Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (12)

Ako priđe vojnik, brana će poleteti...

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Najopasniji posao pod snajperskom vatrom: Sarajevski čistači ulica, proleće 1992.
Najopasniji posao pod snajperskom vatrom: Sarajevski čistači ulica, proleće 1992.
PHOTO: James Mason

Do septembra ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

PRETNJA MUSLIMANSKIH EKSTREMISTA DA ĆE POTOPITI VIŠEGRAD (Užice, 11. aprila)

U Višegradu vladaju ozbiljna zabrinutost i uznemirenost. Osnovni razlog za to nalazi se u činjenici da je danas treći dan kako se u rukama ekstremista iz muslimanskog naselja Dušče - predvođenih poznatim vinovnikom ondašnjih međunacionalnih ekscesa Muratom Šabanovićem - nalazi objekat hidroelektrane Višegrad. Oni prete da minama mogu čitav grad, a i šire priobalje Drine, sve do Perućca, da potope. Šabanović i njegovi istomišljenici proneli su vest da je hidroelektrana minirana i da će oni, ukoliko se ne ispune njihovi zahtevi, aktivirati postavljeni eksploziv.

Pouzdano se još ne zna da li su muslimanski ekstremisti zaista minirali ovaj važan objekat, ali se zna da oni traže dolazak plavih šlemova na područje Višegrada i podelu oružja iz višegradske kasarne pripadnicima muslimanske milicije i Teritorijalne odbrane, čime uslovljavaju mogućnost da odustanu od svojih kataklizmičkih namera. Svi koji iole poznaju političke prilike i poslednje događaje u Višegradu znaju da je takav uslov teško ispuniti, pa zato strah i panika ne napuštaju stanovnike grada na Drini.

Dosadašnje ponašanje Murata Šabanovića, jednog od uzdanica Stranke demokratske akcije daje ozbiljan povod za zabrinutost. Jer, nije reč ni o kakvom avanturisti, već o čoveku koji odavno i smišljeno radi na zaoštravanju međunacionalnih odnosa u Višegradu i progonu Srba iz ovih krajeva. Šabanović i njegova družina srušili su nedavno spomenik Ivi Andriću u ovom gradu i po tom vandalskom postupku postali poznati svim poštovaocima dela našeg nobelovca. Usledila su zatim maltretiranja nedužnih vozača i putnika koji su iz Srbije putovali u Bosnu, a onda i otvorene pretnje srpskom življu u Višegradu, zbog čega je SDS u jednom momentu bila prinuđena da proglasi vanredno stanje. Sve se, međutim, zataškavalo, a Šabanović je uvek izbegavao odgovornost jer se njegov brat nalazio u najužem rukovodstvu višegradske SDA, inače ovde vladajuće stranke. Svaki međunacionalni eksces u poslednje vreme vezan je u Višegradu za ime Murata Šabanovića zbog čijih postupaka se odavde iselio veći deo srpskog stanovništva.

Napaćeni ljudi izbegli iz ovog nemirnog grada u Užice, sa kojima smo razgovarali, potpuno su ubeđeni da je reč o psihopati, bolesnom čoveku, spremnom na sve postupke. Mada pouzdanih informacija iz Višegrada gotovo da nema, a pristup na područje istočne Bosne je nemoguć, šturi podaci do kojih smo došli govore da su predstavnici obe sukobljene strane i JNA već razgovarali sa Šabanovićem i pokušali da ga odvrate od njegove namere. Rezultati tih razgovora za sada nisu poznati. Zna se, međutim, da su nadležni u Hidroelektrani Bajina Bašta, nizvodno od Višegrada, odlučili da smanje nivo vode u akumulaciji Perućac, kako bi sprečili eventualne razorne posledice, ako bi se ispunilo obećanje koje je dao Murat Šabanović. (B. Pejović)

***

O ZLOČINIMA U ADMINISTRATIVNIM GRANICAMA REPUBLIKE HRVATSKE (11. april):

Zahtev da UN u zapadnu Slavoniju upute posebnu komisiju koja će utvrditi faktičko stanje na tom području i predložiti odgovarajuće mere, sadržan u pismu člana Predsedništva SFRJ i predsednika Državnog komiteta za saradnju sa UN dr Borisava Jovića generalnom sekretaru UN dr Butrosu Galiju, temelji se na Memorandumu Predsedništva o genocidnoj politici Hrvatske prema srpskom narodu u zapadnoj Slavoniji. Taj memorandum, zajedno sa 130 stranica dokumentarnog materijala u prilogu, kojim se detaljno prikazuje stradanje Srba u zapadnoj Slavoniji, uz Jovićevo pismo, takođe je prosleđen generalnom sekretaru svetske organizacije. Integralni tekst Memoranduma o genocidnoj politici Hrvatske prema srpskom narodu u zapadnoj Slavoniji, koji je dostavljen i Tanjugu, glasi:

Zaštita od snajpera: Prizor iz Sarajeva, proleće 1992.
PHOTO: Stock
Vlada Srpske oblasti zapadna Slavonija upoznala je Predsedništvo SFRJ i Državni komitet za saradnju sa predstavnicima Ujedinjenih nacija o genocidu i drugim zločinima koje su počinile hrvatske vlasti srpskom narodu u toj oblasti. U vezi s tim, ona je dostavila do sada pribavljene konkretne podatke i činjenice koje to nesumnjivo potvrđuju. Predstavnici vlade su istakli da svi do sada prikupljeni podaci dokazuju da se fašistoidna, nacistička i genocidna politika hrvatskih vlasti prema srpskom narodu u administrativnim granicama Republike Hrvatske ponavlja posle pola veka. To se čini fizičkom likvidacijom pripadnika srpskog naroda, proterivanjem sa njegovih vekovnih ognjišta, onemogućavanjem slobodnog izražavanja i razvijanja kulturnog i nacionalnog identiteta i ograničavanjem mogućnosti ravnopravnog učešća u političkoj vlasti i lokalnoj samoupravi, kao i ostvarivanju ekonomsko-socijalnih i drugih građanskih prava i sloboda.

Primeri takve politika i razmere počinjenih zločina su se ispoljili i u zapadnoj Slavoniji. O tome, na žalost, svetska javnost ništa ili veoma malo zna, jer se istina o tragičnoj sudbini srpskog naroda teško otkriva, odnosno vešto je kriju hrvatske vlasti.

Vlada Srpske oblasti zapadna Slavonija traži da Predsedništvo SFRJ i Državni komitet za saradnju sa predstavnicima UN na adekvatan način obaveste i upozore Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije i institucije, istaknute državnike, naučne i kulturne radnike, domaću i svetsku javnost - o počinjenom genocidu i drugim zločinima koje se hrvatske vlasti izvršile nad srpskim narodom na području zapadne Slavonije. Takvom zahtevu se delimično udovoljava upućivanjem ovog Memoranduma svetskoj demokratskoj javnosti.

(…)

Istorijsko, geografsko i političko određenje pojma zapadna Slavonija kao geopolitički i državnopravni pojam i teritorija postoji vekovima. U vreme Austrougarske monarhije geopolitički pojam ove teritorije sasvim je samostalno određen prema Hrvatskoj i Dalmaciji. Ova teritorija je imala određenu samostalnost i u državnom i u političkom smislu, a kao deo Vojne krajine služila je i kao zaštita Beča i Pešte od nadiranja Otomanskog carstva prema centralnoj Evropi. Srpski narod na ovom području živi oko 500 godina. Slavonija se geografski deli na istočnu i zapadnu Slavoniju koje povezuje pojas nazvan Srpska greda, takođe, pretežno nastanjan srpskim stanovništvom. Taj prostor je sa severa omeđen rekom Dravom, sa juga rekom Savom, sa istoka linijom Osijek - Vinkovci - Županja i sa zapada rekom Ilovom.

Završetkom Prvog svetskog rata i stvaranjem Jugoslavije, Slavonija počinje da gubi svoju državnopravnu i političku samostalnost. Tendencija negiranja njene državne, nacionalne i političke specifičnosti, a posebno nacionalnog identiteta, došla je do snažnog izražaja u novijoj državnopravnoj teoriji i praksi Republike Hrvatske. Zapadna Slavonija predstavlja homogenu srpsku celinu, zbog čega se nekad i nazivala Mala Vlaška. Ovaj prostor predstavlja jedinstvenu celinu u geografskom, nacionalnom, kulturnom i verskom smislu, a obuhvata opštine Podravska Slatina, Orahovica, Donji Miholjac, Slavonska Požega, Nova Gradiška, Novska, Pakrac, Daruvar i Grubišno Polje, i samo manje delove susednih opština u kojima je pretežno skoncentrisano srpsko stanovništvo.

(…)

Vukovarska slika: Srbi sa zapaljenom hrvatskom zastavom
PHOTO: Ron Haviv

Teritoriju srpske oblasti zapadna Slavonija obuhvataju opštine Pakrac, kojoj su pripojena i ranije odvojena srpska sela sa područja opština Slavonska Požega i Nova Gradiška, zatim opština Daruvar, opština Grubišno Polje sa pripojenim srpskim selima sa područja opštine Bjelovar, opština Podravska Slatina sa pripojenim srpskim selima sa područja opština Orahovica, Donji Miholjac i Virovitica i opština Okučani, koju čine srpski etnički prostori zapadnog dela sadašnje opštine Nova Gradiška i istočni deo opštine Novska. U sastavu ove opštine je i naseljeno mesto Jasenovac, gde je podignut monumentalni spomenik žrtvama masovnog genocida nad Srbima, Jevrejima i drugim narodima, koji su počinili ustaše u periodu od 1941. do 1945. godine. Da bi izbrisali tragove zločina i genocida, hrvatske vlasti i njihovi vojni sastavi su tokom 1991. i 1992. godine više puta izvršili teška razaranja na spomen-kompleksu i području Jasenovac, o čemu je jugoslovenska vlada obavestila OUN i svetsku javnost Memorandumom od 20. januara 1992. godine.

Zločin genocida nad srpskim narodom u zapadnoj Slavoniji u periodu od 1941. do 1945. godine: Nacionalna struktura stanovništva u zapadnoj Slavoniji danas bi bila apsolutno drukčija da ustaško-fašistička vlast tzv. Nezavisne države Hrvatske nije izvršila zločin genocida nad srpskim narodom, koji je posebno masovan bio u periodu od 1941. do 1945. godine. Ova struktura menjana je ne samo fizičkim uništenjem, nego i pokrštavanjem srpskog stanovništva u katoličku veru i proterivanjem sa ovih prostora, pre svega u Srbiju. Istovremeno, hrvatsko stanovništvo je kolonizovano u ona naselja zapadne Slavonije iz kojih je srpsko stanovništvo isterano ili u kojima je fizički uništeno. U toku Drugog svetskog rata ustaško-fašističke vlasti su po ugledu na nacističku Nemačku organizovale čitav sistem koncentracionih logora u kojima je počinjen masovni zločin nad Srbima, Jevrejima, Romima i drugim narodima i etničkim skupinama. Ti logori nisu bili jedini oblici zločina, ali su sigurno bili najstrašniji koje je civilizacija upoznala. Na području zapadne Slavonije nalazio se kompleks logora, među kojima je Jasenovac - sa isturenim punktovima u Staroj Gradiški - bio treći po veličini u Evropi sa zloglasnim statusom - centralni. Mnogi Srbi ovog kraja stradali su u logorima Jadovno i na Velebitu, Danica kod Koprivnice i mnogim drugim, a samo u logoru Jasenovac ubijeno je na najsvirepiji način oko 600.000 Srba.

(…)

Područje zapadne Slavonije je nakon Drugog svetskog rata smišljeno i stalno održavano na niskom stepenu ekonomskog razvoja. Hrvatski šovinizam 1971. godine, poznat kao "maspok", bio je vrlo izražen i ekstreman na području zapadne Slavonije, što je, takođe, uticalo na iseljavanje srpskog stanovništva sa područja zapadne Slavonije na područje Srbije.

Dolaskom na vlast stranke Hrvatske demokratske zajednice, a naročito donošenjem Ustava Republike Hrvatske krajem 1990. godine, srpski narod u Hrvatskoj kao konstitutivni narod sveden je na položaj nacionalne manjine. To je stvorilo pretpostavku za njegovu političku, nacionalnu, ekonomsku, kulturnu i versku diskriminaciju u svim delovima Hrvatske, pa i tamo gde je predstavljao etničku većinu. U prvoj fazi, nova hrvatska vlast prisiljavala je srpsko stanovništvo da prihvati državne i nacionalne simbole iz vremena ustaško-kvislinške Nezavisne Države Hrvatske, stvorene za vreme Drugog svetskog rata. Time su negirana osnovna ljudska, građanska i nacionalna prava i slobode srpskog naroda. Jer, ponovo uvođenje tih simbola za srpski narod nije bilo formalno političko pitanje, već udar na nacionalni identitet srpskog naroda, s obzirom na njegovo masovno uništavanje pod tim simbolima. U sledećoj fazi došlo je do masovnog naoružavanja pripadnika vladajuće stranke i do etničkog čišćenja državnih organa, posebno policije. Građani srpske nacionalnosti, bez ikakvog povoda, masovno su pozivani u policiju na saslušavanje, otpuštani su sa radnih mesta itd. Posebno nedopustivi sa stanovišta poštovanja osnovnih građanskih sloboda i prava bili su zahtevi da Srbi potpisuju takozvane izjave lojalnosti novim hrvatskim vlastima. Hrvatski režim se posebno okomio na Pakrac, kao centar duhovnosti srpskog naroda u zapadnoj Slavoniji. Najpre je nasilno promenjen nacionalni sastav policije u tom mestu, što je 2. marta 1991. godine izazvalo direktan sukob građana srpske nacionalnosti i policijskih snaga Hrvatske, a zatim su počeli masovni fizički i politički progoni srpskog naroda u zapadnoj Slavoniji, posebno istaknutih pojedinaca.

Na osnovu datih priloga, koji sadrže konkretne podatke o izvršenim zločinima hrvatskih vlasti i stradanjima srpskog naroda na području zapadne Slavonije u 1991. i 1992. godini ističemo da su na tom području 282 pripadnika srpskog naroda ubijena, dok je njih 289 ranjeno; u isto vreme srušeno je ili spaljeno 3.745 srpskih kuća i 27 pravoslavnih hramova. U opštinu Okučani iz drugih opština zapadne Slavonije izbeglo je 849 porodica srpske nacionalnosti, a nekoliko desetina hiljada građana na područje Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore.

(…)

Kolike su stvarne razmere stradanja srpskog naroda u zapadnoj Slavoniji, to tek treba da se utvrdi. Sa sigurnošću se u ovom trenutku može reći da su one daleko veće od ovde prikazanih na osnovu konkretnih, do sada prikupljenih podataka. Sa dolaskom mirovnih snaga UN, na ovom području biće stvorene sve pretpostavke da se utvrdi puna istina o razmerama strašnih zločina koje hrvatska vlast smišljeno i sistematski prikriva. U njihovom utvrđivanju, značajnu pomoć i podršku mogle bi da pruže UN i druge međunarodne institucije, jer svet treba da sazna istinu o masovnim stradanjima civilnog stanovništva na ovim prostorima do koga je posle 50 godina ponovo došlo danas, na kraju 20. veka.

Odmor od masakra: Srpske jedinice na bosanskoj planini, 1992.
PHOTO: Stock
Otpor srpskog naroda teroru i zločinu genocida: Srpski narod zapadne Slavonije suprotstavio se državnom teroru Hrvatske i ugrožavanju njenog nacionalnog i svakog drugog identiteta. To je dovelo do masovnog oružanog napada hrvatskih paravojnih oružanih sastava na Okučane 15. avgusta  1991. godine. Budući da su naišle na neočekivan otpor, hrvatske oružane snage započele su oružane napade i na srpska naselja na području Pakraca, Daruvara, Grubišnog Polja, Podravske Slatine, Orahovice i Slavonske Požege.

Ovakav razvoj događaja izazvao je spontan otpor srpskog naroda zapadne Slavonije i za kratko vreme, početkom septembra 1991. godine, stvorena je teritorijalna odbrana koja je u svom sastavu imala oko 7.800 boraca. Od kraja avgusta do kraja decembra 1991. godine vođene su žestoke borbe na područjima Okučana, Pakraca, Daruvara, Grubišnog Polja, Podravske Slatine, Orahovice i Slavonske Požege. Za vreme tih borbi jedinice JNA su bile angažovane do Pakraca, a na celom preostalom području ratišta protiv hrvatskih paravojnih oružanih sastava borile su se isključivo jedinice Teritorijalne odbrane.

(…)

Za vreme trajanja oružanih borni na ovim prostorima poginuo je veliki broj pripadnika Teritorijalne odbrane. Došlo je do masovnog uništavanja imovine na područjima gde su vođene borbe, kao i do stradanja civilnog stanovništva u srpskim naseljima koja su bila izvan kontrole jedinica Teritorijalne odbrane.

(…)

Zbegovi srpskog naroda kretali su se šumskim putevima Papuka i Psunja pod izuzetno teškim vremenskim uslovima. Zbog velike hladnoće i veoma teških uslova, sredinom decembra, u zbegu je umrlo više starijih lica. Hrvatski paravojni sastavi tukli su artiljerijskom vatrom i bombardovali, uz pomoć adaptiranih aviona poljoprivredne avijacije, kolone izbeglica koje su se kretale prema Bosni. Tom prilikom, više građana je poginulo i teško ili lakše ranjeno. Nakon povlačenja srpskog stanovništva sa područja na kojima su vođene oružane borbe, došlo je i do njegovog masovnog odlaska iz naselja u blizini ratišta. Posebno je karakteristično da do masovnog uništenja napuštenih srpskih sela i pljačkanja njihove imovine dolazi nakon potpisivanja poslednjeg, tzv. Sarajevskog primirja od 2. januara 1992. godine.

(…)

Srpski narod, organi vlasti na prostoru zapadne Slavonije i vlada te oblasti, od samog iniciranja i otpočinjanja mirovnog procesa u Jugoslaviji, zalagali su se za mirno rešenje krize. Poučeni negativnim iskustvima u vezi  sa angažovanjem predstavnika Evropske zajednice oni su sa posebnim zadovoljstvom prihvatili angažovanje Ujedinjenih nacija u uspostavljanju mira kao bitne pretpostavke za političko rešavanje nastalih problema.

(…)

Imajući u vidu strahote koje je srpski narod na područjima zapadne Slavonije doživeo 1991. i 1992. godine, kao i one iz Drugog svetskog rata, neophodno je da zona pod zaštitom Ujedinjenih nacija obuhvati sva naselja u kojima je srpsko stanovništvo u većini ili predstavlja ugroženu manjinu. To je bitna pretpostavka da se garantuje bezbednost srpskom narodu da neće dalje biti izložen represalijama hrvatskih vlasti i njihovih paravojnih formacija i obezbedi povratak izbeglog stanovništva na svoja vekovna ognjišta. Ukoliko se te pretpostavke ne obezbede, to može izazvati dalekosežne posledice na ovim prostorima, pa i dovesti u pitanje ostvarivanje mirovne operacije Ujedinjenih nacija u zapadnoj Slavoniji.

Polazeći od činjenica iznetih u Memorandumu i dokumentacije date u aneksima tražimo da Organizacija Ujedinjenih nacija formira komisiju koja će utvrditi faktičko stanje i u skladu s tim preduzeti adekvatne mere - kaže se na kraju Memoranduma Predsedništva SFRJ o stradanju Srba u zapadnoj Slavoniji.

***

Meta granatiranja: Most preko Save, kod Bosanskog broda
Photo: Stock
HOSOVCI I ZENGE PREŠLI PREKO SAVE (Derventa, 11. aprila)

Sinoć je preko mosta na Savi iz Slavonskog u Bosanski brod prešla jedna ojačana artiljerijska baterija HOS-a i hrvatske garde sa haubicama od 105 mm i desetak vozila napunjenih artiljerijskom municijom. U vreme prelaska hrvatske snage su iz Slavonskog Broda otvorile žestoku artiljerijsku vatru po Bosanskom Brodu. Hrvatsko - muslimanske paravojne jedinice sinoć su nekoliko puta pokušale pešadijski prodor na teritoriju koja je pod kontrolom Teritorijalne odbrane srpske opštine Bosanski Brod. U tome su ih uspešno sprečili srpski teritorijalci.

Iz Hrvatske, iz pravca Slavonskog Broda, neprestano se iz minobacača i topovima puca na teritoriju srpske opštine Bosanski Brod. Hrvatske oružane snage sa svojim pomagačima iz redova muslimanskog naroda drže pod opsadom srpsko selo Zborište. U ovom mestu se nalazi i jedna manja jedinica JNA. I u Derventi je situacija veoma konfuzna. Skupštinski organi ne funkcionišu, a gradu SO čuvaju naoružani Muslimani. Juče, oko 17 časova, u zgradu Centra za obaveštavanje ušla su četvorica maskiranih mladića i iz nje odneli svu opremu. Predsednik Gradskog odbora SDS Dervente Nebojša Preradović ranjen je sinoć ispred svoje porodične kuće.U Derventi se od juče nalaze dve komisije misije Evropske zajednice koje su danas obišle sela Bosanski Dubočac, Pjevalovac, Bijelo Brdo i Kuljanovce, gde je sinoć vođen žestok artiljerijski sukob. Ima mrtvih i ranjenih. (B. T.)

***

RAZGOVOR SA KUSTURICOM (11. april):

Jugoslovenski filmski režiser, Sarajlija Emir Kusturica, izjavio je sinoć u telefonskom razgovoru za TV Beograd da mu godi današnji poziv komandanta Druge vojne oblasti general-pukovnika Milutina Kukanjca da se vrati u glavni grad Bosne i Hercegovine i doprinese smirivanju etničkih sukoba.

Kusturica, koji već nekoliko godina radi u inostranstvu i sada je u Parizu, istovremeno je izrazio bojazan da bilo ko može u ovom času da ugasi požar u Bosni, gde je, po njegovim rečima, vođena pogrešna nacionalna politika. Ovaj režiser svetskog imena smatra da bi valjalo naći dodirne tačke JNA i drugih formacija koje su formirane u BiH. Kusturica ocenjuje da bi za smirivanje prilika bila neophodna promena vođstava u svim nacionalnim strankama u toj republici.

***

U SELU GORNJI ŠEPAK NIJE BILO GENOCIDA (Bijeljina, 11. aprila)

Danas je general-major  Savo Janković, komandant Tuzlanskog korpusa u izjavi "Politici" i Radio-Bijeljini demantovao izjavu koju je Alija Izetbegović juče dao sarajevskim sredstvima informisanja o navodnom pokolju Muslimana u selu Gornji Šepak , kod Zvornika. Na osnovu te dezinformacije, Izetbegović je tražio dolazak predstavnika OUN, EZ i generala Adžića u Gornji Šepak. General Janković je sinoć posetio Gornji Šepak, u kome uglavnom žive Muslimani i od meštana je saznao da tu ne samo da nije bilo nikakvog pokolja, nego nije ni bilo sukoba. Kako tvrde, nije ispaljen ni jedan metak.

- Gornji Šepak niko nije napadao, u selu nema zaklanih, ni ranjenih, ni povređenih, čak ni bolesnih. Ono što priča Izetbegović čista je dezinformacija, što su nam potvrdili i sami meštani sa kojima sam sinoć razgovarao puna tri sata - kaže general Janković. - Meštani su nas lepo dočekali i ispričali se sa nama. Nikakvih oružanih sukoba na teritoriji njihovog sela nije bilo, a kamoli genocida. Jedini problem je što su se neke porodice, bojeći se eventualnih sukoba, preselile u Kozluk. Ja ih pozivam da se slobodno vrate kućama i nastave poljske radove i normalan život - kaže Janković i dodaje da Izetbegovićeva izjava o Gornjem Šepaku predstavlja smišljenu dezinformaciju koja doprinosi širenju sukoba u Bosni i Hercegovini.

O stanju u Zvorniku general Janković je rekao da je tamo sada mirno i da jedinice JNA čuvaju sve mostove i industrijsku zonu. - Oduzeli smo juče više od 600 kilograma eksploziva od muslimanskih ekstremista koji je trebalo da digne zvorničku branu u vazduh. Eksploziv se nalazi sada kod mojih jedinica koje čuvaju branu koja je potpuno zaštićena - dodao je general Janković. (Pero Simić)

***

MANJE PUCNJAVE UZ VIŠE OZBILJNIH PRETNJI (Sarajevo, 11. aprila)

Ratna priča u Bosni i Hercegovini se nastavlja. Vrhunac napetosti došao je danas, oko 13 časova, kada je iz Višegrada definitivno poručeno da će u vazduh biti dignuta hidroelektrana na Drini. Učiniće to neki Murat Šabanović. Sarajevski radio uključio se u razgovor između Šabanovića i savetnika u MUP-u Bosne i Hercegovine Avde Hebiba. Šabanović je gotovo već izdao naredbu da se pristupi izvršenju. U razgovor se uključio najpre potpredsednik republičke vlade Muhamed Čengić. Svi zajedno preklinjali su Šabanovića da odustane od svoje namere, a on je tražio da prestane napad, preteći da će sve biti "mrtvo do Crnog mora".

Zatražio je da se u razgovor, koji je direktno počela da prenosi i Televizija Sarajevo, uključe Alija Izetbegović, predsednik predsedništva BiH i general Milutin Kukanjac, komandant Druge vojne oblasti. I oni su pokušali da ubede Šabanovića da ne učini ono što je naumio, ali je on nastavljao da preti. Prvo je, na insistiranje Izetbegovića, sa Šabanovićem kontaktirao general Kukanjac. Alija Izetbegović je zatražio od Šabanovića da svoj naum odloži "do daljnjeg". Kasnije je Izetbegović saopštio da je očigledno da je Šabanović u "posebnom stanju". Ovo je samo jedan od bezumnih poteza koji mogu da spreče svako iole razumnije rešenje.

Posle jučerašnjeg dolaska koordinatora Evropske zajednice Žozea Kutiljera, nastavljena je kao tračak nade konferencija o Bosni i Hercegovini. Portugalski diplomata uverio se već prilikom sletanja aviona u Sarajevo koliko je Bosnu i Hercegovinu zahvatio ratni plamen, kojem je na svoj način kumovala i Evropa pod čijim pokroviteljstvom, zasad, ne uspevaju da se dogovore lideri nacionalnih zajednica u Bosni i Hercegovini. Do dogovora nije došlo ni o osnovnim uslovima za nastavak razgovora. Najpre je bilo javljeno da srpska strana odustaje od razgovora, a onda da će je, eventualno, predstavljati dr Biljana Plavšić. Sve se to pokazalo kao netačno. Razgovore u ime srpske nacionalne zajednice vodi ista delegacija na čijem je čelu predsednik Srpske demokratske stranke dr Radovan Karadžić i koju, uz njega, čine Nikola Koljević i Momčilo Krajišnik. Delegacija Srpske demokratske stranke nije jedino pristala na to da se razgovori vode u vili "Konak", nego u zgradi UNPROFOR-a, što druge dve strane, HDZ i SDA, nisu prihvatile. Tako su predstavnici ove dve delegacije razgovarali sa Kutiljerom u vili "Konak", a srpski predstavnici posebno. Srpska strana ima svoje uslove koje treba ispuniti da bi se zakazala plenarna sednica i svi zajedno seli za pregovarački sto. Još je neizvesno da li će do toga i doći. Ambasador Kutiljero sastao se i sa komandantom Druge vojne oblasti u Sarajevu generalom Milutinom Kukanjcem. Ambasador posle susreta koje je imao u Sarajevu nije bio pričljiv, što je njegova praksa u diplomatskoj aktivnost u slučaju Bosne i Hercegovine. Alija Izetbegović kratko je izjavio da sve zavisi od Srpske demokratske stranke koja, po njegovom mišljenu, "drži ključ mira".

Borba za goli život: Potraga za vodom u zatočenom Sarajevu, 1992.
PHOTO: James Mason
Sarajevo je imalo relativno mirnu noć, što podrazumeva sporadičnu pucnjavu, policijski čas, zamračene prozore, lavež ostavljenih pasa čiji su vlasnici izbegli. U toku noći na sarajevskim ulicama došlo je do puškaranja, ali to su, prema zvaničnim informacijama, bili međusobni sukobi razbojničkih bandi oko raspodele plena. Te grupe su još na ulicama Sarajeva. U toku prepodneva, pred pojedinim radnjama u kojima ima nešto robe i pred kamionima kao improvizovanim prodavnicama stvaraju se gužve, posebno tamo gde se prodaju hleb i mleko. Jedna od vesti koje su emitovane danas više puta odnosi se na zbivanja u Modriči. Tamo je pretilo da dođe do međustranačkog sukoba koji bi se lako proširio. Na vest o tome, u Modriču su u toku noći stigle jedinice JNA koje su zauzele sve značajnije objekte u gradu. (Muharem Durić)

***

JNA NAPREDUJE PREMA PROZORU U DUVNU (Knin, 11. aprila)

Jedinice Kninskog korpusa nastavile su jutros prodor na komunikaciji Kupres - Prozor - i Kupres - Duvno, saopštava informativna služba Komande Kninskog korpusa. "Ustaške snage su razbijene i u paničnom su bekstvu. Razbijena je ustaška Vukovarska brigada koja je na bojnom polju ostavila 67 mrtvih. Razbijeni delovi Vukovarske, 106. Osiječke i Prve Zagrebačke brigade panično se povlače ka Livnu, Sinju i Splitu. Uništena je i delom zarobljena ustaška grupa Žuti mrav, koja je dovedena iz Vukovara za borbu protiv tenkova. Uništena je i samohotka ustaških snaga koje su branile prilaze Šuici. Zaplenjena je veća količina ratnog, ubojnog i drugog vojnog materijala, oruđe za podršku, municija raznih kalibara i više od 5.000 obroka hrane strane proizvodnje" - navodi se u saopštenju.

Komanda Kninskog korpusa saopštava da je u "paničnom bekstvu i komanda hrvatskih formacija za zapadnu Hercegovinu, odnosno da se delovi jedinica ove formacije predaju u grupama i pojedinačno". Hrvatskim snagama za zapadnu Hercegovinu komanduje pukovnik Petar Čavar, bivši oficir JNA koji je hrvatskoj vojsci u septembru prošle godine predao garnizon Gospić, i potpukovnik Mate Viduka, zvani "Napoleon". (M. Četnik)

***

RADIO PRENOS UBEĐIVANJA SA MURATOM ŠABANOVIĆEM (11. april):

Radio Sarajevo uspostavilo je vezu sa muslimanskim ekstremistom Muratom Šabanovićem koji je zapretio da će minirati branu kraj Višegrada i potopiti čitav grad. Objavljujemo integralno ceo razgovor koji je vođen telefonom, a koji je emitovao Radio Sarajevo: "Na liniji je sestra Murata Šabanovića koji želi da minira branu, što bi dovelo do nesagledivih posledica ne samo u okolini ove reke, već i u Foči, Goraždu itd. Molimo je da uputi apel svom bratu da to ne uradi i da ne prihvati politiku terora koja se sprovodi u ovoj državi u poslednje vreme”.

NURA: (sestra Muratova): Murate, molim te da to ne činiš do poslednjeg momenta, dok ne vidiš da li to moraš da učiniš.

SPIKER: Ja se nadam da vas Murat čuje. Da li imamo mogućnosti da saznamo da li nas je Murat čuo?

MURAT ŠABANOVIĆ: Ja se borim za sve koji su ugroženi... (ne čuje se)

SPIKER: Murat je dao obećanje da će održati reč i da neće dići branu u vazduh dok mu se ne garantuje da će prestati ovaj sukob. Pokušavamo uspostaviti vezu sa Generalštabom u Beogradu. Na liniji je gospodin Izetbegović. Molim vas gospodine Izetbegoviću, ostanite na liniji, a mi ćemo pokušati da stupimo u vezu sa generalom Kukanjcem.

ALIJA IZETBEGOVIĆ: Molim vas da prvo obezbedite razgovor sa generalom Kukanjcem.

SPIKER: Mi zaista činimo sve da uspostavimo vezu sa Drugom vojnom oblasti. Svima nama je cilj da živimo u miru. Ekipa Drugog programa Radio Sarajeva pokušava da dobije vezu sa Beogradom.

GENERAL KUKANJAC: Murate, da li me čuješ? (odgovor: čujem) Ovde general Kukanjac. Murate, nemoj to raditi. Evo ja te molim.

MURAT: Kapetan I klase Borko bombarduje Višegrad.

KUKANJAC: Odakle bomarduje? To ćemo sada da vidimo. To mi nije poznato.

MURAT: Ne treba niko da gađa branu, ne treba ni grad da ruši.

KUKANJAC: Tebe molim, Murate, ostavi to, stradaće mnogi, nedužni narod.

MURAT: Sada stradaju Muslimani.

KUKANJAC: Svi stradaju, Murate, nažalost. Hajde da činimo sve da ne stradaju.

MURAT: Ti si mogao da si hteo pre tri dana ovo sprečiti.

KUKANJAC: Ja sprečavam sve moguće sukobe.

MURAT: Naredi da se ne puca iz tvog kruga. Hiljade građana to gleda. To je tačno...

KUKANJAC: Ja ću sve uraditi, a ti tu branu nemoj puštati.

MURAT: Ako priđe vojnik, brana će poleteti. Ako poleti brana... Ja nisam za džihad, iako sam Musliman...

KUKANJAC: Ako ništa drugo, zbog Muslimana nemoj to uraditi. A ja ću videti o čemu je reč.

MURAT: Kaži da ne kolju.

KUKANJAC: Murate, to ne radi, a ja ću sada da vidim šta je to tamo. Ja svakom kažem neka se čisti. I Arkanu i svima drugima...

MURAT: Isuviše Muslimana imaju za klanje. Nisu Muslimani više jajare.

SPIKER: Ja molim da se uključi Alija Izetbegović u program.

IZETBEGOVIĆ:  Murate, ovde Alija Izetbegović. Evo, sada je Kukanjac obećao da će obustaviti paljbu. Pričekaj da vidimo da li će održati reč. Poslušaj me, nemoj ništa činiti do daljnjeg da vidimo hoće li general Kukanjac održati reč. On je obećao da će obustaviti paljbu. Bićemo dalje u vezi.

SPIKER: Čuli ste predsednika Izetbegovića i njegovu molbu. Čuli ste generala Kukanjca da će proveriti da li su to jedinice pod njegovom komandom i da će narediti prekid vatre u Višegradu.

IZETBEGOVIĆ:  On može izdejstvovati prekid vatre. Armija je to u stanju ako hoće, a to sam već juče rekao. Murate, sada je general Kukanjac obećao da će narediti obustavu vatre i obustavu terora i obustavu klanja. Nemoj ništa činiti. Ostani tu. Videćemo hoće li general Kukanjac održati obećanje ili neće.

MURAT: Predsedniče, sada ću te poslušati i nikada više.

IZETBEGOVIĆ:  Ako se to prekrši, on je to prekršio, nisi ti taj. Oni, ako hoće, mogu obustaviti teror i klanja i pucanje. Ako hoće da obustave. Pružićemo im šansu da to urade. Ja mislim da to mogu ako hoće. Zato te molim da ništa ne činiš do daljnjeg. Treba malo vremena da to naređenje izda, da dođe do ljudi, do terena. Pružićemo im priliku da to obustave. Stradalo bi puno nevinog naroda, to znaš. Ti si pametan čovek. Voda bi odnela i prave i krive i puno bi dece stradalo. Zato te molim da se strpiš i da vidimo.

MURAT: Znam da bi nevini stradali. I dosad, gospodine predsedniče, samo nevini stradaju. Zato se borim ovim sredstvom. Ja nisam terorista i volim ovu državu.

IZETBEGOVIĆ:  Ja te potpuno razumem.

MURAT: Kažu da sam terorista. Zbog čega terorista?

Molba za Murata: Alija Izetbegović, pregovarač
Photo: Stock
IZETBEGOVIĆ:  Neka oni pričaju šta hoće. Zna se ko danas teroriše narod. I slepom je jasno ko teroriše taj svet. I sada su pucale granate. Svima je jasno ko je ispalio granate po Sarajevu. Pričekaj zbog nevinih ljudi, naročito zbog žena i djece. Nemoj činiti ništa do daljnjeg da vidimo hoće li održati reč. Ako hoće, oni mogu da obustave paljbu. Čućemo se još Murate.

SPIKER: Ja molim da ostanemo svi u vezi, da pokušamo stupiti u vezu sa generalom Kukanjcem da vidimo da li će ispuniti obećanje.

SPIKER: Na liniji je opet sestra Murata Šabanovića. Molim vas da se uključite u TV program i da bratu uputite reči smirenja. Očito je da je čovek prihvatio apele koje su mu gospodin Alija i drug Kukanjac uputili.

NURA: Murate, ovde Nura, molim te u ime nas sviju, kunem te našim ocem mrtvim da to ne činiš. Preklinjem te, kunem te svom našom djecom da to ne uradiš. Murate, da li me čuješ?

SPIKER: Ja se nadam da vas je čuo. Direktno je išlo u program ovo što ste rekli. Ja vam se zahvaljujem i nadam se da će se ova dramatična situacija u Višegradu smiriti i da neće doći do prave tragedije koja bi se desila ako bi brana otišla u zrak.

NURA: Murate, još jednom te molim u ime sve naše dece budi pravi borac. Ako bude nužno, ako nema drugog izlaza, tek onda to uradi. Molim te Murate, još jednom.

MURAT: Recite to generalu Kukanjcu.

KUKANJAC: Ja sam proverio. Obavešten sam otuda da uopšte moji ljudi ne gađaju.

MURAT: Ko su tvoji ljudi?

KUKANJAC: Vojnici JNA. Obavešten sam da se ne gađa iz kruga. Gađa se sa nekakvih Buturovih stena.

MURAT: Lažu te generale. To je svega 600 metara od kruga.

KUKANJAC: To nije u krugu. Ja sam sve učinio i naredio da se prekine to tamo. Ne gađaju moji ljudi. Naredio sam da se to prekine.

MURAT: Kako ne gađaju kad si ti naredio?

KUKANJAC: To su paravojske. Neka stranački lideri u Višegradu zaustave tu paljbu i svoje ljude.

SPIKER: Murate, i ja volim istinu. Budite strpljivi da ja izdiktiram broj telefona Generalštaba u Beogradu. Pišite: 011/603-985 i 635-265. Molim kolege sa radija da dobiju Generalštab i da se vidi ko puca u Višegradu. Svi trebamo mir i treba da pokušamo na sve načine da uspostavimo mir. Čuli smo generala Kukanjca koji kaže da ne pucaju njegovi ljudi. Utvrdićemo ko to puca zaista. Nećemo odustati dok ne saznamo ko to puca.

IZETBEGOVIĆ:  General Kukanjac se sada javio i kaže da mi zamera što smatram da on može zaustaviti. Ja nisam tvrdio da njegove jedinice pucaju, jer ja to ne vidim, ali sasvim sigurno znam da on može zaustaviti te koji pucaju. Neka to učini. On ima autoriteta i snage i ima sredstava da zaustavi ljude koji pucaju na Višegrad. Ja molim generala Kukanjca da upotrebi svoju snagu i naredi obustavu paljbe. On to može učiniti, kao što može učiniti da ovi koji pucaju na grad Sarajevo ne pucaju. Sada sam čuo da se na Hum ponovo puca. Ja ne kažem da on puca, niti njegovi vojnici. Ja za to nemam neposrednih dokaza, ali ja znam da on, ako hoće, može sprečiti ovaj teror. To tvrdim odgovorno. I onaj u Zvorniku i u Foči i u Višegradu. On ima snage za to. On i Armija to mogu da spreče. Istovremeno, prenesite Muratu, ako me ne čuje, neka pričeka, neka nipošto ne čini to što je naumio do daljnjeg.

MURAT: Gospodine predsedniče, vi ste dobili pre dva dana obavest da je JNA izvršila napad na višegradsko brdo helikopterima. Ti ljudi danas pucaju. Ti ljudi su u kasarni, ti ljudi nanose zlo narodu. Nije SDS i SDA, zna se ko je to...

SPIKER: Murate, vi ste čuli, zaista se svi trudimo. Mi pokušavamo sve da dobijemo Beograd. Zaista nam je cilj da proverimo sve i da saznamo ko to puca i odakle puca.

MURAT: Da znate da general može ako hoće da spreči pucanje...

SPIKER: Sada se ne puca...

***

BEZIZLAZ I NOĆ (11. april):

Muslimansko-hrvatska koalicija otvoreno je prenebregla konstruktivnu ulogu Armije u Bosni i Hercegovini. Vojsci je i inače, u principu vrlo teško da dokaže svoju mirotvornost, te je skoro legendarno pojavljivanje generala Kukanjca na barikadama početkom marta nanelo neočekivanu štetu aktuelnom direktorijumu bosanske kataklizme. Znalo se, međutim, da iznenadna popularnost savezne vojske ne može dugo da traje, i da pre praktičnih koraka na organizovanju oružanih provokacija valja porušiti mit.

Mit, naravno, nije mogao da bude porušen, jer ga nije ni bilo, isto kao što se pokazala naivnom procena da će se JNA u Bosni i Hercegovini očuvati teorijom i praksom "podjednake bliskosti i podjednake distance". To nije bilo moguće, jer je političko-informativna koncepcija "suverene" bosanske vlasti, već ranije obeležila Armiju kao "logičnog" neprijatelja Muslimana i Hrvata, što je moglo da bude potvrđeno samo dirigovanim prividom. Bilo koji odgovor na oružane napade muslimanskih i hrvatskih ekstremista proglašavan je dokazom o tome da su namere JNA identične sa planovima srpskih teritorijalaca.

Lider najnovije Bosne, g. Alija Izetbegović, smatrao je da jednim apelom domaćoj i svetskoj javnosti, kao i jednim obraćanjem Miloševiću, može Jugoslovensku narodnu armiju da proglasi paravojnom formacijom, te da je, tako dovede poznaniju ratnih fundamentalističkih zakonitosti. To naravno nije moguće, jer automatizam po kome bi legalna vojska države koja nestaje secesijom, preko noći postala agresor - postaje poguban čak i za Evropsku zajednicu, koja na taj način pokušava da razori JNA. Mislimo da je totalno razaranje federalne vojske i cilj svih ciljeva, jer bi, posle toga sve političke konstrukcije na Balkanu bile ostvarljive. Rat u Bosni, dakle, nije posledica samo masovnih incidenata u haotičnom militarističkom vašaru, već pogubna predigra za moguću "demilitarizaciju". Ta operacija, koja ima utopistički cilj da Bosnu ostavi bez bilo kakve i čije vojske, u stvari bi bila utemeljena na daljoj bežaniji JNA prema Srbiji i potpunom obesnaženju svih srpskih krajina. Istovremeno, težnja je da nebrojene vojne izbeglice (pored već pristiglih) izazovu u Srbiji ekonomski i svaki drugi lom, koji bi njene administrativne granice ostavio apsolutno ranjivim.

Rat svim sredstvima: Vojska iznad Sarajeva, 1993.
PHOTO: Stock

Mada scenario podseća na loš strip, čini se da on funkcioniše, bar do sada, i bar u domenu pritisaka iz Evrope i sveta, koji su za Srbiju i JNA bili neodoljivi. Međutim, sve tenzije imaju granice podnošljivosti, pa i sve koncepcije, bez obzira na moć koja ih organizuje i stoji iza njih, imaju svoja mesta bitne nesavršenosti. Povlačenje Armije po slovenačko-hrvatsko-makedonskoj analogiji jednostavno ne dolazi u obzir, i u tom smislu "demilitarizacija" je zabluda.  Mislimo da postoji model po kome je moguće "problem JNA" u Bosni i Hercegovini rešiti bez povlačenja, ali i bez ostajanja Armije na teritoriji te "suverene" države, ali kad ona to zaista postane. To je, međutim, pitanje političkog dogovora, u koji srpski narod već ulazi sa kompromisom, te bi dalje pristajanje na diktate dovelo do presudnog vojničkog slabljenja Srba u krajinama.

Nijedan ozbiljan analitičar ne bi mogao da proguta verziju o saveznoj armiji kao agresoru, naročito posle diverzije pred mostarskom kasarnom i uništenja čitavog bloka zgrada u njoj. Sve to podseća na ruke islamskih fanatika i na činjenicu da je Armija tamo prva napadnuta, te da nema etičkog principa koji bi nalagao oduzimanje prava da se brani. Ali, ne može biti ignorisana njena obaveza da štiti ugrožene ljude od ustaškog noža i malja i tu prestaje ozbiljno verovanje da je Alijina Bosna zaista država koja podjednako štiti sve svoje građane. Po našoj oceni, Jugoslovenska narodna armija sasvim dobro radi u Bosni i Hercegovini: konstruktivna je tamo gde treba, oprezna gde je to celishodno i energična gde je to neizbežno. Od vlasti u novoj državi Bosni, ako ništa drugo, bar se mora očekivati isti nivo doslednosti. Ako je savezna armija proglašena agresorom, onda je očekivana verzija u zvaničnom stavu Izetbegovićevog kabineta da se na Kupresu vodila borba između dva agresora na Bosnu: vojske i hosovaca. Ali, to se nije dogodilo, što je dobar znak da nema razloga za apel Miloševiću i Srbiji, ali ima za optužbu Tuđmana, što Izetbegović, naravno, neće učiniti.

Na militarističkom poligonu Bosne i Hercegovine biće izvršen opit za "buđenje" Kosova i Sandžaka. Težnja Srbije za mirnim rešenjem krize u Jugoslaviji nije sporna. To je pokazano brojnim kompromisima, a za neke od njih još nije do kraja jasno šta nose srpskom narodu u matičnoj republici i rasejanju. No, iskrene namere su izvan svake sumnje. Da li neko zaista misli na mogućnost da Srbija traži "srednje puteve" demisioniranjem pod pretnjom moći sa Kosova i iz Vojvodine? Veruje li se da bi JNA, posle eventualnog napuštanja Bosne, mogla da počne sa sabijanjem u Šumadiju? Pouzdano znamo da je Kosovo rana u koju ne treba dirati, i da se u slučaju namere da se i taj deo Srbije ili Vojvodina kroje na briselskim ručkovima, rizikuje veliki planetarni vatromet. Srbija je uvek bila vojnički najmoćnija kad nije imala nikakav izlaz. (Ljubodrag Stojadinović)

***

FILM O ARKANU (11. april):

Srbi su čudan svet: svakom dobru nalaze manu i svakoj mani nalaze vrlinu. Promocija video kasete Srpske dobrovoljačke garde - u sredu uveče, na Nezavisnoj televiziji "Studio B" - svakako spada u medijski događaj. Jedan propagandni film o Željku Ražnatoviću "Arkanu", njegovim borcima i njihovim bitkama u istočnoj Slavoniji, izazvao je mnogo reakcija i još više emocija. Šta je pomenutom filmu dalo takvu snagu? Šta je to što je ogromnu većinu gledalaca koji su telefonirali "Studiju B" navelo da budu oduševljeni filmom - i šta je to što je, doduše kod mnogo manjeg broja gledalaca, izazvalo veliko ogorčenje?

Posle malog istraživanja i neke vrste ankete o filmu, došli smo do iznenađujućeg rezultata: obična propagandna kaseta o Arkanu i momcima otvorila je značajan broj uzbudljivih pitanja i tema. Najpre, svi se slažu da u filmu "nešto ima", a to "nešto" je, izgleda, činjenica da je Srpska dobrovoljačka garda napravila uspešan film ratnog marketinga. Jedan naš kolega - inače nenaklonjen gospodinu Ražnatoviću - rekao je otprilike ovo:

- Sludeli su ljude jednom kasetom, a JNA - uz silnu propagandnu mašinu - za pola veka nije napravila ni film, ni slogan, ni bilo kakav propagandni potez koji bi uistinu dirnuo naša patriotska osećanja. Uporedite, na primer, onaj film za popularisanje vojnih škola - i ovaj Arkanov. Arkan će ovim da privuče stotine mladića u Srpsku dobrovoljačku gardu - a bledunjavo prikazivanje vojnih kabineta i izveštačena vedrina teško da će nekog privući u vojnu školu.

Heroj po srpskom ukusu: Arkan, junak propagadnog filma
Photo: Ron Haviv

Većina gledalaca se slaže da je Arkanov film - kao film. za naše prilike napravljen izuzetno vešto. Mnogi sa kojima smo razgovarali pominju sledeću sekvencu: truba u praskozorje trubi "Bože pravde", u stroju su momci jasnih lica, srpska zastava sa krstom diže se na jarbol, izmaglica.

Kič? - Čisti kič - izjavljuje jedan od intelektualaca. Čisti kič, ali u tome je baš visoka profesionalnost filma, jer se film vrlo namerno obraća prosečnom Srbinu. A prosečan Srbin - što će reći većina Srba - kad vidi takvu sekvencu, on je potresen u patriotskom naboju. Moramo se razumeti: prosečan Srbin nikako ne znači glup Srbin, nego naprosto Srbin opsednut emocijama. Jednostavno - to smo mi.

U razgovorima o filmu "Arkanovi tigrovi", čuli smo međutim i ovakva mišljenja:

- Zaledio sam se. Zamišljao sam ih u Beogradu kako terorišu ljude koji misle drugačije od vladajuće stranke.

Nisu, dakle, retka mišljenja koja Arkanovu vojsku vide isključivo kao stranačku. Komandant Ražnatović, naravno - pa i u pomenutom filmu - uvek naglašava da je reč o vanstranačkoj, patriotskoj vojsci. Mnogi mu ne veruju, mnogi mu veruju, a neki tu temu smatraju štetnom. Na primer izbeglice iz Bosne, sa kojima je ovaj novinar, igrom sudbine, posmatrao pomenuti film. Te bosanske izbeglice su rekle sledeće: ”Vi ovde u Beogradu izgleda ne znate šta ćete sa sobom. Zar je moguće da razmišljate i raspravljate o tome koju stranku simpatišu ljudi koji se hrabro tuku sa ustašama i brane nas Srbe?”.

Naravno, sa mirotvornog aspekta, film o Srpskoj dobrovoljačkoj gardi je krajnje opasan. Film o Arkanovim "tigrovima" izaziva ljubav prema ratu. To, opet, zvuči bolno, ali je opet - tako. Pa molim vas - reći će Srbi koji su videli blesak ustaške kame - postoje vremena u kojima nacije, jer su ugrožene, moraju podizati ratnički duh. U reagovanjima na film, nametnula se i tema o vojničkom profesionalizmu. U filmu su Arkanovi borci prikazani kao hrabri, ramboovski vešti borci.

Bilo kako bilo, mnogi naši sagovornici - kao i ljudi koji su se javljali "Studiju B" - bili su impresionirani "mladim ljudima koji znaju da ratuju". A najžučnija neslaganja, kao što se moglo i očekivati - nastaju oko ličnosti komandanta Srpske dobrovoljačke garde, Željka Ražnatovića Arkana. On je u filmu predstavljen kao čovek snažnog patriotizma, velike hrabrosti i visoke profesionalnosti. Međutim, ne može se, takođe, osporavati pravo ljudima koji su ogorčeni činjenicom da takav čovek vodi srpsku gardu. Čovek mutne prošlosti. Uistinu, život Željka Ražnatovića nije bio život mirnog građanina i tihog suseda.

Ali, tu opet nastaje raslojavanje mišljenja, jer će Arkanovi simpatizeri reći - i pri tom imati puno pravo - da čak i površno poznavanje biografija ljudi koji su se - u svetu - bavili ratovanjem, špijunažom i sličnim delatnostima - nikada nisu bile biografije čistih, regularnih i mirnih života. Uostalom, nisu li i - pokojni Đorđe Božović Giška i, hvala Bogu, živi kapetan Dragan - takođe ljudi čije prošlosti ne spadaju u prošlosti dobrih maminih sinova?

I eto, rekao bi, možda, neki Englez - tako vam je to sa Srbima, moj gospodine. Svemu dobrom nalaze manu i svakoj mani nalaze vrlinu. Čudnovat svet. (Miroslav Ćosić)

 

* Tehnička podrška Miloš Obradović

NASTAVAK FELJTONA U ČETVRTAK 29. APRILA

star
Oceni
2.45
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi