Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (5)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (19)

Vostani Serbie, Hristos voskrese!

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: EPA

Do septembra ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 23. aprila 1992. godine

ŠIRI SE POŽAR GRAĐANSKOG RATA
Sukobi u Bosni i Hercegovini ne samo da ne prestaju nego se šire, dobijajući sve jasnije oznake totalnog građanskog rata sa sve ozbiljnijim žrtvama. Osim paravojnih formacija, po velikom delu Republike, kojoj je naprečac priznata nezavisnost u EZ ambalaži, haraju bande i diverzanti, pljačkaši i rušitelji.

Sarajevo, koje su čitav dan potresali novi oštri sukobi oko Ilidže, prema svim izveštajima predstavlja avetinjski grad sa mnogim ruševinama i paljevinama, opštom nesigurnošću, blokiranim saobraćajem i onemogućenim snabdevanjem. Borbe su se vodile i oko jevrejskog groblja i nekih važnih javnih objekata. Prema ocenama posmatrača razbojišta, agresivne akcije su i danas počeli muslimanski ekstremisti, dok srpska milicija samo brani delove grada sa većinskim srpskim stanovništvom.

Do sada, na trajniji prekid vatre izgleda nije uticao javni apel dr Radovana Karadžića koji je izneo i platformu za raspetljavanje bosanskohercegovačkog čvora. Osim poznatog uslova da se sve odluke o važnosti za budućnost ove republike moraju donositi konsenzusom, posebno se ističe njegov zahtev da se delovi bosanskohercegovačkog prostora ne pripajaju susednim državama.

Alija Izetbegović je na to reagovao rezervisano, ali o suštini njegovog stava prema sadašnjoj fazi krize svedoče i dokumenti u Višegradu o diverzantskim akcijama koje je on lično odobravao.
U takvoj situaciji Sarajevo treba da dočeka visoke funkcionere lorda Karingtona, Kutiljera i Pinjeira.
Situacija u Mostaru, Srebrenici, Zvorniku i još nekim gradovima je i dalje teška. (R. K.)

Ratna svakodnevica: Prizor iz ratnog Sarajeva
PHOTO: James Mason
***

KARINGTON ŽIGOŠE SRBIJU (London, 22. aprila):
"Srbi i Srbija", ponovio je i noćas lord Karington upitan o vinovniku rata u Bosni. Lord je onda dodao da su "i Hrvati" zaslužni za krvoproliće u nesrećnoj republici, ali je odmah i razjasnio da je pretežna odgovornost ipak na srpskoj strani!

Sutra će lord Karington ponovo doći (zajedno s portugalskim ministrom) u Sarajevo, Zagreb i Beograd. Poslednja prilika za mogućnost međusobnog razjašnjenja, u koju, međutim, malo ko u Britaniji uopšte još veruje.

"Tragedija Srbije počiva u njenom neuspehu da ubedi inostranu javnost u to da hrvatski i bosanskohercegovački Srbi - kao manjine u dvema novonezavisnim državama - osnovano strahuju za svoju budućnost", objasnio je jutros "Indipendent" kao jedan od velikih promašaja srpske politike.

"Možda je tačno da je hrvatska propaganda na Zapadu mnogo uspešnije vođena u odnosu na onu srpsku. Ali, to je možda zato što stvar Srba trpi zbog unutrašnjih protivurečnosti. Miloševićevi bivši komunisti imaju drugačije ciljeve od nacionalističke opozicije i monarhističkog lobija na Zapadu". Bilo kako bilo, vreme je sada odmaklo. Događaji slede linijom međusobne uzročnosti.

Danas pre podne, Žak Delor je nastojao da utvrdi zajednički imenitelj mišljenja Evropske zajednice o tome šta da se radi. Danas posle podne, predsednik Evropske komisije će s Džordžom Bušom već utvrditi prvi nacrt i redosled poteza prema Srbiji. Kako do danas u podne stvari stoje, masovna seoba ambasadora iz Beograda i povlačenje međunarodnog priznanja Jugoslavije su prvo što će uslediti.
Bilo kakva tuđa vojna intervencija na tlu bivše Jugoslavije isključena je.

Bez obzira na dosuđenu "krivicu" Srba, kroz koru tvrde pristrasnosti zapadne politike i propagande ipak probija i uverenje da nema demokratije sposobne da odbrani odluku kojom se, kao u slučaju bosanskohercegovačkog referenduma, sto procenata jednog naroda ostavlja u "manjini" u odnosu na združeni interes dva druga naroda.

- Zašto Srbi ne bi imali pravo da se otcepe od Bosne kao što su Slovenci i Hrvati imali pravo na otcepljenje od Jugoslavije - pita, na primer, Edvard Mortimer u "Fajnenšel Tajmsu". Traži da Bosna ostane u pamćenju kao nauk Evropi, ali za ubuduće.

Pre nego što je priznata nezavisnost, morala je da s zahteva saglasnost sve tri nacionalne zajednice - Srba, kao i Muslimana i Hrvata, piše Mortimer.

Kasno! Sličnih poruka ima još kojegde, pretežno u rubrikama pisama čitalaca, ali mrtvi se ne mogu oživeti, niti će Evropska zajednica okrenuti unazad, da sada povlači sopstveno. Zajednica brani odluku o nezavisnosti Bosne i Hercegovine čak i s tog ruba jasnog saznanja da je zavedena nemačkim interesom i pritiskom, baš ona ta koja je prva pogrešila.

Ne bi bilo lokve bosanske krvi bez prstiju civilizovane Evrope. Zašto Zajednica nije podbunila Irce na severu irskog poluostrva? Zašto nije Baskiju ili Kataloniju, Korziku, nego baš dve bosanske nacije u zaveri protiv treće?

Zato - rekao je, baš kao da je odgovarao na takvo pitanje, neimenovani govornik portugalske vlade, citiran u jednom članku - što je i sama Zajednica bila zavedena. Ovako je citiran taj Portugalac u članku "Indipendenta" iz Brisela:
"Milošević (srpski predsednik), na jednom privatnom bilateralnom sastanku poslednjeg zasedanja mirovne konferencije, uverio je lorda Karingtona, predsedavajućeg u mirovnim nastojanjima EZ, da on pozitivno gleda na bosansku nezavisnost. Na osnovu toga, svaki se složio da je vreme za priznavanje baš ono pravo".

Evropi i Americi, koje spremaju bojkot, to odgovara, jer nemaju više šta da objašnjavaju sopstvenoj javnosti. Ali "Tajms" je jutros objavio duži članak u kojem (uz ostalo) navodi da takva izolacija odgovara i srpskoj vlasti - gospodinu Slobodanu Miloševiću. Kaže ovako "Tajms": "Dosadašnji nagoveštaji upućuju da njihov vođa Slobodan Milošević namerava da se sam suprotstavi opštoj osudi i da svoju zemlju povede u izolaciju... G. Milošević je ostvario apsolutnu moć i strašljivo prihvatanje kod kuće ga čini nepomerivim.

Apokaliptično shvatanje je rašireno za njegovog vladanja. Po njemu, zemlja se ili pojavljuje pobedonosna iz ratova i osvajanja u kojima će svi Srbi biti ujedinjeni i svi protivnici slomljeni, ili prkosna i nesalomiva protiv nevernika, oportunista i neprincipijelnih kukavica koji sačinjavaju ostatak Evrope".

Pripisujući predsedniku Miloševiću pretnju da će Srbi, treba li, "jesti i korenje", "Tajms" upozorava: "Možda je taj dan bliži nego što on misli" - pa tvrdi da je ekonomija već učinila da se od Miloševića okrenu oni koji su ga donedavno najvatrenije podržavali. List tvrdi da je navodna sprega ove ličnosti na vlasti sa Armijom stvorila odnos predsednikove zavisnosti, u kojoj njegovo odstupanje iz bosanske krize više nije mogućno, jer, pokušaj ne bi bio "bez rizika po njega" (Miloševića). (Petar Popović)

***

Akademik Mihailo Marković: SRBIJA MORA DA REAGUJE MUDRO I ODLUČNO
Zahtevima KEBS-a u formi ultimatuma i dosad neviđenim pretnjama koje se najavljuju i prekidom diplomatskih odnosa sa Beogradom, Zapad je Srbiju stavio na nova iskušenja. Odgovor na pitanje šta Srbija treba da preduzme u ovom teškom vremenu, po mnogima najtežem u njenoj modernoj istoriji, potražili smo od akademika Mihaila Markovića, potpredsednika Socijalističke partije Srbije.

Srbija nema teritorijalne pretenzije prema Tokiju: Mihailo Marković, akademik
PHOTO: www.blic.rs
- Suočena sa nepravednim optužbama iz inostranstva koje se uglavnom zasnivaju na netačnim ocenama situacije u Bosni i Hercegovini, Srbija mora da reaguje mudro i veoma odlučno. Mudrost bi se sastojala u tome da se izbegava dalje zaoštravanje sporova oko svih onih pitanja u kojima postoji saglasnost povodom onoga što se od nas zahteva. Odlučnost se sastoji u tome da i dalje svim raspoloživim sredstvima branimo naše osnovne nacionalne interese, utoliko pre, što oni nisu u sukobu s normama međunarodnog prava i morala - smatra akademik Marković, dodajući da mi moramo da ubedimo svet da je miroljubivo rešenje postojeće krize u Bosni i Hercegovini primarni interes srpskog naroda i da smo spremni da razgovaramo o svim spornim pitanjima.

- Srbija nema nikakve teritorijalne pretenzije prema Bosni i Hercegovini i drugim otcepljenim republikama. Mi prihvatamo i nezavisnost i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, razume se, pod uslovom da se dovede do kraja konferencija EZ o BiH koja treba da obezbedi političko rešenje krize na već usvojen način da ovu republiku čine tri ravnopravna konstitutivna naroda - nastavlja potpredsednik SPS i dodaje:

- Sva sporna pitanja treba da budu rešena dogovorom, pre svega, ova tri naroda. Najspornije pitanje je status JNA. Proglašenje ustava obnovljene Republike Jugoslavije dovodi do promena u sastavu JNA, jer će odsad u njoj moći da ostanu samo građani Srbije i Crne Gore. Dogovor tri naroda je neophodan oko prelaznog perioda u kojem će se izvršiti transformacija JNA, dolazak plavih šlemova i opšte stabilizovanje prilika u Bosni. U tom periodu JNA će štititi ugrožene građane i onemogućavati masovno krvoproliće.

Treba dodati da vlada Srbije neće tolerisati formiranje paravojnih formacija u Srbiji jer je to i zakonom zabranjeno. Samim tim biće energično sprečavano svako prelaženje naoružanih pojedinaca iz Srbije u Bosnu. Krajnja odlučnost je potrebna u odbrani unutrašnjeg poretka i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine. Nikakvo mešanje sa strane se ne može tolerisati kada je u pitanju izbor rukovodećih ljudi Srbije. O tome mogu odlučivati samo građani Srbije, a oni će za to imati prilike na predstojećim saveznim i lokalnim izborima - naglašava Mihailo Marković.

- Bez obzira na moguće otpore, Srbija i Crna Gora će istrajati u svojoj čvrstoj nameri. Nesumnjivo je pravo ove dve republike da ostanu u zajedničkoj državi koje ne može biti manje nego što je pravo otcepljenih republika. Kada je reč o ljudskim pravima Albanaca i drugih nacionalnih manjina, spremni smo da razgovaramo o punom ostvarenju tih prava prema međunarodno priznatim merilima - napominje ovaj visoki funkcioner vladajuće stranke.

- Razume se, ne možemo pregovarati o otcepljenju tih manjina kao što to ne može ni jedna država savremenog sveta. U svakom slučaju Srbija ni u kom slučaju neće dozvoliti određenim silama da i nju razbiju kao što su to učinili sa avnojevskom Jugoslavijom - rekao je Mihailo Marković. (M. Pešić)

***

NEOBIČNE IZBEGLICE U MITROVICI (Sremska Mitrovica, 22. aprila):
U sremskomitrovačkom divljem naselju "Jalija" naprečac su našle "adresu" nove desetine Roma muslimanske vere. Mitrovčani iz urbanizovanog dela grada odmah pored "Jalije" svedoci su neobične aktivnosti neobičnih izbeglica. Za sat ili dva podižu se kuće od kartona, dasaka, lima ili kakvih drugih elemenata. Naravno, pre toga se u zemlju udari kolje i zategne kanap, kako bi se označilo "vlasništvo".

Doseljavanje mnoštva romskih porodica iz Bijeljine počelo je 6. aprila, očigledno organizovano i uz smišljeno korišćenje kratkotrajnog rata u Bijeljini. Jednog dana u Mitrovicu je banulo više od stotinu neobičnih izbeglica, neobične političke obaveštenosti. Na pitanje - od čega su pobegli, odgovorili su kao iz puške: "Od vojske i četnika".

Mitrovčani koji se u dobroj meri poistovećuju sa "vojskom i četnicima" smeju se ovoj argumentaciji, iako je stvar više nego ozbiljna.
- Ovaj grad će teško zažaliti ako se ovakve "izbeglice" ne vrate tamo odakle su došle - kaže sekretar mesne zajednice "Sava", Živko Šijan, u čijem je sastavu "Jalija". - Mitrovčani još nisu svesni kakve su probleme sa njima dobili. Već sada su učestale provale u kuće i slične aktivnosti. Ali, posledice će biti mnogo složenije od kriminala.

Mitrovica svakog dana ulaže ogromne napore da prihvati sve nesrećne porodice iz Bosne, ne pitajući ih za versku i drugu pripadnost, ali još ne ume da spreči one koji beže pravo u ruke "četnika" i "vojske". Gnev građana, koje to direktno pogađa svakodnevno raste i blizu je da eksplodira. (D. D.)

***

IZMIŠLJENI LOGORI ZA HRVATE U SRBIJI (Subotica, 22. aprila):
U najnovijem broju lista "Glas ravnice" koji izdaje rukovodstvo Demokratskog saveza Hrvata Vojvodine objavljen je i poduži napis pod naslovom "Koncentracioni logori u Srbiji". Autor članka, koji je potpisan sa "Dr Lončar", opširno piše o tome kako u Republici Srbiji postoje logori za Hrvate iz ove republike. Između ostalog o logoru u Begejcima u blizini Zrenjanina koji je formiran još prošle godine. Takođe se navodi da se sličan logor nalazi i u blizini Stajićeva.

Neizmišljeni logor za Muslimane u Bosni: Omarska
Photo: mojprijedor.net
Kada je reč o članku pod pomenutim naslovom, zanimljivo je da su izdavači stranačkog lista "Glas ravnice" proteklih dana preko talasa Radio Subotice reklamirali da ovaj list ekskluzivno donosi reportažu "Koncentracioni logori u Srbiji". Inače, u poslednjem broju pomenutog lista, u uvodniku pod naslovom "Rezervat" čiji autor je potpisan kao urednik, kao i u članku predsednika DSHV, magistra Bele Tonkovića, pored niza neistina i netačnosti izneto je mnogo uvreda na račun predsednika Republike Srbije i uopšte na račun svih ljudi koji drugačije misle. (L. I.)


Izdanje dnevnog lista "Politika" od 24. aprila 1992. godine

NEMIRNA NOĆ U SARAJEVU (Sarajevo, 23. aprila):
Jučerašnja bitka na Ilidži zaustavljena je. Da li je samo prekinuta i da li će se nastaviti ne zna se. Tek, u ovom poznatom banjskom naselju jutros je mirno. Pucnjava i dalje odjekuje u pojedinim delovima grada, posebno u starom gradu.

Miris dima i baruta danas je u Sarajevu mogao da oseti i misionar lord Karington.
Noćašnje primirje u Sarajevu kratko je trajalo: nastupilo je negde posle ponoći, ali već oko 6 sati ujutro javile su se razdiruće i potresajuće detonacije. Posle toga, ocenjuje se da je danas u Sarajevu mirno. Strahuje se da je reč o pregrupisavanju snaga i neizvesno je šta će se dogoditi posle odlaska lorda Karingtona koji se, u stvari, nije micao sa aerodroma, nego su razgovori sa nacionalnim vođama tu održani. To, možda, dovoljno govori o situaciji u Sarajevu.

Džidžikovac, Mejtaš, Soukbuknar, kao i prostor oko Marijin-dvora, katedrale i Grbavica su krizna sarajevska mesta. Posle pucnjave ponegde su nastale nevolje zbog nestašice struje i vode. I dalje ništa u Sarajevu ne funkcioniše.

I sinoć je u Sarajevu, kako se ovde kaže, bilo "gusto". Napadnuta je Komanda 2. vojne oblasti. Iz vojnih izvora je precizirano da su napad izvršili pripadnici MUP-a BiH, "zelenih beretki" i "patriotske lige". Na vojnu komandu je dejstvovano, kako je rečeno na konferenciji za štampu, iz centra grada, kao i sa šireg područja Bistrika, naselja u starom delu grada, podno kojeg se nalazi ovaj objekat, na levoj obali Miljacke.

Predstavnik Armije, pukovnik Komnen Žarković, istakao je da je napadač tačno znao raspored prostorija u zgradi Komande. Uništena su stakla, polupan nameštaj. Komanda je bila na meti granata, gađalo se iz puškomitraljeza i čak iz protivavionskog mitraljeza.

O žestini napada svedoči i više od 20 uništenih automobila koji su u blizini bili parkirani, i o svemu tome novinari su mogli da se uvere. Obavešteni su i o ranjavanju jednog oficira koga je, navodno, gađao snajperista sa obližnje katoličke crkve.

Iz vojnih izvora, preko sarajevskog radija, čulo se da je sinoć pucano i - na generala Milutina Kukanjca, komandanta Druge vojne oblasti u Sarajevu.

Rat i dalje prate različite špekulacije, na šta je takođe ukazano danas u Komandi vojne oblasti, gde je istaknuto da se mora prestati i s međusobnim optužbama, da bi se što pre počelo sa dogovorima među sukobljenim stranama.

Među različitim glasinama, danas je čini se, na vreme, demantovana jedna koja je mogla da izazove šire sukobe. Govorilo se o velikom broju uhapšenih i pobijenih Muslimana u Trebinju i Bileći. Odmah je, upravo iz odbora SDA iz tog kraja javljeno da nema ni hapšenja, ni ubijanja, što je potvrdio Bahro Efendić, potpredsednik SDA iz Trebinja.

Zasad nije potvrđena a ni demantovana vest koju je emitovala Srpska novinska agencija Srna, koja je izvestila o onome što se, navodno, prošle noći desilo, kada je učestala minobacačka paljba iz pravca Zlatišta prema MUP-u Srpske republike BiH, smeštenom u Vracama. U 23 sata i 30 minuta, navodi se, srpske snage prešle su u kontraofanzivu, a kako se zatim kaže "već u ponoć, najmoćnije utvrđenje muslimanske paravojske, koje je bilo prošireno podzemnim hodnicima kao atomsko sklonište, zbrisano je sa lica zemlje".

Ova informacija SRNE intrigira utoliko pre što se u njoj kaže kako postoje osnovane pretpostavke da je - "iz ovog skloništa artiljerijskim napadom na Vrace komandovao lično predsednik SDA Alija Izetbegović".

"Da li se Izetbegović uspio povući iz svog rezervnog kabineta podzemnim hodnicima prema Sarajevu, ili je ostao zatrpan u ruševinama Zlatišta, za sada ne možemo pouzdano reći" - izvestila je SRNA...

Opšti utisak izveštača je da su žitelji Sarajeva i uplašeni i umorni i posebno pritisnuti, uz svu muku, širenjem dezinformacija. Strah se od prošle noći povećao nakon što je iz TO BiH javljeno kako će "razbijene snage agresora pokušati da, organizovane u koljačke trojke, upadaju u zgrade u Novom Sarajevu".

Inače, tvrdi se sada da je ona "direktiva" štaba teritorijalne odbrane (za odbranu suvereniteta i nezavisnosti republike BiH, koja je išla kao vojna tajna, pod "strogo pov.") stornirana od strane Predsedništva BiH zbog "prekoračenja ovlašćenja". Neki misle da se zbog toga u javnosti ne pojavljuje novi komandant TO, pukovnik Hasan Efendić, ali se tvrdi da on i dalje obavlja svoju dužnost. (D. D.)

Život pod srpskim granatama: Sarajevo 1992.
PHOTO: James Mason
***

MUSLIMANIMA U BILEĆI NE FALI NI DLAKA S GLAVE (Bileća, 23. aprila):
Vest koja je saopštena juče u Dnevniku RTV Sarajevo, a koja je našla prostora i danas u programima ove TV kuće - kako su "srpski teroristi" i pripadnici Šešeljevih odreda na području Trebinja i Bileće masakrirali ni manje ni više nego 380 Muslimana, izazvala je uznemirenost i burno reagovanje među stanovništvom ovog dela Hercegovine.

Poznato je naime da su u vrtlogu ratnih zbivanja u BiH baš ove istočnohercegovačke opštine, gde žive i Srbi i Muslimani, ostale u potpunosti mirne, pa je protest protiv neodgovornosti RTV Sarajevo, koja se inače zaklinje u tačnost i objektivnost, utoliko veći.

Drugi deo ove iste vesti, objašnjavajući motive navodnog zločina nad nedužnim muslimanskim stanovništvom, kaže da su "srpski teroristi" to učinili da bi se dokopali ličnih isprava svojih žrtava i da bi prerušeni kao Muslimani ušli u redove "branilaca" Mostara.

Upozoravaju se zato Mostarci da je neprijatelj među njima i da budu oprezni i budni, itd... Ova vest je izazvala ogorčenje kod srpskog naroda u Hercegovini, a kod Muslimana i ogorčenje i strah.

Zato su članovi Opštinskog odbora SDA iz Bileće Hašim Drljević, Fadil Isović i Ismet Telarević predstavnicima štampe najenergičnije demantovali ovu vest izražavajući protest i osudu uređivačke politike RTV Sarajevo i pokušaj da se u ovim kriznim vremenima poremete dosta dobri međunacionalni odnosi u ovim opštinama.

Protiv ove dezinformacije najenergičnije protestuju i muslimanski verski predstavnici iz Bileće. (N. Asanović)

***

DR RADOVAN KARADŽIĆ O ORUŽANIM BORBAMA NA ILIDŽI (Sarajevo, 23. aprila):
Predsednik Srpske demokratske stranke BiH dr Radovan Karadžić večeras je izjavio da se srpska teritorijalna odbrana strogo pridržava potpisane deklaracije o primirju i da njihove snage ne učestvuju u žestokim oružanim borbama, koje se još vode na području ove opštine, naročito na predelu Sokolovića kolonije, koja se nalazi između Ilidže i Hrasnice.

Po rečima dr Karadžića, vatra se otvara i na deo srpske opštine Ilidža. On misli da se radi o paravojnim formacijama, kako kaže, nekom trećem, koji nije potpisao primirje i koji deluje mimo onih koji su učestvovali na sastanku sa lordom Karingtonom.

Zauzimanje teritorija, rekao je Karadžić, ne vodi ničemu, pošto se u teritorijalnom razgraničenju u Bosni i Hercegovini neće uzimati u obzir ono što je zauzeto silom. To je stav Srpske demokratske stranke Bosne i Hercegovine.

***

Pisma čitalaca: VOSTANI SERBIE, HRISTOS VOSKRESE
Raspeće za narod srpski - to žele i to pripremaju tradicionalni neprijatelji njegovi, koji bi da izvrše, i već to uveliko čine, reviziju ishoda i Prvog i Drugog svetskog rata. Shvata li demokratska Evropa da su Srbi samo prvi gubitnici, a da će za njima, ubrzo uslediti niz drugih? Gubitnik može da bude i jedna velika sila, na primer naša druga domovina Francuska, koja je imala i još uvek ima divnu priliku da blagotvorno zrači i širi svoj uticaj u srednjoj i jugoistočnoj Evropi; jer tradicionalno verni prijatelji Francuske nisu samo Srbi, nego i Grci, Rumuni, Česi, Poljaci, da ne pominjemo Ruse. Žrtvovati ta duboko usađena prijateljstva - znači žrtvovati i velik deo sebe.

Podržavajući ekstremne separatizme, koji sa demokratijom i pravima čoveka nikako nisu u saglasju, Evropa razapinje srpski narod, čereči mu telo; osuđuje ga da živi raskomadan u tri-četiri države, baca ga u čeljusti genocidu. Već smo, besmisleno, vraćeni dva veka unazad. Svi! A Evropa se ujedinjuje... Čini ona veliki greh i protiv same sebe, jer separatizam je zarazna bolest i jer se, zbog kratkovidih i sebičnih interesa dnevne politike, kobno kompromituje i beznadežno srozava stvar demokratije. Razočarani u "slobodni svet", mi moramo biti spremni na sve, osobito na otpor moralni, onaj najteži i najduži, u kojem se ispituje stvarna vrednost jednog naroda, otpor za koji je neophodna snaga duha i dubina duše, temeljna priprema i usredsređenost svih snaga - umnih i moralnih, kulturnih i naučnih.

Dok pišem ove redove, osluškujem koncert na Trgu. Razabirem reči pesme: "Neću protiv naroda svog, neću protiv druga svog..." Plemenito i dirljivo. Ali, nije li taj koncert moguć (samo) u našem Beogradu? Da li to imaju pameti ti dobri mladići i devojke? Misli li o tome izbeglica Rade Šerbedžija? Zašto ne bi pokušao nešto slično u Zagrebu, u raspevanom Splitu? Dok čita lekcije u ovom gradu, pomišlja li na izvesnu, vrlo upadljivu, etičku neravnotežu? Noblesse oblige! - glumče i moralisto. Niko i ne očekuje eho sa suprotne strane. Onda bar budimo malo samosvesni da smo, uprkos svemu, bolji deo ovog sveta.

Deco, ne zaboravite neke drevne poruke. Zove vas iz daljine, kao negda Rimljane, apostol Pavle: "Budite jedne misli među sobom... Ako je moguće, koliko od vas stoji, imajte mir sa svijem ljudima. Ne osvećujte se za sebe! Ne dajte se zlu nadvladati, nego nadvladajte zlo dobrim!" (Rimlj. 12). A ne zaboravite ni ono što starozavetni Jov kaže, a vaš narod, narod srpski, zacelo je na pravednog Jova nalik: "Braća moja iznevjerila. I na sirotu napadaju, i kopaju jamu prijatelju svojemu". I protiv pravednog Jova bili su svi. To, međutim ne znači da je Jov bio gori od svojih suseda - bio je bolji!

I psalmopevac zna da je najčešći stradalnik - pravednik: "I čovjek mira mojega, u kojega se uzdah, koji jeđaše hljeb moj, podiže na me petu..." (Ps, 41) pa "ti znaš da nijesam kriv... Što vi znate, znam i ja, nijesam gori od vas. Ipak bih govorio sa Svemogućim... jer vi izmišljate laži, svi ste zlohudni ljekari" (Jov, gl 10 i 13).

Verujte, draga deco, da pripadate narodu koji nije započeo ovo zlo. Zna se, bar mi znamo, ko ga je dugo pripremao, opadajući narod naš svuda u svetu. To mora svima da nam je jasno, kao što je kristalno jasno bilo nesrećnom i pravednom Jovu. "Ne dao Bog da pristanem da imate pravo. Dokle dišem, neću odstupiti od svoje dobrote. Držaću se pravde svoje... I dok je duša moja u meni i duh Božji u nozdrvama mojim, neće usne moje govoriti bezakonja, niti će jezik moj izricati prijevare" (Jov, 27).

Ali, rat je tu, nametnut je našoj braći, Srbima izvan Srbije koji stradaju ko zna koji već put. A rat ima svoju opaku (ne)logiku i svoja bezakonja. Zato je još psalmopevac opomenuo: "Ne daj srcu mojemu da zastrani na zle pomisli, da čini djela bezbožna s ljudima koji postupaju nepravedno... Izbavi me, Gospode, od čovjeka zloga, sačuvaj me od nasilnika, koji pomišljaju zlo u srcu i svaki dan podižu rat. Oštre jezike svoje kao zmija, jed je aspidin u ustima njihovijem..." (Ps. 140-141).

Photo: deviantart.net
Drevna su to iskustva koja se, kroz ljudsku povest, ponavljaju: nije dakle, slučajno glavni stradalnik u Starom zavjetu pravedni Jov, a u Novom zavjetu - sam Isus Hristos.

I razapeti Bogočovek ostao je bez mnogih prijatelja - svi su se razbežali, a mnogi su ga se i odrekli. Njegov potonji sledbenik, apostol Pavle, oseća i zna iz ličnog iskustva kako je teško naći dobar put, u drami koja se na smrtno biće iznenada obruši. Kad pomisli da je na najboljem putu, nađe se na lošem, a kad mu se učini da je na rđavom, zatekne se na dobrom. "Jer dobro što hoću - ne činim, nego zlo što neću - ono činim. (Rimlj. 7) "Ja, nesrećni čovjek" Ko će me izbaviti?"

Uskrs, najveći praznik ljubavi, slavimo usred poplave mržnje. Neka sad vaskrsnu sve vrline našeg naroda, a on ih ima; neka se probudi i uspravi naša svest, neka se uznemiri sva naša savest, neka se srca naša ujedine u ljubavi, u uzajamnom uvažavanju i razumijevanju.

"Vostani Serbije, vostani carice!
Sama se probudi
U Serblje vozbudi"
Ko tebe nenavidi - ne boji se Boga."

Na Uskrs je vaskrsnuo nevino osuđeni, odbačen od svih. S njim je vaskrsla nada, pobedila je ljubav, trijumfovala je vera, u kojoj je i istina.

"Hristos voskrese!" svima nama, svoj braći našoj, svim ljudima dobre volje. (Dragan Nedeljković, Beograd)

*Nastavak feljtona u četvrtak 20. maja

star
Oceni
2.30
Povezani članci
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV