Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (3)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (15)

Velika Srbija idealna za Srbe

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Borac protiv Novog Svetskog Poretka: Karadžićev Srbin na radnom mestu, iznad Sarajeva, 1992.
Borac protiv Novog Svetskog Poretka: Karadžićev Srbin na radnom mestu, iznad Sarajeva, 1992.
PHOTO: Stock

Do septembra ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

EDUARD LIMONOV: JA SAM RUSKI NACIONALISTA (15. aprila):

Krajem februara sam dobio pismo iz Jugoslavije. Profesor Milan Nikolić, koji je nekada visoko ocenio moje knjige i članke u beogradskoj "Borbi" o situaciji u SSSR, piše: "U opisivanju situacije u Jugoslaviji Vi iz korena grešite. Vas su, očigledno, obmanuli Vaši srpski vodiči, a možda i Vaša pravoslavna bratska krv. Ja sam Srbin, ali u tom groznom, bratoubilačkom ratu krivi su i Srbi i Hrvati (tačnije, njihove nacionalističke vrhuške). Čak više Srbi, zato što su, prvo, počeli rat, a drugo, on je vođen na hrvatskoj teritoriji". Dalje je profesor nabrojao moje "greške". Navešću njegove prekore odgovarajući odmah na njih.

Pre svega, profesore, proputovavši po Slavoniji svojim očima sam se uverio da to nije hrvatska teritorija, nego u najmanju ruku područje sa pomešanim stanovništvom. Ko je počeo rat? Ako se za početak rata smatraju događaji u Borovu Selu, onda su rat počeli Hrvati. "Unutrašnje granice ne smeju da se popravljaju zato što su optimalno realne. Sem toga, u Evropi bi počelo opšte klanje kad bi naše i druge države popravljale ‘sumnjive’ unutrašnje granice” - pišete Vi. Priznajem, nisam razumeo šta znači "optimalno realne"? Unutrašnje administrativne granice iz komunističkog doba, obavezni internacionalizam i prijateljstvo naroda su u novim uslovima izgubili bilo kakav smisao. Čak i više od toga danas, u doba vladavine etnocentričnih ideologija, stare međe su bure baruta. Klanje, koga se Vi bojite, upravo se već odvija u Evropi i to baš zbog neodgovarajućih realnih granica oživelih etnosa i starih međa iz komunističkog doba. Granice, povučene bez uzimanja u obzir etničkih realnosti, je nasušno neophodno da se ponovo razmotre. Tamo gde je, na primer, ispalo da Rusi žive na teritorijama "novih" država, koje propovedaju ideologiju etnocentrizma (to jest prioriteta i privilegovanja svog etnosa) nikada neće da bude mir. Biće večno otvorene rane. Predavši 25.000.000 Rusa u ruke novorođenih republika Jeljcinova vlada je dozvolila da se pojavi rusko pitanje, čime je načinila zločin protiv svog naroda.

Ćaskanje o literaturi: Arkan i Limonov, u Erdutu, 1993.
PHOTO: Stock

"Rusko pitanje" može da bude rešeno samo tako što će Rusi ili da napuste zemlje na kojima vekovima žive ili da budu žrtve genocida ili da se preispitaju granice. Vidite li šta se dešava u Pridnjestrovskoj Republici? Ukrajina bezočno nastoji da privuče sebi Krim, koji je proglasio nezavisnost. Ruski Sevastopolj na Krimu za koji smo mi, Rusi, prolili mnogo krvi 1854. i 1942. jedan je od najjačih simbola ruske državnosti. Vi, profesore, dakle, predlažete da to bez reči predamo Ukrajini samo zato što je budala Hruščov ustupio Krim Ukrajinskoj Sovjetskoj Republici 1954? Vi pišete: Ko je i zašto varvarski uništio jedan od najlepših jugoslovenskih gradova (imate u vidu Vukovar)? Oni koji su ga napadali ili oni koji su ga branili? Celo to pitanje se odnosi i na mirni, neuporedivo lepi Dubrovnik... Ako je to i brana pred naletom "nemačkog hegemonizma" nju, tu krvavu branu, načinili su srpski nacional-hegemonisti na čelu s prevrtljivcem Miloševićem nadajući se da će na taj način da dobiju za svoju vladavinu Veliku Srbiju čak do Zagreba i Jadrana, gde srpskih zemalja nikada nije bilo. Tu sramnu zamisao su izvršili srpski generali bivše jugoslovenske i bivše narodne, a sada srpske armije preplašeni za svoje činove".

Poštovani profesore, Vukovar su (kao i Irak) uništili Gorbačov i njegovi kompanjoni - rukama i onih koji su ga branili i onih koji su ga napadali. Ubivši komunističku ideologiju (tu je pitanje samo da li je to bilo smišljeno ili nehotično ubistvo) oslobodili su, kako je izgledalo, mesto za demokratiju. Međutim, demokratija - raskoš za veoma bogate zemlje Zapadne Evrope - nije mogla da dođe u Hrvatsku ili Gruziju. Umesto nje ideološki vakuum je brzo popunio etnocentrizam, zato što je za uspostavljanje demokratije potrebno mnogo vremena i novca, dok su za dolazak etnocentrizma, to jest krajnjeg nacionalizma, neophodne samo i isključivo emocije. Vaš gnevni ispad, profesore, protiv "nacional-hegemonista" i "srpskih generala" odaje Vas kao intelektualca-internacionalistu. Vi s Vašom mentalnošću komunističkog doba ispali ste nemoćni danas u novim uslovima. Komunistički svet je bio složen organizam zasnovan na načelu prioriteta međunarodne klase - trudbenika. U njemu su pravno i umno ignorisana nacionalna osećanja. Isto kao i u hrišćanstvu, uzgred rečeno.

Hoću i ja da budem srpski snajperista: Limonov iznad Sarajeva, 1993.
PHOTO: Stock
Novi svet, u kome smo se našli svi koji smo živeli u rezultatima Gorbačovljevih eksperimenata mnogo je jednostavniji od komunističkog. U njemu su važne nacionalne emocije i tako proste kategorije kao što su etnos, njegova teritorija i granice. Zbog toga Vaše zamerke Vašim sunarodnicima - srpskim "nacional-hegemonistima" - jesu prekori intelektualcima komunističke epohe bratstva i prijateljstva naroda, ljudima koji žive i rade u potpuno drugom i na drugačiji način organizovanom svetu. (Čak vas i Vaš rečnik odaje. Vi pišete, na primer; "Zvanična politika nove srpske vlasti... je dovela... do rata dva bratska naroda". Kakvi bratski narodi? Budibogsnama, profesore!) Shvatite to. U kontekstu novog sveta Velika Srbija je i realna i poželjna za Srbe. Neprilična ili zločinačka ideja o Velikoj Srbiji mogla je  da bude samo iz komunističke realnosti. Ovde želim da se zaustavim na žalosnoj današnjoj pasivnosti većine ruskih i jugoslovenskih intelektualaca. U vreme kad je običan narod srcem shvatio novu realnost intelektualci su pokazali da u epohi nacionalnih emocija, blago rečeno, nisu na visini zadatka, nego iza, po strani, van borbe. Izgubili su se. Stremeći sterilnoj objektivnosti jugoslovenski intelektualci-pacifisti nemoćno pale sveće na talasima antiratnih mitinga ostavljajući onima koji nisu intelektualci da umiru na 100 kilometara od Beograda. Rat treba bezuslovno da se izbegava, ali kad je već tu sramota je da se on ignoriše i morališe o njegovoj svrsishodnosti.

Moskovski intelektualci - "demokrati", koji još nisu iživeli demokratske iluzije, bez obzira na to što njihov narod gladuje i umire u ratovima u Moldaviji i na Kavkazu, čak ne stavljaju ni sveće. Njihovu poziciju ocenjujem još strože: razmaženi i slepi poslužili su i služe pravoj "petoj koloni", koja, evo, već sedam godina ruši iznutra moju otadžbinu. Da se bude van borbe je po meni, nemoć, impotencija. Smatram da je svaki intelektualac obavezan da izabere: da li je sa svojim narodom ili s nekim kosmopolitskim apstraktnim internacionalnim prijateljstvom, koje već davno ne postoji i nikada, u suštini, nije ni postojalo. Svoj izbor sam načinio: ja sam ruski nacionalista. Moj nacionalizam je iznuđen i odbrambeni, on je posledica poniženja kome je podvrgnut ruski narod u poslednjih sedam godina. Drugu mogućnost ne vidim. Ne mogu i neću da propovedam osmehujuće mazohističko bratstvo mog naroda s etnosima koji ga okružuju i ponašaju se vučki. Moj narod neće da se dodvorava bezobraznicima, koji razumeju samo jezik sile.

Braća po krvi: Limonov među svojim Srbima, 1993.
PHOTO: Stock

Ali Vi ste, bezpogovorno, u pravu, profesore Nikoliću, u tome da mi moja pravoslavna ruska krv nepogrešivo kazuje da su Srbi moja braća. Evo, sa Srbima pristalicama Velike Srbije nameravam da budem prijatelj i saveznik, kao pristalica Velike Rusije - SSSR.

***

PROTEST ZBOG ĆUTANJA O MASAKRIMA (15. april):

Nedavno obrazovana Državna komisija za ratne zločine i genocid uputila je juče, sa svoje prve sednice, oštar protest svetskoj javnosti protiv bespoštednog medijskog rata koji se vodi protiv srpskog naroda. Upućujući ga na gotovo sve meritorne adrese u svetu (recimo, od američkog predsednika i Stejt departmenta, britanske kraljice i tamošnjeg parlamenta, francuskog i italijanskog predsednika, Vizentala i Izralea, svih nesvrstanih zemalja, Vatikana, EZ, ZND, Butrosa Galija, predsednika Saveta bezbednosti, japanskog cara i vlade do svih naulnih akademija, društava prijateljstava i moćnih sredstava javnog informisanja), Komisija je navela:

- Masakri nad srpskim življem u Vukovaru, Karlovcu, Gospiću, Kupresu i Sijakovcu i u nizu drugih gradova i sela, egzodus srpskog naroda iz Slavonije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, paljenje više od dvesta čitavih srpskih sela radi zatiranja svakog srpskog prisustva i sa ciljem stvaranja čistog etničkog prostora, rušenje preko sto crkava i drugih sakralnih objekata, u mnogim slučajevima prikazani su u sredstvima javnog informisanja - posebno Bi-Bi-Siju, francuskoj štampi, austrijskoj i nemačkoj televiziji i drugim moćnim centrima televizijskih i novinskih agencija sveta - na način koji žrtvu pretvara u dželata. Masakrirani Srbi prikazivani su u najvećem broju kao masakrirani Hrvati ili Muslimani ili pak kao žrtve međusobnih obračuna. Srušene pravoslavne crkve prikazane su kao srušene katoličke crkve... Napominjući da je jednosmerno i neistinito prikazivanje na TV ekranima i u svetskoj štampi intenzivno počelo upravo od napada hrvatskih državnih organa na srpski narod u Hrvatskoj i da se nastavlja do današnjih dana, članovi ove komisije, u čijem sastavu su naši najeminentniji pravnici i istoričari, tvrde da u svemu nimalo ne zaostaju ni zemlje bivšeg istočnog bloka. Sve nas ovo navodi na zaključak da se radi o jednom novom vidu genocida, možda najubitačnijem po krvavim posledicama, medijsko-informativnom koji se sprovodi promišljeno i planski protiv srpskog naroda. Kao da se svetsko javno mnenje priprema da prihvati uništenje srpskog naroda po uzoru na "konačno rešenje" "novog evropskog poretka" - kaže se u protestu i dodaje da je dužnost Komisije da se suprotstavi spremljenom pogromu. Na jučerašnjoj sednici, pored toga, prihvaćen je i poslovnik o radu, a dr Milan Bulajić ukazao je na neodrživost dalje prakse po kojoj "dok Komisija čeka službene informacije, štampa iznosi podatke". Razlog za to je, kako je istakao, sporost i neefikasnost državnih organa. Mora se, prema njegovim rečima, doći do pune istine o zločinima, bez obzira na to o kome se radi, pa je predložio da se i od druge strane zatraži da uputi svoje predstavnike u ovo telo. Mišljenja je i da bi trebalo organizovati izložbu o Jasenovcu u Njujorku i Ženevi i zatražiti da se ovaj spomen-park upiše u registar svetskog nasleđa. (B. Čpajak)

***

ŽIVOT U STRAHU IZAZVAN GLASINAMA (Prijepolje, 15. aprila):

Prvo što čujete kada dođete u Prijepolje jeste da ovaj grad na Limu nema nikakve veze sa Novim Pazarom. Osim što se oba nalaze u Sandžaku – kako kažu Muslimani, odnosno Raškoj – kako vele Srbi. „Mi se razlikujemo od Pešteraca, čak i drugim jezikom govorimo“ upozoravaju ovde novinara koji dođe sa strane. Od nekadašnje kasabe na granici između dva carstva – Austro-Ugarske i Otomanske imperije, Prijepolje je za 80 godina izraslo u moderan grad sa prijatnom dozom Orijenta. Ali, ovih krvavih bosanskih dana u građane Prijepolja i okolnih mesta uvlači se nemir. Živi se između glasina koje kolaju takom brzinom da stižu i do Beograda.

Tako je pre neki dan, u jednom neformalnom razgovoru prilikom poste Prijepolju i manastiru Mileševi, Miodrag Đukić, srpski ministar kulture, ispričao: „Neke kolege su me pitale kuda ćeš? Tamo postavljaju barikade. A ja sam pitao kakav je to ministar koji ne može po svojoj Republici slobodno da ide.“ Ali, ministar Đukić je stari prijatelj Prijepoljaca i znao je da ta upozorenja nisu na mestu. Ipak, gradom bruji: „Arkan je sinoć dolazio“, „Zelene beretke nadiru iz Priboja“, Hodže ne mogu u Pljevlja zbog barikada“, „Šešeljevi četnici kreću na Hisardžik“... I tako od usta do usta prenose se politički abrovi svih boja. Pitam odakle stižu, ali svi sležu ramenima: „Priča se“ - jednostavno vele.

Zimska tragedija: Sahrana u Sarajevu, zima 1993.
PHOTO: James Mason

I pored toga i u gradu i u okolnim mestima živi se gotovo kao nekad. Radnje su pune. I državne i privatne. U bakalnicama koje drže „Muslimani“ na rafovima su pomalo zaboravljeni sokovi  „Fruktala“ iz Ajdovščine“. U srpskim ceđeno voće iz „Takova“. Srbi čitaju „Politiku“ i „Večernje novosti“, Muslimani, uglavnom „Borbu“, jer sarajevsko „Oslobođenje“ zbog rata više ne stiže. Zbog blizine Bosne (sat vožnje kolima) svesni opasnosti od izbijanja međunacionalnih sukoba predstavnici svih ovdašnjih stranaka održali su zajednički sastanak. Rezultat ovog okupljanja je zajednički apel svim građanima ove komune koji se svakodnevno vrti na talasima Radio Polimlja, „Pozivamo sve građane opštine Prijepolje da u međusobnim kontaktima i razgovorima razvijaju dobrosusedske i međunacionalne odnose...“

Predsednik opštine Ljubiša Vuković, poslanik Narodne skupštine Srbije, priznaje da napetost u Prijepolju raste. „Ljudi su preokupirani pitanjem ko bi koga mogao prvi da napadne“, kaže Vuković i dodaje: „ U obližnjem, pretežno muslimanskom mestu, Brodarevu, zavladao je strah zbog dezinformacije da dolazi vojska i da je krenulo pretvaranje škole u kasarnu. Satima smo dokazivali da je to laž, ali čini mi se da nismo baš sve razuverili.“ Javna je tajna da su svi dobro naoružani. U SDA ne žele da pričaju ne samo o tome, već uopšte za „Politiku“. „Vaš list se mnogo ogrešio o našu stranku, predstavljajući je kao ekstremno nacionalističku“ - bio je jedini komentar Zevdža Hurića, predsednika SDA  za Prijepolje. Na tvrdnju da i socijalisti potajno naoružavaju svoje ljude, Milinko Puzović, predsednik ovdašnje podružnice SPS, kaže da to nije tačno. „Oružje su dobili pripadnici Teritorijalne odbrane i rezervnog sastava milicije, znači ljudi nad kojima država Srbija ima kontrolu“ objašnjava Puzović.

U Srpskom pokretu obnove upozoravaju da je dovoljno da jedna muslimanska glava padne, bilo namerno ili ne, pa da krene nevolja. Ali ne misle svi tako. Oni dobronamerni – i Muslimani i Srbi – tvrde da opasnost preti od uvezenih nacionalističkih barjaktara. U gradu je tema dana i smrt Prijepoljca Envera Bajgorića, bivšeg nastavnika i malog privrednika. On je zbog razbojništava bio nedavno u zatvoru u Kragujevcu, ali je preko veza prebačen u zatvor u Foči, da bi bio sa „svojima“. Kada su počeli sukobi u Foči, Bajgorić je poginuo u uniformi „Zelenih beretki“ sa bombom u ruci.

Ali, nisu svi Prijepoljci Bajgorići. U nedelju je bila dženaza (sahrana) dvojice Muslimana. Jedan je bio automehaničar, drugi knjigovođa koji je svim privatnicima vodio poslovne knjige. Na poslednjem ispraćaju okupilo se nekoliko hiljada ljudi među kojima i mnogo Srba. Eh, kakvi su to ljudi bili, pošteni i radni – tužno primećuje predsednik opštine Ljubiša Vuković. Tako se živi ovih dana u gradu na Limu. Nije međunacionalno poverenje na probi, već komšijsko. U Prijepolju nema muslimanskih ili srpskih delova grada. Svi žive izmešano. Upravo to i uliva dodatnu nadu da se želje Sulejmana Ugljanina ovde neće ostvariti. (Milenko Pešić)

***

TROJNIM PREGOVORIMA DO REŠENJA U BiH (15. aprila):

Predsednik republike Srbije, Slobodan Milošević, primio je večeras specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Sajrusa Vensa, sa saradnicima. U srdačnom i otvorenom razgovoru koji se odnosio na aktuelna pitanja rešavanja jugoslovenske krize, izražena je podrška republike Srbije mirovnim naporima specijalnog izaslanika Sajrusa Vensa i organizacije Ujedinjenih nacija, kao i spremost Srbije da, na osnovama ravnopravnosti i doslednog pridržavanja principa, od kojih je konferencija o Jugoslaviji i pošla, doprinese njenom uspešnom završetku i postizanju sveobuhvatnog i pravednog političkog rešenja jugoslovenske krize. S tim u vezi, specijalni izaslanik Sajrus Vens, upoznao se s tokom aktivnosti Srbije i Crne Gore na ustavnom preuređenju Jugoslavije, čiji je kontinuitet od interesa za mir i stabilnost u regionu.

U pogledu situacije u Bosni i Hercegovini, ukazano je posebno na štetnost odluke o priznavanju njene nezavisnosti pre završetka Konferencije o Bosni, što je zaoštrilo međunacionalnu napetost i izazvalo sukobe na ovom prostoru. U ovom razgovoru učestvovali su i Vladislav Jovanović, ministar inostranih poslova Srbije, kao i pomoćnik Sajrusa Vensa, ambasador Herbert Okun, kaže se na kraju saopštenja o razgovorima.

***

TRI ZAHTEVA KEBS-a SRBIJI I JNA (Helsinki, 16. aprila):

Rano jutros, na kraju celodnevnog i noćnog zasedanja, učesnici sastanka kontinuiteta KEBS - delegacije 50 zemalja članica, izuzev jugoslovenske - prihvatile su deklaraciju u kojoj se "srpske neregularne snage i Jugoslovenska armija osuđuju kao izazivači kršenja nezavisnosti, teritorijalnog integriteta i ljudskih prava u Bosni i Hercegovini", a vladi Srbije poručuje da "nastavak učešća u KEBS zavisi od njenog poštovanja svih obaveza koje podrazumeva članstvo u KEBS".

Tihovanje između granatiranja Sarajeva: Srbi u pravoslavnoj siesti
PHOTO: Stock

Deklaracija je usvojena u trećoj verziji, kao "ublaženi" kompromis predstavnika SAD i Evropske zajednice, posle duge, napete i dramatične debate koja je odisala gotovo opštom osudom "Srbije zbog izazivanja krize i rasplamsavanja sukoba u Bosni i Hercegovini". Prva verzija deklaracije, koju je predložila američka delegacija, sadržavala je ultimativne zahteve Jugoslaviji, odnosno Srbiji, pod pretnjom isključenja iz KEBS, ukoliko ih ne ispuni u roku od dve nedelje, do početka druge etape sastanka kontinuiteta, 29. aprila. Iako su taj predlog podržale neke zemlje, a Albanija i Mađarska, sugerisale još oštriju osudu, pa je u ponoć izgledalo da je američki tekst deklaracije prihvaćen, intervenisao je predstavnik Portugala i u ime EZ-a predložio drugi tekst. Do zore je zatim potrajalo usklađivanje te dve verzije i nešto posle pet časova po ovdašnjem vrmenu usvojena je verzija u kojoj se podvlači da su "sve zemlje susedi Bosne i Hercegovine obavezni da se uzdrže od svakog mešanja".

Deklaracija suštinski predstavlja jednostranu osudu Srbije i Jugoslovenske armije jer se zahtevi i upozorenja KEBS odnose samo na njih, bez ikakvog pominjanja drugih aktera i faktora krize i sukoba u BiH. Pored toga što se vlada Srbije upozorava da "obustavi svoju podršku srpskim neregularnim snagama i njihovim akcijama u BiH, u deklaraciji se izričito kaže da će nastavljanje te podrške "predstavljati primer očiglednog i nekorigovanog kršenja obaveza KEBS", zbog čega će Srbija sama snositi posledice - do uskraćivanja učešća u helsinškom procesu.

U deklaraciji se "liderima Srbije i Jugosovenske nacionalne armije" postavljaju tri konkretna zahteva:

- da pokažu da poštuju nezavisnost, granice i teritorijalni integritet i legitimitet vlade republike Bosne i Hercegovine,

- da u punoj meri sarađuju sa drugim stranama i podrže mirovne napore UN i EZ i

- da ispolje spremnost da se angažuju u konstruktivnom dijalogu na Konferenciji o Jugoslaviji o pravima i zaštiti pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji.

U ovom tekstu nema stava iz prve verzije o autonomiji Kosova. Neposredno pred usvajanje deklaracije, šef jugoslovenske delegacije je izjavio da ne prihvata predloženi tekst, zbog njegove "jednostranosti i neizbalansiranosti". On je upozorio da takav pristup u deklaraciji može dovesti u pitanje uspeh misije specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, g. Vensa, iako se formalno zaheteva podrška svih toj misiji:

- "Jasno je, međutim, da uprkos našem političkom suprotstavljanju, predstoji usvajanje deklaracije. Pošto to ne može da se spreči, odluka leži na našoj savesti i odgovornosti" - rekao je ambasador Pavićević, pošto je predhodno izneo niz konkretnih podataka o složenosti i pozadini krize i sukoba u Bosni i Hercegovini. Presudni uticaj na ovom sastanku imao je zaokret u stavu SAD, najavljivan u predhodna dva dana. Šef američke delegacije je na ovom sastanku izjavio da su "SAD dugo i strpljivo čekale na rešenje krize, ali su se najzad uverile da je Srbija ta koja ne želi mirno rešenje" i otuda drastična promena u njihovoj poziciji, uključujući otvorenu pretnju Srbiji da može da očekuje - ukoliko se ne povinuje - nove drastične korake odmazde.

Tako otvorena izjava isključuje svako taktiziranje i može se smatrati izvesnim da će SAD, a u tome će imati najširu podršku, već na idućem sastanku Komiteta visokih funkcionera KEBS - kroz dve nedelje, u Helsinkiju - Srbiju ponovo staviti na tapet. U slučaju da Srbiji, odnosno Jugoslaviji, bude uskraćeno članstvo u KEBS, to će onda biti standard - kojeg će se držati sve zemlje članice - i za odnos prema njoj u svim drugim međunarodnim telima i organizacijama, uključujući UN.

***

DVOSTRUKI STANDARDI (16. april):

Sjedinjene Američke Države donele su, izgleda, odluku da preuzmu kormilo u rešavanju jugoslovenske krize. U takvom angažovanju jedini ozbiljan partner Vašingtonu biće zapadnoevropske zemlje, a pre svega evropska dvanaestorica. Prema prilično jasnim nagoveštajima, jugoslovenski autori neće imati učešća u rešavanju krize na sopstvenom tlu. Na takav zaključak upućuju koordinirane akcije Vašingtona i zemalja Evropske zajednice poslednjih dana. Američki državni sekretar Džems Bejker i drugi američki zvaničnici, kao i najuticajniji američki listovi, veoma oštro su napali Srbiju. Učinio je to i London, a Bon i Beč, kojima se pridružuju Budimpešta i neke druge evropske metropole, antisrpsku i antijugoslovensku kampanju praktično već mesecima ne obustavljaju.

Karađić obećao međunarodno priznanje: Srbi oko Sarajeva, mirotvorci, 1992.
PHOTO: Stock

Sinoć je KEBS u Helsinkiju doneo rezoluciju kojom se krivica za sve jugoslovenske nevolje prebacuje na saveznu administraciju, JNA i Srbiju. Ukoliko se Beograd ne bude ponašao po nalogu KEBS-a, može očekivati totalnu izolaciju i isključenje iz tog foruma čiji je jedan od osnivača. Ton kojim su Beogradu upućenje poruke zvuči kao ultimatum i ne trpi nikakav prigovor. Ne uzimaju se u obzir ni činjenice koje ubedljivo govore o kršenju međunarodnog prava i normi. O tome svedoči i podatak da nije prihvaćen ni zahtev jugoslovenskog predstavnika da se u deklaraciju KEBS-a o Srbiji unese stav da se kriza u Bosni i Hercegovini mora rešavati konsenzusom sva tri konstitutivna naroda. To je, inače, jedan od osnovnih postulata konferencije o BiH koja se odvija pod patronatom Evropske zajednice.

Poslednje izjave američkih i evropskih zvaničnika upućuju na zaključak da su Vašington i zemlje članice Evropske zajednice definitivno rešili da izdejstvuju priznavanje unutrašnjih republičkih granica kao međunarodnih i to bez ikakvog osporavanja. Verovatno se to čini da se ne bi "jugoslovenski sindrom" preneo i na sovjetska prostranstva. Zapad, očigledno, nije spreman da se upušta u takve rizike, ne mareći što pri tom žrtvuje interese pojedinih jugoslovenskih naroda i republika.

***

Radoman Božović: EKONOMSKA BLOKADA NEĆE POKORITI SRBIJU (Kruševac, 16. aprila):

Srbija se ne može pokoriti ekonomskom blokadom, izjavio je danas predsednik republičke vlade dr Radoman Božović u kruševačkoj hemijsko-gumarskoj industriji "Miloje Zakić". Spremni smo, rekao je predsednik Vlade Republike Srbije - za svaki dijalog i saradnju na ravnopravnim ekonomskim principima sa Evropskom zajednicom i drugima u svetu. Nismo, međutim, spremni da podležemo pritiscima koji idu nauštrb srpskog dostojanstva i našeg ekonomskog suvereniteta.

***

PET MILIJARDI DOLARA IZNETO NA KIPAR? (16. april):

Poslanik Mile Radojević (SPS) na osnovu podataka koji su izneti u sredstvima informisanja pitao je da li je istina da je u poslednjih godinu dana iz Srbije na Kipar preneto milijardu dolara privatnog i tri do četiri milijarde društvenog kapitala. Poslanika je interesovalo šta će nadležni organi preduzeti da se spreči dalje odlivanje kapitala. Ministarstvo sa ekonomske odnose sa inostranstvom posle konsultacija sa Narodnom bankom Srbije utvrdilo je, kako se ističe u juče dostavljenom odgovoru, da nema valjanih argumenata koji bi dokazali istinitost navedenih podataka.

- Zbog određenih pogodnosti koje Kipar nudi stranim firmama, došlo je istina do osnivanja određenog broja, naročito mešovitih firmi od strane naših kako privatnih tako i društvenih preduzeća, u skladu sa propisima o obavljanju privrednih delatnosti u inostranstvu, kaže se u odgovoru i navodi da je nelegalno iznošenje deviza (ako ga ima) u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova. (I.P.)

***

Laži iz Politike: Malo srušeno, malo zapaljeno, sve u najboljem redu u Višegradu
Photo: wikipedia
GRAD NIJE PRETRPEO VEĆA OŠTEĆENJA (Višegrad, 16. aprila):

Jedinice Užičkog korpusa su danas, oko 13 časova ušle u Višegrad i preuzele kontrolu nad gradom. Vojni izvori navode da je jedan teritorijalac poginuo, a jedan ranjen. U gradu nema tragova većih razaranja. Samo nekoliko kuća je više oštećeno, ili zapaljeno. Ozbiljnijih oštećenja nema ni od vode koju su u ponedeljak iz akumulacije hidroelektrane "Višegrad" ispustili muslimanski teroristi. Na Drini ćuprija, kao i novi most, neoštećeni su. Jedinice JNA sinoć su preuzele kontrolu i nad Centrom za retardiranu decu u Višegradu, u kome je bilo 410 mališana i oko 300 izbeglica, Muslimana i Srba. Centar je pet dana bio odsečen od sveta, a nestalo mu je i lekova i hrane. U opštini Rudo, kao i u Višegradu preti glad. Mnogo je građana izbeglo u Priboj, Užice i Goražde, a jedan broj Srba izbegao je na okolna brda. (B.N)

***

NAROD NEĆE PODELE (Knin, 16. aprila):

Predsednica srpske demokratske stranke Srpske Krajine dr Ljubica Šolaja založila se danas da se prevaziđu međusobne podele i da se prihvati "faktičko stanje", odnosno vlada Republike Srpske Krajine sa Zdravkom Zečevićem na čelu.

- Da bi funkcionisala Republika Srpska Krajina, mora se uspostaviti pravedni poredak. Samo na taj način moći će se odbraniti od spoljneg neprijatelja. U tom smislu moraju se prevazići podele i prihvatiti faktičko stanje vlasti, to jest vlada Republike Srpske Krajine na čelu sa magistrom Zdravkom Zečevićem, jer nas upravo ti ljudi predstavljaju sada u svijetu. SDS Krajine ostaje uz narod jer je uvijek i bila dio tog naroda", kaže se, između ostalog, u saopštenju SDS Krajine, koje je potpisala njegova predsednica.

Postavljajući pitanje - "da li nas zakon dr Milana Babića o stvaranju lične nacionalne garde spaja ili razdvaja", dr Šolaja odgovara odrečno. "Sigurno da razdvaja i pravi sve dublje podjele u narodu koje su neprihvatljive" - kaže ona. "Da bismo dobili političku borbu koja nam predstoji, mi moramo postići političko jedinstvo naroda, prevazići podjele i zamoliti političke lidere, kao što je Mirko Jović, da nam ne nude maglovite vlade nacionalnog spasa koje bi sigurno bile vlade poraza i razračunavanja među Srbima", kaže se, između ostalog, u saopštenju predsednice Srpske demokratske stranke za Krajinu.

***

GRUB POLITIČKI PRITISAK (16. april):

Deklaracija KEBS je isto što i ultimatum koji je Austro-Ugarska uputila Srbiji 1914. godine. Ovom deklaracijom se od Srbije zahteva da prihvati šest najvažnijih od osam tačaka, s mogućnošću da se oko dve manje bitne kasnije nešto učini. Istina, ova deklaracija nema pravnu snagu, pa je treba pre svega osmotriti iz političke perspektive.

Ovim rečima profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu dr Momir Stojković prokomentarisao je za "Politiku" deklaraciju sa helsinškog sastanka KEBS, rekavši da je ona izraz najgrubljeg političkog pritiska.

- Očigledno je, kaže dr Stojković, da je ostvareno potpuno jedinstvo i sinhronizacija poteza SAD, Evropske zajednice i Evropske konferencije o bezbednosti i saradnji. U toj zajedničkoj akciji oni insistiraju na tome da Srbija povuče paravojne formacije iz BiH, kao i da se povuče JNA. Stav Srbije o paravojnim formacijama je poznat, a što se tiče JNA, ovo saopštenje pomenuti zahtev na neki način ublažava, pominjući da snage armije treba svesti na "mirnodopski nivo", što znači na nivo koji je važio pre napada na JNA u Sloveniji i Hrvatskoj, kaže dr Stojković. Ipak, to su tek odškrinuta vrata. Po rečima profesora Stojkovića, interesantno je da se u deklaraciji insistira na integritetu Bosne i Hercegovine, koji Srbija nije dovodila u pitanje i u tom smislu dala i izjave, istovremeno insistirajući na sarajevskom dogovoru, koji predviđa kantonizaciju, odnosno konfederalizaciju BiH. - U ovom saopštenju je novost što se od Srbije traži da garantuje prava manjina u Srbiji, pod čime se verovatno prvenstveno misli na Kosovo.

Po mišljenju profesora Momira Stojkovića, to može značiti nagoveštaj da će upravo ovom momentu biti posvećen neki od narednih dokumenata. U kraćoj izjavi za naš list, profesor Stojković je ukazao i na koincidenciju između posete ministra inostranih posova BiH Harisa Silajdžića Vašingtonu, prijem na koji je tamo naišao i deklaraciju KEBS. Ovoga ministra primio je celi tim eksperata koji oblikuje američku spoljnu politiku, uključujući i Džejmsa Bejkera i Lorensa Iglbergera, najuticajnijeg stratega američke spoljne politike posle Zbignjeva Bžežinskog, kaže dr Stojković.

On je ukazao i na činjenicu da su gotovo svi učesnici helsinškog sastanka diskutovali protiv Srbije, čime se potvrđuje da je KEBS produžena ruka Evropske zajednice, sada i SAD i Kanade. - Istočnoevropske zemlje su u KEBS tek privezak Zapada, jer je poremećena ravnoteža koja je postojala dok je postojao SSSR. I jučerašnja deklaracija ove organizacije pokazuje da nad KEBS danas, u stvari, stoji Evropska zajednica, da je KEBS izgubila svoju samostalnost. Uostalom, deklaracija koju su doneli prethodno je odobrena od strane dvanaestorice, kaže dr Momir Stojković. (S.K.)

***

Amerikanci nas mrze: Radovan Karadžić, monstrum
NASTAVLJA SE SA POLITIKOM PRITISAKA I DIKTATA PREMA SRBIJI (Lajkovac, 16. aprila):

Od početka jugoslovenske krize srpski narod se bez ikakvog preterivanja sada našao u najsloženijoj situaciji. Pod direktnim uticajem vatikansko-germanskog bloka, na čelu sa Nemačkom, koja ponovo po svojoj volji počinje da uređuje odnose u Evropi, nastavlja se politika pritisaka i diktata prema Srbiji, nezavisno od političkih pregovora na konferencijama o Jugoslaviji i Bosni i Hercegovini. Na žalost, takvo ponašanje evropskih silnika podstiču i neki stranački prvaci Srbije svojom sluganskom i izdajničkom politikom.

To je pored ostalog, rekao Tomica Raičević, član Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS, večeras na tribini Opštinskog odbora SPS u Lajkovcu, govoreći o aktuelnim političkim i privrednim pitanjima u Srbiji. Sve te političke sprege i igre, naglasio je Raičević, ne mogu nas pokolebati. Spremni smo za pregovore i dogovore za rešenje jugoslovenske krize, ali u tome postoji određeni prag koji socijalisti neće preći. A to je odbrana nacionalnih interesa demokratske Srbije i prava srpskog naroda na samoopredeljenje i kontinuitet svoje države.

Osvrćući se na aktuelna zbivanja u Bosni i Hercegovini, Raičević je rekao da po politici SDA i njenog čelnika Izetbegovića Jugoslavija je postala tesna i nepotrebna i Muslimanima koji su u njoj stekli nacionalni identitet i doživeli punu nacionalnu emancipaciju. Neshvatljivo je, dodao je Raičević, da muslimanski narod ne vidi da razbijanjem Jugoslavije ostaju pocepani u nekoliko kvazidržavica. To svakako neće doprineti njihovoj nacionalnoj emancipaciji, ali će svakako podstaći proces asimilacije. Muslimanski narod nije samo preko politike svojih čelnika rešavao svoju vlastitu sudbinu nego i sudbinu Bosne i Hercegovine pa i Jugoslavije. Njihovo opredeljenje za secesiju, ma kako se poštovalo, prihvatiće se u onoj meri u kojoj se bude prihvatila i volja srpskog naroda da ostane u bliskoj vezi sa Jugoslavijom, odnosno hrvatskog naroda da se pripoji svojoj matici. Raičević je govorio i o galopirajućoj inflciji koja je objektivno naš najveći problem i da opozicione partije to koriste da kažu kako su za sve krivi socijalisti ali oni ne kažu kako da se ekonomski program drži u tajnosti i providno je bacanje prašine u oči. Odgovarajući na brojna pitanja prisutnih, Raičević je rekao da i SPS mora biti spremna za promene, jer je upravo kao partija promena, a ne kao stranka reda, dobila podršku građana na proteklim izborima.  (J. Stojić)

***

SRPSKA REPUBLIKA BOSNA I HERCEGIVINA TRAŽI MEĐUNARODNO PRIZNANJE (Pale, 16. aprila):

Predsedništvo i vlada Srpske Republike Bosne i Hercegovine danas su odlučili da od Evropske zajednice zatraže priznavanje nezavisnosti te republike. Srpska Republika je uputila zahtev i KEBS-u za prijem u ravnopravno članstvo, a naložila je i otvaranje predstavništva za diplomatske i ekonomske odnose sa Srnbijom, čije će sedište biti u Beogradu.

***

Dr Nikola Koljević: HITNO OTPOČETI RAD NA MAPAMA RAZGRANIČENJA (Sarajevo, 16. aprila):

Izradu mapa razgraničenja nacionalnih zajednica u BiH trebalo bi otpočeti odmah, izjavio je večeras u Dnevniku Televizije Sarajevo član Predsedništva Srpske Republike BiH doktor Nikola Koljević, objašnjavajući odluke najviših organa te republike o osnivanju teritorijalne odbrane, proglašenju ratne opasnosti i mobilizaciji. Dr Koljević je naglasio da bi "rad na mapama trebao da krene iz Sarajeva, odnosno da Sarajevo bude teritorijalizovano, pa da se ide dalje. Mi mislimo da bi to bio najbolji put ka miru u BiH", rekao je Koljević.

***

Dr Radovan Karadžić: "OPTUŽBE PREMA SRBIJI NE STOJE" (16. april):

"Nikakve optužbe na račun Srbije, kakve čujemo iz stranih krugova, prije svega iz Sjedinjenih Američkih Država, ne stoje, veće se radi o manevru zapada da što prije obavi poslove, na koje, inače, nema pravo", izjavio je sinoć za Televiziju Beograd predsednik SDS Bosne i Hercegovine dr Radovan Karadžić. Karadžić je rekao da se srpski narod u Bosni i Hercegovini "ne bori za stvaranje velike Srbije, niti ima namjeru da pripoji ijednu stopu bosanskohercegovačkog tla Srbiji".

"Srbi u BiH takođe ne traže nikakve dobrovoljce, nikakvu vojnu pomoć sa strane", rekao je Karadžić. On je dodao da su sada "izbledjele ranije optužbe na račun Jugoslovenske armije da je komunistička. Sada su, prema njegovim rečima, na udaru Srbi i to zato što je izgubljena ravnoteža snaga u svetu i što se Zapadu žuri da obavi neke svoje poslove. Karadžić je objasnio da će srpski narod u Bosni i Hercegovini pokrenuti diplomatsku akciju sa ciljem da se Sjedinjene Američke Države upoznaju sa situacijom u toj republici.

"Posebno ćemo im skrenuti pažnju na činjenicu da se u BiH ne događa ništa što već nije viđeno na svijetu. Takav razlaz nacionalnih i vjerskih zajednica već se dogodio na Kipru, u Libanu, Indiji i Pakistanu ili sada u Nagorno-Karabahu", zaključio je dr Radovan Karadžić u izjavi za TV Beograd.

* Nastavak feljtona u četvrtak 6. maja

star
Oceni
2.46
Povezani članci
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV