Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (22)

Naivna miroljubivost ne sme prevladati!

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Udri i ubij: Srpski ratnici uspešno odolevaju miroljubivosti
Udri i ubij: Srpski ratnici uspešno odolevaju miroljubivosti
Photo: facebook

Do septembra ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 28. aprila 1992. godine

POLEMIKA HODŽIĆ - BELOVIĆ
Umesto stava Ustavne komisije, prema Huseinu Hodžiću, radi se onako kako je rekao "vrhovni hadžija". Ne sporeći pravo srpskom i crnogorskom narodu da stvaraju državu po modelu koji prihvati većina građana, Hodžić se usprotivio načinu na koji se to radi, kako je rekao "isključenjem naroda, nauke, političke i kulturne javnosti". To je potvrda, kako kaže, da stvaraoci nove države svojim marifetlukom žele da ignorišu sve ono što se smatra civilizacijskim pravom. Mišljenja je, zatim, da je muslimanski narod prilikom izrade Ustava zaobiđen, a isto je, po Hodžiću, i sa Albancima, Mađarima i brojnim nacionalnim manjinama u ovim republikama. Jednostrano uređivanje odnosa u zajedničkoj državi samo sa aspekta sopstvenog naroda u samom startu ne može da vodi u zajedništvo. Hodžić je zatim rekao da se ne treba čuditi ako takva politika uskoro doživi krah, a dodao je i da smatra da je pitanje ljudskih prava rešeno ispod međunarodnih standarda. Primetio je i da Ustav izbegava da govori o autonomiji ostalih naroda ili nacionalnih manjina.

Na izlaganje Hodžića reagovao je delegat Miroslav Belović rekavši da kao pozorišni čovek prati transformacije Hodžića kao poslanika i da su one fantastične. Mogao bi, kako kaže, da nabroji pet ili šest Huseinovih lica. Iz koje je on republike, u ime koje republike on govori, u ime kakve budućnosti on proriče, pitao je Belović i istakao da je on čovek nesumnjivog humora i da kao Irci često o ozbiljnim stvarima govori smešno, a o smešnim stvarima ozbiljno.

Pre nekoliko nedelja niko ga nije ništa pitao a on humorno kaže: "Hej, moj Beloviću, kad ste izgubili na Kosovu da ste pošli sa nama mi bi vas doveli do Beča, a mi bi otišli dalje", rekao je Belović i dodao da predoseća da će se svi vidoviti politički ljudi u Evropi i Americi ozbiljno zamisliti nad stvaranjem Savezne Republike Jugoslavije. Vidoviti će podržati to stvaranje, nevidoviti neće i to će biti, prema Beloviću, njihova velika kapitulacija za nedelju dana, za pet meseci, za godinu dana. (Ekipa Politikinih izveštača i fotoreportera)

***

ZA KRAJINE OBEZBEĐENO 22 MILIJARDE DINARA
Za nepunih četrdeset i pet minuta, 32 delegata iz preostale Jugoslavije, rutinski i bez diskusije, usvojili su juče osam zakona, odluka i zaključaka, koliko ih je bilo na dnevnom redu. Jučerašnjem zasedanju Veća republika i pokrajina prisustvovali su delegati iz Srbije, Crne Gore, srpskog dela Bosne i Hercegovine, Vojvodine, s Kosmeta i Janko Vasiljević, Srbin iz Dvora na Uni, koji je, inače, posle osamostaljenja Hrvatske jedini predstavnik te republike u Saveznoj skupštini. Trojica, od ukupno četiri odsutna delegata, bili su Albanci.

Usvojen je Zakon o obezbeđivanju 21,9 milijardi "dostupnih sredstava u budžetu Federacije za finansiranje društvenih i drugih službi na delu teritorije SFRJ koja je pod posebnom zaštitom Ujedinjenih nacija u 1992". Na pitanje Janka Vasiljevića kakva će biti sudbina tog zakona posle proglašenja Ustava SR Jugoslavije, jedan od prisutnih predstavnika Saveznog izvršnog veća dobacio je iz klupe da "Zakon ostaje na snazi".

A kad je reč o tom zakonu, u njegovom drugom (od ukupno sedam članova) objašnjeno je da se pod "društvenim i drugim službama" podrazumeva, zapravo, "finansiranje funkcija predstavničkih, upravnih, uključujući organe unutrašnjih poslova i pravosudnih organa". Karakteristično je da se u ovom zakonu ne govori o Republici Srpska Krajina već o - zaštićenoj teritoriji.

Srpske snage nemaju razloga za brigu: Pare uskoro stižu iz Beograda
PHOTO: Stock
Odluka o ciljevima i zadacima zajedničke monetarne politike i zajedničkih osnova kreditne politike u ovoj godini - čije su izmene i dopune juče usvojene - zanimljiva je zbog toga što se Narodna banka Jugoslavije obavezala da će refinansirati kredite koje su banke odobrile za proizvodnju određenih poljoprivrednih proizvoda, sezonskih zaliha nekih prehrambenih artikala i - na zahtev delegacije Crne Gore - za pripremu "turističkih usluga inostranim turistima". Veće republika i pokrajina zaključilo je juče da je dužno da upozori na sledeće: dok je dinar zakonsko sredstvo plaćanja u Bosni i Hercegovini, ta republika može da ostane u jedinstvenom monetarnom sistemu.

Takozvana stara devizna štednja biće, po svemu sudeći, ostavljena u amanet budućim poslanicima u novoj skupštini. Veće republika i pokrajina juče je obavezalo Savezno izvršno veće da u najkraćem roku predloži izmene i dopune, a mogućno je i novi Zakon kojim će se regulisati pitanje stare devizne štednje. Devizne štediše će, možda, ohrabriti briga ovog skupštinskog doma sročena u zaključku da se obaveze prema nima moraju smatrati prioritetnim obavezama banaka. (B. Matić)

***

UMESTO JUGOSLAVIJE - KOSOVSKA DRŽAVA (Kosovska Mitrovica, 27. aprila):
Proglašenje nove Jugoslavije za Kosovo ne znači ništa, pa prema tome albanski muslimanski narod to ne interesuje - izjavili su zamenik i predsednik Demokratskog saveza za Kosovo Ismail Redžepi i Fehmi Agani. Sličnog su mišljenja i ostala politička udruženja sa Kosmeta koja okupljaju pripadnike šiptarske nacionalne manjine. I druga po masovnosti politička partija iz ove pokrajine Parlamentarna partija Kosova koju predvodi Veton Suroi, juče je održala skup iza zatvorenih vrata za novinare iz srpskih i crnogorskih redakcija. Na njemu je aklamativno usvojena deklaracija povodom stvaranja Savezne Republike Jugoslavije.

Kako se saznaje iz izveštaja koje su objavili šiptarski dnevni listovi "Bujku", "Zeri", "Fljora" i "Kosovarija", u toj deklaraciji je zapisano da je proglašenje nove Jugoslavije već u samom startu promašaj, jer ta država ne postoji. Navodno, nisu se pitali Šiptari i sandžački Muslimani. Čelnik pomenute stranke Veton Suroi je povodom usvajanja deklaracije izjavio da će preko KEBS-a i EZ i preko Ujedinjenih naroda zatražiti ni manje ni više nego ukidanje njenog legitimiteta, uključujući i suspendovanje iz Organizacije Ujedinjenih nacija. Sličnog mišljenja su i članovi SDA i njen čelnik Numan Balić, koji poručuju ostacima bivše Jugoslavije u ovoj pokrajini da se isele sa Kosova i iz Sandžaka "dok za to još ima vremena". (M. Laketić)

Gazimestan kao dokaz: Kosovo je Jugoslavija
Photo: www.kosovo-metohija.com
***

JNA U BiH POSTAJE SRPSKA TERITORIJALNA ODBRANA (Banjaluka, 27. aprila):
Ne dopušta se bilo kakvo i u bilo kom obimu pomeranje jedinica JNA, kao i sredstava i opreme na raspolaganju, sa teritorija oblasti regija, odnosno teritorija Srpske Republike Bosne i Hercegovine. Od strane štaba TO odmah da se preuzmu pripremne radnje da se proces transformcije jedinica JNA stacioniranih na teritoriji Srpske Republike BiH sa svim sredstvima i opremom i formalno sprovede da ove uđu u sastave i prerastu u jedinice Srpske TO. Štabovi TO u Srpskoj BiH da izvrše popis lojalnog ljudstva, zatim da popišu svu opremu za sve regije i srpsku republiku, a da se pri tome aktivnim vojnim licima garantuje rang i status sa svim prinadležnostima koje su imali, a sve posle potpisivanja izjave lojalnosti Srpskoj Republici BiH. Onima koji odbiju da potpišu izjave lojalnosti omogućiti da se razduže - ovo su pet odluka koje su jednoglasno donete na vanrednoj sednici Skupštine Autonomne regije Bosanska krajina održanoj danas popodne u Banjaluci. Dok ovo javljamo u toku su rasprave o eventualnom proglašenju ratne opasnosti na području od blizu 27 opština Bosanske krajine i mera koje bi trebalo da provodi Krizni štab regije, odnosno novoimenovani vršilac dužnosti sekretara za narodnu odbranu AP Bosanske krajine, potpukovnik Rade Sajić, komandant Štaba TO Banjaluka.

Istovremeno doneta je odluka da se oformi odred specijalaca milicije pri MUP Srpske Republike BiH pod komandom Centra službi bezbednosti za šta je odgovoran načelnik Centra Stojan Župljanin, od danas sve investicije na nivou opština koje sačinjavaju regiju preusmeravaju se za ratne potrebe TO. Pripadnici specijalnih jedinica iz Banjaluke, i Srpske odbrambene snage blokirale su kretanje dva diviziona JNA iz sastava koja su, kako se saopštava, navodno krenule van BiH. Jednoglasnom odlukom putem ovdašnjeg radija, javnosti je upućeno saopštenje da svi oni oficiri koji izdaju naredbu da se puca na srpske dobrovoljce koji blokiraju izvlačenje jedinica JNA sa ovog prostora, smatraće se izdajnicima, kojima će biti odgovoreno svim vatrenim sredstvima kojima se raspolaže.

Svim oficirima koji ne žele da ostanu na aerodromu u sastavu TO Srpske Republike BiH biće omogućeno da se razduže i napuste teritoriju regije AP Bosanska krajina. Dok ovo javljamo u toku je zasedanje Skupštine, koje vode predsednik ovog organa Vojo Kuprešanin i dva potpredsednika, Radoslav Brđanin i dr Dragan Knežević. U ime organa Srpske Republike BiH predloge odluka na usvajanje podneo je koordinator vlada svih regija ove republike, Jovan Čizmović, tako da je legalnost donetih odluka u ime Srpske Republike BiH, neosporna. (D. Kecman)

***

KONTROLA PRIMIRJA IZ PODRUMA
Težište ratnih sukoba preneto je iz Hrvatske u Bosnu i Hercegovinu, ali u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu i pored rovitog primirja još ima onih koji izazivaju incidente ne mogavši da se pomire sa dolaskom plavih šlemova i mogućnošću da na ovim prostorima konačno zavlada mir.

"...Čuju se granate iz Petrovca koje padaju u Nuštar i dalje, a od Privlake su se začuli mitraljeski rafali posle čega je zavladalo zatišje koje je trajalo do 12. Oko 3 sata, teške detonacije, iz pravca Otoka, rafalna paljba na Vrančini prema Privlaki. Dok ovo pišem, još se čuju pucnji, 5.30 časova, spremam se na put iz Mirkovaca za Deliblatsku peščaru i Beograd..." Ovo je izvod iz ratnog dnevnika šezdesetsedmogodišnjeg Sime Džomlije, rođenog Mirkovčanina, lovca, nekada partizanskog diverzanta, sada teritorijalca koji je upravo stigao u Beograd. Živahan kao da mu je dvadeset, na licu bore kao mirkovački rovovi, između očiju duboki ožiljak od "malog talijanskog minobacača". Pogled lovački, kao da nišani.

Srbija se brani u Slavoniji: Vukovarska epopeja
Photo: Stock
- U poslednja dva dana ubili su nam dva borca snajperima iz Vinkovaca. Metkom kroz vrat, sa preko petsto metara. Imamo i jednog ranjenog. Ne daju nam ni oka da sklopimo, a pre nekoliko dana su granate zamalo zakačile i "bele medvede", evropske posmatrače koji su se sklonili u podrum. Popucalo sve staklo na kući. Kada se oni pojave obično se najviše puca - kaže Simo.

I pored toga što se 10. aprila na dan kada je 1941. proglašena NDH očekivao napad, kako kaže, u Mirkovcima je narod popravljao kuće stradale od granata, radilo se u baštama, a počele su i pripreme za prolećnu setvu. Bio je lep, sunčan, miran dan. Međutim, dok je Simo prevozio traktorom minobacačke mine na prvu liniju odbrane iznenada su na njega opalili mitraljezima i automatima. Jedva se izvukao. Kako kaže, u Mirkovcima ima dovoljno hrane i vode, bude i zatišje, a najteže je što se ne može mirno spavati. Iznenadni pucnji, živci napeti.

- Ovaj rat je gori od onog prošlog, kad sam kao miner dizao u vazduh pruge i bunkere. Tri puta sam ranjavan. Sad smo dobro utvrđeni, pa nam ne mogu ništa, a jedino su opasne manje diverzantske grupe koje mogu da iznenade. Čuvamo naročito dobro bunare - priča Simo smireno kao da gleda kukuruze i seća se mirkovačke tišine, mira. Odjednom, oči mu sevnu:
- Najgore je bilo početkom jula prošle godine, kada nismo imali dovoljno oružja. Na sreću, imao sam šest karabina pa smo se nekako odbranili, ali je 22. jula usledio najžešći napad. Svi Hrvati su predhodno bili obavešteni i većina od njih 400 napustili su Mirkovce. Oko 5 časova ujutru udarili su minobacačima i artiljerijom na Mirkovce, a usledio je i pešadijski juriš preko tri hiljade mupovaca, "zengi", pa i civila naoružanih kalašnjikovima. Jedva smo odbili napad, jer tada nije bilo iskopanih rovova - nastavlja Džomlija.

Iako su Mirkovčani prebrodili najteže trenutke, počinju da, koliko je to moguće, rade zemlju, obnavljaju srušene kuće, pričaju sa komšijama o nečem drugom, a ne samo o ratu, stradanjima - vrate se normalnom životu. Još se sećaju, s tugom, napada pre devet meseci, komšija koji su im okrenuli leđa.

Lovac Boško Vezirović, hrabri Mirkovčanin, priča Simo, uputio se u borbu na bicklu okačivši karabin o rame i nije primetio da su njegova četiri psa krenula za njim. Dresirani četvoronošci uvežbani da markiraju divljač trkom su ušli u kukuruze odakle su dolazili pucnji. Izujedani "zenge" i mupovci izlazili su pravo na nišan Veziroviću koji je retko promašivao. To je bila borba na život i smrt...

Iako uvučeni u besmisleni rat, naterani da brane svoje ognjište Mirkovčani još imaju snage i da se raduju. Sada je, kaže Simo Džomlija, ipak lakše. U mestu je proradilo i nekoliko prodavnica mešovite robe i gostionica, a uspostavljena je i stalna autobuska linija sa Beogradom. (I. Stojković)

***

JASAN SMISAO
U odnosu na Srbe koji žive izvan zemlje Srbije, ma gde na prostoru dugo nazivanom Jugoslavija, posebno danas u Hrvatskoj, smisao sveg srpskog delovanja je jasan: Moraju biti zaštićeni od opasnosti ljudskog i nacionalnog zatiranja. Podjednako, gde ih ima malo i gde ih ima mnogo.

U tu zaštitu treba se postaviti pregovorima i spremnošću na dogovor, umesnom molbom, predusretljivošću prema opravdanim interesima drugih. Tamo gde ne uspevaju najhumaniji politički načini, gde im je ugrožen biološki i duhovni opstanak, politički i svaki drugi oblik slobodnog organizovanja, moraju biti zaštićeni oružjem.

Duh devedesetih živi i danas: Srbin u Africi 2010.
Photo: facebook
Ako evropske i svetske institucije, koje se bave jugoslovenskom krizom, u kojima, prema proklamovanim svrhama, treba da ima savesnosti i objektivnosti, uz delovanje različitih interesa, ne budu dovoljno otvorene za srpsku nevolju - svaki ugroženi srpski čovek, sve ugroženo, vredno za Srpstvo, moraju biti branjeni snagom svih Srba, makar bili usamljeni narod.

Srbi imaju pravo da traže od Evrope i sveta razumevanje za svoje probleme. već dva veka prisutni su u nizu istorijskih zbivanja svojim modernim oslobodilaštvom, nekad kao činilac sa značenjem širim od njegovog nacionalnog. Priložili su svoje bitke i svoje pobede i dobru volju, sa umenjem mirenja, u stvaranje humanih odnosa među ljudima i među narodima. Cenjeni kao pobednici, sa vojničkim moralom najvišeg reda, a sa pamćenjem užasa, bili su korisni među graditeljima Društva naroda i Organizacije ujedinjenih nacija, čime je počelo osmišljavanje sveta sklonog ratu saradnjom u miru. Imaju pravo da traže savesnost i objektivnost. Imaju pravo da traže pomoć da se uspostavi pravda prema njima. Ako se hoće, moderni humanizam je sposoban da nadu u pravdu, i u druge visoke vrednosti, prevede u uverljive činove. Pogreši li se prema Srbima, pogrešiće se protiv značenja i mogućnosti humanizma. Potrebni mir je posao širi od srpskog naroda, ali ne može se ni učiniti bez njega. U sledu istorije, greška prema srpskom narodu bila bi uzrok mnogih, novih problema.

Ovo razmišljanje o savesti drugih, na koje smo sklopom sveta upućeni, možda, prekoreva iz neke setne nade. A, odavno smo Njegošem opomenuti: "Nada nema pravo ni u koga do u Boga i u svoje ruke...". savest onoga što je najbolje u Srpstvu jasno pokazuje šta nam valja činiti. Ako ostanemo usamljeni, ne pravimo zbunjenošću nevolju većom. Pomažimo se svim znanjem i umenjem iz svog dugog postojanja. Pomažimo se sposobnostima sveta. Označimo se i predložimo među drugima sa mudrošću, ali opominjimo zlo sa ponovljenom našom hrabrošću. I branimo se. Izdržimo da bismo postigli ono što nam je neophodno: nacionalna sloboda i demokratska državna organizacija u kojoj bi bila osigurana bezbednost svakom članu srpskog naroda. Ne odbranimo li Knin od nevolje, nevolja će umeti da nas pronađe i u Prokuplju.

Sa onima koji ne bi želeli da se branimo počelo bi pristajanje na neko novo ropstvo. Ako bi ovladala naivna miroljubivost, naivnošću bi ugrozila najpre sebe. Ropstvo ne nameću samo jača oružja. Može mu se podleći i nezrelim kriterijumima. Ako bi se raširio neotpor prema zlu koje nas ugrožava, moralo bi se govoriti o loše promenjenim Srbima. Među onima koji traže mir, bez pouzdanog procenjivanja okolnosti u kojima se Srbi nalaze, ima lenjih da podnose napore srpskog naroda, kao istorijskog bića. Svoju lenjost hoće da učine vrlinom, nazivajući je miroljubivošću. Njima je lakše istorijski ne biti nego istorijski postojati sa naporom. Oni bi nas otumarali u razistoriju. Istorijski živ narod gradi i brani svoju vrednost.

Kud Glintić slovom, mi olovom: Sprovođenje teorije u praksu
PHOTO: Ron Haviv
U spletu veoma složenom, veoma teškom i opasnom, u svem dešavanju, među svima koji se ispoljavaju, Srbi, sređeni unutar sebe, moraju se jasno odrediti sa svojim osnovnim istorijsko-egzistencijalnim interesima da budu postavljeni među narodima tako civilizovano da niko nikoga ne može ničim ugrožavati. Taj posao situiranja među narodima Srbi su obnovili, posle dugog kosovskog klonuća, u Prvom srpskom ustanku. Taj posao nije dovršen. To pokazuje položaj Srba van zemlje Srbije, na poseban način to pokazuje stanje u zemlji Srbiji. Neophodno je da taj posao bude dovršen.

U preispitivanju prošlosti, u nastojanju da se shvati kompleksnost situacije u kojoj se nalazimo i da se pojave u njoj objektivno imenuju, javlja se Srbima velika opomena. Jedna istina u carstvu zemaljskom je jednostavna: Ne budu li Srbi u Hrvatskoj zaštićeni, svakom ko ne voli Srbe, sa razlogom ili bez razloga, izgledaće da može da odlama od Srpstva ono što hoće i koliko hoće. U Bosni i Hercegovini i Sandžaku i na drugim stranama. Izaći ćemo na glas da smo narod koji sam sebe ne poštuje i ne brani se. U dužem trajanju takav glas i takav neotpor doveli bi nas do rastura.

Moramo se suočiti sa neizbežnošću borbe protiv svega što nas ugrožava. na pojavu onoga što je u svojoj političkoj i vojničkoj naravi ustašoidno, kao i na pojavu onoga što to nije a neće da ga spreči ako ga ne možemo nadmudriti, moramo pucati. U tome su pogibije neizbežne. Pogibije koje štite današnji život srpskog naroda, i omogućuje mu da se produži, moraju se prihvatiti. Teško je ovo reći. Lažno je o ovome ćutati. Opasno je ne reći. Gledano sa svih strana odgovornosti kaže se sa shvatanje da je srpska pogibija danas teža od ranije srpske pogibije. Za to ima mnogo razloga. Ali i sa shvatanjem da je ovo odsudno razmeđe u našoj savremenoj istoriji. Što učinimo sabi danas učinili smo i sebi u budućnosti.

Mi ne možemo da izmislimo život bez zla. Možemo da težimo takvom životu. Možemo nastojati da mi ne budemo zli. Možemo da postavimo moralni imperativ svakom našem čoveku i svem našem narodu: Da budu borci protiv zla, a ne zli borci. Jer, da li će biti ili neće biti zla ne zavisi samo od nas. Zlo se dešava između nečega, između nekih, između dvojice. I da se nisu Srbi branili oružjem u Drugom svetskom ratu, ustaše bi ih zatirale po naravi svog genocidnog opredeljenja prema Srbima. Danas, u nizu poteza onoga što dominira u hrvatskoj politici prema Srbima prepoznaje se opaka narav. Moramo, onda, sem diplomata biti i ratnici. (Dragan Glintić, deo iz rada „Mišljenje celinom“)


Izdanje dnevnog lista "Politika" od 30. aprila 1992. godine

JNA ODLAZI U SRPSKE KANTONE (Sarajevo, 29. aprila)
Odluka Alije Izetbegovića da protera jedinice JNA iz BiH i pored drugačijeg dogovora na visokom nivou u Skoplju već je izazvala suprotne efekte. Umesto van granica nove nezavisne države, sedam korpusa JNA povući će se na teritoriju Srpske Republike BiH sa komandnim štabom najvjerovatnije u Han-Pijesku na Romaniji.

Na konferenciji za štampu u Drugoj vojnoj oblasti, general-pukovnik Milutin Kukanjac ponovio je stav po kome Armija ostaje u BiH do konačnih političkih dogovora i u tom pogledu bar za sada nema promene. O istoj temi, ali na drugoj konferenciji za štampu, u Srpskoj opštini Ilidža, član vlade Srpske Republike BiH Tomislav Šipovac precizirao je novinarima da će korpusi JNA jednostavno otići na teritorije koje kontroliše srpski narod.

- Svojom iznenadnom odlukom Izetbegović nije ostavio mogućnost jedinicama JNA za bilo kakav izbor. Na sarajevskom radiju i televiziji oni se već dva dana nazivaju okupatorskom i četničkom vojskom i naprosto su prisiljeni da pristupe Srpskoj Republici BiH - kaže Šipovac.

Ostajemo u Bosni, ima još da se ruši: Milutin Kukanjac, kukavac
PHOTO: Stock
Kao svojevrsna potvrda ovom stavu poslužio je i današnji apel na talasima Prvog programa Radio-Sarajeva bivšeg pukovnika Vehbije Karića koji je nedavno prebegao iz JNA u novu teritorijalnu odbranu BiH. On je pozvao građane u Republici da se na svakom koraku suprotstavljaju armijskim jedinicama i da ih ometaju u njihovom prolasku.

Dosadašnja JNA u Bosni, ovakvim postupcima i snažnom propagandom, potpuno je već otuđena od Muslimana i Hrvata. JNA se neprekidno prikazuje kao srbočetnička armija koja namerava da nanese zlo Muslimanima i Hrvatima.

Mnoge kasarne u Sarajevu i okolini već su napuštene i juče je zapaženo da se iseljava i deo opreme iz Komande Druge vojne oblasti u naselju Bistrik koje pripada muslimanskoj opštini Stari grad. (Mirko Carić)

***

DR BILJANA PLAVŠIĆ U PRISILNOM KARANTINU
Član predsedništva Srpske Republike BiH dr Biljana Plavšić već desetak dana nalazi se u prisilnom karantinu, u svom stanu u sarajevskom naselju Grbavica. MUP BiH odbija da joj garantuje bezbednost i trenutno se oko njene zgrade nalaze članovi specijalne jedinice MUP-a BiH. (M. C.)

Photomontage: KANDAhar
***

NEZAPAMĆEN NAPAD "DŽERUZALEM POSTA": ZAUSTAVITE SRBIJU (Jerusalim, 29. aprila, od našeg stalnog dopisnika)
Uticajni konzervativni "Džeruzalem post" pojavio se danas sa uvodnikom u kome je Srbija napadnuta težim rečima i kvalifikacijama od onih kakve Izrael koristi za iračkog Sadama Huseina ili sirijskog Hafeza Asada. Njena politika naziva se "zločinačkom i brutalnom".

Naslov "Podivljala Srbija" obeležava stav komentara u kojem se Beograd okrivljuje kao "ozbiljna opasnost za stabilnost u Evropi". U ovdašnjoj štampi, dosad, prema političkim akterima bivše Jugoslavije, pored redovnog prenošenja agencijskih vesti preko zapada, u autorskim ocenama mešali su se obično oprečni prilazi razumevanja ili osude predsednika Miloševića, odnosno Tuđmana.

Deklaracija se proučava
Stanje zvaničnih odnosa je postojanje jugoslovenske ambasade u Tel Avivu (Izrael u Beogradu još nije otvorio misiju), juče potpisan protokol sa Slovenijom o uspostavljanju diplomatskih veza (Rupel i Vajgl posle razgovora sa premijerom Šamirom svojim specijalnim avionom nastavljaju misiju preletom u Kairo) i priznavanje Hrvatske, kojoj se odlaže taj stepen.

Kad je pomoćniku ministra spoljnih poslova uručena, neposredno po proglašenju, Deklaracija o novoj saveznoj Jugoslaviji, primljena je "sa razumevanjem i nadom da će se odnosi razvijati u duhu prijateljstva". U jerusalimskom ministarstvu danas nam je rečeno da se "nota aktivno proučava, a ovaj slučaj preuzimanja nasleđa i kontinuiteta države nameće mnoga legalna pitanja na koja su neophodni odgovori".

"U međuvremenu", dodato je, "ambasada Jugoslavije normalno radi u Tel Avivu, a kao što je poznato, doputovao je i ambasador (profesor Košutić koji treba da preda akreditive). List "Džeruzalem post", koji otkad je dobio nove vlasnike i urednike ima obično stavove bliske vladi Šamirove desnice, danas izlazi sa uvodnikom o "agresivnoj i svirepoj Srbiji za koju je došlo vreme da joj Evropska zajednica, Ujedinjene nacije i Amerika kažu 'dosta' i da je zaustave".

Ni ovde nas ne vole: Jerusalim, antisrpski grad
PHOTO/EPA:JIM HOLLANDER
Optužbe na račun Beograda
"Samo totalni trgovinski embargo i diplomatska izolacija brzo nametnuta mogu da urazume srpske lidere", piše dalje dnevnik tražeći akciju, "pošto su 100.000 srpskih vojnika u Bosni postali okupatorska armija čim je proglašena nova Jugoslovenska republika".

Pisac ne prekida paljbu: vatra u Bosni može da vodi eksplozijama u Grčkoj, Bugarskoj, Albaniji i Mađarskoj. Dokle ide nepotpisan redakcijski tekst "Džeruzalem posta": "Pokušaj vođa Srbije da ulove međunarodni ugled stare jugoslovenske države proglašenjem nove jugoslovenske republike mora biti osujećen". I konačan zaključak komentatora: "Izrael ne sme da okleva da doda svoj glas sve većem horu gnevnih protiv Srbije. Istina, od Srbije dominiran Beograd složio se da uspostavi diplomatske odnose sa Jerusalimom prošle godine. Ali godinama, kad mu je to više odgovaralo, odbijao je da poremeti svoju trgovinu i interese snabdevača arapskih država, neprijatelja Izraela, zbog 'osetljivosti' prema svojim muslimanskim građanima. Srbi sada u Bosni nemilosrdno ubijaju iste te Muslimane. To je spektakl kakav dalje ne može da se podnosi na balkanskoj raskrsnici između Evrope i Bliskog istoka". (B. Erdeljan)

***

PISMO GENERALA BLAGOJA ADŽIĆA PREDSEDNIŠTVU BiH: Armija nije došla sa strane
Vršilac dužnosti saveznog sekretara za narodnu odbranu, general-pukovnik Blagoje Adžić, uputio je sledeće pismo Predsedništvu Bosne i Hercegovine:
"Vašu jednostranu odluku o povlačenju jedinica JNA sa teritorije Republike Bosne i Hercegovine i uslove koje ste s tim u vezi postavili smatramo ishitrenim potezom koji ne vodi smirivanju situacije, već daljoj eskalaciji sukoba sa nesagledivim posledicama. Učinili ste to i pored obećanja da ćemo nastaviti dijalog o statusu JNA na teritoriji Republike Bosne i Hercegovine, što nas posebno iznenađuje.

Vama je, gospodo, poznato da JNA u Bosnu i Hercegovinu nije došla sa strane. Ona je tu rođena i već pet decenija egzistira kao zajednička oružana snaga i Muslimana i Srba i Hrvata. Jedinice JNA su pomogle da se izgrade mnogi privredni, saobraćajni i drugi kapaciteti. One su priskakale u pomoć narodu kad god je bilo potrebno. Od početka oružanih sukoba u Jugoslaviji Armija je delovala kao faktor mira. Takvu ulogu ima i u Bosni i Hercegovini.

Sve nam to daje moralno pravo da tražimo korektan odnos u rešavanju statusa Armije na teritoriji Bosne i Hercegovine - razgovorom i dogovorom, a ne nametanjem jednostranih rešenja i sukobima, pogotovo ne oružanim.

Nema povlačenja, nema predaje: Kadijević i Adžić ćućore
Pri koncipiranju zahteva za povlačenje jedinica JNA sa teritorije Bosne i Hercegovine zanemarili ste činjenicu da su one više od 90 odsto, ne krivicom Armije, popunjene pripadnicima srpske nacionalnost i preko 80 odsto državljanima Bosne i Hercegovine. Oni se, dakle, ne mogu povući u Srbiju i Crnu Goru kao što zahtevate. Sigurno je da neće prihvatiti ni da se potčine organima vlasti u kojoj nema predstavnika njihovog naroda.

Uvažavajući međunarodno priznati položaj Bosne i Hercegovine, smatrali smo neophodnim da vam ukažemo na realno stanje. Zbog svega toga, a imajući u vidu i naš nedavni dogovor u Skoplju o nastavku razgovora o statusu JNA u Bosni i Hercegovini, naredbu Predsedništva SFRJ od 27. februara i pismo koje vam je 28. aprila 1992. uputilo Predsedništvo SFRJ, pozivamo vas da što hitnije nastavimo i intenziviramo započete razgovore kako bi smo došli do obostrano prihvatljivih rešenja", kaže se na kraju pisma.

***

NAREDBA REPUBLIČKOG ŠTABA TO BiH: Poziv na borbu protiv JNA (Sarajevo, 29. aprila)
Štab Teritorijalne odbrane BiH izdao je danas popodne naređenje o sprovođenju naredbe Predsedništva BiH o povlačenju jedinica JNA sa teritorije BiH.

Tekst naredbe, koji je potpisao komandant TO pukovnik Hasan Efendić, glasi: Prvo: izvršiti potpuno i masovno zaprečavanje na svim putnim pravcima teritorije Bosne i Hercegovine na kojima jedinice bivše JNA otpočinju izvlačenje tehničkih materijalnih sredstava, u neposrednoj koordinaciji sa MUP-om;

Drugo: Izvršiti blokadu šireg regiona vojnih objekata iz kojih se nastoji izneti tehnička materijalna sredstva, raznim vrstama formacijskih i prirodnih prepreka koje obezbediti jedinicama Teritorijalne odbrane Republike BiH;

Treće: Nenajavljenim kolonama jedinica bivše JNA i bez pratnje MUP-a sprečiti izlaske iz kasarne i komuniciranje na teritoriji Republike BiH:

Četvrto: Ubrzano planirati i otpočeti borbena dejstva na celokupnoj teritoriji Republike BiH i iste koordinirati sa štabom Teritorijalne odbrane regije, okruga i Republike BiH.

U okviru planiranja borbenih dejstava planirati opsežne mere zaštite stanovništva i materijalnih dobara građana Republike BiH, navodi se na kraju ovog naređenja. (Tanjug)

***

TO BiH OSPORAVA ISTINITOST NAREDBE (Sarajevo, 29. aprila)
Pukovnik Hasan Efendić, komandant Teritorijalne odbrane Bosne i Hercegovine, koju uglavnom čine pripadnici muslimanske i hrvatske nacionalnosti, večeras je u Drugom dnevniku TV Sarajevo izjavio da nije potpisao naredbu koja se odnosi na postupanje jedinica TO prilikom povlačenja JNA sa teritorije BiH. U istoj emisiji TV Sarajevo, član štaba TO BiH pukovnik Vehbija Karić ovu naredbu označio je kao tobožnju, odnosno kao čistu laž i montažu. (Tanjug)

***

BOROVO SELO: 2. MAJ 1991. - 2. MAJ 1992.
DAN KADA JE POČEO RAT (Borovo Selo, 29. aprila)

Iako očekivana, vest je pukla kao grom iz vedra neba: napadnuto je Borovo Selo, simbol otpora srpskog naroda u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, simbol njegove borbe za ljudska i nacionalna prava.

Napad je počeo sinhronizovano, nešto posle 12 časova u četvrtak 2. maja prošle godine, kada su velike snage MUP Hrvatske krenule iz svih pravaca iz Vukovara, Vinkovaca i Osijeka na Borovo Selo. Bio je to pokušaj klasičnog napada sa jednom grupom ubačenom u centar sela, dok preostale snage napadaju sa bokova. Jedna grupa, na čelu sa tadašnjim načelnikom policije u Vinkovcima Stjepanom Bošnjakom, sa nekoliko vozila došla je do centra sela i besomučno otvorila vatru na sve što se kretalo, ušla u mesnu ambulantu gde je zatekla nekoliko pacijenata i medicinsko osoblje - četiri muškarca, četiri žene i četvoro dece. I tada počinju najdramatičniji časovi za branioce sela i 12 talaca. Da podsetimo, istovremeno su jake snage specijalaca MUP Hrvatske krenule u napad na Borovo Selo iz pravca Dalja na legendarnu Savulju i s druge strane iz pravca Vukovara.

PHOTO: Stock
Borovo Selo je u momentu bilo kao jedan. Bašte su oživele. Do juče mirni seljaci i domaćini postali su ratnici ne dozvoljavajući da noga hrvatskih jurišnika kroči na njihova ognjišta. U tome su potpuno uspeli. Tu su pripadnici JNA u tenkovima i oklopnim transporterima kao i nekoliko desetina do maločas samouverenih, a sada do smrti prestrašenih pripadnik MUP-a Hrvatske, koji preklinju omraženu "srbočetničku i srpsku armiju" da ih spase, izvuče iz obruča okupljenog naroda i garantuje bezbednost. Na kraju sa strahom u očima izbezumljeni predaju oružje i sa rukama na potiljku, spuštenih glava i uz pokoju suzu, brzim uplašenim korakom traže spas u vojnom transporteru.

Među mnogobrojnim meštanima Borova Sela žamor. Svako traži svog najmilijeg. Pronalaze se. Suze radosnice i olakšanje. I pokojni Vukašin Vule Šoškoćanin, legenda Borova Sela i srpskog pokreta otpora. Veliki čovek, pravi vođa svog naroda, ne gubi ni časa. Izdaje direktive, raspoređuje ljude. Epilog: na žalost, ili na sreću, jedan mrtav srpski dobrovoljac. Časno i hrabro položen život za svetu stvar odbrane časti i dostojanstva jednog naroda - srpskog. I isto tako sahranjen uz sve počasti i zahvalnost naroda srpskog.

Ispred mesne zajednice i ambulante, po putu i travnjacima, 12 mrtvih pripadnika MUP-a Hrvatske, i još desetine takozvanih specijalaca na prilazima selu, nadomak Savulje, Crepulje, po poljima, Uz Dunav. Desetine njih koji neće saznati za šta su morali da polože svoj život. A hrvatska vlast i država svojih mrtvih se odrekla. Još danima se beživotna tela hrvatskih mupovaca ležala Na prilazima selu.

Od tada je prošlo godinu dana. I od tada više ništa nije isto. Zahvaljujući i Borovu Selu, legendarnoj bici 2. maja 1991. srpski narod je, na žalost, prešavši put od pakla i nazad, izborio i čuva svoje pravo na postojanje, na život, na čast i dostojanstvo.

Iako uz velike žrtve, Borovo Selo kao i Srpska oblast Slavonija, Baranja i zapadni Srem, čije su klice upravo u Borovu Selu i danas su slobodni. Tako će ostati. (Snežana Berić)

*Nastavak feljtona u ponedeljak 31. maja

star
Oceni
2.27
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi