Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (58)

Srbi sami sa sobom

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: blogspot.com

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 28. juna 1992. godine

Milivoje Pavlović: SVET ZATVARA OČI PRED ČINJENICAMA
Milivoje Pavlović, ministra za informacije u vladi Srbije, dao je intervju japanskom dnevniku "Mainichi Newspapers" koji u Tokiju izlazi u tiražu od četiri miliona primeraka. U razgovoru sa gospodinom Hiraji Šinđijem, urednikom lista, ministra Pavlović rekao je da je u Jugoslaviji na delu nemilosrdan sudar principa istine i interesa. "Snage u zemlji koje podržavaju sankcije protiv Jugoslavije su bučne i militantne, ali one ne izražavaju dominantnije raspoloženje naroda", rekao je ministra Pavlović ilustrujući ovaj stav nedavnim veoma dobrim odzivom na izbore za odbornike i savezne poslanike.

"Sankcije uvedene protiv Jugoslavije, čije su žrtve i oni koji su apsolutno bez ikakve krivice - među njima i tek rođene bebe - učinile su složenijim puteve širenja istine o suštini zbivanja na ovom području", rekao je Pavlović.

"Naš informativni sistem deluje u uslovima legalizacije dvostrukih standarda i najgrubljih ogrešenja o istinu. Evropa i svet, pošto su prethodno pothranjivali secesionističke ideje, sada zatvaraju oči pred činjenicama i stvarnim razlozima izbijanja krvavih sukoba na jugoslovenskom tlu. Pristrasnost i zlonamernost u delu svetskih medija danas je vidljiva golim okom; da bi se opravdala primena objavljenih sankcija i onih kojima nam se preti, o Srbiji i srpskom narodu izrečena je velika količina poluistina i laži.

Takvo stanje označava krupan civilizacijski pad zagovornika novog poretka. Uvereni smo, ipak, da će uskoro doći do procenjivanja neduhovne suštine takvog poretka i ukidanja svih sankcija utemeljenih na principima sile i laži. Tada će prestati i blokiranje medijskih puteva; štaviše, toliko potrebna istina imaće šire emancipatorsko i lekovito dejstvo".

"Zbog toga naši današnji napori da prokrčimo put istini nisu uzaludni, iako je učinak manji od očekivanog, a nije ga lako ni kvantitativno izraziti", rekao je MIlivoje Pavlović u intervjuu visokotiražnom japanskom dnevniku "Mainichi Newspapers".

***

SRBI SAMI SA SOBOM
Teško je u ovakvim okolnostima pronaći političkog prognozera koji može predvideti scenario sutrašnjice, događaja na rovitoj političkoj, i svakoj drugoj, sceni u Srbiji. Srbe ovih dana okupiraju dve ličnosti - Slobodan Milošević i Džordž Buš. Od prvog zavisi šta će uraditi drugi, i obrnuto. Po nekim ocenama i vizijama, od tog ishoda zavisi, odnosno traju nagađanja hoćemo li ili ne biti poprište vojne intervencije.

Uprkos postojanju najvećih optimista ("šta ako ih pobedimo"), stižu i zanimljivi predlozi i preporuke za ponašanje u uslovima "okupacije". Navodno, "okupacijsku zimu" moraćemo da provedemo u novom ambijentu čiji je simbol nepravedno potisnuta peć bubnjara. Ipak, ima vedrijih tonova, bar na određeno vreme.

Photo: EPA/YVES BOUCAU
Mihajlo Mihajlov, dobar poznavalac američkih kretanja tvrdi da u svojoj istoriji SAD, u godini izbora, nikada nisu intervenisale jer je to prevelik rizik za predsednika. Bilo bi dovoljno da pogine jedan američki vojnik, da se obori neki avion, pa da predsednik izgubi na izborima. To znači, zaključuje Mihajlov, tek posle 22. novembra može se očekivati stavljanje u pripravnost američkih snaga i pokušaj da se umire oni koji predstavljaju opasnost za bezbednost i interese SAD.

Gospođa Radmila MIlentijević, američka državljanka rodom iz Azanje upozorava: "Ne mislim da će Buš, bez obzira koliko 'grmi', ići dalje od sankcija i predložiti vojnu akciiju". Americi kao supersili dozvoljena je arogancija i u pozadini te "grmljavine" leži predizborna kampanja. Da je Buš popularniji u SAD, manje bi se bavio jugoslovenskom krizom, smatra gospođa Milentijević.

Lideri novog svetskog poretka svoje planove nameću nasiljem, zato se i ne isključuje vojna akcija, komentariše istoričar Slavenko Terzić. On smatra da svet neće Srbe sa svojom autentičnom civilizacijom kao deo multikulturnog poretka, on hoće samo preobraćene Srbe koji prihvataju uniformnost svetskog poretka. Međutim, to ne može biti alibi za odugovlačenje u radikalnim promenama u društvu i ne može se izvesti sa starim idejama i ljudima.

Terzić ne veruje u sudbinski karakter ostavke Miloševića jer je problem daleko dublji i složeniji. Predsednik sam mora da izvuče zaključke između onoga šta je i sa kojim snagama hteo i onoga šta je ostvario. Biva u istoriji da i najplemenitije pobude ne budu ostvarene - bilo zbog sopstvenih promašaja ili međunarodnih okolnosti, smatra Terzić dodajući da presudnu ulogu u sudbini predsednikove politike vidi u međunarodnim faktorima.

Kako praviti viziju kada se nalazimo nad ponorom, kada se nalazimo nad ponorom, možda i na kraju puta, pita se profesor Ratko Božović. Teško je nad ponorom razmišljati, a kamoli prognozirati. Izgubili smo vlast nad samim sobom. Ovo je vreme poraza. Sve je učinjeno da do toga dođe.

Jedan naš ugledni profesor smatra da se nalazimo u "slobodnom padu". Naše dalje ponašanje i sudbina zavise od toga hoće li nas moćna televizija okrenuti protiv glavnih krivaca i da li će uspeti da nas ubedi da smo siti iako smo gladni.

- Šta će se desiti? Ništa. Ništa se neće promeniti i ako se, pak, nešto i promeni, odgovara socijolog dr Slobodan Inić. Nije dovoljno da ode Milošević da bi se nešto zbilja promenilo. Oni koji kane "doči" i "dovesti" svog londonskog trgovca, dojučerašnji savetnici čoveka lepog imena, već po tome nisu stvarana demokratska alternativa Srbije.

Ni narod koji izborno podržava Miloševića kao i onaj deo tog istog naroda koji traži novog vođu ne može pomoći u tom pogledu "evropeizaciji" Srbije. Srbi će, pre svega morati menjati sebe. Inić kaže da ne veruje da će doći do vojne intervencije sve dok sankcije budu efikasne. Nije siguran da će doći do građanskog rata ("izuzev sukoba paravojnih formacija, bandi, stranačkih, privatnih vojski"). Dođe li do toga, zaključuje dr Slobodan Inić, eto još jednog dokaza protiv Srba koji bi se mogao formulisati - da taj narod ne samo da ne može da živi s mirom i u miru sa drugim narodima, nego ni sam sa sobom. (Radovan Pavlović)

***

DOPUTOVAO PRINC ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ
Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević juče posle podne oko 17 časova doputovao je u Beograd. Svečani doček za princa priređen je u beogradskom hotelu "Interkontinental". Nekoliko časova pre njegovog dolaska novinarske ekipe, članovi Odbora za doček, članovi Krunskog saveta, lideri političkih stranaka nestrpljivo su očekivali kolonu automobila sa princom Aleksandrom koji je u zemlju došao preko rumunske granice.

Nekoliko minuta pre 17 časova prestolonaslednik se pojavio na ulazu u hotel. U svom prvom obraćanju javnosti Aleksandar Karađorđević je rekao da je srećan što se ponovo našao na tlu Srbije.
- Dolazim u želji da našoj Srbiji dođu bolji dani i prava demokratija, ali bez krvi i osvete - rekao je prestolonaslednik.

Praskozorje uživo: Aleksandar Karađorđević, poznatiji kao Aca Gica
Photo: Dragan Kujundžić
U ime Odbora za doček dobrodošlicu princu poželeo je akademik Mladen Srbinović. On je rekao da se u ovom času dešava nešto što se može nazvati praskozorjem i što se probija da nadvlada dugi mrak na dušama napaćenog naroda.
- Molimo Vas da Vašom umnošću razumete da je dosta svetih ratnika koji su se borili za pravdu i vrlinu do poslednjeg daha, da znate da mnogih od tih svetih ratnika među nama više nema. Uvereni smo da ćemo ih sve jednog dana imenovati i reći im - slava im. Molimo Vas da razumete i oprostite ako ste u nama uvideli zlo koje je iz nas u bilo kom vidu isklijalo. Vaš narod želi da se pokaje za onaj deo krivice koji pada na njega i krene stazama da nasledstvu ostavi veru i slogu da se može živeti u časnosti i radosti - rekao je Srbinović i dodao:

- Imate sreću da potičete iz zemlje u kojoj stasaju nove generacije mladih, plemenitih ljudi, hrabrih i čistih ne pristajući na silu neznanja, na laž, teror i haos, na razaranje duha i pustošenje. Iako umorni, spremni smo u tome svi da Vam pomognemo da Vaš duh zaštiti i pokrije sve naše crkve, džamije i sve glave. Zadatak Vam je pretežak ali sudbina Vam je dodelila veličanstven ispit koji je čoveku dostupan kao podvig koji je moguć.

Posle svečanog prijema, princ Aleksandar Karađorđević se uputio u svoj apartman, da bi, nakon jednočasovnog odmora, došao na sednicu Krunskog saveta. Ova sednica je bila zatvorena za javnost. Ipak, po završetku sastanka sa članovima Krunskog saveta, prestolonaslednik je dao kraću izjavu novinarima na engleskom jeziku.

- Skup je protekao u demokratskoj atmosferi i vrlo sam zadovoljan njegovim ishodom. Ljudi su pokazali da ima različitih pogleda i opcija, ali smo se svi složili da probleme treba rešavati na osnovu zajedničkih demokratskih principa. Bilo je reči o tome kako spasiti Srbiju iz ovih mračnih vremena, kako da se spase naša prekrasna zemlja nad koju su se nadvile sankcije, izolacija i potpuno poniženje. Nadam se da možemo pomoći našoj zemlji da izađe iz ove krize i to bez građanskog rata. Želim da pomognem svojoj braći i sestrama kao i da prestane ovo bezumlje - rekao je princ.

Upitan da li će se sastati sa predstavnicima srpskih, odnosno jugoslovenskih vlasti, Aleksandar Karađorđević je rekao da očekuje taj susret - ako to žele vlasti. Svakome je znano da samo demokratija može spasti našu zemlju i moja vrata su uvek otvorena za razgovore sa predstavnicima vlasti ako oni to hoće. (N. Trklja)

***

DANAS JE VIDOVDAN
Danas je Vidovdan. Odavnina je u Srba ostao veliki narodno-crkveni praznik, kad žive predanja o Kosovskoj bici, kada obeležavamo i Dan svetog velikomučenika cara Lazara i svih srpskih svetih mučenika. Na Vidovdan, veli predanje, kukavica prestaje da kuka za izginulim kosovskim junacima. Na ovaj dan se ne peva, ne igra i ne veseli.

Šest stotina i tri godine je prošlo od poraza srpske vojske na Gazi Mestanu, a mi danas obeležavamo Vidovdan u ništa manje sudbnosnim okolnostima za srpski narod. Nije li uzalud Srpska crkva upozoravala da mogućnost istinskog izbora u političkim i društvenim opredeljenjima blagosilja uvek ako je u duhu viteškog nadmetanja i takmičenja radi zajedničkog dobra svih, nikada u duhu podlog podmetanja i samoživog blaćenja drugih, i time sejanja mržnje među braćom, mržnje koja će pre ili kasnije uroditi otrovnim bratoubistvenim plodovima i strastima.

Vidovdanska fešta: Uek ima razloga za slavlje
Photo: www.12kfor.army.cz
Ne možemo da se i ovog Vidovdana ne podsetimo na mudre reči svetog vladike Nikolaja (Velimirovića) koji je u svojoj besedi uoči Drugog svetskog rata uzalud upozoravao na one koji, bez straha Božijeg, stvaraju razdor u narodu, da bi se oni istakli kao sudije među zavađenima, radi trule slave i trule dobiti. To su oni kojima je samoljublje jače od ljubavi prema narodu.

Kakav mi Vidovdan danas dočekujemo. Umonogome teži i neizvesniji nego svi Vidovdani opisani od Kosovskog boja do danas. Vidovdan, međutim ne mora da bude uvek i dan žalosti, jer ovoj napaćenoj zemlji i narodu dosta je bilo stradanja. Umesto jednoumlja i anarhističkog bezumlja narodu treba ponuditi zdravoumlje i moralnu čistotu. Bez toga ćemo i sledeće Vidovdane dočekivati sa neslogom i mržnjom. (H. D. A.)

***

ULICE SU BILE MINIRANE
Jugoslovenski rat je, pored očiglednog genocida, obnovio još jednu neslavnu tradiciju vojevanja u Evropi od pre pola veka. Reč je o propagandi koja upravo bira najbezobzirnija sredstva. Da bi demonizovao Jevreje, Hitler je zapalio zgradu Rajhstaga. Tuđman je podmetnuo bombardovanje Banskih dvora. Oni koji veruju da je moguća džamahirija u Evropi ne samo da su obnovili ove metode, oni su ih "usavršili", obezbedivši sebi mesto na najcrnjim stranicama istorije. Ima li mesta iznenađenju? Jer, šta onome ko je spreman da, zarad stvaranja države, žrtvuje većinu svog naroda, može značiti "nekoliko" desetina života Sarajlija koji, ništa ne sluteći, čekaju u redu za hleb?

Glasila pod kontrolom zvaničnih vlasti, Predsedništva BiH lojalnog Aliji Izetbegoviću izvestila su 27. maja ove godine o bombardovanju Sarajeva: navodno, četiri mine su pale na Ulicu Vase Miskina u kojoj su ljudi čekali u redu za hleb. Prema tom izveštaju, poginulo je 14 osoba, a teže i lakše je ranjeno 114. Ekipa Televizije BiH "sasvim slučajno" se našla na licu mesta, tako da su stravični snimci odmah obišli svet. Za masakr su okrivljene srpske snage. Iste noći Savet bezbednosti pred javnošću dobija pokriće za predlog najtežih sankcija protiv Srbije i Crne Gore, pozivajući se i na 7. glavu Povelje Ujedinjenih nacija. Snimci, međutim, nisu uspeli da sakriju za stručnjake neobično važne detalje.

PHOTO: James Mason
- Prvo što pada u oči jeste da se na snimcima nigde ne vidi centar eksplozije, ili krater, kaže pukovnik Milorad Cvijović, zamenik komandanta RV i PVO i odličan poznavalac eksplozivnih naprava. Pukovnik Cvijović je bio član komsije koja je, zajedno sa stručnjacima iz još tri zemlje, utvrđivala istinu o navodnom bombardovanju Banskih dvora. - No, uzmimo da ovaj detalj slučajno nije zabeležen kamerom. Ipak, nameće se niz nelogičnosti. Prvo, nigde nisu pronađeni delovi granata, iako se zna da posle eksplodiranja u blizini ostaje rep projektila. Osmotrimo, dalje, rane koje su ljudi zadobili. Da su granate pale sa leve strane, svi bi bili ranjeni samo na levoj polovini tela. Ili, recimo, da su pale u sredinu, neko bi, logično bio ranjen u leđa, a ona iza njega u predelu stomaka. To, međutim, nije slučaj. Većina osoba je, kako se vidi na snimcima, ranjena u noge, dok im je gornji deo tela nepovređen. da bi to bilo moguće, čovek je mora stajati pored neke prepreke koja mu je štitila gornji deo, objašnjava Cvijović.

Prema rečima našeg sagovornika, to jasno navodi na zaključak da je povrede izazvala mina sa usmerenim dejstvom. Takve naprave je bilo moguće sakriti ispod vozila, na drvetu, preko kablova, ili vremenskim tempiranjem.
- Na snimcima se ne vidi ni neki drugi neizbežni detalji koji prate eksplodiranje granate, kao što su znatna oštećenja po zidovima od parčadnog dejstva ili gelera, naprsli prozori na vozilima, nagaravljenost pločnika od velike temperature, kaže Cvijović, i dodaje:
- Granate obično ne padaju odjednom. One stvaraju karakterističan zvuk, pa je teško poverovati da su ljudi, pošto je prvi projektil pao, mirno čekali na ulici i preostale. Obratimo pažnju, takođe, na ponašanje ranjenika: neki od njih, iako su im otkinute obe noge, sasvim prisebno posmatraju šta se oko njih događa. Kada je neko zadobio tako tešku ranu, on ne može ostati pri svesti. Drugo, pantalone su im gotovo neoštećene a krvi jedva da ima. Sasvim se osnovano može posumnjati da su režiseri ovog masakra, zarad veće ubedljivosti, na ulice izveli i neke ljude koji su od ranije invalidi. Kamermani su bili upoznati sa svojim zadatkom, pa su pokušavali da naprave utisak kako su razaranja ogromna, a rane raznovrsne, što je slučaj pri eksploziji granata.

Međutim, govori pukovnik Cvijović, kada su eksplozivne naprave u pitanju, nema mesta za nepredviđeno, tačno se zna kakvo dejstvo imaju.
- Kada granata padne u neposrednoj blizini čoveka, od njegovog tela bukvalno, usled ogromne temperature, ništa ne ostane. Oni koji se nađu nešto dalje - potpuno su iskomadani. Sledeći red zadobija teške povrede u vidu prskanja stomaka, pluća, lica, očnih duplji... Oni koji su još udaljeniji od središta eksplozije povređeni su po stomaku i licu. Snaga eksplozija bi u ovakvom slučaju bila pojačana jer je Ulica Vase Miskina uska, pa talasi ne mogu da se šire sferno i pritisak je jači. Takođe, ako granata eksplodira na zemlji, njeno dejstvo se uvećava dva puta. Isto važi i za nesreću koja se dogodila 22. juna u Ulici maršala Tita. Navedene vrste povreda se ne mogu videti, kaže pukovnik Milorad Cvijović.

Veče pre masakra u Ulici Vase Miskina u Sarajevu je bilo potpisano primirje, koje je bilo samo preduslov za pregovore u Lisabonu. Predsednik Srpske Republike BiH Radovan Karadžić je sledećeg dana izjavio da je "muslimanska strana i ovog puta sabotirala Konferenciju. Prvo, g. Izetbegović uopšte nije došao, iako je to bilo moguće srediti. Zatim je Izvršni odbor muslimanske stranke rekao da njihova delegacija ne razgovara, niti će razgovarati o mapama i razgraničenjima. Konačno, došlo je do tragičnog događaja u Sarajevu,"

Kao što su odmah posle događaja u Ulici Vase Miskina predložile najteže sankcije, SAD su i najnoviju režiju od 22. juna iskoristile za novi pritisak protiv SR Jugoslavije:
- Teško je poverovati da u naše vreme, na današnji dan vojne jedinice pucaju iz artiljerijskog naoružanja i minobacača po centru grada, pogađajući nezaštićene, bespomoćne građane, žene i decu na ulicama. To me dovodi do besa, to je varvarski i do kraja nehumano... - izjavio je tada predsednik Sjedinjenih Država Džordž Buš. Usledilo je proterivanje jugoslovenskih ambasadora, zatvaranje konzulata u Čikagu, kao i predlog da se Srbija i Crna Gora isključe iz međunarodnih institucija.

Srbi se u Bosni, međutim, ne mogu pobediti sankcijama, to je jasno Izetbegoviću. Teško je poverovati da muslimansko rukovodstvo neće i dalje koračati istim putem ka ostvarenju svoga sna. (Aleksandar Knežević)

***

KARAULA RADOVIĆI (Javorje, kota 1486, 27. juna):
Sticajem istorijskih okolnosti, ili hirom onih koji su nas delili, selo Radovići, na vencu planine Javorje, uvuklo se u bosanski vilajet. Stešnjeno bosanskim opštinama Rudo i Čajniče, ovo naselje od samo sedam kuća, nije topografski ćorskokak već predstraža a i istaknuta osmatračnica na prilazu Srbiji u području koje grca u ratnom haosu.

Svud je oko nas Bosna, od vajkada. Sa Srbijom, kojoj smo uvek pripadali, vezuje nas tek komadić divljine, govori Petko Radović.
- Niko nas nije mogao odvojiti od Srbije, ali pašarinu smo plaćali Čajniču, i tako je pravo, jer su nam pašnjaci na bosanskoj strani. Boga mi i njive...

Po visoravni se vuče magla. Kraj drevnih stećaka, koji čekaju da ih neko obradi i zaštiti, okupila se grupa branilaca sela. Čim su ratne strahote započele po Bosni, Radovići (i jedna porodica Tošića), pozvali su svoje potomke, mahom na radu u Beogradu, da dođu i brane kućni prag. Odmah se odazvalo četrdesetak mladih ljudi.

PHOTO: James Mason
Ali, oni su morali samo bespomoćno da gledaju kako tamo po horizontu, u mračnom dekoru Vučevice i Golešu, gore srpska i muslimanska sela Zaborak, Đakovići, Paravci, Trboselje i druga. Plamena plima je zapretila i njima. Neke čobanice su, kao bez duše, dojurile u selo javljajući da ih je zastavio Ekrem Mešekić, bivši šef policije u Čajniču, pa da ih je ispitivao koliko vojske ima u Radovićima i kako su naoružana mesta duž srpske granice.

Prevarile su ga da Radovići imaju oružja koliko im treba. Nisu imali ništa, osim nekakvih lovačkih sačmara!
- Tražili smo od srpske vojske u Priboju ali su nas svi odbili, kaže Slaviša Radović. Rekli su nam: Srbija nije nu ratu. Ma znamo mi to, ali ako nemamo popa, učitelja, trgovinu i zaštitu milicije, barem da nam se, kao poreskim glavama, omogući da se sami branimo. Sve je, ipak, bilo uzalud...
- Puške smo zato dobili u Čajniču, čim se ta opština priključila Srpskoj Republici BiH. Imamo i dosta municije. Ako bilo ko nasrne, nećemo odstupiti...
- Da li vas ko napada?
- Prolaze noću, pripucavaju prema nama, kaže Slavica Radović, koja je po završetku srednje tehničke škole za neko vrme odgodila devojačke snove svrstavši se, takođe, među vršnjake da brani svoje selo. - Tu, neko veče, jedna njihova grupa prikradala nam se odozgo. Sama sam bila na straži. Zalegla sam za ove kamene blokove i opalila po njima: bježte čobani!

U blizini je muslimansko selo Zubanj. Radovići su se vekovima sa njima dobro pazili, i sada su im to dobre komšije. Ali, plaše se razbijenih terorističkih grupa koje vršljaju po ovim šumama. Da oni ne načine neko zlo?
- Zapalili su nam dve štale, pokazuje Petko zgarište. - To smo protumačili kao pretnju da selimo, a mi nećemo i nemamo gde. Branićemo svoju sirotinju, ako treba do zadnjega...

U Beograd, na posao, Petar Radović će se vratiti tek kad ratni više pakao ne bude pretio njegovom selu.
- Samo da nam je cigara, kaže on.

Svaki naš odlazak u Priboj pretvara se u ekspediciju. Peške se probijamo pedesetak kilometara preko planina... Nego, zapišite da se zna. Kad u dolinu Lima stigne glas da je muslimanska vjska udarila na nas, biće to atak, ne na selo izgubljeno u planinama, nego na graničnu karaulu Republike Srbije. (Radovan Kovačević)

***

PROBIJEN POSAVSKI KORIDOR (Banjaluka, 27. juna):
Jedinice prvog krajiškog korpusa, tačnije pripadnici Operativne grupe Doboj, jutros su se spojile sa Istočnobosanskim korpusom na liniji Doboj - Podnovlje - Modriča - Miloševac - Bosanski Šamac, i time otvorili koridor prema Semberiji iz Bosanske i Kninske krajine. Posle dva dana žestokih borbi na ovom delu ratišta među srpskim vojnicima bilo je do danas dvadeset poginulih i nekoliko desetina ranjenih. Na strani hrvatske regularne vojske iz sastava tri brigade ZNG kod Plehana i utvrđenja Cer, kao u juče osvojenog većeg dela jakog uporišta Modran, bilo je više stotina poginulih i ranjenih. Prema vojnim izvorima, ali, i prema uvidu našeg dopisnika sa tog dela ratišta Bore Teofilovića, samo na nfrontu ispred utvrđenja Jakeš kod silosa, desnom obalom Modriče i linijom fronta uz srpsko selo Miloševac sve do Bosanskog Šamca, poginulo je stotinu, a ranjeno oko 3000 zengista.

Pripadnici istočnobosanskog korpusa, inače, držali su liniju fronta od Bosanskog Šamca preko Miloševca sve do sela Kladari, Kornica i Slatina, imajući ipred sebe jake snage hrvatske vojske i "zelenih beretki" u Gradačcu.

Hrvatske snage, suzbijene kod Brčkoga, danas su potisnute iz Bosanskog Šamca prema selu Prud u pravcu napuštenog srpskom mesta Novi Grad, čiji stanovnici se nalaze već više od mesec i po dana u zatočeništvu.

Pripadnici Prvog krajiškog korpusa već nekoliko dana vode žestoke borbe na ovo delu ratišta protiv pet hrvatskih brigada kod Dervente i sa nešto većim brojem jedinica hrvatske vojske na prostoru prema Modriči i Bosanskom Šamcu i Odžaku. Iz tog mesta u Posavini kreću sve naredbe za osvajanje ovog dela BiH od strane HV radi spajanjem sa hrvatskim snagama na liniji od Doboja prema Žepču i Zenici i Travniku, gde je, prema planu trebalo da se sretnu sa hrvatskom vojskom koja je nadirala kroz zapadnu Hercegovinu.

PHOTO: James Mason
Borci Prvog krajiškog korpusa, kao što su i obećali, sprečili su hrvatsku ofanzivu i cepanje nove republike po liniji sever-jug. Uspostavljen je koridor iz Krajine prema Semberiji! Stvoreni su tako uslovi za doturanje neophodne humanitarne i svake druge pomoći iz Srbije. Ova vest je stigla u trenutku kada ekipe novinara na banjalučkom aerodromu čekaju da slete avioni sa prvom pomoći u lekovima, kiseonikom za bebe u banjalučkoj bolnici, kao i rastvorima za bubrežne bolesnike.

Borci Prvog krajiškog korpusa ostvarili su obećanje: vezu sa svetom i Srbijom, maticom zemljom, sprečavajući genocid nad srpkim narodom u Bosanskoj krajini i Posavini. Sili oko 20.000 hrvatskih vojnika suprotstavili su se pripadnici 329. motomehanizovane brigade pukovnika Ratomira Simića.

Poručnik Goran Sivac, sa svojim komndirima tenkova činio je podvige, kao i pripadnici "Pajine banjalučke brigade", koji su sa neverovatnom hrabrošću zauzimali položaje prema Modriči. Ovu brigadu, kao i Prvi krajiški udarni bataljon Prvog krajiškog korpusa, koji čine momci Veljka Milankovića. (Dušan Kecman)

***

"SRBIMA JE POTREBAN PRIJATELJ"
"Forma viva", modno preduzeće iz Beograda, promovisalo je ovih dana novi proizvod "Art Line". Reč je o plakatu, katalogu i posterima sa modnim fotografijama Miloša Soldatovića, koji će se prodavati u početku posredstvom same agencije, a kasnijen i po knjižarama. Cela akcija ima naziv "Srbima je potreban prijatelj", a obuhvata i reviju visoke mode Beograda na otvorenom prostoru (na Trgu republike). Akciju je podržalo Ministarstvo za informisanje koje će ujedno otkupiti veliki deo tiraža ovih plakata i postera, a sav novac od prodatih "Art line" proizvoda ići će u humanitarne svrhe - za bebe i ranjenike. (Ž. S.)

*Nastavak u petak 15. oktobra

star
Oceni
2.87
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi