Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (37)

Srbi nisu sami u svetu

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: www.innventia.com

Do septembra ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 26. maja 1992. godine

Mirko Jović: "OVAJ RAT SE NE MOŽE ZAVRŠITI DOGOVOROM"
Predsednik Srpske narodne obnove Mirko Jović je na jučerašnjoj konferenciji za štampu nagovestio dolazak srpskih dobrovoljaca iz inostranstva u Bosnu i Hercegovinu i ocenio da Demokratski pokret Srbije (DEPOS) neće ispuniti očekivanja. Jović je naveo da "zeleno svetlo" za polazak dobrovoljaca iz Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i Australije u BiH treba da donese četnički kongres koji se upravo održava u Čikagu. Po njegovim rečima, sa ovog velikog četničkog skupa očekuju se i druge značajne odluke, pre svega o budućoj državi i o izborima.

Govoreći o sukobima u BiH, Jović je rekao da se na novim graničnim prelazima sprečava odlazak civila iz Srbije koji žele da se stave pod komandu Srpske vojske u BiH i u Srpskoj Krajini. "Srbi moraju shvatiti da se ovaj rat ne može završiti dogovorom. To je rat za teritorije i tamo gde se sada vode borbe, ili neće biti Muslimana, ili neće biti Srba", rekao je Jović.

Jović je ocenio da novoformirani Demokratski pokret Srbije na žalost neće ispuniti očekivanja. On smatra da je razlog u tome što je DEPOS preuzeo formu ranijih koalicija opozicije Srbije, ne konsultujući sve stranke koje bi trebalo u njega da uđu. Jović, međutim, veruje u ozbiljan opozicioni stranački blok u Srbiji i Crnoj Gori.

Pustite dobrovoljce da prođu, ima još da se kolje: Mirko Jović, ljubitelj teritorija
Photo: youtube.com
On, takođe, ocenjuje da će Albanci na Kosovu i Metohiji želeti da, kako je rekao, naplate rezultate prekjučerašnjih "izbora" i mirno preuzmu vlast, što će dovesti do "onoga što imamo u Bosni". Albanci čekaju stranu intervenciju, smatra Jović i ocenjuje da nije nemoguće da se tako nešto desi, ne samo u Bosni, nego i u Srbiji.

***

Medaković: SANU VAN DNEVNE POLITIKE
Srpski parlament će, kako je prošle nedelje najavljeno, uskoro razmatrati Zakon o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Posle dugih sastanaka i sednica, razgovora i pregovora, objašnjava dr Dejan Medaković, generalni sekretar SANU, završena je konačna verzija zakona o jedinstvenoj Akademiji, koju je podržala zajednička komisija Vojvođanske i Srpske akademije.

Gospodin Medaković naglašava da je inicijativa za spajanje dve akademije došla iz Novog Sada i da nije bilo nikakvog pritiska od strane SANU. Vojvođanska akademija je ogranak Srpske akademije, s tim što svi akademici postaju potpuno ravnopravni, sa zvanjima koja su stekli u Vojvođanskoj akademiji.

Vojvođanska akademija će sačuvati dosadašnju strukturu sa svoja dva odeljka: prirodnih i društvenih nauka. Vojvođanskim akademicima će biti ostavljeno da odluče da li će se uključiti u rad odeljenja SANU ili će raditi u svom novosadskom ogranku. Sve je učinjeno kako se ne bi stekao utisak da se ovim objedinjavanjem poništava posebnost koju je već stekla Vojvođanska akademija.

Pitamo akademika Medakovića da li je bilo pritisaka od aktuelne vlasti da se dve akademije objedine?
- Sličnih prigovora, kaže Medaković, bilo je i na Skupštini SANU. Bilo je pitanja da li se Akademija ovim činom ne uključuje u dnevnu politiku.
- Lično smatram da Akademija, kao institucija, ne sme da bude u službi dnevne politike i pojedinih stranaka, jer bi to bilo pogibeljno. Ali, to ne znači da Akademija kao nacionalna institucija nema svoje obaveze prema narodu čije ime nosi i prema tradiciji kuće. To su zaista velike obaveze i one se ne mogu brisati nikakvim zamagljivanjem. Pred nacionalnim programom, koji je zagledan u budućnost, moraju otpasti parcijalni, stranački i dnevnopolitički interesi - naglašava Medaković.

Srpska i Vojvođanska akademija, dodaje Medaković, ujedinile su se na jedinstvenom konceptu nauke. Nauka ne može da se parceliše i kamo sreće da su integracioni procesi u nauci češći. Naš problem nije samo da ujedinimo srpsku nauku, već da je tako objedinjenu uključimo u evropske i svetske tokove. Nauka se ne može zaustavljati na administrativnim granicama. Integracija sveta, predviđa akademik Medaković, biće procesi koji će obeležiti treći milenijum.

Kakva je sudbina Akademije nauka Kosova?

Akademik Medaković podvlači da je ona ukinuta zakonskim putem, u skupštinskoj proceduri, ali da u svemu tome SANU nije učestvovala.
- Naprotiv, u više navrata smo pokušavali da uspostavimo kontakt sa kosovskom akademijom, koja trenutno deluje kao privatna akademija. Želja nam nije bila da kosovsku akademiju nateramo da se priključi SANU. O tome nije bilo reči ni u Srpskoj akademiji, ni sa zvaničnim vlastima - ističe Medaković.

Akademijo iz dva dela, ponovo ćeš biti cela: Dejan I Medaković Ujedinitelj
Photo: photobucket.com
U Zakonu o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti ostavljena je mogućnost za osnivanje ogranaka SANU. Ogranak u Novom Sadu je već osnovan, a na isti način se mogu formirati ogranci u Prištini, Nišu, Kragujevcu. I pored svega što se trenutno događa, akademik Medaković smatra da bi trebalo uspostaviti saradnju između SANU i kosovske akademije.
- Zalažemo se za saradnju sa svim akademijama, pa i sa kosovskom. Ima niz tema, od arheologije do ekologije, od etnologije do istorije, na kojima bismo mogli da sarađujemo, jer dugo smo zajednički živeli i u tom životu isprepletali istorije i sudbine.

Prilikom posete dr Radomana Božovića Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, pre dva meseca, predsednik vlade Republike Srbije obećao je vladinu pomoć nacionalnoj instituciji. Jeste vreme krize, rekao je tom prilikom premijer, ali nije vreme tolike oskudice da bi moralo da se štedi na nauci, kulturi i umetnosti. Neki problemi, kao što je ustupanje zgrade SDK srpskoj akademiji, rečeno je tada, mogu se rešiti za samo mesec dana.

U međuvremenu, kaže akademik Medaković, nešto je ipak učinjeno. Dobijene su pare za završetak četiri-pet stanova. Ustupljene su im na korišćenje i prostorije štamparije "Radiša Timotić", koje bi uz određenu adaptaciju mogle da posluže Akademiji za magacinski prostor. Zgradu SDK, preko puta SANU, nisu dobili, ali razgovori nisu prekinuti pa se nadaju da će obećanje biti ispunjeno. U ovoj zgradi će biti smešteni kabineti pojedinih akademika, a posebna dragocenost je trezor u kojem bi se čuvali vredni predmeti.
- Ali, sve je to samo privremeno rešenje. Uvek sam se zalagao za namensko podizanje zgrada. Prepravke sa promenom namene su često skuplje od izgradnje novog. A mi imamo projekat, namenski urađen, za zgradu arhiva i biblioteke SANU - podseća Medaković.

U poslednje vreme, primećujemo, neki članovi Akademije vrlo su aktivni u dnevno-političkim zbivanjima. Da li to šteti ugledu Akademija?
- Moje lično mišljenje o privatnoj političkoj delatnosti naših članova, krajnje je pozitivno. To dokazuje da je Akademija pluralistička. Ne vidim razloga da članovi Akademije ne mogu da imaju svoje mišljenje i da ga ispoljavaju, kao građani u nekoj partiji, ako sebe nalaze u programu te partije - kaže Medaković.

U svakom slučaju, na tome insistira akademik Dejan Medaković, treba razdvojiti privatni stav pojedinih akademika od stava SANU. U javnosti se istupanje akademika često poistovećuje sa samom institucijom, što nije tačno. (Zoran Radisavljević)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 27. maja 1992. godine

JOŠ JEDAN "NAPAD" NA VUKOVAR (Pariz, 26. maja):
U Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu večeras je otvorena izložba "Vukovar 1991. godine - genocid nad kulturnom baštinom srpskog naroda". Šefovi policije tvrdili su, po rečima naših diplomata, da hrvatska zajednica u Francuskoj, odnosno njen savet, nije tražila dozvolu za održavanje demonstracija pa će one biti nelegalne. Ipak, oko 300 demonstranata dočekalo je večeras prve posetioce kanonadama svežih jaja, pa je policija, nakon dužeg pasivnog posmatranja, odlučila da pred Kulturni centar stavi jedna ogromna službena kola i tako omogući zvanicama da se uza zid, praćeni "projektilima" bačenim preko kamiona, probiju do ulaza. Zamazani, zbunjeni i uvređeni, posetioci su s teškom mukom mogli da se koncentrišu na brojne i vredne eksponate i čuju izlaganje odgovornog urednika ove izložbene postavke, narodnog poslanika Milana Paroškog.

Kulturni genocid: Hrvatska mačka uništava šapama srpsku baštinu u Vukovaru
Photo: STOCK
Demonstranti su dobacivali uvrede, mahali parolama i delili letak na francuskom jeziku u kome se od francuskih vlasti zahteva hitno zatvaranje ove izložbe. Čak i kad je neki bačeni predmet razbio prozor na prvom spratu i komad stakla lakše povredio jednu ženu, policija se nije odlučila da rastera demonstrante. Tužnu, uvredljivu sliku dopunila je francuska televizija: posle dužeg vremena poslala je ekipu u Jugoslovenski kulturni centar, ali je u najgledanijem dnevniku na prvom kanalu samo, kratko, prikazano kako "Hrvati protestuju pred Jugoslovenskim kulturnim centrom". (D. R.)

***

DANI BOSANSKOG KOŠMARA
Poslednjih dana aprila meseca u jednom londonskom listu, ser Alfred Šerman pesimistički je zaključio da "u Bosni najgore tek predstoji". Izrazio je, tako, uverenje koje je na ovdašnjim prostorima odavno uvreženo i kome su potonji događaji dali za pravo. Važnije od ispravnosti jednog predviđanja jeste, međutim, to što je gospodin Šerman u traganju za uzrocima tragičnog toka stvari pomenuo politiku EZ koja je Jugoslaviju izabrala za nakovanj na kome će oblikovati svoju "zajedničku spoljnu politiku". Pomenuo je, naime, i viziju koju pred sobom ima Alija Izetbegović.

On, prema Šermanu, "zamišlja čisto muslimansku državu, sa potpuno integrisanim religijskim, političkim i socijalnim dimenzijama", jer "islam smatra beskonačnim, van svakog razmišljanja o reformama". Pri tome Izetbegovićevi "kompanjoni dele njegova klerikalna uverenja". Sa istim saznanjem suočio se novinar "Europea" koji je 25. aprila u ovom italijanskom listu objavio članak iznoseći, uz ostalo, i tvrdnju da je "ovo što se sada dešava u Bosni samo uvod u pravi rat koji će tek početi protiv Srba, ali i protiv Hrvata", pošto je "cilj da se u Bosni napravi mostobran za dolazak islama u Evropu".

Da ne bi bilo zabune, ove reči je kolega Sandro Provizionato ispisao na osnovu iskustva stečenog tokom desetak dana boravka među jedinicama koje su lojalne Aliji Izetbegoviću. Jedinice TO BiH, kao i zelene beretke, vrlo brzo su dale za pravo ovakvim predviđanjima, pogotovo posle napada na kolonu JNA u Sarajevu. Istog dana (16. maja) kada je slična kolona napadnuta i u Tuzli, pri čemu je bilo ubijeno 49 pripadnika JNA, sam Alija Izetbegović je, nimalo se ne libeći, definisao sopstvenu poziciju.

U izjavi za sarajevsku televiziju, on je rekao: "U ovoj borbi nema predaje, predaja znači smrt". Njegove reči usledile su samo nekoliko sati pošto su tri nacionalne grupacije u BiH, odnosno njihovi predstavnici, pod patronatom UNPROFOR-a, dogovorili prekid vatre.

Ako sam Izetbegović nije pomenutom izjavom pokazao da je natopljena islamskim klerikalizmom, nadoknadili su to, čini se, neki drugi, pred kamerama HTV. Tako je Azem Vlasi, gotovo naglas ponovio Izetbegovićeve reči, saopštivši da Albancima ne preostaje ništa drugo nego rat. Otišao je i dalje, založivši se za savez Hrvatske, BiH, Kosova "i drugih" u borbi "protiv jugoslovenske armije i agresivne politike Srbije".

Alija Izetbegović je (18. maja) rekao da će od sutradan JNA biti smatrana okupacionom vojskom u BiH, iako je samo nekoliko dana pre toga, 13. maja, trebalo da nastavi započete skopske razgovore o statusu JNA u BiH. Ovog sastanka, kao što je poznato nije bilo, ali su se zato oko 18. maja susreli potpredsednik SDA Irfan Ajanović i lider HDZ BiH Miljenko Brkić, saglasivši se o stupanju BiH u konfederalni odnos sa Hrvatskom.

Izgleda da je taj sastanak bio jedini u poslednjih mesec i više dana na koji nije trebalo naganjati predstavnike SDA, pre svega samog Izetbegovića, kako bi se smilovao i stigao na razgovore utroje, toliko potrebne među predstavnicima bosanskohercegovačkih naroda. Setimo se samo njegovog nećkanja oko sastanka održanog u Lisabonu krajem aprila, njegovog odsustvovanja sa nastavka briselske konferencije o Jugoslaviji 6. maja. Pre početka skupa u Briselu lord Karington je izjavio sledeće: "Ako žele da se tuku umesto da pregovaraju, i da štampaju novac umesto da obnavljaju privredu, ne možemo im pomoći".

Naravno da je lord Karington u pravu, ali privlači pažnju zaobilaženje činjenice da upravo predstavnici Muslimana u BiH najmanje drže do tih pregovora već i zato što im i ne prisustvuju. Ipak, to nije uticalo na EZ da drugačije intonira deklaraciju o BiH 11. maja, pa se najveća krivica za događaje u ovoj državi svaljuje na JNA i Srbiju, dok je za Hrvatsku bila ostavljena opomena, nešto kao politički žuti karton.

Nesklonost za pregovore Izetbegović je pokazao i odbijanjem da se u Lisabonu utroje sastane sa predstavnicima SDS i HDZ, baš kao što je odjek takvog opredeljenja bio naglašen i u izjavi potpredsednika vlade BiH Mahmuta Čehajića (11. maja), prema kome je susret u Gracu između Radovana Karadžića i Mate Bobana bio "račun bez krčmara", mada će za takvim računom, na sastanku u Splitu, posegnuti ubrzo i SDA.

Ne razlikuje okupatora od oslobodilaca: Alija Izetbegović
Photo: Stock
U svim tim kolopletima, dok posledice ratnih razaranja privlače mnogo veću pažnju od tokova političkih akcija, neophodno je podsetiti na makar neke od poteza koje su sa svoje strane (dok je Hrvatska povodom Bosne i Hercegovine uglavnom ćutala, ostavljajući u njoj svoje jedinice) vukle Republika Srbija ili politika na nivou Jugoslavije.

Kao i mnogo puta pre toga, predstavnici Srbije i Jugoslavije, a naročito posle sklapanja dogovora o primirju u BiH 12. aprila, u mnogim situacijama ne samo da su insistirali na mirnom rešenju bosanskog problema, uz ravnopravno učešće sva tri konstitutivna naroda, nego su vukli i praktične poteze u tom smeru. Na žalost, očito je snažniji uticaj onih faktora koji neprekidno ponavljaju da je sva odgovornost za stanje u BiH na strani JNA i Srbije.

Nisu pomogli ni iniciranje razgovora u Skoplju o statusu JNA u BiH, pozitivni odjek deklaracije o Saveznoj Republici Jugoslaviji i decidirano stanovište o izostanku bilo kakvih teritorijalnih pretenzija prema susedima, kao ni odluka jugoslovenskog Predsedništva od 4. maja o povratku vojnika JNA, državljana SRJ, iz BiH (istog dana nazovi Predsedništvo BiH tražilo je stranu vojnu pomoć).

Na ono što se, recimo, kuvalo u dvorani KEBS-a u Helsinkiju nije mnogo uticalo na izveštaj Maraka Guldinga koji je 8. maja izjavio da sve umešane strane snose odgovornost za događaje u BiH, kao ni penzionisanje 38 generala JNA istog dana, a nastavljeno je i oglušivanjem o izjave predstavnika Srbije i srpske vlade da su konferencija o BiH i njen nastavak "nezamenjivi okvir za rešavanje krize". Istina, Jugoslavija je ostala u sastavu KEBS, ali su pritisci nastavljeni, pa i pošto je jugoslovensko Predsedništvo ukinulo odluku o neposrednoj ratnoj opasnosti 20. maja. Tog dana zabranjeno je sletanje avionima JAT-a na aerodrome u SAD.

Umesto naših komentara ovih nedoslednosti i oglušivanja o poteze Srbije i Jugoslavije i previđanja ponašanja vrha muslimanske vlasti u BiH, možda je dobro da se vratimo ser Alfredu Šermanu koji je u svom članku s kraja aprila napisao da se u nastojanju zasnivanja "zajedničke spoljne politike" EZ i to preko leđa Jugoslavije u stvari reprodukuje istorijska zamisao nemačkog prodora na istok. (Slobodan Kljakić)

***

DR KOSTIĆ O PRETNJAMA VOJNOM INTERVENCIJOM
Potpredsednik Predsedništva SFRJ Branko Kostić izjavio je juče Radio Beogradu da pretnje Jugoslaviji vojnom intervencijom predstavljaju deo psihološkog pritiska. Kostić je ocenio da su pretnje o bombardovanju pojedinih gradova rezultat mašte nekih "pojedinaca ili snaga u Evropskoj zajednici", ali je naglasio da ne isključuje mogućnost da bi se neko mogao opredeliti za takvu avanturu. On je izneo stav da će se, "čak i da nije izbora u Americi", bilo koji razuman političar teško opredeliti da uputi svoje vojnike na Balkan, posebno u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.

***

SMIRIVANJE ILI RAST NAPETOSTI
Londonski "Fajnenšel tajms" objavio je nedavno članak u kome je data projekcija geo-političke podele Evrope u 2010. godini. U ovom članku, prenetom i u "Politici" 8. maja, autor je saopštio da je njegova projekcija izraz "mašte". U toj maštarskoj laboratoriji našlo se mesto i za Balkanski savez, a u njemu i za Albaniju koja uključuje Kosovo i Metohiju i deo Makedonije. Potvrđeno je, tako, da istoriju geo-politike i interesnih sfera (iza kojih stoji tajna diplomatija), karakterišu čvrste konstante, jer je već 1880. godine ser Edmond Ficmoris, britanski diplomata, projektovao veliku Albaniju koja bi u svoj sastav uključila Kosovo i Metohiju kao i najveći deo Makedonije.

U svim planovima za podelu interesnih sfera na jugoistoku Evrope, a takvih je protekla dva veka bilo preko 200, taj prodor bio je jedan od onih zalogaja kojima se zadovoljavaju apetiti velikih sila. Pucanje Jugoslavije, svakako i zato, počelo je svojevremeno baš na Kosovu. Pošto je bivša država već raskrojena, Kosovo i Metohija opet su ušli u središte aktivnosti velikih sila. Moćne finansijske i političke grupacije Evrope i sveta tako promovišu svoje interese.

Na samom Kosovu i Metohiji sazrevaju uslovi za tako nešto, bar ako se sudi na osnovu izjave Ibrahima Rugove po obavljenim rezultatima izbora Albanaca 23. maja, izbora oglašenih nelegitimnim i nelegalnim, ali i neometanih od strane srpske vlasti. Rugova je, naime, poželeo da uskoro dođe do "mirne primopredaje vlasti", proprativši to i izjavom da će u dogledno vreme početi osnivanje albanske milicije i snaga bezbednosti.

Samo dve nedelje ranije, 12. maja, oglasio je Koordinacioni odbor partija Albanaca Kosova, povodom poziva predsednika srpske vlade (8. maja) predstavnicima Albanaca na dijalog. Koordinacioni odbor je to odbio jer je, po njima Radoman Božović nudeći dijalog, "ponovio osnovne teze velikosrpskog šovinizma u odnosu na Kosovo i Albance, tvrdnjom da je Kosovo, definitivno, jedino srpska teritorija". Upravo to "suštinski onemogućuje bilo kakve kontakte i sporazumevanje".

Postavlja se zato pitanje šta, u stvari, stoji iza "gandizma" Ibrahima Rugove. Možda se ponešto može naslutiti iz preporuke koju je londonskom "Tajmsu" dao Rodžer Bojs 8. maja, izražavajući žaljenje što je dockan za vojnu intervenciju u BiH, ali da takvu akciju treba koordinirati između NATO, EZ i KEBS, da "srpsko vođstvo ne bi pokrenulo nove ratove, na primer sa Albancima na Kosovu".

Upravo toga dana, u odnosima između Albanije i Velike Britanije London je učinio jedan veliki gest, donevši odluku da se Albaniji vrati 18 miliona funti (u zlatu), koje su ostale u engleskim bankama posle 1946. godine, jer je tada Albanija potopila dva britanska broda u svojim vodama.

U kombinovanju pomenutih momenata nezaobilazne su, naravno, aktivnosti KEBS, EZ, Ujedinjenih nacija i, naročito, diplomatije SAD, prema Saveznoj Republici Jugoslaviji, odnosno Srbiji i Kosovu. Lepeza pritisaka sve je šira, sadržaj akcija moćnih država i političkih ustanova sve oštriji, da bi upravo ovih dana, kada se ponovo zapliće oko Kosova i Metohije, sve češće na dnevnom redu bila razmatrana i mogućnost vojne intervencije. SAD u tako nešto guraju Evropu, ona se toga libi, baš kao što ni Amerika nije spremna da to učini sama.

Neće niko, ispada tako, ali se pretpostavke za takvu mogućnost snažno proizvode upravo na Kosovu i Metohiji, i to na način poznat iz procedure pružanja "dobrih usluga", koje su raspalile sukobe u bivšoj Jugoslaviji. Prvenstveno je reč o dvostrukim aršinima centara novog svetskog poretka i potpunoj diskreditaciji odredaba međunarodnog prava. U slučaju jugoslovenskih zemalja one su valjale jedino ako omogućuju ostvarenje interesa moćnih, a bile odbacivane kao krpa kada im nisu išle u prilog.

Prilično jasno tako nešto je povodom Kosmeta 19. maja najavio izaslanik lorda Karingtona Tijer de Bose. Rekao je da će stavovi EZ, primenjivani i na ostale etničke zajednice u drugim jugoslovenskim republikama, važiti i za Albance na Kosovu i Metohiji. Pri tome, "ne može se za sada govoriti ni o kakvoj njihovoj nezavisnosti".

"Ne može za sada", taj stav je lajtmotiv svih akcija EZ i KEBS-a, primenjivanih u proceduri razmrvljenja Jugoslavije. Ono što nije moglo "za sada" sledilo je vrlo brzo posle toga, kao što je bilo sa priznavanjem Slovenije, Hrvatske, BiH, njihovim prijemom u Ujedinjene nacije...

Napetosti povodom Kosmeta mogu, ali i ne moraju narasti, pogotovo ne do tačke ključanja. Uslov da se to izbegne može se potražiti u rečima Džona Zametice iz londonskog Instituta za strateške studije, koji je nedavno konstatovao da je Evropa jedan od "raspaljivača sukoba među jugoslovenskim narodima", pošto je na naš prostor ubacila "evropsku šibicu".

Ostaje nada da se njeni plameni tragovi neće dalje širiti, što je verovatno tek ukoliko stare strategije stvaranja velike Albanije ustuknu i njihovi nosioci ovdašnje Albance prestanu da koriste kao instrument ostvarenja svojih interesa. Spremnost da oni budu branjeni i vojnim disciplinovanjem, očito postoji. Pretpostavka za to je da ovde počne sukob, kako bi moćnici novog svetskog poretka mogli da onda, kao Pilat, peru svoje ruke. (Slobodan Kljakić)

***

Srpski nisu uspeli, ali ruski dobrovoljci su probili blokadu: Bosna 1991.
PHOTO: Stock
DOBROVOLJCI BLOKIRALI MAGISTRALNI PUT (Nova Pazova, 26. maja):
Sinoć od 17.30 do 20.30 dobrovoljci koji su želeli da idu na ratišta u Bosnu i Hercegovinu blokirali su staru deonicu magistralnog puta Beograd - Novi Sad. Veća grupa dobrovoljaca tražila je da vojnim transporterima bude prebačena na ratna područja. Kada je od vojske stigao negativan odgovor, dobrovoljci su izašli na kolovoz, zaustavili saobraćaj u oba smera. Tek nakon postignutog dogovora, da ipak budu prevezeni autobusima, put je oslobođen nakon tročasovne blokade. (M. M.)

***

OPOZVAN DOPISNIK IZ VAŠINGTONA
Iza prekjučerašnje odluke Uređivačkog kolegijuma Tanjuga o opozivu dopisnika ove agencije iz Vašingtona Žorža Crmarića ne stoje nikakvi ideološki, već isključivo profesionalni razlozi. Nema potrebe za bilo kakvom mistifikacijom povodom ovakve odluke jer se i ranije događalo da se novinari opozivaju sa svojih dopisničkih mesta ukoliko ne zadovoljavaju kriterijume, ne odgovore na postavljene zadatke ili povrede uređivačke principe Tanjuga - kaže Dušan Zupan, glavni i odgovorni urednik i vršilac dužnosti direktora ove jugoslovenske novinske agencije, nekada i sad dopisnik iz Vašingtona.

Vest o Crmarićevom opozivu sa devetomesečne dopisničke dužnosti objavila su juče pojedina sredstva informisanja. U vesti se navodi da je razlog opoziva Crmarićevo učešće u emisiji američke TV mreže CNN - "Strani dopisnici", tačnije njegovi stavovi koje je tom prilikom izneo a koji se kose sa uređivačkim principima Tanjuga.

Prema rečima Dušana Zupana takva informacija nije u potpunosti tačna. Jer, kako kaže Zupan, za Crmarićev opoziv bila je presudna nepovoljna analiza njegovog dopisničkog rada u Vašingtonu urađena još 28. aprila, a stavovi izneti u emisiji CNN bili su "samo ona kap koja je prelila i bila presudna za ovakvu odluku uređivačkog kolegijuma".

Naime, u analizi Crmarićevog rada, ovom dopisniku se zamera da nije u potpunosti odgovorio zadacima na način koji je neophodan Tanjugu, o čemu je iznet niz primera. Međutim, prema rečima Zupana, Crmarić je inače solidan i sposoban novinar koji ovoga puta nije uspeo da odgovori redakcijskom zadatku.

- Od momenta kada je prošlog utorka emitovana emisija CNN u našu redakciju nisu prestajali da stižu protesti. Prvi protest stigao je od naših iseljenika i izbeglica iz BiH koji se nalaze u Švajcarskoj. Tada smo se obratili Crmariću s molbom da nam pošalje kasetu jer nismo želeli da unapred osuđujemo svog kolegu. On je to odbio navodeći da ne želi da učestvuje u hajci protiv sebe samog - kaže Dušan Zupan navodeći da nije u pitanju nikakva hajka niti istraga protiv ovog novinara, već isključivo profesionalni razlozi i poštovanje uređivačke politike Tanjuga.

Photo: www.aman-alliance.org
- Kada je ova emisija posredstvom televizije Beograd emitovana u subotu i na ovim našim prostorima, na našu adresu upućene su i primedbe naših korisnika, građana iseljenika. Svim tim primedbama bilo je zajedničko pitanje, da li ovog dopisnika plaća Jugoslavija da radi protiv nje.

Primedbe su i razumljive jer na sugestivno pitanje - konstataciju novinara CNN - da li je Srbija agresor u ovom ratu, Crmarić je odgovorio da su svi krivi, ali da je najviše kriv onaj koji je najjači, koji ima najviše oružja i ko bombarduje stambene zgrade - kaže Zupan navodeći da nije u redu da se jedan dopisnik agencije kakva je Tanjug, argumentima ne suprotstavi jednostranim stavovima. (D. Lakić)

***

REZERVISTA RANIO DIREKTORA ŠKOLE (Loznica, 26. maja):
Kako saznajemo, juče u prepodnevnim satima hicem iz vatrenog oružja ranjen je Branimir Ginić, direktor OŠ "Žika Popović" u Lozničkom polju, delu Loznice. Prema onome što se za sada nezvanično može saznati - zvanična informacija nije data - Ginića je po svoj prilici nestručno rukujući oružjem (pominje se čišćenje oružja) ranio jedan rezervista. Inače, u pomenutoj OŠ pod istim krovom su đaci koji redovno pohađaju nastavu, a istovremeno se u njoj smestila i jedna jedinica Vojske Jugoslavije, kojoj pripada i ovaj rezervista. Profesor Branimir Ginić nalazi se na lečenju u lozničkoj bolnici, a povreda koju je zadobio nije opasna po život. (D. Pejak)

***

SRBI NISU SAMI U SVETU
U Cirihu je g. Verner Gabrijel Cimerman održao predavanje u zgradi Univerziteta tehničkih nauka na temu "Srbija u jugoslovenskom sukobu interesa". Kao vrsni poznavalac prilika na Balkanu, ovaj penzionisani univerzitetski profesor istorije pokušao je da ukaže na istorijske i demografske činjenice koje su dovele do izbijanja konflikta u Jugoslaviji.

G. Cimerman, rođen je 1929. godine, bio je profesor istorije na ciriškom univerzitetu od 1964. godine, na katedri za jugoistočnu Evropu. Habilitirao je na temu istorijskog dela Valtazara Bogišića i napisao mnoštvo članaka posvećenih različitim istoriografskim pitanjima jugoslovenskih naroda. Boravio je više puta u Jugoslaviji i naučio srpski jezik. Takođe je dao veliki doprinos u organizovanju izložbe o životu i delu Vuka Karadžića u Cirihu 1988. godine.

Srbi okupljeni na predavanju imali su jedinstvenu priliku da od jednog stručnjaka iz zemlje s dugogodišnjom neutralnom tradicijom čuju, konačno, objektivnu i studioznu verziju o jugoslovenskom sukobu. G. Cimerman je vrlo hrabro insistirao na istoriografskim i socio-psihološkim činjenicama, uprkos provokativnim pitanjima od strane okupljenih Hrvata i uspešno dokazao da Srbi ne snose najveću odgovornost za tragediju na jugoslovenskom prostoru.

G. Cimerman je ukazao na demografsku strukturu i istorijski dokazanu autonomnost "vojnih granica", tj. krajina i ove podatke doveo u vezu sa genocidom koje su ustaše počinile nad srpskim življem. U delu posvećenom problemu Kosova ukazao je na kulturološko mesto kosovskog mita za srpski narod, kao i na agresivnu albansku politiku proterivanja Srba i eksplozije stanovništva. Na kraju je vrlo emotivno citirao iz prevoda Katarine Jovanović na nemački jezik kletvu Cara Lazara. (Branislav Milenković, Cirih)

*Nastavak feljtona u četvrtak 19. jula

star
Oceni
2.85
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi