Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (36)

Ravnoteža nacionalnih ekstremiteta

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: wordpress.com

Do septembra ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 24. maja 1992. godine

KRIZA PRETVORENA U KRVAVI RAT
Kriza koja se pretvorila u krvavi građanski rat podstiče javnu raspravu o čitavom pređenom putu i glavnim razlozima zbog kojih smo došli u ovu situaciju. Ta rasprava će trajati decenijama, jer je razbijanje Jugoslavije najveći istorijski zločin koji se na ovim prostorima ikada dogodio. Ali, već sada se iz raznih političkih sredina lansiraju teze veštačke konstrukcije i podvale kojima je cilj da još više zamagle čitav horizont i među ljude unesu još veću zabunu i demoralizaciju. Na te pojave treba odgovoriti i ne čekajući nekakav konačni sud istorije.

Sve češće se u sredstvima informisanja i istupima pojedinih političara postavlja pitanje odgovornosti za rat i raspad zemlje. Branko Mikulić, u svojim izjavama ponavlja kako oni koji su razbili Jugoslaviju hoće sada da razbiju i Bosnu. Pri tom, on naravno misli na Srbiju. A moglo bi se ovo pitanje i drugačije postaviti. Bosanskohercegovački rukovodioci i rukovodioci ekipa koje se godinama otvoreno ili prikriveno, svesno ili pak nesvesno, radili na razbijanju Jugoslavije stvarajući nezavisnu republiku, mislili su da će se na ruševinama Jugoslavije naći jaka, stabilna i prosperitetna Bosna i Hercegovina. U tome je njihova velika zabluda. Bosna i Hercegovina kao republika u Jugoslaviji je jedna stvar, a sasvim je nešto drugo BiH izvan Jugoslavije.

Oni koji malo poznaju istoriju i čitavo biće tog vulkanskog tla znali su da je malo izgleda da će BiH izbeći tešku havariju. U sarajevskim političkim krugovima "srednje linije" kruži parola - građanska republika. To je donekle i razumljivo. Mnogi ljudi ne vide izlaz iz ove katastrofe na bazi ravnoteže nacionalnih ekstremiteta. Čak i Alija Izetbegović, u svom silnom manevrisanju i da bi bio što više prihvatljiv za Evropu, pominje "građansku republiku" navodno želi a radi sve tome suprotno.

Treba znati da smo mi imali neku vrstu "građanske republike" koja je bila uvijena u zastavu "bratstva i jedinstva". Pokazalo se da je to bila lakirovka koja je sprečavala da se na vreme sagleda pravo stanje stvari. Nemoguće je danas tražiti rešenje na bazi ignorisanja nacionalnog faktora. Druga je stvar što se te strasti moraju smirivati. Čitavo bosanskohercegovačko društvo mora biti mnogo više demokratsko da bi se ostvarili putevi prema onom znanju koje bi se uslovno moglo nazvati - građanska republika. U današnjim uslovima "građanska republika" bila bi samo još jedna voluntaristička konstrukcija iza koje bi se razvijala hegemonija jednog nacionalnog faktora, što bi dalje zaoštravalo sve društvene odnose.

Kritičari svega postojećeg u srpskoj politici, a kojih u Beogradu nije malo, kao po pravilu zaobilaze "globalni faktor". Oni na sve današnje naše pojave gledaju izvan konteksta događaja u našem susedstvu, u Evropi i šire. A ne radi se o manjim ili većim promenama, nego o lomu svih odnosa kakav svet i istorija ne pamte u mirno vreme. Poremećaj globalne ravnoteže je apsolutan. Pod parolom ljudskih prava, humanizma i demokratije rađa se novi poredak tiranije. To se ovih dana najbolje vidi u Helsinkiju gde se vrši besprimeran pritisak na novu Jugoslaviju. Po svoj prilici, Srbiju i srpski narod zadesilo bi ovo ili nešto slično bez obzira na režim ili lični sastav ekipe. Imajmo na umu da je secesija u nas autohtona pojava koja datira od prvog dana stvaranja Jugoslavije 1918. godine, a kao pokret se pojavljuje na sceni 1928, pa 1939, 1941. godine i najzad sedamdesetih godina u vidu maspoka. Veliki otpor srpskog naroda stranom pritisku i unutrašnjim političkim diverzijama moguć je, pored ostalog, i zbog toga što je pokrenuto srpsko nacionalno pitanje koje je četiri decenije bilo tabu-tema. Širenje straha od "srpske opasnosti" i velikosrpske hegemonije postala je okosnica sistema. A na toj se osnovi on dalje nije mogao održavati.

Photomontage: Instruktor
Da li je bilo moguće izbeći rat u Bosni. Jeste, bilo je. Naročito posle iskustva sa Hrvatskom. Osećajući tešku opasnost koja nailazi narod se zbijao dajući otpor aranžerima nacionalnih sukoba. Hrvatski vrh činio je sve da zapali BiH, gledajući u tome šansu da iz rata izvuče maksimalnu korist. Na srpskoj strani ideja o etničkoj podeli došla je u momentu kada je bilo jasno da SDA, pomognuta bivšim komunistima i velikim delom muslimanske inteligencije, neće ravnopravnost nego punu vlast većinskog naroda. Pojedine prevaziđene ideje iz otomanskih vremena ušle su u operativnu funkciju stvaranja nezavisne Bosne. U velikim političkkim talasanjima Istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza traži se obnova građanskog industrijskog društva. Nacionalistički islamistički pokret u BiH traži, međutim, povratak na feudalizam.

Jedno od pitanja na koje treba tražiti odgovor glasi: da li treba već danas tražiti obnovu celovite Jugoslavije. U tom pogledu na sceni su dva polarizovana mišljenja. Po jednom (SKPJ, i Narodni front) Jugoslavija i nije razbijena, ona postoji, uvek će postojati jer je to prirodni okvir u kojem moraju živeti ovi narodi. Potrebno je, tako reći, samo da stane rat pa ćemo se o svemu lako dogovoriti. Biće sve kao što je bilo.

Drugi su mišljenja da je za stvarne razgovore o obnovi jugoslovenske zajednice potrebno da prođe bar sto godina. Suviše je dubok rascep, rane su teške i danas izgledaju neprebolne. Naročito je velika rezignacija na srpskoj strani. Ona izražava uverenje da srpski narod narednih decenija, pa i više, mora živeti sam u neophodnoj saradnji sa drugima, ali ne u zajednici sa njima. (Mirko Ostojić)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 25. maja 1992. godine

Ekmečić: TRI PUTA SU ME HAPSILI I BATINALI
Iz ratnog Sarajeva juče je u Beograd uspeo da se probije sa porodicom akademik Milorad Ekmečić. O tome on ima, kao i svi koji su izbegli iz Sarajeva, potresnu pripovest.
- Kada je proglašena nezavisna, suverena Bosna i Hercegovina, 6. aprila, sa gorčinom sam morao priznati da svoja ranija ubeđenja moram pretvoriti u delo, to jest da neću živeti u tuđoj državi i da se moram seliti. Ipak, nisam shvatio da će građanski rat, koji sam smatrao nužnošću, biti toliko dubok i razoran. Zbog toga sam ostao u gradu Sarajevu, zatvoren u zidine svog stana i telefonom obavljao sve što sam i ranije radio.

- Kada je potvrđena kao tačna televizijska vest da je kuća u kojoj stanujem bila opkoljena od neke neidentifikovane muslimanske grupe koja je htela da me sa porodicom likvidira, i dalje sam ostao u Sarajevu, radio i telefonirao. Davao sam intervjue, pisao članke i diktirao ih telefonom, primao strane novinare i održavao žive veze sa svim svojim prijateljima.

Nakon toga, kako se seća profesor Ekmečić, stanje u Sarajevu se izmenilo. Telefoni su prestali da rade. Izolacija je postala gotovo totalna.
- Početno pirovanje zbog proglašenja nezavisnosti počelo je da ustupa mesto da je opšta cena krvi i razaranja previsoka za nezavisnost. Krug mojih muslimanskih prijatelja koji nisu mogli preboleti Jugoslaviju, počeo je da se povećava i ja sam osećao da je njima gore nego meni - kaže Ekmečić. Sarajevo je bilo za mene tuđ grad, u kome sam se plašio da bih slobodnu šetnju ulicom mogao da platim glavom. Nisam bio jedini.

Triput sam video pendrek: Milorad Ekmečić
PHOTO: Stock
Po akademika Ekmečića dolazili su u dva navrata, 16. i 18. maja i pretresali mu stan. Iza toga usledila su tri hapšenja. Prvo je, kako mu je službeno objašnjeno, "samo privođenje, a ne hapšenje".
- Onda su me naveče, 19. maja, uhapsile zelene beretke i odvele u onu školu na Vratniku, gde su mene i moju porodicu držali zatvorene do podne narednog dana. Delimično i zbog mog onakvog držanja, bio sam i - istučen - kaže profesor Ekmečić i dodaje: po nekoj višoj naredbi, za koju sam kasnije saznao da je došla od člana predsedništva Kljujića, bio sam sa porodicom vraćen kući, u kućno zatočenje. Bilo je najpre naređeno da pred kućom stoje stražari, ali je lokalna jedinica TO odustala, jer nije imala dovoljno vojnika. Zaprećeno mi je da ne smem izlaziti iz kuće. Naredne noći su mene i celu moju porodicu zelene beretke ponovo odvele na Vratnik. Za nekoliko časova smo i vraćeni u kućni pritvor, pod istim uslovima.

- Ja sam i ranije radio, a više od toga i moji prijatelji izvan Sarajeva, da se nekako dokopam slobode. Nisam, međutim, smeo rizikovati da bi taj trenutak neko mogao da iskoristi da puca. Nakon trećeg hapšenja video sam da je život moj i moje porodice visio o koncu. Stoga sam prvu priliku iskoristio da se na što jednostavniji način izvučem iz Sarajeva.

Doktor Ekmečić je u stvari iz stana izašao sa jednom torbom, u kojoj je nosio bocu kao da će kupiti mleko..
- Ni ja ni moja porodica nismo mogli ništa da ponesemo. Kao i hiljade drugih, sada i ja moram da život počinjem od detinjstva. Ali još je slast slobode dragocenija od svega što je čovek u životu postigao, uključujući i one lepe knjige, za koje sam mislio da imaju veliku vrednost.
(M. Durić)

***

MUSLIMANSKI EKSTREMISTI BOMBARDOVALI VLADIČANSKI DVOR (Požarnica, 24. maja):
Juče su u osam sati i deset minuta ekstremne muslimanske formacije - pripadnici teritorijalne odbrane Tuzle, koje su se nametnule zvaničnoj vlasti u Tuzli, minobacačkom vatrom pogodili Vladičanski dvor i druge crkvene objekte oko srpske pravoslavne crkve u Tuzli.

Vest Radio-Tuzle da su Vladičanski dvor navodno bombardovale srpske oružane snage iz Požarnice, demantovao je danas Krizni štab srpske opštine Tuzla. Ta propaganda, koja je uperena protiv srpskog pravoslavnog naroda, kaže se u današnjem saopštenju Kriznog štaba srpske opštine Tuzla, ima za zadatak da okalja srpski narod koji tobože ne čuva ni svoje svetinje. Time oni prikrivaju svoj ekstremizam koji uništava i najsvetije i najdragocenije srpske bogomolje i objekte.

U svom saopštenju koje je objavio Krizni štab Srpske opštine Tuzla obaveštava se javnost da veliki broj poginulih vojnika u nedavnom napadu "zelenih beretki" na vojnu kolonu u Tuzli nije poginuo od zadobijenih rana već su kao ranjenici naknadno i na najsvirepiji način dotučeni i ubijeni za šta postoje dokazi. (P. S.)

RAVNOPRAVNI U SMRTI, RAVNOPRAVNI U ŽIVOTU (Podlastva, 24. maja):
Pred manastirom Podlastva i u njegovoj porti okupilo se danas nekoliko hiljada ljudi iz raznih krajeva Crne Gore, Srbije i Hercegovine, koji su ispratili do počivališta 79 nedužno streljanih Grbljana, Majina i Budvana u noći između 24. i 25 novembra 1944. godine u Baru po nalogu komande Drugog i Četvrtog partizanskog bataljona Prve bokeljske udarne brigade.

Zaupokojenu liturgiju sa 14 srpskih arhijereja služio je Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle. Prisustvovali su srpski mitropoliti i vladike: dr Amfilohije, mitropolit crnogorsko-primorski, zatim vladike: Stefan Žički, Nikolaj Dalmatinski, Danilo Budimski, Irinej Nički, Lukijan Slavonski, Nikanor Gornjokarlovački, Hrizostom Bihaćko-petrovački, iz SAD bili su Irinej, Hrizosten, Dositej, Mitrofan i Hrizostom kao i gospodin Vasilije Tarasjev u ime Ruske pravoslavne crkve, koji je doneo grumen svete ruske zemlje i položio u spomen-kosturnicu.

Mi pravoslavci nikada nismo vodili krstaške ratove, naša je sudbina da vodimo samo otadžbinske. Ipak, srpski narod sa bratskim ruskim narodom će živeti večno. Upravo u Moskvi počeo je veliki praznik slovenskih kultura i pismenosti otkrivanjem spomenika velikoj braći i prosvetiteljima svetim Kirilu i Metodiju, neugasivi plamen kandila takođe je pristigao iz Jerusalima preko Carigrada i Srbije u Moskvu - rekao je gospodin Tarasjev.

Govoreći u ime Srpske pravoslavne crkve, njegova svetost patrijarh gospodin Pavle je rekao:
"Počeli smo i danas dan molitvom Bogu našem stvoritelju, našem spasitelju, pred čijim svevidećim okom stojimo i molimo se i pred čiji ćemo pravedni sud izaći svaki u svoje vreme. Svest o tome da je smisao našem životu i traži od nas jedan odgovoran stav", rekao je na početku patrijarh srpski gospodin Pavle.

Photomontage: Instruktor
- Svaki je čovek besmrtna ličnost i kao takva najveća vrednost među svemu što je na zemlji. To je nauka Hrista Gospoda - nastavio je patrijarh Pavle - koju su nama Slovenima donela sveta braća Kirilo i Metodije, čiji sveti pomen danas slavimo. Njihovom propovedi i trudom kao i radom njihovih učenika i naš srpski narod i drugi slovenski narodi oplemenjuje svoje bogomdane sposobnosti Evanđeljem Hristovim. Njihova misao ušla je u kulturu, umetnost, književnost i kao kod drugih naroda uneli su u riznicu opšteg dobra svoj doprinos, kao što je crkvena arhitektura, slikarstvo, književnost. Srpskom narodu je uvek na pameti da je bolje svoju izgubiti glavu nego ogrešiti dušu. Znajući i tvrdo držeći, zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka. Tu svetu nauku Kirila i Metodija tvrdio je naš sveti otac Sava koji je ovde, u blizini osnovao zetsku episkopiju na Prevlaci. Njihovo postojano seme rađalo je kroz vekove a i danas rađa nove izdanke i nove plodove. Ali, na nesreću, neprijatelj dobra sejao je u tim svim vremenima - najviše u našem veku kukolj i zlo i opako seme bogomržnje i bratomržnje, mnogih duhovnih potomaka svete braće i Svetog Save i Svetog Petra Cetinjskog. Ako neko reče: ljubim Boga a mrzim brata svoga, laža je, jer koji ne ljubi brata svog kojega vidi, a kako može ljubiti Boga koga nije video. Taj koji se odriče Boga, lako će se odreći bližnjih i izdati svoju savest. Upravo to se dogodilo u našem veku i događa se u naše dane. Pokušaj stvaranja novog sveta bez vere u Boga završio se morem prolivene bratske krvi, duhovnim opustošenjem čitavih naroda. Na prvom mestu pravoslavnih slovenskih naroda. Mi danas - nastavio je patrijarh Pavle - sahranjujemo posle skoro 50 godina 79 poginulih u vremenima bratomržnje od bratske ruke. Slično se zbiva i danas. Bacaju se nove žrtve po Hercegovini, po Bosni, Hrvatskoj, Slavoniji i krajinama. Razbraćeni i raspamećeni zaboravljamo jasnu i očevidnu istinu: od Boga i strašnog suda jedni od drugih pobeći ne možemo" - rekao je patrijarh srpski gospodin Pavle.

U ime Odbora za sahranu govorio je Krsto Boreta, čija su četiri rođaka našla smrt u toj krvničkoj noći.

Ne spavajte, sad ću da besedim: Matija sa kolegama Dobricom i Momom, uspavane polpotice
Photo: www.borivojrasuo.com
Na kraju govorio je akademik Matija Bećković, koji je, između ostalog, rekao:
Ožalošćeni narode Grblja, Majina i Budve, braćo i sestre, sveti zbore, nikada mi nije ukazana veća čast ni dodeljena teža dužnost od ove danas, kada mi je data reč na ovom mestu i ovakvom skupu. Nezaslužno izdvojen i uvažen - naglasio je akademik Bećković - koju reč da izgrcam nad kosturnicom pred kojom je rečitije da ćutim, a primerenije da pognem glavu. Predanje kaže da je ovde bio grad ali ma kolik' da je bio, u njemu se nikada nije iskupilo ovoliko duša na svetijem linu i svetijem delu. To delo oglašuje i studen-kamen i ozaruje i zadivljalu braću na lovćenskom nebu. Letopis beleži da je ovaj hram zidao car Dušan. Ovde se vekovima sestrilo i bratimilo, kumovalo i mirilo, opraštane glave i rame, ali ovakve sahrane nije bilo. Trebalo je, izgleda, da počne i treći rat pa da se okonča onaj drugi, da kao ljudi položimo u grob i časno sahranimo sve njegove žrtve... Morala je da se skonča jedna ubilačka ideologija, pa da iz okeana krvi koji je sezao odavde do Vladivostoka, posle 50-godišnjeg potpoa isplivaju ovi kovčezi i ovaj krst. Da su upokojeni kada su pobijeni, bili bi žrtva rata, a sada su mučenici mira čija je krv vikala iz zemlje, onda bi samo sahranili 79 srpskih vojnika palih zbog vernosti kralju i otadžbini. Ko god nije sahranjen traže ga i raspituje se sva zemlja. Ko god je nekoga sahranio učinio je sveto delo. Uzimanje groba je i novo ubistvo i poricanje rođenja i prikrivanje zločina. Bratoubilački rat je obagrio i Crnu Goru, deleći je na Crnu i Goru. I dok se ne okonča, ona neće doći u sebe i sa sobom se sastati i pomiriti i postati Crna Gora. Ta istina je najvidnija u Crnoj Gori koja je samo ovde ubijena 79 puta. Ubiti 79 Majina, Grbljana, Budva, znači ubiti ili oca ili brata, kuma, sestrića, ujaka, strica, rođaka. Samo ravnpravni u smrti bićemo ravnopravni i u životu - rekao je akademik Bećković.
(Stanko Papović)

***

GLASANJE I NA GROBLJU (Kosovska Mitrovica, Vučitrn, Podujevo, 24. maja):
Neustavno glasanje na Kosovu i Metohiji, na kojem šiptarski secesionisti biraju predsednika "kosovske Republike" i predstavnike vlasti za najviše funkcije tzv. Rugovine države, danas je obavljeno na glasačkim mestima po privatnim kućama i otvorenim prostorima koje organi državne bezbednosti nisu ometali. Ibrahim Rugova je do pre nekoliko dana uveravao domaću i svetsku javnost da će na glasanje izaći više od 90 odsto šiptarske populacije iz ove pokrajine. Sudeći po odzivu u Kosovskoj Mitrovici i Vučitrnu, Podujevu, Kačaniku i nekim selima na putu između pomenutih gradova u kojima je ovaj reporter obišao glasačka mesta, čelnicima šiptarske alternative nije ni stalo do masovnosti, jer je, po ranije ustaljenim kriterijumima - izborni ishod poznat.

Pored nekoliko privatnih ugostiteljskih objekata, čajdžinica, u Kosovskoj Mitrovici građani su glasali na islamskom groblju, čije su humke proteklih dana osvežene. Slično Kosovskoj Mitrovici, Šiptari su i u Vučitrnu glasali u čajdžinicama i u nekoliko kuća čiji su vlasnici Šiptari.

U Podujevu danas, osim na dva glasačka mesta, nije bilo glasanja, jer je ono u ovom gradu održano ječe, na groblju. Razlog za preuranjeno posećivanje grobova ranije umrlih pokojnika Šiptari u ovoj opštini pravdaju postojanjem opasnosti jer je srpska milicija navodno bila spreman da im zabrani izjašnjavanje i, naravno, da pokažu snimateljima austrijske televizije i stranim novinarima da nisu zaboravili svoje sunarodnike koji su pali za "kosovsku svetu stvar".

U međuvremenu, danas je i austrijska televizijska ekipa u selu Štedim, tri kilometra udaljenom od Podujeva, imala priliku da se u kafani "Bosanka" - čiji je vlasnik Erten Biberović, inače jedan od aktivista SDA za Kosovo i Metohiju - uveri da je za više od jednog sata glasalo samo sedam ljudi. (M. Laketić)

***

RUGOVA ZADOVOLJAN "IZBORIMA" (Priština, 24. maja):
Neposredno pošto je glasao u prostorijama takozvane Unije nezavisnih sindikata Kosova, lider Demokratskog saveza Kosova i jedini kandidat na nelegalnim šiptarskim izborima za predsednika "republike Kosovo" Ibrahim Rugova održao je konferenciju za štampu u pres centru koji je organizovan u prostorijama Udruženja književnika Kosmeta. On je najpre kazao da je zadovoljan tokom "izbora" i ovoga puta, kao ranije, nije imao velikih primedbi na legalne vlasti Republike Srbije, što je obrazložio "pritiskom svetske javnosti na Srbiju, zbog čega je ona morala da čuva svoj ugled".

Na pitanje novinara da li mi je žao što je on jedini kandidat za predsednika "republike Kosovo", Rugova je negativno odgovorio, kazavši da su se o njegovom kandidovanju dogovorile sve političke partije i udruženja Šiptara. On je zatim naglasio da bi odmah po saopštavanju rezultata izbora trebalo da usledi primopredaja vlasti i da bi najbolja bilo da ona protekne na miran način, ali nije pojasnio kako bi mogao da izgleda "drugi način" koji su organizatori očigledno zamislili.

Rugova je još kazao da je spreman na dijalog sa vlastima Republike Srbije, a da li će do njega doći isključivo zavisi od aktuelne srpske vlasti, rekao je. Prećutao je međutim, činjenicu da je predsednik vlade Srbije dr Radoman Božović koliko juče nudio dijalog separatističkoj šiptarskoj alternativi, koja je taj predlog bez razmišljanja odbila.

Upitan da li će odmah po objavljivanju "rezultata izbora" promovisati najavljenu šiptarsku miliciju, Rugova je odgovorio da nije tačno da ona postoji. Potom je kazao da će se on boriti za demilitarizaciju Kosmeta, ali da će se u kasnijim fazama formirati šiptarska milicija i nekakve snage bezbednosti.

Kazao je i da će odmah posle izbora početi da funkcioniše "Skupština Republike Kosovo" i da će se formirati svi organi vlasti. (M. Vujović)

***

Dr Šešelj: VOJVODINA NEĆE BITI MAĐARSKI KANTON (Zrenjanin, 24. maja):
Juče je u Zrenjaninu održan predizborni miting Srpske radikalne stranke za područje Banata, gde su predstavljeni kandidati ove stranke za predstojeće izbore. Govornici su više puta istakli da Evropa, Amerika i KEBS svim silama nastoje da Srbe razbiju u četiri države, a Srbiju svedu na beogradski pašaluk. Po rečima Radeta Leskovca, predsednika SRS za srpske Krajine, Evropa i Amerika su se pretvorile u međunarodne žandarme pokušavajući da nam dele lekcije, a dobro znaju da Srbe neće baciti na kolena.

PHOTOMONTAGE: E Che
Okupljenim Zrenjanincima obratio se i dr Vojislav Šešelj, predsednik SRS. Kako je rekao, glavni cilj Srpske radikalne stranke je obnova suvereniteta srpske države, u koju bi ušle sve srpske krajine, srpska Bosna, srpska Hercegovina, srpska Dalmacija, Dubrovnik i Makedonija. SPO, autonomaši, reformisti i drugi žele Srbiju da svedu u granice nekadašnjeg beogradskog pašaluka, ali, kako je rekao Šešelj, to im se neće dozvoliti. Kada se ujedine sve srpske zemlje i obezbede granice, onda će se zahtevati i da se naziv Jugoslavija promeni u Srbija. Mađarima koji budu lojalni građani neće faliti ni dlaka s glave, ali to se, po Šešeljevim rečima, ne odnosi na pristalice Andraša Agoštona, koji nastoji da kantonalizuje Vojvodinu, ali kako je porušio dr Šešelj, "srpska Vojvodina nikada neće postati mađarski kanton". Šešelj je optužio generale Veljka Kadijevića i Branka Mamulu da su glavni krivci što nije oslobođen Osijek, Vinkovci, Zadar i Karlovac, jer su komandovali povlačenje. (Đ. B.)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 26. maja 1992. godine

Karadžić: SPREMNI SMO DA POVUČEMO ARTILJERIJU OKO SARAJEVA (Lisabon, 25. maja):
Šef srpske delegacije na pregovorima o budućem ustavnom uređenju Bosne i Hercegovine Radovan Karadžić saopštio je večeras da je srpska strana spremna da povuče artiljeriju oko Sarajeva, ali pod uslovom da se dozvoli slobodan odlazak vojnicima iz sarajevskih kasarni i da međunarodni posmatrači garantuju bezbednost Srba u tom gradu. Karadžić je isto tako rekao da je srpska strana spremna da se preduzmu koraci za otvaranje sarajevskog aerodroma za civilne i humanitarne letove. Aerodrom bi u tom slučaju funkcionisao pod posebnim režimom i pod kontrolom lokalne srpske milicije, kao i međunarodnih posmatrača.

Šef srpske delegacije na pregovorima u Lisabonu smatra da se sve to može realizovati relativno brzo, ali da je zato najvažnije da se prvo deblokiraju vojnici iz sarajevskih kasarni. U Lisabonu su danas nastavljani pregovori o Bosni, pri čemu se, pored rasprave o etničkim mapama, danas razgovaralo i o aktuelnim pitanjima razrešenja bosanskohercegovačke krize, o čemu je ovde raspravljala, ovog vikenda, i zapadnoevropska diplomatija.

Najava novih sankcija protiv Beograda, o čemu je u Lisabonu u poslednja dva dana bilo jako puno reči, pritiska i pregovore o Bosni, koji se vode u ovom gradu. Mada na to tri delegacije iz Bosne na različit način reaguju. "Zapad bi morao da shvati, kaže Karadžić tim povodom, da postoje Srbi iz Srbije i Srbi iz Bosne. U to što se dešava danas u Bosni, Srbija nije umešana. Srbi iz Bosne i Hercegovine se sami u toj bivšoj jugoslovenskoj republici bore za svoja prava i za svoju egzistenciju".

***

NELEGALNO I MIRNO
Po ko zna koji put najavljivan "dan D" na Kosovu i Metohiji prošao je mirno i bez ispada. U nedelju su Albanci izašli na nelegitimne i neustavne izbore, koje suprotno svim najavama, niko nije ometao. Lidere šiptarskih partija niko nije uznemiravao, a strani novinari i posmatrači još juče su napustili južnu pokrajinu, jer nisu imali šta da zapišu i pripišu novi greh aktualnoj vlasti Republike Srbije.

Sve u svemu, "prve demokratske višestranačke izbore za Kosovo republiku" šiptarske secesionističke partije nisu mogle da iskoriste za pisanje novih optužbi protiv Beograda. Njihovo političko pozorište na ulicama, u domovima i drugim "tajnim mestima" bilo je otvoreno, tek toliko da strani izveštači zabeleže kamerama i fotoaparatima izlazak birača na glasačka mesta. Naravno, juče posle podne na konferenciji za štampu, kada u sali nije bilo nijednog stranog novinara, članovi "izborne komisije" su čak tvrdili da je u Lipljanu izašlo 100 odsto upisanih birača. Na Srbe, Turke, Rome i ostale su zaboravili.

Dakako, to sve nije smetalo novinama u Pokrajini koje izlaze na albanskom jeziku, da ocene kao "vrlo uspešne" protekle izbore i da zaključe kako je sa ovim glasanjem 900.000 Albanaca "legalno promovisalo svoju vlast". No, analitičari kosovskih zbivanja setiće se sličnih ocena i zaključaka posle usvajanja "kačaničkog ustava". Sudbina i poslanika i "dokumenta" usvojenog u Kačaniku je poznata. Albanski lideri su se odrekli i tog "ustava" i tih ljudi.

Po svemu sudeći, sličnu sudbinu će doživeti i prošlonedeljni izbori. Jer, umesto citata Ustava Republike Srbije i komentarisanja odbijanja šiptarskih lidera da razgovaraju sa predstavnicima njene zvanične vlasti, valja podsetiti samo na jedinstven stav i na Zapadu (na koji se Rugova tako zdušno oslanja) da Albanci na Kosovu i Metohiji ne treba ništa više da očekuju osim - autonomije.

PHOTO: Stock
Dakle, niko ne dovodi u pitanje suverenitet i integritet Republike Srbije, kao i što je svima jasno da se autonomija zapisana u Ustavu Srbije i dokumentima KEBS-a ostvaruje smao legalnim putem. (V. Mandić)

***

GLASAJU I IZBEGLICE
Pravo da glasaju na predstojećim izborima imaju svi građani kojima je prebivalište prijavljeno na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije najmanje šest meseci. Prema ovom pravilu, iako Izborni zakon ne poznaje kategoriju izbeglica, pravo glasa na izborima imaće i sve izbeglice koje su prijavljene u Srbiji i Crnoj Gori barem pola godine.

Kako se saznaje, na ovim izborima biračko pravo zavisiće od toga da li je neko građanin Jugoslavije ili nije, a građanin SRJ zasad će biti svako ko se tu zatekao sa prebivalištem najmanje šest meseci. Ovo, očigledno staro, merilo za tumačenje ko je građanin Savezne Republike Jugoslavije proizašlo je iz dosadašnjeg tumačenja da su svi građani dosadašnjih jugoslovenskih republika bili građani SFRJ, bez obzira kojoj su naciji pripadali i iz koje su od jugoslovenskih republika poticali.

Kada, međutim, bde usvojen zakon o državljanstvu u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a njegovo donošenje propisano je Ustavnim zakonom, verovatno će se na drukčiji način nego sad određivati ko je sve državljanin Savezne Republike Jugoslavije. (M. Kuburović)

*Tehnička podrška Miloš Obradović

*Nastavak feljtona u ponedeljak 19. jula

star
Oceni
2.05
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV