Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (0)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (32)

Rodoljublje jače od nemačke penzije

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Do septembra ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 19. maja 1992. godine

SRBI NIKOM NEĆE DATI SVOJE TERITORIJE (Priština, 18. maja):
Potpredsednik Skupštine Republike Srbije Vukašin Jokanović izjavio je danas u Prištini da Srbija nikome neće dozvoliti da nasrne na njen teritorijalni integritet. Naša republika želi da na Kosovu i Metohiji stvori perspektivu za sve narode i nacionalne manjine koji ovde žive - rekao je Jokanović prilikom posete Institutu za slovensku kulturu.

Dosadašnjim zakonskim normama, dodao je Jokanović, stvoreni su pravni uslovi za ostvarenje specifičnosti i osobenosti svake kulture. On je primetio da se na ovom prostoru moraju stvarati naučni i drugi punktovi koji će biti deo republičkih institucija a ne nekakvi autonomaški centri. Govoreći o međunarodnom uplitanju u unutrašnje stvari Srbije, Jokanović je posebno apostrofirao austrijsko mešanje putem, kako je rekao, navodne zabrinutosti za ugrožena ljudska prava Albanaca.

Rešenje pronađeno nakon 20 godina: Kosovo je Delta
Svi koji žele da se bave ovim pitanjem trebalo bi da se vrate malo unazad i da vide da su na ovim prostorima doskora bila ugrožena nacionalna i ljudska prava Srba i Crnogoraca. Činjenica da je ovaj institut formiran tek nakon petnaest godina mukotrpne borbe najbolje govori o tome koliko i kako se mislilo o kulturi i drugim pitanjima svih onih koji nisu Albanci - rekao je Jokanović. Cilj današnje posete Jokanovića prištinskom univerzitetu je rešavanje statusa ove naučne institucije, koja će se, prema najnovijem zakonskom rešenju, najverovatnije, pripojiti Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i postati njen centar za istraživanje.

***

"AUTORI" VIŠEGRADSKE HRONIKE (Višegrad, 18. maja):
Varljivi mir uz incidente, koji su povremeno i vrlo grubi - to je trenutna slika grada uz ćupriju na Drini. "Ono što je sistematski rušeno tokom poslednje dve godine teško je popraviti za petnaestak dana", kaže Branimir Savović, ratni predsednik opštine Višegrad. Misleći pritom na strahovladu rušitelja međunacionalne tolerancije, aktere diverzije na spomenik Ivi Andriću i presuditelje svom gradu posle "antologijskog" razgovora sa Izetbegovićem pred ispuštanje ogromnih količina vode iz akumulacionog jezera HE "Višegrad", odgovorni ljudi ovde pominju sve češće upade terorističkih grupa. Dve su nedavno otkrivene u obližnjim brdima: Vodi ih izvesni Mehmed Tvrtković za kojeg se tvrdi da je bio treći na rang listi ekstremista, odmah posle braće Šabanović. Terorističke grupe, same po sebi, ne bi toliko uznemiravale vlast da ne ometaju početak procesa međustranačko i međunacionalnog dogovaranja, tako "da svako preuzima svoj deo odgovornosti za grad i vlast", kaže Savović. Naziru se tako "autori" ovog dela višegradske hronike.

Tragična zbivanja kod Ustiprače, gde je - po vojnim izvorima - onomad mučki ubijeno šest pripadnika JNA - izazivala su talas revanšizma koji se u prvim trenucima teško mogao kontrolisati. Tragični simbol nereda su spaljene kuće i veliki broj izbeglica. Muslimani isključivo beže prema Srbiji. "Nemaju gdje drugo", kaže Mujo Hadžibegović koji je na čelu grupe svojih suseljana sišao sa planine iznad Lima. Na pitanje od koga beže odgovara:
- Komšije Srbi došli su nam i rekli da se sklonimo dok ovo čudo ne prođe, jer može biti belaja a oni će nam čuvati kuće..." Tako je u onim selima gde je tradicionalno komšijstvo opstalo, ali ne, nažalost, i u četiri muslimanska sela na tromeđi u kojima su se, navodno, skrivale zelene beretke. Tu je dosta kuća do temelja izgorelo, ali, za odmazdu, gore i neki srpski zaseoci.

Predsednik Savović je razgovarao sa višegradskim hodžom efendijom Safetom Karamanom kojem je pružio garancije da vernici mogu da obavljaju svoje redovne verske obrede. Džamija u centru grada, koliko se vidi, netaknuta je, ali ipak prazna, a - kako kažu građani - već dvadesetak dana ne čuje se ni glas mujezina sa nje.

- Nema nikakvih razloga za strah, kažu srpski čelnici u Višegradu. - Mi smo ovde vekovima živeli sa Muslimanima i opet ćemo, ali se i oni i mi moramo uvek boriti protiv svakog ekstremizma...

Posle bekstva muslimanskih prvaka, u magacinu firme "Metalgas" pronađena je velika količina one robe koju su međunarodne karitativne organizacije slale žrtvama rata u Bosni. Vlasnik preduzeća Esad Orhanivić, inače bivši predsednik opštinske vlade, pobegao je u Skoplje. Na sličan način nestali su i neki drugi muslimanski prvaci. Ostao je Ismet Šepo, poslanik Republičke skupštine. Njemu će, izgleda, pripasti udeo da organizuje muslimanske prvake za dijalog sa Srbima. Upamćene su njegove obećavajuće reči: "Niko name neće skrojiti sudbinu, nego mi sami." Višegradski Muslimani ponavljaju da su razgovori neophodni ("Bolje da se i poprijeko gledamo, nego da se nišanimo", Meho Nurić, obućar). Na srpskoj strani, međutim, osim verbalnog izjašnjavanja za dijalog, traže konkretne dokaze druge strane da će se odreći ekstremista iz vlastitih redova, barem onako kako to čine, sve češće, Muslimani u Sandžaku.

U gradu se, inače, još vide tragovi "velike vode" posle pokušaja diverzije na HE "Višegrad". Snabdevanje je sve urednije. Robnonovčani tokovi se uspostavljaju sa Srbijom od koje je pre tri dana stigla obilna pomoć, tako da je svaki radnik, bez obzira na nacionalnost, dobio po 18.000 dinara. Inače, mesecima pre toga niko nije primao plate ili su one bile mizerne. Preduzeća uglavnom otvaraju račune u Srbiji a preko Užica će se obavljati i telefonski saobraćaj. Više od 75 odsto privrednih preuzeća radi, ili je spremno za redovnu proizvodnju. Slično je i sa školama.

Ratna svakodnevica: Prizor iz Višegrada
Photo: EPA/Fehim Demir
Brane Plećić, izuzetno vredan direktor Višegradske banje i hotela "Vilina vlas", priprema objekte i ljude za prijem prvih gostiju! Probija se put prema Tari tako da će se odatle za kratko vreme stizati do Mitrovca. "I ranije smo najviše radili sa Srbijom, a sada ćemo još više", kaže on, dodajući da će ova banja brzo da dostigne "predratnu popunjenost od 75 odsto tokom čitave godine. Ovde se žale da im "Politika" vrlo neuredno stiže, kao i u gradu, ili je uopšte nema.

U Višegrad se, međutim, ne može ući ni sa koje strane bez vrlo strogih i brojnih kontrola. Na svakom koraku još su tragovi rata. Putokazi su, na primer, često okrenuti naopako - da se zavara protivnik! Parole "Za dom spremni" i "Živela NDH" još niko ne briše sa zidova. Ljudi imaju prečeg posla.
- Čekamo samo politička rešenja - kaže B. Savović. - O budućnosti ovog dela BiH rekli smo sve što smo imali i od toga ne odstupamo. To je, izgleda, svima jasno samo ne Izetbegoviću i Evropi... (Radovan Kovačević)

***

ZAR I OVDE GRANICA? (Ilino brdo, maja):
Neposredno ispod vrha Ilinog brda, sa strane Savezne Republike Jugoslavije, zaustavlja nas mlad milicioner. Reče da se preziva Šuković. Primećujemo na njemu lagani pancir. Rutinski nam pregleda dokumenta, smeši se, delom kurtoazno, a više s čemerom u duši: "Na granici ste, izvinite, propis je propis." Dva carinika, zrelijih godina, potom prilaze, pogledaju, pitaju da li je sve u redu. Odgovor bi trebalo da glasi da nemamo oružje, da ne nosimo nešto što bi se smatralo švercom i da u novčanicima nemamo više od po pedeset hiljada dinara. Carinici, kao carinici, nisu hteli sa nama da razgovaraju o poslu sve dok im njihov šef carinarnice iz Bara to ne dozvoli. Takva su pravila službe.

Nakon ovog možemo slobodno da uđemo u SAO Hercegovinu, iliti državu Bosnu i Hercegovinu, nezavisnu i celovitu, kako bi rekla gospoda iz Evropske zajednice i njihove američke kolege. Nismo odmah ušli u "nezavisnu", kasnije će nam jedan starac, čobanin s druge strane granice, osamdesetogodišnji čiča - reče da se zove Stijačić - objasniti da takve "nezavisne u ovom dijelu Hercegovine neće ni biti, niti će biti te sile koja će podijeliti na pola srce jednog naroda". Tako je rekao starina Stijačić, na čijem je licu ispisano mnogo nevolja i mnogo ratova, godine mu overavaju da te reči nisu baš napamet izgovorene.

Stojimo tako, na granici između Nikšića i Trebinja, na međudržavnoj granici. Carinici i policija pregledaju naročito teretne kamione do detalja. Krene čovek tako iz države Jugoslavije u državu Bosnu i Hercegovinu, natovario pun kamion stočnog brašna, hrane, drugi opet tera brašno, treći se zaputio kamionom punim prasadi da kao i vazda prodaje prasiće po Hercegovini. Carina vraća. Privatnici se prave nevešti, kao da nisu znali da se preko granice izvoziti bez odgovarajućih dozvola ne može. Granica je granica, poslušaju i vraćaju.

Milicioner Šuković nam priča da se ovuda ipak odvija prilično gust saobraćaj. Dnevno pregledaju po 150 automobila i kamiona. Ljudi pokazuju isprave, ali gotovo su retki oni koji ne prokomentarišu: "Pa zar i ovdje granica".

Pobrinuću se da Srbi budu heroji: Guslar u naletu inspiracije
PHOTO: Stock
Starina Stijačić će nam kasnije pokazati mesto Dolove i reći: "Kad su god Švabe miješale prste u naše poslove i kad su god htjeli da nas okupiraju, u Dolove su postavljali granicu. Stavljali su je i u vrijeme Austrougarske, pokušavali su da je postave i u Drugom svjetskom ratu, kad bi god osvojile ove prostore. Na kraju bi to postavljanje rampi uvijek Švabe krvavo platile."

Pre neki dan u Dolove je dovezen kontejner i tu će biti postavljena rampa, biće dovedeno svetlo i postavljen prostor za obavljanje carinskih i drugih službi. Tako će biti, država mora da poštuje granični red, mada su svi uvereni da granice ovde ne može biti, jer nju neće da prizna narod koji se uvek borio za slobodu, da ga tuđini ne dele i razgraničavaju.

Starina Stijačić nam kaže da se u ovom delu Hercegovine i sada, u vreme rata, bolje živi nego u Bosni. Ljudi su na ratištu, brane SAO Hercegovinu od ustaša, muslimanskih ekstremista i evropske mafija. Četiri Stijačićeva sina na frontu. Na rubnim delovima prema zapadnoj Hercegovini plamti rat. U ovom delu Hercegovine plamti rat. U ovom delu Hercegovine oko Trebinja i Bileće vlada mir, njega obezbeđuju ljudi na tim ratištima i Savezna Republika Jugoslavija sa njene strane.

- Ne samo da je tako, već iz Crne Gore nas snabdijevaju brašnom, mašću, uljem i drugim potrepštinama, tako da mi u tome ne oskudjevamo kao što je u Bosni, gdje kažu da ljudima prijeti glad i da već jedu koprivu - kaže Stijačić. I upravo dok pored ceste razgovaramo, iza krivine se pojavljuje prvo vojna saobraćajna policija, pa onda počinje brektanje teških vojnih kamiona, koji vuku opremu i vraćaju se u SR Jugoslaviju. (Dragomir Bećirović)

***

RODOLJUBLJE JAČE OD NEMAČKE PENZIJE (Sombor, maja):
Rat je, uz sve strahote i nedaće koje donosi, i najbolji test ljudskih vrednosti i karaktera. Srećemo obične, radne i mirne ljude i ne sluteći da su mnogi od njih pravi heroji... Takav je četrdeset trogodišnji Mićo Sprečaković, za poznanike i prijatelje u Somboru jedan od mnogobrojnih metalskih radnika u preduzeću "Bane Sekulić".

Prošlog leta, kada su Srbi u Borovom Selu, Bijelom Brdu, Tenji, Mirkovcima i drugde podigli barikade i poručili hrvatskoj policiji da ne dolazi, Mićo Sprečaković bio je na bolovanju. Ipak, nije se dvoumio ni časa. Javio se kao dobrovoljac i svoju kuću na periferiji Sombora zamenio rovovima. Kao borac u prvim borbenim redovima, prošao je mnogo okršaja i pakao vukovarskog rata.

Osam puta bio je ranjen, a čim bi prezdravio vraćao se se među dobrovoljce i nastavljao da se bori.
- Mene kao da hoće meci, ali ne i smrt. Žilav smo narod mi, bosanski Srbi. Nas ni maljem ne možeš ubiti, u šali kaže Mićo.

Kad su završene borbe na istočnoslavonskom i zapadnosremskom ratištu i potpisano primirje krajem decembra prošle godine, Mićo se vratio u Sombor i pokrenuo postupak za dobijanje invalidske penzije iz Nemačke. Radeći godinama u Nemačkoj teško je povređen, vratio se kući i zaposlio u preduzeću "Bane Sekulić". Gotovo je uspeo sve da sredi za nemačku penziju, a onda je, kako nam kaže, sve privremeno stavio u mirovanje i krenuo opet u rat.

Zaratilo se u Bosni, pa je i Srbima u Šekovićima, nedaleko od Malog Zvornika gde je Mićo rođen, zapretila opasnost od proterivanja i uništenja.
- Još u martu grupa dobrovoljaca, Srba iz Bačke, rođenih u Bosni oko Zvornika, krenula je put rodnih Šekovića da brani svoja ognjišta. Pridružio sam se svom ujaku Milji Tomiću i šestorici njegovih sinova, Tutku Živojinu Tadiću, koji je doveo četiri sina, pa Stanislavu Stojanoviću sa sedmoro sinova... Napravili smo barikadu da branimo Kalesiju i stvorili brigadu od 150 ljudi. I odbranili smo je, priča Mićo.

Posebno se seća 4. maja ove godine. Zajedno sa ostalima iz brigade, četiri dana je ratovao u Živinicama da bi se spaslo oko 1.500 Srba iz ovog mesta koje su okupirale "zelene beretke" i pripadnici hrvatske vojske. Uspeli su da ih spasu i to mu je najveća nagrada za sve što je dao u višemesečnom ratu koji ga je mogao stajati glave.

Photo: Stock
Vrativši se 8. maja ove godine u Sombor, Mićo Sprečaković je sastavio mali vod od četrnaest mladih bosanskih Srba i krenuo opet put rodnih Šekovića gde su se sa "zelenim beretkama" Alije Izetbegovića vođene ljute borbe. Nije stigao među svoje i to ga posebno boli i vređa. Iako su išli uz odobrenje vojnih vlasti nadležnih iz Sombora, a ne kao hajduci kako ih nazvaše, vraćeni su sa mosta na Drini kod Zvornika.
- Vratila nas je milicija na samom mostu. Predvodio ih je jedan Musliman čije ime nisam uspeo da saznam. Uperio automat na nas i naredio: Marš, natrag u Srbiju!

Mićo Sprečaković je hrabar i odlučan čovek. Prošao je svet i svašta doživeo. Radio je godinama u Nemačkoj čiju će invalidsku penziju uskoro i dobiti. Bio je vozač u desantnim trupama SAD u Nemačkoj i poseduje pohvalnicu američke komande za hrabrost, sposobnost i znanje. Kao radnik zagrebačke "Industrogradnje", za tri godine dao je 12 puta krv i pomogao da se spasu radnički životi. Učinio sam to kao čovek i humanista, dao sam krv ljudima ne pitajući za naciju i veru. A, eto, postao sam bandit i četnik samo zato što branim svoje srpsko biće, ognjišta i grobove pradedova. (R. Subotić)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 20. maja 1992. godine

Izetbegović: OD 19. MAJA ARMIJA ĆE BITI SMATRANA OKUPACIONOM SILOM (Sarajevo, 19. maja):
Predsednik nepotpunog Predsedništva Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović dao je juče u Sarajevu intervjue grupi francuskih novinara (listovi "Liberasion" i "Figaro" i agencija Frans pres) i agenciji Asošijeted pres, ponovivši niz optužbi na račun Srbije zbog sadašnje situacije u BiH. Istovremeno, ocenjujući da "nema realne šanse" za međunarodnu vojnu intervenciju u Bosni i Hercegovini, što su on i drugi bosanski lideri tražili, Izetbegović smatra da će ekonomske sankcije i međunarodna izolacija konačno, ipak, uticati na "srpski režim" da izmeni politiku prema BiH.

Kako javlja AFP, predsednik Izetbegović, nije krio razočarenje zbog odlaska posmatrača Evropske zajednice i komande UNPROFOR iz Sarajeva, za šta je, takođe optužio "srpsku stranu" da je "učinila sve" kako bi "stvorila atmosferu nesigurnosti".

Izetbegović je, takođe, izjavio da "više ne želi da ima kontakte" sa Karadžićem zbog "mržnje koju je on podstakao". Konflikt u Bosni i Hercegovini nije etnički sukob, kaže Izetbegović, već, kako se izrazio, "sukob između nezavisne Bosne i Hercegovine i snaga koje žele da nametnu koncept velike Srbije".

JNA je okupaciona sila: Alija Izetbegović
Photo: Stock
Izetbegović je naglasio da bosanske vlasti zahtevaju "potpuno povlačenje jugoslovenske armije". Od 19. maja, kada ističe rok za povlačenje jugoslovenske armije, ona će biti smatrana kao okupaciona sila koja može biti meta napada bosanskih snaga - izjavio je Izetbegović u intervjuu koji je dao nekoliko sati pre potpisivanja najnovijeg primirja.

Što se tiče držanja "hrvatske strane", Izetbegović je priznao da se "oseća prevarenim od nekih lokalnih snaga koje vode provincijalnu politiku". Kako prenosi AFP, on je, u vezi sa sporazumom iz Graca, rekao da u "Hrvatskoj postoje radikalne struje koje imaju teritorijalnih aspiracija, što se ponekad reflektuje na držanje vlade u Zagrebu". Po njemu, odlučujeće je, ipak, to što je "Hrvatska priznala Bosnu i Hercegovinu".

***

MEĐUNARODNO POVEZIVANJE DVE BIVŠE JUGOSLOVENSKE REPUBLIKE (Zagreb, 19. maja):
"Konfederalni odnos međunarodnoga povezivanja suverenih država Bosne i Hercegovine i Hrvatske je prihvatljiv, kako za muslimanski narod, tako i za hrvatski narod Bosne i Hercegovine. Cjelokupni postupak kreće odmah u realizaciju". Ovi stavovi sadržani su u saopštenju o razgovorima koje su "proteklih dana predstavnici Muslimana i Hrvata Bosne i Hercegovine vodili o budućem ustrojstvu te republike". Saopštenje je objavila današnja zagrebačka štampa, pozivajući se na tekst koji je kasno sinoć emitovala Hrvatska televizija.

U saopštenju, u kojem se ne navodi gde su razgovori vođeni, niti ko je u njima učestvovao, konstatuje se da je "raspad bivše Jugoslavije i nastanak nove Republike BiH izraz povijesnih težnji svih njezinih građana i naroda". Zatim se dodaje da "usporedo sa međunarodnim priznanjem dolazi do otvorene agresije na Republiku BiH sa strane vanjskog agresora" i tvrdi da su to "Srbija, Crna Gora, bivša JNA i ekstremno krilo SDS-a".

U saopštenju o razgovorima predstavnika Muslimana i Hrvata BiH, koji je danas objavila zagrebačka štampa, piše da su obe strane "suglasne da je organiziranjem i poticanjem otvorene pobune protiv Republike BiH otpala daljnja mogućnost ikakvih pregovora" sa - kako se kaže u ovom tekstu - "agresorima i ekstremnim dijelom rukovodstva SDS-a u vezi budućeg ustrojstva BiH".

Predložene konfederacija Hrvatske i BiH, ne može se uzeti kao ozbiljna politička zamisao, sve dok u njenom ostvarenju ne učestvuju uz Hrvate i Muslimane i Srbi. Ovako, prelamanje Bosne, kao pogače, na kolenu, navodi na pomisao na Hrvatskoj u "povijesnim granicama" (i do Drine).

Posle HDBiH, mogućnost "preinačavanja", možda u NDH, u ovom vremenu je predznak za samo još veći haos, ako je i to moguće. Dogovor o konfederalnoj Bosni, kada se već dotle došlo mogu da ostvare samo njena tri konstitutivna naroda. Zato što se nisu dosad dogovorili, utroje, došlo je do rata. (M. D.)

*Nastavak feljtona u utorak 6. jula


star
Oceni
2.00
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV