Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (2)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (62)

U Dubrovniku gorele gume

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 2. jula 1992. godine

LJUDI BEZ POVERENJA SU LUKSUZ

Ivicu Dačića, lidera mladih socijalista Beograda, člana Glavnog odbora SPS i novopečenog saveznog poslanika, teško je isprovocirati da kaže nešto više od onoga što smatra da treba reći. Dosadašnjim istupanjem (ili izbegavanjem da istupa), u maniru iskusnog političara vešto je isplivao kroz većinu pitanja i odgovora koje daje.

Razgovor o stanju u vladajućoj stranci počinje stavom da ne spori činjenicu da je do sada bilo nedovoljno razgovora između vlasti i opozicije. Ali, kako kaže, krivica za to nije isključivo na strani SPS.

Smatra da okrugli sto, onako kako to zahteva opozicija, ne može da bude institucija koja bi potpuno suspendovala institucije vlasti.

Mladost, ludost: Ivica Dačić, nekadašnji lider mladih socijalista
Photo: FoNet/Božidar Petrović

- Ostaju nerešena pitanja: ko će da sedne za taj sto, kako izabrati ljude, da li i za okrugli sto organizovati izbore? Taj okrugli sto ne bi imao više legitimiteta od AVNOJ-a ili Konferencije o Jugoslaviji, kaže.

Vezujući pitanje prevremenih izbora u Srbiji sa kongresom SPS (najavljeno je da bi trebalo da se najkasnije održi do kraja oktobra), Dačić kaže:

- Vreme je da Socijalistička partija preuzme inicijativu od nekih političkih opcija okupljenih oko DEPOS-a.

Jedan od usliva da SPS povede političko kolo u Srbiji je da nešto i u vladajućoj stranci promeni. A to je ono što se očekuje od predstojećeg kongresa. "Osim kadrovskih, kongres nosi sa sobom i programske promene, primerene promenama koje su se u međuvremenu u Srbiji odigrale", kaže.

Iz onoga što kaže, proizilazi da su kadrovske i programske promene uzajamno povezane. Da se promene u programskim osnovama ( a on se zalaže za snažan zaokret kao socijalističkoj i socijaldemokratskoj opciji, ili kako se to u savremenoj Evropi kaže, ka pokretu za demokratski socijalizam) moraju vezati za nove ljude.

Uz stav da su najdemokratskije promene one koje idu od baze ka vrhu, ističe:

- Ni jedna stranka u višepartijskom sistemu ne može sebi dozvoliti luksuz da stavi, ili ostavi u rukovodstvu ljude koji ne uživaju poverenje javnosti. Ako takvi ljudi postoje, oni moraju da prođu lkroz instituciju izbora na kongresu stranke. A po Statutu SPS, unutarstranački izbori se obavljaju tajnim glasanjem i obavezno između više kandidata.

Na konkretno pominjanje nekoliko imena (Jović, Škundrić, Marković, Bakočević, Smiljković) za koje je njavnost stekla utisak da su nosioci "tvrđe" linije nu stranci, Dačić izbegava direktan odgovor:

- Pitanje mandata svakog od njih, pa i predsednika Miloševića, uvek treba proveravati.

Po njegovom mišljenju, osnovni kriterijum za kadrovska osveženja treba da bude kakav je ko, a nikako čiji je ko. Osim mladih ljudi "koji svakako nedostaju", u rukovodstvo stranke treba da uđu i drugi ljudi stručnjaci u svojim oblastima:

- Od ukupnog broja članova (oko 500.000, čime je SPS najveća stranka u Srbiji), 60 odsto njih ranije nije bilo u članstvu SK.

Na te "originalne" socijalističke snage Dačić upravo cilja i smatra da one treba da uđu u rukovodstvo partije.

- Moramo napraviti otklon od svega onoga što nam opozicija zamera da smo čuvari komunističkog nasleđa. Pa tako i simbola. Umesto petokrake - crvena ruža.

Ipak, kao člana najužeg rukovodstva vladajuće stranke, Dačić priznaje da je bilo i propusta. "Dešavalo se da Poslanički klub zauzme potpuno drugačiji stav od rukovodstva".

Pri tome se, kaže, zaboravlja na jedan od principa parlamentarne demokratije. Naime, izbore dobija stranka, a parlament i vlada su instrumenti koji treba da omuguće sprovođenje programa stranke.

- Sa vladom Zelenovića ti su propusti bili najizraženiji. Međutim, dolaskom Božovića na čelo srpske vlade to se promenilo nabolje.

A o grupi "nezadovoljnih" članova Poslaničkog kluba Socijalističke partije, uz pominjanje činjenice da su se neki od njih u međuvremenu i predomislili i vratili SPS-u, ističe da je pošteno reći da postoji neslaganje sa programom stranke. (Rade Ranković)

***

UHAPŠENI OSUMNJIČENI ZA UBISTVO U HRTKOVCIMA (Ruma, 1.jula):

Krajnje zategnuti međunacionalni odnosi u pojedinim sremskim mestima, izazvani sve masovnijim iseljavanjem Hrvata i doseljavanjem srpskih izbeglica iz Hrvatske, dostigli su ovih dana kulminaciju. U jednoj njivi, u selu Hrtkovci, opština Ruma, prekjuče je pronađen leš ubijenog 50-godišnjeg meštanina Mijata Štefanca, po nacionalnosti Hrvata.

PHOTO: www.wikiwak.com

U njegvou kuću u Hrtkovcima, u ulici Matije Gupca 26a, pre mesec dana se doselila jedna izbeglička četvoročlana porodica iz Duge Rese. Reč je o Srbima, bračnom paru sa dvoje dece. Supruga novog domaćina, uz zahtev da ne navodimo nikakva imena, rekla nam je da ih je MIjat lepo primio i da ih je zato njegova nasilna smrt duboko potresla.

Od nje smo saznali da je Mijatova supruga već godinama u Austriji, da se tamo preudala, a da je on donedavno živeo sa sinom koji je pre nekoliko meseci stupio u hrvatski zbor narodne garde. Sagovornica veli da sa Mijatom nisu imali nikakvih nesuglasica, da su u dobrim odnosima sa njegovom sestrom Marom, koja je udata takođe u Hrtkovcima, a koju, na žalost, nismo uspeli da pronađemo. Sahrana je bila juče, a čula je da su počinioci ubistva već otkriveni. Inače, njoj nije poznato da je Mijatu u poslednje vreme neko pretio.

Tragom ovog slučaja pošli smo nakon jučerašnjih saopštenja Građanskog saveza Srbije i Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji upozoravaju na sve brojnije slučajeve prisilnog iseljavanja Hrvata iz Vojvodine. Oni za to optužuju "osovinu Milošević -Šešelj", odnosno Šešeljeve ljude. Predstavnici Lige socijaldemokrata Vojvodine izrazili su novinarima svoje uverenje da uparavo "šešeljovci" stoje i iza spiska od 17 ljudi hrvatske nacionalnosti koji je poslednjih dana kružio Hrtkovcima, a kojima je naloženo da u roku od 24 časa napuste Hrtkovce. Na tom spisku bilo je i ime Mijata Štefanca. Kako su izjavili u Ligi socijaldemokrata Vojvodine, spisak je potpisan sa "SČP" (Srpski četnički pokret) i "crna ruka".

Šta se događa u Hrtkovcima nije jednostavno odgonetnuti. Ljudi beže od novinara kao đavo od krsta. Gospođa Ana, (nije htela da nam kaže prezime), koja obavlja dužnost šefa mesne kancelarije u selu, ne želi da daje nikakve izjave za novine. Kaže samo da joj je svega dosta, i iseljavanja i doseljavanja. Na pitanje da li je tačno da u selu postoji nekakav odbor koji brine da iseljavanje i doseljavanje teče organizovano, samo je procedila: "Ima tu i neki drugi odbor".

Kod dežurnih milicionera u Hrtkovcima, kao i u stanici milicije u Rumi, takođe smo naišli na zid ćutanja. Načelnik za javnu bezbednost u Centru bezbednosti u Sremskoj Mitrovici Jevta Miličević bio je predusretljiv, ali je rekao da se za zvanične informacije obratimo MUP-u Srbije. Miličević nam je, međutim, rekao da se situacija u Hrtkovcima drži pod kontrolom i da o javnom redu i miru brine posebna grupa milicionera koja je odnedavno stacionirana u tom selu.

Istražni sudija Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Miodrag Dimitrić, koji vodi istragu o ubistvu u Hrtkovcima, potvrdio nam je da je već uhapšeno nekoliko lica pod sumnjom da su umešani u ubistvo Mijata Štefanca, ali da ih on nije još saslušao, pa ne može zasada ništa da kaže o toku istrage. On kaže da će javnost o svemu biti obaveštena čim se bude raspolagalo relevantnim podacima.

U međuvremenu, ne samo u Hrtkovcima, već i u drugim sremskim mestima, napetost raste. S obzirom da je situacija najzategnutija u opštini Ruma, danas smo potražili i predsednika Skupštine, gospođu Divnu Ićitović. Ona je izabrana u novom sazivu, tako da je na dužnosti tek nekoliko dana. rekla nam je da je sasvim u toku poslednjih događaja, ali da će zvanične ocene o njima biti date nakon njenog današnjeg obilaska terena, zajedno sa načelnikom Sremskog okruga.

Gospođa Ićitović se složila da je situacija dosta teška, jer je osim iseljavanjem i doseljavanjem bremenita i raznim ekscesima, koji razbuktavaju međunacionalne strasti. Osim ubistva, poslednjih dana zabaleženi su i slučajevi bacanja bombi na hrvatske kuće u samoj Rumi (naselje "Na bregu"), zatim u Nikincima, a ekscesa je bilo i u Platičevu.

Zahtev Lige socijaldemokrata Vojvodine da se na području opštine RUma proglsi vanredno stanje, nije htela da komentariše. Rekla je samo da iza poslednjih događaja i zaoštravanja međunacionalnih odnosa stoje i "podsticanja sa strane". (Slavoljub Živković)

***

SAMO JEDAN PUT

Srbija i srpski narod na prostorima bivše Jugoslavije prolaze možda najteže dane svoje istorije. Opravdana borba za očuvanje Jugoslavije, kao istorijski formirane državne celine, naišla je na nepremostive teškoće u današnjoj Evropi.

Svakom razumnom čoveku mora da je jasno da je presudna greška Evropske zajednice i Sjedinjenih Američkih Država bila priznavanje Bosne i Hercegovine pre nego što se postigne politički dogovor triju njenih konstitutivnih naroda. Desilo se ono najgore. Bosna i Hercegovina je uplovila u krvav bratoubilački rat čije su posledice nesagledive. Umesto da sagledaju svoju grešku i prihvate svoj deo odgovornosti, Evropska zajednica i Sjedinjene Američke Držve optužile su Srbiju i srpski narod za agresiju i protiv njih preduzele najrigoroznije ekonomske, diplomatske, političke i kulturne sankcije kakve se ne pamte u istoriji Ujedinjenih nacija.

Samo jedan put Miloševićeve Srbije: Masovna grobnica srebreničkog genocida
Photo: rbih-free.blogspot.com

U ovom trenutku pred srpskim i crnogorskim narodom postoji samo jedan put. Treba sprovesti zahteve Saveta bezbednosti i istovremeno, u novim uslovima, nastaviti borbu za naše opravdane životne interese i elementarana prava zasnovana na principima Ujedinjenih nacija, na Povelji KEBS-a i međunarodnom pravu. A to pretpostavlja zbijanje svih nacionalnih patriotskih snaga oko tih programa i ciljeva. Agresivna ofanziva jednog dela opozicije sračunata je na razbijanje tih patriotskih redova i na rušenje poslednjih ostataka Jugoslavije.

Borci Bosne i Hercegovine 37 ratnih brigada koji žive stalno u Beogradu pridružuju se onim snagama u Srbiji i našem glavnom gradu koje su digle svoj glas protiv kapitulacije i izdaje. Odlazak Slobodana Miloševića u ovom trenutku nečuvenog stranog pritiska samo bi podstaklo sile profašističkog mraka i revanšizma. Dajući predsedniku Republike Srbije punu podršku, istovrmeno izražavamo nadu da će on i svi politički faktori u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji naći u sebi dovoljno snage i mudrosti da razviju takvu strategiju naše borbe koja vodi računa o sasvim novim realnostima današnje Evrope i sveta, koja utire put obustavi rata i mirnom rešavanju problema postojeće krize. (Za Koordinacioni odbor boraca BiH u Beogradu - predsednik Radomir Banjac)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 3. jula 1992. godine

Milorad Vučelić: PUNA PROFESIONALANA PAŽNJA DEPOSU

Povodom zahteva koji je DEPOS uputio televiziji Srbija da prenosi radni deo Vidovdanskog sabora - u protivnom za sinoć u 18 časova zakazane su demonstracije ispred zgrade Televizije u Takovskoj 10 - stigao je odgovor generalnog direktora TVS Milorada Vučelića. Vučelić kaže:

Kad sam držao RTS, držao sam sve: Milorad Vučelić, u sećanjima
Photo: Dragan Kujundžić

"Sve Vaše zahteve i prigovore prosledili smo Upravnom odboru RTS. To smo učinili i sa primedbama i zamerkama SPS-a na koje ste nas i vi upozorili. O svemu tome će, očekuje se, Upravni odbor u skladu sa svojim nadležnostima doneti odgovarajuće odluke i stavove.

O Vidovdanskom saboru, aktivnostima DEPOS-a, razgovorima delegacija DEPOS-a sa predtavnicima vlasti smo, kao što vam je poznato, i do sada sa punom profesionalnom pažnjom, objektivno i blagovremeno obaveštavali javnost. To ćemo u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i drugim normama činiti i ubuduće. Takođe ćemo i dalje i još češće, a u skladu sa svojim programskim obavezama, biti inicijatori razgovora vlasti i opozicije u cilju potpunijeg i svestranijeg informisanja građana Srbije."

DEPOS je, inače, zatražio od Televizije da organizuje razgovor vlasti i opozicije u cilju potpunijeg informmisanja građana Srbije, i da Drugi kanal bude ustupljen demokratskoj opoziciji.

Istim povodom predednik SPO i član Saveta DEPOS-a Vuk Drašković obratio se predsedniku SRJ Dobrici Ćosiću pismom u kojem ga moli "da snagom faktičke vlasti" utiče na rukovodstvo RTV Srbije da usvoji zahteve Vidovdanskog sabora. (D. S.)

***

SAMOSTALNA MONAŠKA DRŽAVA "SVETA FRUŠKA GORA" (Sremski Karlovci, 2. jula):

Institut za istraživanja slovenske civilizacije i ustanove za unapređenje životnog prostora u Novom Sadu predlažu da se Fruška gora i fruškogorski manastiri proglase samostalnom monaškom državom pod nazivom "Sveta Fruška gora".

Reč je o projektu koji je pre dva dana upućen Narodnoj skupštini Srbije, njenoj svetosti patrijarhu Pavlu i drugim nadležnim institucijama u Republici.

Traži se "crkveno i društveno ustrojstvo i ozakonjenje istorijskog legitimiteta i kontinuiteta svetih prostora svetosavskog i vseljenskog pravoslavlja na teritoriji Srbije - Sveta Fruška gora".

U Fruškoj gori, kažu stručnjaci, ima jasnih tragova o postojanju 36 manastira. Neki od njih su poslednjih godina renovirani ili su radovi u toku, ali većina nije odolela zubu vremena, ratovima i ljudskoj nebrizi.

Stoga, smatra inženjer arhitekture hadži Vojislav Dević, koji je idejni tvorac projekta, trebalo bi zakonima i crkvenim aktima zaštititi fruškogorske manastire.

- Po treći put u ovom veku - istakao je Dević - Srbija se, kao srce Balkana, našla kao kost u grlu ne samo vatikanskom ekspanzionizmu, islamskom fundamentalizmu i nemačkom hegemonizmu, već i na putu američkog novog svetskog poretka.

Zato je važno, naglasio je Dević, da oni koji danas vode državu, a i oni koji će je sutra voditi, znaju da je srpski narod uspevao da opstane između dva velika duhovna ognjišta, odnosno sveta prostora: između kosovskog i fruškogorskog.

Po Devićevim rečima, kada bi jedno duhovno čvorište oslabilo i bilo ugroženo, Srbi bi se okupljali oko onog drugog i jačali ga i tako naizmenično.

Dević predlaže obnavljanje i oživljavanje svih srpskih duhovnih prostora kao preduslov njihove zaštite od komadanja i otuđivanja.

***

ZA OČUVANJE SRBIJE

Širom Srbije ovih dana teče proces konstituisanja najviših opštinskih organa vlasti. Svoja prva zasedanja odbornici višestranačkih skupština (većinu poslaničkih mesta zauzimaju socijalisti i radikali i poneki kandidat grupe građana) uglavnom su iskoristili da upute telegrame podrške predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću sa porukom da ne poklekne pred pritiscima.

Odbornici ariljske opštine podržavaju Miloševića u nastojanju za očuvanje mira, teritorijalnog integriteta i nezavisnosti Srbije i Jugoslavije. Izabrani poslanici Skupštine opštine Bajina Bašta jednoglasno od Miloševića traže da ne poklekne pritiscima svih onih koji pod plaštom očuvanja Srbije žele da je unište i rasture.

U isto vreme, u telegramu koji je potpisao Miloje Savić, pozivaju se studenti da se vrate svojim redovnim obavezama i da se ne upuštaju u međustranačke sukobe.

Telegrami podrške: Mira M. i S. Milošević
Photo: Stock

Prvi put u novom, višestranačkom sastavu, u poslaničke klupe ušli su i odbornici Crne Trave i sročili telegram u kome ima i nešto malo stihova: "Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine. Izabrani ste voljom naroda, te bi vaša ostavka pod pritiskom spoljnjeg i unutrašnjeg neprijatelja značila izdaju."

Zahteve za ostavku Slobodana Miloševića, koji su se u poslednje vreme čuli na Vidovdanskom saboru i studentskom protestu, odbornici beogradske opštine Zvezdara ocenjuju kao "spregu unutrašnjeg i spoljnjeg neprijatelja", pa se shodno tome od predsednika traži da istraje u borbi za dobrobit naroda.

I borci Kosova Polja smatraju da je zahtev za ostavku predsednika Republike plod saradnje jednog dela opozicije sa našim vekovnim neprijateljima na čelu sa Nemačkom, Austrijom, islamskim fundamentalistima uz blagoslov Vatikana. Kosovopoljski borci su i konkretni: "Drašković, Mićunović, Nebojša Popov i Nikola Milošević udružili su se sa stranim neprijateljem i hoće da obore legalnu vlast."

U kabinet predsednika Miloševića stigli su i pozdravi od odbornika Mlave i, kako se navodi u telegramu, od naroda Mlave koji upućuju želje da predsednik "istraje pred naletom onih koji su izdali". Uzgred, napiminje se pristalicama DEPOS-a i studentima da je nauka uvek bila okrenuta interesima naroda, a ne preotimanju vlasti.

I za delegate opštine Mali Zvornik traženje ostavke predsednika nije ništa drugo nego - nečasno i rušilački.

Grupa prosvetnih radnika iz Niša, bar kako je potpisan telegram, kaže da "velikim demokratama nismo ni glas čulijer su tada mislili na novac, a sad bi za tuđi novac i domovinu da prodaju". (R. P.)

***

SA PANIĆEM NEMA ŠALE

U trenutku kada je vest o ponudi da bude novi premijer nove države Jugoslavije stigla preko okeana gospodinu Milanu Paniću, na slobodnom tržištu vrednosnih papira, tvrde poznavaoci, akcije njegove kompanije skočile su neuobičajeno visoko za američke tržišne i finansijske prilike.

Ponuda Jugoslavije, ceo svet zna, da gospodin Panić dođe na čelo i da rukovodi novom vladom učinjena je iz krajnje nužde i pre svega pod pritiskom ne samo mera ekonomske blokade, već još više zbog starog ekonomskog nasleđa koje bi, pre ili kasnije, verovatno, iste učinke imalo kao sve ono što bi nam se ili što će nam se dogoditi i sa blokadom.

Dok se gospodin Panić neočekivano dugo zadržao u svojoj novoj zemlji, pri čemu je otadžbbina iščekivala, valja pretpostaviti da su završeni vrlo važni poslovi koji, u najkraćem objašnjeni, glase da će uvedene ekonomske sankcije trajati kraće nego što u današnjoj Jugoslaviji zamre svaki atom ekonomske aktivnosti. Istovremeno, jasno je da će sankcije trajati dovoljno dugo za privredu kakva je naša.

Američki poslovni svet reagovao je na ponudu premijerskog položaja gospodinu Paniću onako kako se od njega i očekivalo. Dajući mu podršku, njegove su akcije porasle. Istovremeno sve je zaleđeno do kasnih jesenjih izbora i, naravno, konačnog raspleta dosta konfuzne političke situacije u bivšoj Jugoslaviji.

Ipak, sve u svemu, reč je o pitanjima koja se u krajnjem slučaju mogu svesti na akademski nivo. Ali ključna i suštinska pitanja glase - hoće li posle sopstvenog pristanka novi premijer SR Jugoslavije - američki biznismen i na mnogim listama najviše finansijski kotiran Srbin ikada dospeo u Ameriku - i u narednim danima posle svog dolaska i izbora članova savezne vlade, podržati ili možda čak anulirati deo nedavno saopštenih odluka Vlade Srbije o povećanju cena, a potom njihovom zamrzavanju za naredni period.

Iako nema zvaničnih potvrda saznajemo da će gospodin Panić dolaskom na čelo nove savezne vladetražiti da, što se tiče buduće makroekonomske politike, svi poštuju jednog gazdu. Običnom svetu ovo će možda surovo zvučati, ali ne zarađene plate u budućem periodu teško da će iko moći da primi. Ako u svemu tome gospodin Panić i pravi ikakve kompromise, onda će oni pre svega biti vezaniu za potpuno čistu političku situaciju u kojoj mu se, srpskim rečnikom rečeno, "niko neće petljati u posao".

Već započeto veliko monetarno spremanje - označeno promenom zvaničnog kursa, denominacijom, a zatim i zamenom novca - gospodin Panić, saznajemo, nijednog trenutka neće dovoditi u pitanje. Novoj Narodnoj banci Jugoslavije spreman je da, u skladu sa već izgrađenim zakonskim propisima, do kraja da puna ovlašćenja i samim tim kompletnu odgovornost za sudbinu vrednosti domaće valute. Ukratko rečeno, sa gospodinom Panićem u novoj ulozi neće biti šale. (LJ. Čudomirović)

***

UVEDENA MONETA SRPSKE REPUBLIKE BiH

Kako je preksinoć javila Srpska televizija sa Pala i SRNA, od prekjuče, 1. jula, uvedena je - moneta Srpske Republike Bosne i Hercegovine. To je odlučila Vlada Srpske Republike BiH. Premijer dr Branko Đerić izjavo je da će odnos ovog dinara prema dolaru biti isti kao odnos dinara Savezne Republike Jugoslavije i američkog dolara. Prema novom jugoslovenskom dinaru, vrednost će biti izražena u odnosu jedan prema jedan.

Dobrodošli u genocidnu suverenost: Devizne rezerve i masovne grobnice
PHOTO: Stock

Novčanice su štampane u apoenima od deset, pedeset, sto, petsto i hiljadu dinara. Na prednjoj strani je dvoglavi orao Nemanjića, sa potpisom guvernera Narodne banke Srpske Republike BiH Milenka Vračara. Zaštićen je vodenim žigom i ima nit. Po mišljenju stručnjaka, maksimalno je zaštićen od falsifikovanja.

Novac je štampan u Banjaluci, izrađen je od vrlo kvalitetnog papira.

Stvarna vrednst dinara Sprpsle Republike BiH, kao što je uobičajeno, zavisiće od viškova robe, rezervi u zlatu i od deviznih rezervi. Preduzete su aktivnosti, kako je povodom uvođenja monete Srpske Republike BiH izjavio predsednik vlade dr Branko Đerić, na aktiviranju proizvodnih kapaciteta za rad u ratnim uslovima, a već određenim transakcijama obezbeđeni su, po rečima Đerića, prvi iznosi deviznih sredstava kao devizne rezerve Srpske Republike BiH.

U vezi sa robnim tokovima i razmenom sa Saveznom Republikom Jugoslavijom, Đerić je rekao da se intezivno radi na utvrđivanju elemenata platnog sporazuma.

Usvojeni su, Srpske Republike BiH, prateći zakonski propisi i dokumenti. Zaokružena je, kako se ističe, monetarna vlast, odnosno monetarna suverenost Srpske Republike BiH koja je, uostalom, vrhunac superiornosti jedne države. Monetarnu vlast će vršiti Narodna banka Srpske Republike Bosne i Hercegovine čije je sedište u Banjaluci.

Predviđeno je da se novac zameni u normalnoj proceduri, za tri dana, ali je jasno da zbog ratne situacije to neće ili tako brzuo. (M. D.)

***

SRPSKA VOJSKA UŠLA U DERVENTU (Banjaluka, 2. jula):

Vojnici Srpske Republike BiH jutros su sa brda Rabić ušli u Derventu do zgrade bolnice, prešavši kroz srpsku varoš do naselja prema centru grada.

Hrvetaske regularne jedinice ostavile su u sevrnom delu ovog mesta samo snajperiste. Povlačeći se oni odvode sve zarobljenje Srbe iz ovog kraja u Slavonski brod, gde sa ostalim pripanicima MUP ne dozvoljavaju prelazak nijednom hrvatskom vojniku koju, bežeći pred srpskom vojskom, panično traže spas u Republici Hrvatskoj. U opštini Derventa zauzet je položaj brigada hrvatske vojske od sela Kukavica do Živinica pa je, tako, put d Dervente do Doboja potpuno slobodan.

Zauzimanjem Živinica i ulaskom danas u 15 časova u jako utvrđenje ZNG hrvatske vojske u mestu Plehan, srpska vojska je praktičnon isterala pripadnike regularne hrvatske vojske koji su se povukli u pravcu sela Kulina.

Na istočnom delu ratišta okružen je Odžak, pa su hrvatske snage u potpunom povlačenju i sa tog dela ratišta. Koridor prema Srbiji proširen je, praktično, za novih desetak kilometara. (D. K. - B. T.)

***

ISTICANJE NEISTINA, PRIKRIVANJE ISTINE

Mediji u svetu, a i zvanične ličnosti, pokušavaju da sakriju istinu o Jugoslaviji i Srbiji, kaže se u studiji "Medijski terorizam protiv Jugoslavije" Ministarstva Repubike Srbije za informacije.

Dubrovnik je, u medijima zapadnih zemalja, goreo nebrojeno puta i nebrojeno puta bio "uništavan do temelja". Vešti snimatelji dobro su pazili da se u kadrovima ne vide zapaljene automobilske gume koje su izazivale oblake dima nad drevnim gradom. Niko od izveštača, takođe, nije naveo da je grad zaštićen kao istorijska znamenitost, zatvoren za sve vojne formacije, čega se samo hrvatska strana nije pridržavala.

Photo: snimanje.adu.hr

Sakrivanje istine o Jugoslaviji i o Srbiji čini se i na druge načine. Tako su nemačke vlasti sprečile dva svoja naučnika, dr Gotfrida Nimica i dr Petera Priskila, da po povratku iz Srbije - gde su bili po pozivu Ministarstva za informacije - održe najavljena predavanja o svojim utiscima i prilikama u njoj. Vlasti su, razumljivo, strahovale da u širu nemačku javnost ne prodre istina o uzorcima krize u Jugoslaviji i Srbiji. Nije, međutim, uspeo pokušaj da se zaustavi štampanje njihove knjige "Nemačko mešanje u građanski rat u Jugoslaviji", koja je za kratko vreme doživela tri izdanja i u kojoj se istina o Srbiji prezentira na sasvim drugačiji način nego što to čini zvanična nemačka propaganda.

U sličnoj prilici našao se još jedan gost Ministarstva za informacije, ugledni francuski istoričar, profesor univerziteta u Strazburu dr Žan Nuzij, koga su zvanične francuske ustanove u Beogradu elegantno bojkotovale, ali su zato drugim francuskim intelektualcima, biranim i pozivanim sa posebnom osetljivošću (po pravilu su u Beograd na sav glas napadali Srbiju i Jugoslaviju) organizovali bučan publicitet. Po povratku u Francusku profesor Nuzij dao je nekoliko intervjua sa ocenama o prilikama u Srbiji, ali oni nisu objavljeni.

I u drugim zemljama sredstva informisanja daju praktično neograničeni prostor i mogućnosti onim ljudima koji, posle boravka u Jugoslaviji i Srbiji, iznose činjenice istrgnute iz konteksta, poluistine pa i čiste laži.

Prošle jeseni Savet bezbednosti UN usvojio je embargo na isporuku oružja svim sukobljenim stranama u Jugoslaviji. SAD i sve zapdne zemlje ćute kad tenkovi, protivvazdušno naoružanje, rakete i plaćenici iz mnogih zemalja sveta dolaze u Hrvatsku i bosanskim Muslimanima, čime se embargo svesno krši. Sredstva informisanja u svetu prećutkuju da to samo pomaže da se nasilje nastavi i otežava mirno rešenje tragičnog sukoba. Kada afera oko liferovanja "kalašnjikova" iz Mađarske u Hrvatsku nije mogla da se zataška, Mađari je proglašavaju "administrativnom greškom".

Svetska javnost i državnici mesecima su ignorisali krnje Predsedništvo Jugoslavije, proglašavajući ga nekompetentnim. Krnje Predsedništvo Bosne i Hercegovine se ne ignoriše, a preuranjeno priznavanje te republike, uz prenebegavanje želje Srba, jednog od tri konstitutivna naroda, dovodi do krvoprolića što, iako nerado, priznaju i mnogi političari u svetu.

Za krvoproliće se, ipak, okrivljuje jedna strana. Opet su to Srbi i vlasti u Beogradu.

Svet, uglavnom, prećutkuje i angažovanje hrvatskih vojnika na ratištima u Bosni i Hercegovini, iako njihovo učešće u borbama u toj republici ne prikrivaju više ni hrvatske vlasti.

U igri prikrivanja ulazi i najautoritativnije telo svetske organizacije - Savet bezbednosti. Izveštaj generalnog sekretara UN Butrosa Galija, u kome on okrivljuje i Hrvatsku za rat u Bosni i Hercegovini, skriva se dva dana, dok se ne donesu sankcije protiv Srbije i Crne Gore. Snagom, voljom i uticajem moćnih, svetska organizacija je tako uvučena u manipulacije u koje ranije nikada nije zapadala.

Svetski državnici tokom čitave jugoslovenske krize izjavljuju kako se unutrašnje granice Jugoslavije ne mogu menjati silom. Spoljne mogu - unutrašnje ne mogu. Svi u svetu se bore protiv "poslednjeg bastiona komunizma u Evropi", a jednu od bitnih tekovina komunizma - unutrašnje jugoslovenske granice - smatraju ne prikosnovenim. To je jedino što svet poštuje kao ostatak komunističke prošlosti.

U nameri da se omete i omalovaži stvaranje Savezne Republike Jugoslavije i izbor njenog predsednika, mnogi komentatori propraćaju taj čin tendecioznim opaskama o akademiku Dorbici Ćosiću kao o "Miloševićevom čoveku".

Šezdesetih godina svetska štampa bila je puna izveštaja o Ćosiću kao "najpoznatijem jugoslovenskom disidentu", ne štedeći komplimente njegvom ugledu. Više od dve decenije kasnije, kada akademik Dobrica Ćosić postaje prvi predsednik nove Jugoslavije, pošto je u međuvremenu stekao veliki ugled kao pisac, tonovi kojima se opisuje ista ličnost znatno su drugačiji.

U pitanju su, dakle, dvostruki aršini i dvostruki moral pojedinih komentatora.

Isticanje neistina ima istu ili sličnu funkciju kao prikrivanje istine. To je u medijskom ratu protiv Jugoslavije i Srbije podjednako čest slučaj. Javnost u svetu, na primer nije obaveštena o smrti beba u banjalučkoj bolnici zbog sankcija kojima je obuhvaćena i humanitarna pomoć. Na konferenciji za štampu, koju je Ministarsto za informacije organizovalo u Međunarodnom pres-centru, i sa koje je upućen apel srpskih humanitarnih organizacija generalnom sekretaru OUN, od 130 stalno akreditovanih dopisnika iz Beograda došlo je samo troje. Strani dopisnici u Beogradu ignorišu konferenciju za štampu u Vojnomedicinskoj akademiji na kojoj su vojni lekari govorili o psihičkom teroru nad srpskim zarobljenicima u hrvatskim zatvorima.

Sve je to samo mali deo dosad neviđenog medijskog terorizma protiv Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore. Sve neistine koje su izrečene, istine koje su prećutane, predstavlaju jedinstven primer u međunarodnim odnosima. Do sada nijedna zemlja u svetu nije bila suočena sa tako žestokim medijskim pritiskom, tako snažnom propagandom i nemilosrdnim sankcijama.

Evropa i svet su, na žalost, zatvorili oči pred činjenicama. Otvorenim manipulacijama i upotrebom dvostrukih standarda, srpski i crnogorski narod predstavljeni su u svetskom javnom mnjenju kao zločinački, što nikada u istoriji nisu bili niti su sada. Nekome je, očigledno, bilo potrebno da satanizuje ta dva naroda, da bi opravdao sankcije koje se prema njima preduzimaju, pa i oružanu intervenciju.

Takvo deljenje pravde, zasnovano u suštini na kršenju međunarodnog prava, treba da predstavlja osnov za stvaranje "novog svetskog poretka".

Nijedan poredak, pa ni ovaj koji se nagoveštava uz supremaciju jedne jedine velesile, nije bio niti može biti dugog veka. Na takvom saznanju počiva nada da nepravda prema srpskom i crnogorskom narodu neće biti dugotrajna.

 

* Nastavak u subotu 30. oktobra

star
Oceni
2.83
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV