Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (30)

Prvi sabor vidovnjaka, iscelitelja i proroka

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: www.adobetutorialz.com

Do septembra ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 14. maja 1992. godine

PRAZNO MESTO U POSLANIČKOJ KLUPI
Na zasedanju Skupštine Srpske Republike Bosne i Hercegovine održanom 12. maja u Banjaluci - jedno mesto u poslaničkim klupama bilo je prazno. Poslanik Goran Zekić prvi put nije stigao da izvrši svoju poslaničku dužnost i obavezu. Mučki je ubijen iz zasede. Glavom je platio tradicionalnu srpsku spremnost na sporazumevanje i dogovor. Među kolegama poslanicima Skupštine srpskog naroda u BiH i prijateljima ostaće zapamćen po svojoj neiscrpnoj energiji i odanosti interesima svoga naroda. Sećaće ga se sa pijetetom.

***

KRAJINA MORA BITI ZA MIR (Vukovar, 13. maja):
Među vukovarskim ruševinama, na centralnom trgu ispred hotela "Dunav", danas u 16 časova predstavljena je Srpska radikalna stranka za Krajinu. Pored predsednika stranke dr Vojislava Šešelja, ovom predstavljanju prisustvovali su i Rade Leskovac, kandidat za prvog predsednika Srpske radikalne stranke za Krajinu, Bora Savić, kao predstavnik Srpske demokratske stranke i mnogobrojni gosti i predstavnici srpskog naroda iz Borova Sela, Borova naselja, Apatina, Valjeva, Sotina, Mohova, Dalja, Silaša i drugih mesta.

Govoreći u ime Srpske radikalne stranke za Krajinu, zamenik ministra za informisanje u vladi Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadni Srem, Rade Leskovac, između ostalog je rekao: "Danas Krajina mora biti spremna za mir, kao što je do sada bila spemna za rat. Vreme je demokratije. Stigle su nam snage UNPROFOR i sprovodi se Vensov plan. U vremenu koje neumitno ističe mi moramo da stvorimo državu. Zato smo se danas sakupili da počnemo sa otvaranjem širokog političkog prostora i stvaranjem višestranačkog sistema. Zalažemo se za donošenje izbornog zakona po hitnom postupku i sprovođenje višestranačkih izbora gde partije neće biti ljuti protivnici, već politički takmaci.

Predsednik Srpske radikalne stranke je pohvalio junačku borbu srpskog naroda na prostorima Krajine, a zatim istakao:
- Mi smo prihvatili koncept Savezne Republike Jugoslavije zbog vitalnih i egzistencijalnih interesa srpskog naroda da sačuva međunarodno-pravni kontinuitet Jugoslavije i ne traži priznanje od Evropske zajednice i sveta. A to su hteli naši neprijatelji - Amerikanci, Nemci, Evropska zajednica i domaći izdajnici - Srpski pokret obmane, demokrati i drugi. Oni su hteli da Srbija traži priznanje u Titovim granicama. Mi nismo pristali. Da jesmo, ostali bismo bez Republike Srpske Krajine, Srpske Hercegovine i drugih srpskih teritorija. Na kraju je, u ime Srpske demokratske stranke ovaj skup pozdravio Bora Savić, koji je podržao stav da političke partije treba da budu politički takmaci a ne neprijatelji i zajedno da se borite za ukupne srpske interese, pravično i pošteno. (S. Berić)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 15. maja 1992. godine

SARAJEVO POD KIŠOM PROJEKTILA
Umesto prestanka oružanih sukoba, u Sarajevu su juče nastavljeni žestoki okršaji i ulične borbe. Do sada se najčešće govorilo o "najgoroj noći" koju su Sarajlije preživele, a sada se govori o najgorem danu. Sarajevo je juče bilo obuhvaćeno pravom mećavom metaka, granata, gelera i drugih smrtonosnih i razarajućih projektila. Većina Sarajlija dan je provela u podrumima. Među njima i izveštač "Politike" Mirko Carić koji je u jednom trenutku uspeo da dođe do telefona i kontaktira sa redakcijom, ali je odmah morao da se vrati u podrum. Najnoviji sukobi u Sarajevu počeli su ujutro oko pet časova u četvrtak i nastavili se tokom celog dana.

Pod opsadom Karadžićevih ubica: Deca u Sarajevu 1992.
PHOTO: Roger Richards
Juče ujutro iz Slavonije i hrvatskih sela u Bosni zabeležen je takođe dosad najžešći napad na srpsku opštinu Bosanki Šamac. U severoistočnoj Bosni situacije je veoma napeta. U Derventi su se sukobili Muslimani i Hrvati - zelene beretke i hosovci. Kao veo crnih dimova, ratnu dramu Bosne i Hercegovine obavijaju kolone izbeglica. Dvanaest kilometara duga je kolona ljudi koji su bežali iz Bosanskog Broda u Bijeljinu... Srpski krizni štab javio je da je u Mostaru bilo mirno.

O borbama u Sarajevu izveštavaju Tanjug koji prenosi i informacije Srpske novinske agencije SRNA kao i novinska agencija Bosne i Hercegovine "BH pres". Nova agencija "BH pres" javlja da "nema kraja grada koji nije tučen granatama iz minobacača i tenkova, a baca se i suzavac". "BH pres" pretpostavlja da će se voditi još žešće bitke. Tanjug izveštava takođe o sukobima u Sarajevu, i pored ostalog prenosi ocenu Radio-Sarajeva po kojoj je artiljerijska paljba oko podne bila znatno slabija nego što je bila ujutru. Međutim, pucnjava je, ako je i bilo podnevnog predaha, žestoko nastavljena i popodne.

Sarajevski radio je javio, što je Tanjug preneo, da se iznad Sokolović kolonije, pojedinih delova Ilidže kao i iznad aerodroma Butmir, dižu stubovi gustog dima. Srpska strana je saopštila da su juče ujutro muslimansko-hrvatske snage napale položaje teritorijalaca na Ilidži, a srpske snage su, prema istom izvoru, krenule u protivnapad i ovladale značajnim delovima naselja Stup, pored ostalog i benzinskom pumpom. Ratni haos se nastavlja, a u njemu zaraćene strane i dalje pozivaju da im se pridruže - "za borbu sposobni". O poginulima i ranjenima - nema informacija. (M. D.)

***

ORUŽANE SNAGE, A NE SRPSKA VOJSKA (Banjaluka, 14. maja):

Posle odluke poslanika Skupštine, na sednici u Banjaluci, kao što je već objavljeno, Srpska BiH je dobila svoju vojsku, na čijem čelu je general potpukovnik Ratko Mladić. U prvim reagovanjima nejasno je nagovešteno da je reč o objedinjavanju snaga u regionima u BiH, ali i Kninskoj, odnosno SAO Krajini. Mada o značaju ove odluke nije hteo više da govori, ostavivši, kako je rekao, detalje za skoru budućnost, general Ratko Mladić je ostavio mogućnost sagovornicima iz sredstava informisanja da razmišljaju o tome kako će izgledati buduća vojska ove republike. Bez žurbe treba govoriti o oružanim snagama Srpske Republike BiH, jer ta vojska postoji, nju je samo Skupština ove republike proglasila za oružane snage. Skorim rasporedom snaga UNPROFOR-a treba očekivati politička rešenja, a ne nastavak borbi u Hrvatskoj. Odatle se vojska povlači, ali nikuda ne ide jer, ako bude trebalo, reagovaće u interesu srpskog naroda - rekao je Mladić.

Uzgred, samo je nagovešteno da postoji mogućnost da se objedine potencijali Banjalučkog, Kninskog, Bihaćkog, Tuzlanskog, kao i neki delovi Sarajevskog korpusa. Ministar odbrane u Vladi Srpske Republike Bosne i Hercegovine, pukovnik Bogdan Subotić rekao je da sam naziv "oružane snage SR BiH, pokazuje da nije reč o isključivo srpskoj vojsci".

Photomontage: Instruktor
Javnost mora da bude upoznata s tim da će oružane snage naše republike u svom sastavu imati vojnike i oficire, i Muslimane i Hrvate, uz Srbe, kao i lica drugih nacionalnosti. Oružane snage će sačinjavati teritorijalne jedinice i transformisana JNA u BiH. Nikakvih drugih vojnih formacija neće biti u Srpskoj Republici BiH - rekao je na kraju pukovnik Bogdan Subotić, ministar odbrane u Vladi Srpske BiH. (D. Kecman)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 16. maja 1992. godine

MASOVNO ISCELJUJU NA DALJINU
Prvi put kod nas, a možda i u svetu, organizuje se masovno samoisceljenje na daljinu - između Beograda i Prohora Pčinjskog! Čovek nesvakidašnjih sposobnosti - a jedna od njih je "gledanje" rukama - inženjer Stanko Peruničić imaće "direktnu vezu" iz ovog čuvenog manastira na samom jugu Srbije sa posetiocima poznatih seansi u zemunskom "Pinkiju".

Neobično samoizlečenje održava se u subotu, 23. maja, a počinje u 12 časova. Svake subote, u organizaciji specijalizovanog dodatka "Politike" "Šesto čulo", Stanko Peruničić pomaže raznim ljudima. Okupi ih se, u proseku, 1.500. Za ovog našeg sugrađanina, koji "snima" kao rendgen a da nikoga ne dodiruje, zainteresovani su domaći i ruski naučnici. Učestvovao je i u nedavnom "prenosu misli" na daljinu, između Beograda i Novosibirska, pod pokroviteljstvom "Politike". To je delić bogatog programa, nazvanog Prvi sabor ekstrasensa (vidovnjaka, iscelitelja i proroka), koji se održava od 22. do 24. maja u Prohoru Pčinjskom. Prema zamisli "Šestog čula", tri dana će ljudi naročitih moći i sposobnosti mnogobrojnim posetiocima pokazivati šta sve mogu i umeju.

Specijalni gosti su: dr Todor Jovanović (tvorac "todoksina" kojim se leči sida), dr Zdenko Arsenijević (isceljuje mislima na daljinu), Slobodan Bučić (izumitelj bioenergetskog uređaja za lečenje raka i otklanjanje svih vrsta bolova), Radmila La Kosta (predviđa gledajući u tarot karte), Irena Sjekloća Miler (proriče iz kristalne kugle), Gordana Štesna (prognozira izrađujući horoskop) i Lazar Žderić (izumitelj naročite kartice za mršavljenje).

Prema rečima Miroslava Rasulića, urednika "Šestog čula", Prvi sabor ekstrasensa ima dvojaku ulogu: da okupi sve ljude sa naročitim sposobnostima i da zainteresuje naučnike da izučavaju parapsihološke pojave. Došlo je vreme da se umne glave uhvate u koštac sa mnogim neobičnim, a još neobjašnjenim sposobnostima. Ovo je tek početak, dogodine u Prohoru Pčinjskom biće međunarodni skup iz ove oblasti, za koju vlada interesovanje.

Organizatori ovog neobičnog trodnevnog druženja, u vreme kojeg se upoznaju i lepote vranjskog kraja (Prohor Pčinjski, staro Vranje, Vranjska i Bujanovačka banja, Vlasinsko jezero i Staro Nagoričane u Makedoniji), Turistički kompleks Sv. Prohor Pčinjski i "Ekspres Politika" pozvali su sve ekstrasense da dođu, nudeći im popust od 30 odsto. Svi posetioci će imati priliku i da pazare po fabričkim cenama u "Jumkovim" i "Koštaninim" prodavnicama. (S. M. S.)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 17. maja 1992. godine

ISTINA SE PROBIJA U SVET
"Posle neuspelog pokušaja eliminisanja Jugoslavije iz KEBS-a, noćašnjom rezolucijom Saveta bezbednosti, koja objektivno sagledava situaciju u Bosni i Hercegovini, kao i zaključcima ministarskog sastanka nesvrstanih zemalja na Baliju, počinjemo polako, ali sigurno, da se istina o jugoslovenskoj krizi sve više probija u svet", izjavio je danas diplomatskom uredniku Tanjuga načelnik Uprave SSIP-a za međunarodne organizacije Branko Branković. Lažna propaganda, dodao je on, čiji su glavni akteri Nemačka, Austrija, Mađarska, Slovenija i Hrvatska, u poslednje vreme svesrdno im pomaže i bosansko-hercegovački ministar inostranih poslova Harsi Silajdžić, gubi bitku sa tom istinom. Osvrćući se na noćašnju rezoluciju Saveta bezbednosti Branković je istakao da ona predstavlja nastavak aktivnog angažovanja Ujedinjenih nacija u krizi.

Photomontage: Instruktor
***

VOJNU INTERVENCIJU U BOSNI NEMA KO DA PLATI (London, 16. maja):
Zahtev bosanskog ministra Harisa Silajdžića da se repriza "pustinjske oluje" (rata odmazde protiv Sadama Huseina) izvede u Bosni i Hercegovini neostvariv je, smatra se u Engleskoj. "Niti su UN, niti je EZ spremna da ponudi ili plati za teško naoružane divizije, potrebne za sučeljavanje sa tom invazijom. Niti postoji međunarodna volja da se pomogne nešto što bi bilo sveopšti rat na jugoslovenskom teškom terenu", saopštio je u uvodniku "Tajms" ne samo svoje mišljenje, već, po svim dosadašnjim nagoveštajima, i stav britanske vlade. Umesto ratnog, Britanija bi radije primenila ekonomski pritisak, i to uglavnom na Srbiju. U ovdašnjoj javnosti vlada uverenje da je predsednik Srbije Slobodan Milošević - a kako i "Gardijan" kaže jutros - "glavni krivac za rat u Bosni", "Tajms" dodaje da unutar Zajednice "postoji nada da srpski predsednik ima dovoljno kontrole nad Karadžićem, da bi naložio kraj bombardovanja! (Sarajeva). Tako se izgradilo uverenje da bi maksimalni pritisak na Miloševića, to jest "opšti bojkot i blokada na zemlji, moru i vazduhu" - što je poruka kojom "Tajms" zaključuje uvodnik - omogućio prestanak rata. Britanija i druge zemlje EZ uveliko vrše pripreme za takav potez. Englesko je mišljenje da u interesu efektivnog zatvaranja, Srbiji najpre treba preseći dovod nafte iz uvoza.

Iza kulisa javnosti, pojedine zemlje (pre svega Nemačka, ali i Engleska) intenzivno traže "zajednički jezik" sa Grčkom i Rumunijom da sudeluju u bojkotu. Utvrđuju šta je cena kojom treba platiti njihov pristanak. U međuvremenu, u britanskoj javnosti je izražen svojevrstan strah od pasivizacije Ujedinjenih nacija u poduhvatu u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. U štampi se prilično dramatično piše o suzdržanosti Butrosa Galija u odnosu na zahtev da UN proklamuje zaštitu humanitarnih konvoja ili uzme kontrolu sarajevskog aerodroma.

Ali, što se samih neprijateljstava tiče - jedva da neko poveruje da su ona zaustavljiva. Evropska zajednica diplomatski "pere ruke". Britanski izveštači iz Sarajeva, međutim, upozoravaju da je u Bosni i Hercegovini jutros počeo možda najkrvaviji vikend - jer će strane u sukobu pokušati osvajanje boljih pozicija pre rasformiranja federalne armije 19. maja. (P. Popović)

***

NIŽU SE STRAVIČNI DANI I NOĆI U SARAJEVU
Još jednu stravičnu noć u Sarajevu nasledio je isti takav i, kako Sarajlije kažu, još gori dan. Borbe ne prestaju, uprkos dogovorima. Sa Sarajevom se veoma teško uspostavljaju telefonske veze, a kada se dobije neki od onih preostalih brojeva sagovornici obavezno okreću slušalicu da se čuju pucnjevi pa da i na taj način one koji su dalje od Sarajeva uvere o svom sada već neizdržljivom položaju. Nema hrane, vode, struje... Žestoke borbe vodile su se juče u samom centru Sarajeva, o čemu je javio sarajevski radio onima koji su mogli da ga čuju, a to je preneo Tanjug. Njegovi izveštači potpuno su blokirani, pa prema sopstvenim procenama, na osnovu toga odakle dolaze detonacije, zaključuju gde bi moglo da bude žarište. Izvesno je da je najžešće bilo u delu grada oko Marijin-dvora, gde su goreli hotel "Holidej in" i obližnja zgrada Tehničke škole u Sarajevu, preko puta Zemaljskog muzeja.

Kako je javljeno, borbe su vođene i u naselju Pofalići koje je takođe u blizini. Zapravo, to je sve prostor oko kasarne "Maršal Tito", za koju je dogovoreno da bude iseljena i ne bi trebalo da postoji razlog za sukobe oko nje. Tim povodom snage u sukobu međusobno se optužuju jer TO, lojalna Predsedništvu BiH, tvrdi da armija otvara vatru, dok vojni izvori navode da su kasarne "Maršal Tito" i "Viktor Bubanj" u okruženju i da se na njih neprekidno puca.

Bilo kako bilo, rat u Sarajevu se nastavlja. Preksinoćnje primirje, potpisano u zgradi UNPROFOR-a, u Sarajevu se ne poštuje. Od juče ujutro u pet sati, ako je do tada i došlo do izvesnog zatišja, presečena je i ova, zasad, poslednja nada. Ilidža je takođe i dalje obuhvaćena ratom. Sukobi se nastavljaju. Posebnu opasnost predstavljaju neeksplodirane mine, ali su stavljeni znaci koji označavaju ta opasna mesta. O situaciji u Sarajevu svedoči i informacija po kojoj UNPOFOR povlači svoje ljudstvo iz ovog grada.

Ratna svakodnevica: Prizor iz Sarajeva 1992.
PHOTO: Roger Richards
Strane agencije javljaju da je konvoj od 70 vozila sa 200 vojnika i civilnog osoblja krenuo za Beograd. Predstavnik UN je izjavio, kako prenosi Tanjug, da se ljudstvo evakuiše u okviru privremenog povlačenja iz Bosne "zbog jačanja nasilja između suprotstavljenih etničkih grupa". Glavnokomandujući snaga UN general Satiš Nambijar i još 100 vojnih posmatrača ostaće u sedištu UNPROFOR-a samo do ponedeljka. Čak i strani novinari napuštaju Sarajevo i ostalo ih je, navodi se, samo nekoliko. Svi odlaze, a Sarajlije u svom gradu ostaju u neizvesnosti... (M. D.)

***

VLAST RASBESNELOG I OSTRVLJENOG OLOŠA
Juče je u Beogradu održan skup svih boraca Drugog svetskog rata iz BiH koji žive u Beogradu. Tema skupa je bila sadašnja tragična situacija u Bosni i Hercegovini i politika SDA, stranke na vlasti u ovoj republici. Uvodni govor održao je narodni heroj Osman Karabegović koji je tom prilikom, rekao:
- Nikada naša nesretna i stradalnička BiH nije bila u takvom tragičnom stanju, pa ni u davnom turskom, i austrougarskom dobu, a ni u toku stare Jugoslavije, osim stradanja i muka naših naroda, posebno srpskog, koje je podneo od ustaškog noža u toku Drugog svetskog rata. Svagda je u tim vremenima bilo više reda i zakona nego sad pod vlašću, i diktaturom, pobešnjelih Izetbegovićevih fundamentalističkih bandi, povezanih i udruženih sa vojnim osvajačkim ustaškim snagama Tuđmana i Parage, iz Hrvatske.

To je u stvari vlast razbešnjelog i ostrvljenog društvenog ološa, koji zajedno "žare i pale", ubijaju i gone u logore smrti nevini srpski narod - žene, starce i decu, po celoj BiH, a zlostavljaju i progone i deo muslimanskog i hrvatskog naroda koji nije uz njih, i već mesecima koncentrišu jake vojne snage u zapadnoj Hercegovini, tako da su je praktično okupirali. Zna se da taj deo BiH nikada nije pripadao Hrvatskoj, ali uprkos tome Izetbegović i njegovi doglavnici to mirno posmatraju i odobravaju. Sve se to čini pod okriljem i direktnim rukovodstvom Alije Izetbegovića i njegovih saveznika iz Hrvatske.

Dok Tuđmanove i Paragine snage vrše krvavu invaziju, ubijaju i gone u tamnice, izlažu mukama u zatvorima, i uništavaju sve srpsko što im se zatekne na putu, posebno u zapadnoj Hercegovini i bosanskoj Posavini, dotle im na svim frontovima po BiH pružaju svekoliku pomoć, i zdušno sarađuju s njima Izetbegovićeve ozloglašene "zelene beretke". Oni pravdaju te svoje krvave postupke nekakvom odbranom nezavisnosti, i samostalnosti BiH, imajući u tome svestranu podršku EZ, i drugih inostranih foruma koji time doprinose održavanju i spasavanju jednog haotičnog i krvavog stanja u BiH.

Sećate se drugovi, koliko smo mi borci iz NOR-a, na svojim skupovima, upozoravali Izetbegovića i EZ i sve ostale kompetentne inostrane faktore da će preuranjeno priznavanje BiH, i njeno odvajanje od Jugoslavije prije nego se postigne sporazum o BiH tri njena naroda, razbuktati i pojačati međunacionalne sukobe što se eto, nažalost sada događa. Izetbegović i njegovi inostrani savetodavci, i gospodari, kojima je bilo u interesu da se rat u BiH razbukta, na to se nisu obazirali. Izetbegoviću je bilo glavno da se BiH izdvoji iz Jugoslavije što nam je u razgovoru, koji smo sa njime prošle godine u Sarajevu vodili, i potvrdio rečima: "Jugoslaviju više niko i ne pominje".

Najgrublja politička diverzija Izetbegovića je njegovo samovoljno izdvajanje BiH iz Jugoslavije, i to bez prisustva i pristanka prdstavnika srpskog naroda u BiH. Tako su otpočele sve nevolje u BiH. Očigledno da Izetbegoviću fundamentalistička doktrina, koje se on čvrsto drži, i čiji je on fanatični pristalica nalaže, a i oni krugovi u svetu koji ga podržavaju, savetuju mu da se ni sa kim u BiH ne sporazumeva, da sve te razgovore izigrava, i na sve načine sabotira, kako bi i dalje produžio rat u BiH.

Crna mirotvoračka trojka: Fikret Abdić, Slobodan Milošević, Radovan Karadžić
Photo: Dragan Kujundžić
Sigurno je da Alija Izetbegović nije na prošlim izborima dobio mandat od naroda, posebno od Muslimana, za sve ono što danas čini, i zato on snosi punu odgovornost za sve strašno stanje u BiH, krv, glad i ruševine na sve strane, plač i lelek žena i dece. On je do sada jasno pokazao, da niti hoće, niti zna da nešto konstruktivno učini za narod BiH, i zato on treba da se ukloni, i ode s vlasti, a Muslimani koji su za njega glasali na prošlim izborima, trebalo bi to od njega da zahtevaju. On treba da bude zamenjen ljudima koji su pošteni i razumni, a takvih ljudi u BiH, koji su na prošlim izborima dobili poverenje naroda, i koji su od Izetbegovića pametniji i razumniji.

Zar na primer, Fikret Abdić, kojeg sad vidimo na svim ratištima BiH, kako smiruje zavađene snage i kako u tome uspeva u Bijeljini, Bosanskoj Krupi i drugim mestima, zar on nije pogodna ličnost da zauzme rukovodeću državnu funkciju u BiH, zar on nije takva ličnost da u ime Muslimana koji su za njega u prošlim izborima listom glasali, pregovara sa Srbima i Hrvatima o sadašnjosti i budućnosti BiH, koji sigurno imaju veće poverenje u njega nego u sadašnje bosanskohercegovačke muslimanske vlastodršce, ili da vodi iskrene i prave razgovore sa JNA. Prema tome, ako se hoće zajednički život, a to zaista većina našeg naroda u BiH, hoće i žarko želi, ako se hoće međusobno poverenje naroda u BiH na kojem smo mi borci iz NOR-a stalno insistirali, i borili se za njega i za koje su prekrili grobovima našu zemlju stotine hiljada boraca Srba, Muslimana i Hrvata, onda moramo i sada biti dosledni tim idejama iz rata i suprotstaviti se svima onima koji to gaze i nipodaštavaju, jer mi na to imamo puno pravo i to je naša moralna obaveza.

Još bih uputio sa ovog mesta, jedan apel čelnicima stranke SDS u BiH, da sve učine što je u njihovoj moći da spreče osvete koje pojedinci iz njihovih redova, ili van njih čine prema muslimanskom i hrvatskom narodu, jer to šteti ugledu srpskog naroda u celini, i to se pripisuje za greh zvaničnoj politici Srbije, koja sa tim nema veze. Ovo sve što sam rekao najbolje svedoči o deplasiranosti i nazadnosti apela koji su uputili neki borci, koji žive u Beogradu, a rodom su iz BiH. Ja zato podržavam ocene i osude kojeg su na ovom skupu, o tome apelu date. (Osman Karabegović)

***

SUDBINA RATA
Najgore vesti stigle su iz Tuzle. U vojnoj koloni ubijeni su srpski teritorijalci a primirje potpisano pod visokim pokroviteljstvom oficira Ujedinjenih nacija između svih koji ratuju, porušeno je na najgori način. Ohrabrujućih nagoveštaja već davno nema. Između zlosrećne tuzlanske kolone koja je zapaljena korišćenjem svih zanata naučenih u visokim školama islamskog fanatizma i osećanja vojnika koji su stigli na Batajnički aerodrom, samo je tanana linija razgraničenja. Nema sreće ni u jednom slučaju. Vojnik-isluženik, koji je poljubio srpsku zemlju na Batajnici, a zatim rezignirano podigao ruke u znak predaje neizvesnoj budućnosti, svakako je najdramatičnija medijska ilustracija rata. Mrtvima ionako nema spasa, ali ni prevelike radosti kod preživelih. Nova država nastavlja borbu za svoje postojanje i vojničku renesansu u neopisivoj traumi izazvanoj pretnjom gladi i prisustvom istinske smrti.

Danas je sasvim neizvesno kada će rat biti gotov. Izgleda kao da u njemu više nema logike koja određuje strategiju i taktiku i da je stanje u glavama daleko konfuznije od situacije na stratištima. Pozivanje na pamet, saosećanje, stara prijateljstva, humanost i "tradicionalno razumevanje" postaje besmisleno a ocene "stranih faktora" o tome šta je ovde izazvalo haos, već izmamljuju otvorene podsmehe. Sve ostalo nalazi se u galeriji tradicionalnog srpskog mazohizma uz atavističku odbranu od neprijateljske moći opštim stavom da nema "padanja na kolena". Ali to je uvek ranije bila skupa no dobra odbrana.

Ipak, u velikom strahu od rata i gubljenja života momaka koji tek što su maturirali, pred strašnim slikama izgorelih devetnaestogodišnjaka - nema odgovora niti naslućivanja ko bi ga mogao ponuditi odmah. Ali, neke pouke i najgora iskustva moraju da budu zapamćene, jer "strašno je sto puta umirati na isti način" (Remark).

Dosadašnji tok rata dokazuje da niko od zaraćenih bratskih naroda nije verovao u tragediju. Bar ne sopstvenu. Kad je počelo da se puca, niko nije istinski polazio od mogućnosti sopstvene masovne pogibije, a razvijanje nacionalnog fanatizma oživljavalo je i rušilo mitove i povećalo broj umrlih. Spora misao u vojsci doprinela je nesposobnosti da se uči čak i na preživljenim katastrofama, pa je blokada kasarni i danas neprebolna rana. Ali, bar u jednoj stvari postoji saglasje između država bivše Jugoslavije: rat je besmislen. To su na neki način priznali svi, no izgleda da je bar zasad mnogo toga došlo prekasno i da se rat nastavlja pražnjenjem ogromnih količina nagomilane mržnje. Pri tom jednostavnom saznanju za mnoge je najlogičnije da neke odgovore potraže u bivšoj JNA, od prekosutra Vojci Jugoslavije. Tragedija vojnika se ipak ne može razumeti pokušajima da se na najsloženija pitanja o uzrocima odgovora banalnim opisom njihovih stradanja. Vojska Jugoslavije upravo pokušava da opstane u teškom uklještenju između dve drame: ratnih stradanja i kadrovske, te svake druge transformacije. U ovom času, na žalost, stradanje je "brže" od preobražaja, a neki sujetni generali koristeći dozlaboga ružnu i stupidnu sintagmu o nepristajanju da budu u "istom košu" sa drugima, i dalje svoje penzionisanje pretpostavljaju patnjama onih koji nisu ni počeli da rade. Priča o "istom košu" je ne samo neoriginalna već i nepristojna, a tvrdnje o sopstvenim učincima i naglom odvajanju od lidera elite, neuverljive. No, to je deo prošlosti a cilj što bržeg okončanja rata osnovni motiv morao bi da sadrži u mudrom čuvanju najvrednijih života a ne patetične sujete najnovijih penzionera.

Rani ratni radovi: Ljubodrag Stojadinović, objektivan kao snajper
Photo: Stock
Priča o tuzlanskom masakru će verovatno sve to definitivno baciti u senku. Hoćemo da verujemo da su to poslednje žrtve koje su tako naivno prinete na oltar prvoj evropskoj džamahiriji, i da je u budućnosti moguće oružanom snagom Srba u sopstvenoj bosanskoj državi braniti ljude i njihove kuće od preteće islamske metastaze. U takvim uslovima, kada nas silovita ratna depresija i sve izvesnija ekonomska beda vraćaju u prividni spokoj nove države, njeni podanici dolaze iz rata kako bi nadalje bili vojnici njene preobražene vojske. Kakvi su rezultati skoro jedanaestomesečnih borbi? Ima li pobednika i dokaza da je upravo onda kad je sve izgubio, pobeda na njegovoj strani?

Nema odgovora. Možda će oni, kao i mnogo puta u istoriji stići na osnovu pažljivih iščitavanja ratnih memoara koje su posle svega pisale velike vojskovođe. Možda. Ali, kod nas nema velikih vojskovođa u ovom ratu i sve stoji drugačije. Tajnu verovatno znaju bivši ključni ljudi haotičnog ratovodstva u nas. Oni se ne javljaju, smatrajući da imaju prava na svoju neutemeljenu filozofsku nadmoć. Istovremeno, oni skoro nikada nisu pisali, najbolja dela koja su potpisana njihovim imenom, stvarali su najmljeni timovi pisaca. Da li je u tome tajna nerazumevanja suštine rata i pravi razlog ćutanja onih čija su pleća opterećena strašnog krivicom. Izgubivši moć, ostali su i bez teoretičara svojih epohalnih vojnih dela. Utešno je što nova i teška vremena moraju da ponude nove ljude koji su dorasli drami. Neki su već ovde, neke možda i ne naslućujemo. (Ljubodrag Stojadinović)

*Nastavak feljtona u utorak 29. juna

star
Oceni
1.82
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV