija (SR Jugoslavija) u vojnom smislu ratnik koji je ozbiljno ozleđen i prilično krvari. Sve se zaverilo protiv njega, jer je ostao bez moći, podrške i perspektive.

Na temlju takve analize nije isključeno radikalno ohrabrivanje novih vojnih saveza, čija bi antisrpska ostrašćenost, smatra se, bila garancija vojničke efikasnosti, uz elegantno odstupanje multinacionalnih snaga iz balkanskog brloga. Na taj način, u getu bi se našao ceo Balkan, jer ako geto ne bi bio stvoren, rat bi se širio Evropom poput eksplozije u barutani. Scenario je čudovišan i surov, i po njemu bi Srbiju, kompleksno iscrpljenu i socijalno uzavrelu, vojnički dotukao kosovski bunt, uz "mađarsku renesansu" u Vojvodini i oružane okršaje vlasti i opozicije oko srpske piramide moći. U takvu Srbiju, lako bi ušle ostrvljene ustaško-muslimanske jedinice i lagodno "okončale posao".

Scenario je ne samo kataklizmičan, već i ponižavajući, i on bi, po nekim izvorima, bio ostvaren samo u slučaju poklapanja svih nesrećnih okolnosti po Srbiju, i to odjednom. Mislimo da je to nemoguće, ali o svemu se mora razmišljati. Po našem sudu, ovlašna paralela današnjih dana sa julom prošle godine pokazuje naglašen mirotvorački preobražaj u korist leta 92. Svi su ovde protiv rata, i to je istina koja mora da ohrabri. Istovremeno, racionalna država pravi nepremostivu selekciju između razloga na osnovu kojih se rat ne sme voditi ni po koju cenu i onih zbog kojih se nikako ne može izbeći.

Ne možemo se složiti sa rezultatima analize koji govore o Vojsci Jugoslavije kao ranjeniku koji će možda biti nedovoljno snažan pred eventualno novim ratnim iskušenjima. To naprosto nije tačno mada je nivo postratne traumiranosti Vojske u preobražaju još relativno visok. Ovaj period, u fazi oživljavanja institucija nove države, koje će rukovoditi Vojskom, svakako je najkritičniji, jer je i dalje u "vojnom pamćenju", kao vrlo tmuran period zapečaćeno vreme kada je JNA ostala sama sa sobom. Jugoslovenska zvanična politika odbrane i diplomatija, moraće odmah i neposredno da nađu meru između mirotvoračke konstruktivnosti i odlučnosti da se opasnost od agresije zvane "bratstvo i jedinstvo" svede na meru pretnje i megalomanije novih jugoslovenskih diktatora. Inače, i politika odbrane i Vojska mogu dobiti operetsko-dekorativni smisao, uz zloćudno verovanje da se logika ponašanja (povlačenja) bivše JNA može nastaviti.

Nema, dakle, razloga za strah od totalne ostvarivosti crnih prognoza britanskih analitičara. Ali, još manje je prilika za spokojno čekanje sudbine. Zvanično, kao i svako drugo mirotvorstvo ima svoju granicu. To je mir po svaku cenu. Defanziva mora takođe negde da se završi. Poslednja granica odstupanja je kukavičluk, a onda šamare počinju da dele i oni koji su poznati po tome što ih uvek samo dobijaju. (Ljubodrag Stojadinović)

***

HRVATSKI NESPORAZUMI SA UNPROFOR-om (Zagreb, 4. jula):

Da mirovnim snagama UN, UNPROFOR neće biti lako s Hrvatskom, bilo je jasnom svakom ko iole ozbiljnije poznaje prilike u ovoj republici i stvarne uzroke građanskog i etničkog rata koji još nije okončan iako je uglavnom primiren.

Suština politike koju ovde ispoljava secesionistička vladajuća HDZ svodi se na pokušaj da se nasilno pokori srpski narod u Hrvatskoj, pa ta evidentna činjenica ima i presudan uticaj na odnos službene hrvatske vlasti prema mirovnim snagama UN. Naročito otkako je Republika Hrvatska, zahvaljujući neprincipijelnoj politici velikih sila, priznata kao nezavisna država i primeljena u OUN. Neprincipijelnoj zato što je uprkos javnim proklamacijama o nepriznavanju jednostranih akata upravo to urađeno i na međunarodnom nivou prihvaćena politika jednostrane secesije pre konačnog i sveobuhvatnog rešenja jugoslovenskog pitanja.

Da je politiku sadašnjeg hrvatskog secesionističkog rukovodstva veoma lako predvideti i "pročitati", potvrdilo je i njegovo ponašanje odmah po međunardnom priznavanju nezavisne Hrvatske. Sa najvišeg mesta, naime, stigla su nedvosmislena uveravanja da će UNPROFOR-u biti "otkazano gostoprimstvo" ako ne bude radio onako kako to zamišlja hrvatska vlast. jer - kakko je to na primer objasnio državni tužilac Vladimir Šeks - "Hrvatska je sada samostalna država i ne obavezuju je sporazumi koje su UN sklopile s 'bivšom Jugoslavijom'".

Kroz hrvatska sredstva informisanja sve se više širi netrpeljivost prema snagama UN. Lavine prizemnih optužbi i insinuacija (kakve su ovde inače rezervisane za Sbre) sručuju se na plave šlemove i kada odigraju običnu rekreativnu fudbalsku utakmicu s pripadnicima srpskih teritorijalaca na područjima pod zaštitom UN 8UNPA), a optužbe dobijaju već i poluzvučni ton, kulminirajući sve više u tvrdnjama da je UNPROFOR u Hrvatskoj sa zadatkom da "cementira" postojeće stanje "srpske pobune".

Od stvaranja takve atmosfere pa do konkretnih poteza samo je mali korak, a i on je upravo učinjen poslednjih nekoliko dana nastojanjem da se u iskrivljenom svetlu prikaže najnovija rezolucija Saveta bezbednosti u vezi sa tzv. "ružičastim područjima".

To su područja unutar linije fronta između hrvatskih i srpskih snaga, ali ispred linije koja označava područja UNPA (delovi Krajine pod zaštitom mirovnih snaga).

Hrvatska strana osula je zbog toga drvlje i kamenje na generalnog sekretara UN Butrosa Galija izričući svakakve insinuacije na njegov račun, a među glavnim optužbama isticalo se - kako je smeo da navede da u "ružičastim zonama" živi pretežno srpsko stanovništvo, pa mu zato, kao i na području UNPA, treba pružiti zaštitu.

Na tim područjima - ističe hrvatska strana - živi većinsko stanovništvo hrvatske nacionalnosti, a ne srpske, što se dokazuje argumentima da u opštini Drniš Srba ima tek oko 21 odsto (prema popisu od 1991.) u opštini Šibenik jedva 10,5 odsto, a isto toliko i u zadarskoj.

I tu je upravo suština cele ove zavrzlame, bolje reći prevare, kao što se pokušalo i s onim svođenjem regionalne autonomije Srba na opštinsku (prevodeći iz međunarodnog dokumenta pojam "Agea" kao "opština", umesto kao "prostor", tj. područje). Pokušaj da se u tom slučaju Hrvati naprave Englezima nije prošao, ali teže ide sa "ružičastim zonama". Jer, pokušaj prevare tu je znatno suptilniji, a evo o čemu je reč.

Istina je da su u opštinama čije delove zahvataju "ružičaste zone", tj. linija fronta, Hrvati većinsko stanovništvo. Međutim, ni u jednom slučaju takva zona ne obuhvata celu opštinu, već uglavnom one njihove delove gde su pretežno srpska naselja. Uostalom, ta naselja su se pre ovog tragičnog rata referendumom izjasnila za izlazak iz dotadašnjih opština i priključenje tadašnjoj SAO Krajini, što im nova hrvatska vlast naravno nije dozvolila (a da jeste i da se ponašala demokratski ne bi ni došlo do ovog sveuništavajućeg rata).

Treba takođe imati u vidu da su opštinskom teritorijalnom podelom (što su uradile predhodne, komunističke vlasti), a naročito šezdesetih godina područja u Hrvatskoj sa većinskim srpskim stanovništvom tako veštački isparcelisala da se što je više moguće postigne hrvatska većina u tako skrojenim opštinama.

Koliko je ovaj najnoviji napad na UNPROFOR, u stvari na Savet bezbednosti i generalnog sekretara (kojem se ovde uvek u takvim prilikama kao koptu insinuira "sklonost pravoslavlju", tj. Srbima), perfidan ilustruje i tako neozbiljna tvrdnja (na HTV, 1. jula) kako "Srbi tvrde da je Šibenik srpska općina, ili da je Drniš srpska općina iako u njoj po popisu iz 91. ima tek 21 odsto Srba."

Najkraće rečeno - izveštaj Butrosa Galija u kojem se navodi da su u "ružičastim zonama" Srbi većinsko stanovništvo (sem nekih manjih izuzetaka kao u jednom delu zone u drniškoj opštini) objektivan je i istinit, a ako neko u to sumnja neka uzme službeno izdanje Zavoda za statistiku Republike Hrvatske sa rezultatima popisa stanovništava 1991, gde se u kartografskom delu prikaza po opštinama jasno vidi o čemu je reč.

Tipični primeri za očito nedobronamernu administrativnu opštinsku podelu predstavljaju opštine Karlovca, gde je ceo južni deo od Tušilovića pa dalje skoro isključivo naseljen Srbima (naprosto je isčupan iz srpskog zaleđa prema Petrovoj gori), a slično je i sa opštinom Ogulin, u kojoj je ceo deo oko Plaškog takođe skoro potpuno srpski. Ima, naravno, i drugih sličnih primera (opština Otočac, gde je "ružičasta zona" takođe na njenom srpskom delu - Vrhovine, Rudopolje, Babin Potok itd.).

I to su te, na žalost, "ružičaste zone" jer, kako se pokazalo, granice područja UNPA crtane su prema postojećim granicama opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo, a ne prema faktičkom stanju na terenu, pa je na taj način znatan deo područja sa pretežno srpskim stanovništvom neopravdano ostao izvan zaštićenih područja.

Očito će ta činjenica ostati kao jedan od glavnih kamena spoticanja u budućim odnosima između Hrvata i Srba na ovom prostoru, sve dok se ne reši na način kakav je uobičajen u svim civilizovanim i kulturnim zemljama: voljom samih građana, t. referendumom i to najbolje pod kontrolom OUN. Samo tako utvrđene granice su i kvalitetne granice, pa i kad je reč o onim opštinskim. (Radoje Arsenić)

 

* Sledeći nastavak u petak, 5. novembra

star
Oceni
2.37
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi