Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (5)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (11)

Ko to laže da Srbi imaju paravojne jedinice?

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Sarajevska golgota: Razglednica iz pakla, 1992. godina
Sarajevska golgota: Razglednica iz pakla, 1992. godina
PHOTO: Stock

Do septembra ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosimo u celini, bez komentara

PUŠTENI ZAROBLJENI SVEŠTENICI (Sarajevo, 9. aprila):

Na noćašnjoj razmeni zarobljenika između srpske i muslimanske strane na Hridima u opštini Stari grad, razmenjeni su zarobljenici koji su proteklih nekoliko dana uhvaćeni na raznim mestima u Sarajevu. Pored ostalog "zelene beretke" su uhapsile i dva pravoslavna sveštenika Stare crkve na Baš-čaršiji Dragoljuba Ubiparića i Dušana Jovanovića koji su sinoć takođe razmenjeni i pušteni na slobodu. Juče je uhapšen i akademik prof. dr Milutin Najdanović na putu za bolnicu, pri čemu je maltretiran i, kako nam je saopštio dr Buha, osramoćen. Sramota se najčešće prikazuje skidanjem gaća na ulici. Pušten je na slobodu i pratilac dr Nikole Koljevića Rajko Pušić, koji je najviše maltretiran stavljanjem specijalnih vreća na glavu. U krizni štab SDS BiH na Palama došla je i ekipa CNN iz SAD. (M.C.)

***

SIV: ZAUSTAVITI SUKOBE (9. april):

Savezno izvršno veće je na jučerašnjoj sednici, kojoj je predsedavao Aleksandar Mitrović, razmotrilo najnovije informacije o realizaciji sporazuma o prekidu neprijateljstava i aktivnostima oko angažovanja mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u našoj zemlji, kao i sadašnji međunarodni položaj Jugoslavije i moguće pravce njenog angažovanja, saopštava sekretarijat SIV-a za informacije. SIV smatra da treba učiniti sve da se ubrza dolazak plavih šlemova u Jugoslaviju i, s tim u vezi, odobrio je angažovanje saveznih organa na pripremi, prihvatu i razmeštaju zaštitnih snaga u našoj zemlji. SIV je doneo i odluku o jugoslovenskoj kontribuciji Organizaciji ujedinjenih nacija u cilju finansiranja, zajedno sa drugim članicama svetske organizacije, mirovnih snaga UNPROFOR u Jugoslaviji.

Savezno izvršno veće sa žaljenjem konstatuje da se sukobi u Bosni i Hercegovini nastavljaju. Ukoliko se odmah ne zaustave, preti opasnost da eskaliraju i poprime tragične posledice. SIV traži od republičkih državnih organa, kao i političkih stranaka, da preduzmu sve da se sukobi zaustave i nastave pregovori tri ravnopravna konstitutivna naroda o državnom uređenju Bosne i Hercegovine, uz angažovanje Evropske zajednice.

***

Potraga za vodom: Sarajevo, 1992.
PHOTO: James Mason
VLADA BiH ZAVELA RADNU OBAVEZU (9. april):

Vlada Republike Bosne i Hercegovine, koju su napustili predstavnici srpskog naroda, danas je donela odluku o zavođenju radne obaveze. Ovom odlukom, kaže se u saopštenju, zavodi se radna obaveza za sve državne organe, republičke i opštinske organe uprave, organe uprave grada Sarajeva, upravne organizacije, stručne i druge službe, pravosudne organe, sudove za prekršaje, Službu društvenog knjigovodstva i radne zajednice štabova za teritorijalnu odbranu. Radna obaveza važi i za organizacije društvenih delatnosti, javna preduzeća, druga pravna lica i samostalne privrednike, te banke i druge finansijske organizacije i organizacije osiguranja.

***

HOSOVCI OSLOBODILI ČETIRI VOJNIKA (Skender Vakuf, 9. aprila):

Zoran Mišić iz Skender Vakufa, Dejan Tomić iz Vučitrna (vojnik), Veselin Dragaš (vojnik) iz Beograda i rezervista iz Banjaluke Dragan Jović pušteni su juče iz zarobljeništva u selu Babanovac na Vlašiću, gde su se nalazili četiri dana u zatvoru pošto su ih na prepad uhvatili pripadnici HOS-a iz ovog sela. Ova četvorica su bila zarobljena sa kamionom vojne opreme na putu Skender Vakuf - Travnik, kod sela Babanovac, gde ušančeni hosovci drže, kako kažu, granicu između Hrvatske i BiH. (D.K.)

***

SARAJEVO GRAD SUKOBA (9. april):

Strepnje Sarajlija povećavaju i vesti da se protiv srpske strane bori i veći broj kriminalaca. Oštećen je - prema nekim vestima - i TV predajnik na Humu. U Mostaru vlada, kako javlja D. Marić, stanje koje se može nazvati relativnim zatišjem. Postoje i pokušaji za normalizaciju života u gradu, u šta su uključeni i efekti policijskog časa. Međutim, hrvatske snage iz zapadne Hercegovine ponovo su napale mostarski aerodrom i još neke druge vojne objekte, a u pucnjavi je bilo i žrtava.

Prema nekim pesimističkim procenama, ratni sukobi se razbuktavaju na granicama srpskih i hrvatskih opština u istočnoj Hercegovini posle napada Paraginih hosovaca na ljubinski kraj. O mogućem dramatičnom zapletu govori poziv trebinjskog gradonačelnika B. Vučurevića na mobilizaciju boraca, kao i za angažovanje dobrovoljnih davalaca krvi. To bi, prema nekim izveštačima, moglo da znači širom otvaranje vrata ratnim sukobima po levoj obali donjeg toka Neretve. Najmirnije je u području Semberije i Majevice, preko kojih se, sa bosanske strane, slivaju kolone izbegle nejači prema Srbiji. Pomoć koju je SIV odobrio prekjuče namenjena je pre svega ovim žrtvama rata. (R.K.)

***

GRAĐANSKA DEMOKRATIJA G. IZETBEGOVIĆA (9. april):

Da nije slušao juče, u petak ujutru, na talasima Radio Beograda, g. Aliju Izetbegovića, potpisnik ovih redova možda i ne bi pristupio ovom tekstu. Mnoge su već poluistine, obmane i izrazi jednostrane, pogotovu nacionalne uspaljenosti izašle pod imenom g. Alije Izetbegovića tokom mnogih godina. Jedna više ili jedna manje to sada već ne menja mnogo. Ne mora biti ni inspirativan povod za pisanje u novinama.

Ono što je g. Izetbegović juče izrekao, bez ustezanja i ne trepnuvši pred slušaocima Radio Beograda, vrhunac je veštog prezentovanja neistine, a samo formalno poluistine. Pred brojnim slušaocima Radio Beograda govorio je o pravnoj državi Bosni i Hecegovini, sa posebnim i vrlo originalnim osvrtom i tumačenjem građanskog karaktera te države - republike. Verovatno mlada novinarka iz Radio Beograda uzalud je nastojala da iskaže da se ipak nešto veoma nedemokratsko krije već u samom zametku Izetbegovićevog plana o nedavnom referendumu u BiH i gotovo nasilnom proglašenju nezavisnosti. Novinarka je u suštini bila u pravu. Nije, međutim, naišla na iskrenog sagovornika dobre volje, lišenog želje za obmanom u prezentovanju tobože demokratskih stremljenja.

G. Alija Izetbegović je najpre pokazao da je veoma jednostrano, da se ne kaže nacionalistički, usmeren kad napada Srbe kao jedan od tri, ipak konstitutivna naroda dosadašnje Republike BiH. Niko drugi do Srbi, po g. Izetbegoviću, ne izaziva rat. Oni ispoljavaju čak i divljačko nepoštovanje islamskih bogomolja. Pre neki dan su, g. Izetbegović u to ne sumnja iako su izveštaji o događaju protivrečni, upali u džamiju u Zvorniku i pevali neprimerene pesme. Pravi srpski divljaci! Raspoređeni su po brdima i pretvaraju, eto, pitomu Bosnu i Hercegovinu u borilišta i klanicu.

Ni snajperisti sa krovova, naravno, nisu mogli biti zaobiđeni: ko bi mogli biti ti snajperisti nego baš ti, podivljali i ratoborni Srbi koji su obična manjina. Prosto se nameće utisak da u Bosni i ne bi bilo nekih ozbiljnijih problema samo da nema tih ratobornih i divljih Srba. Nema ni pomena demantija da su među snajperistima uhapšeni... i telohranitelji Nikole Koljevića i Radovana Karadžića! Indirektno, ali dovoljno jasno, g. Izetbegović poručuje pred stotinama hiljada slušalaca najmoćnijeg radija u Srbiji svoju poruku diskriminacije i isključivosti.

Uzalud se novinarka trudi da mu kaže kako "ima nešto nedemokratsko" u nedavnom, isforsiranom referendumu o nezavisnosti Bosne i Hercegovine. Nedemokratsko je, ističe ona, što se vodilo računa o glasačima samo kao o građanima, a ne i kao o pripadnicima tri konstitutivna naroda - Muslimana, Srba i Hrvata. To je ono, po mišljenju novinarke, što nije demokratski u "zapadnoevropskom smislu", koji je naravno i za nju jedini uzor. Izetbegović, kao iskusan politički matador, to odmah odbija i kaže: "Baš to je prava građanska republika, baš je glasanje bilo takvo kakvo se održava i sprovodi u zapadnim demokratijama". To i jesu, kaže on poučno, prave građanske demokratije.

Granatiranje Sarajeva: Limar na meti, 1992.
PHOTO: James Mason

Vrhunac je došao sa objašnjenjem glasanja u američkom Senatu. U Senatu SAD ima samo sto članova-senatora, kaže Izetbegović, pa i tu čim glasa većina - sve je zaključeno. Ono što zaobilazi i ne kaže, a mlađa novinarka ne pokreće ili ne zna, jeste istina da baš u tom Senatu SAD sede po dvojica senatora iz svake od saveznih država. Podjednak broj senatora iz majušnog Masačusetsa i džinovske Kalifornije ili Njujorka, iako je reč o nekoliko desetina puta većem broju glasača! I tamo, iako nije reč o višenacionalnoj zastupljenosti, Ustav vodi računa o neophodnim korekcijama, pa određuje takvu, podjednaku zastupljenost različitih država u Senatu!

Izetbegovićev primer, dakle, moga bi se nazvati, prema rimskom pravu, "malum signum". Ali to nije jedina stvar koja krije i sadrži obmanu. Možda mnogo ciničniji primer jeste potpuno ignorisanje preambule njegovog Ustava, sada, dok je BiH u sastavu federalne Jugoslavije. U toj preambuli se jasno ističe da je reč o državi tri konstitutivna naroda. G. Izetbegović, međutim, kaže - sa nevinim osmehom nedužnog demokrate - da dosad Bosna i Hercegovina "nije bila organizovana" kao trožilna, trojna republika. Uostalom, kaže g. Izetbegović, ona je ustrojena "kao i Srbija! Građani glasaju, a prosta većina odlučuje". Nema potrebe da se ni na koji način oko referenduma i stvaranja nezavisne države, prema važećem Ustavu, na neki način izrazi i preambula gde stoji da je reč o državi tri konstitutivna naroda.

Sve je urađeno bez toga, ali je sve demokratski, građanski i nadnacionalno. G. Izetbegović uz to ne veruje baš televiziji Beograd da su prikazane žrtve pokolja u Kupresu deo islamskih fanatika i ustaških terorista. To nije kao ono sa zvorničkom džamijom, gde se čak i u novinskim izveštajima ističe da nije sigurno da su tu pevali neki Srbi. Naravno, "kad bi to u Kupresu bila istina" on bi se "zgražavao" i nad tim zločinima. Vesti i glasine o Zvorniku, uostalom možda i tačne, za g. Izetbegovića su dakle odmah verodostojne, ali lažljive oči nisu. Ravnoteža i demokratija su ono što je najvažnije. G. Izetbegoviću je isključivo stalo do toga.

Nije, međutim, slučajno što g. Izetbegović slabije upućenim slušaocima prikriva šta tačno piše o konstituisanju Bosne i Hercegovine kao države tri naroda u sadašnjem Ustavu. Ako to ne spada u Ustav, kad bi se onda ta trožilnost morala izraziti pre - nego u slučaju referenduma kojim se iz temelja menja istorijski položaj republike, sa namerom da istupi iz dosadašnje zajedničke države?! Može li se uopšte primeniti na referendumu neka "građanska i anacionalna" odredba iz Ustava koji je podrazumevao ostajanje u zajedničkoj Jugoslaviji, pa je tako i pisan, uz one za svaki slučaj obavezne napomene u preambuli?! Sme li se ignorisati činjenica da u krajevima gde pretežno žive Srbi gotovo uopšte nije bilo glasanja? Mogu li se u ovakvim prilikama ti Srbi tretirati samo kao obična "građanska manjina"? Da li njihovo jasno izraženo neslaganje automatski znači da oni izražavaju i predstavljaju tu "neprihvatljivu "manjinu za blokiranje"?!

Upravo sve to direktno tvrdi g. Izetbegović. Da li je i on svestan svoje odgovornosti pred istorijom za takvo prezentovanje tobože hladnih činjenica i obmanjivanje neupućenih? Može li se prihvatiti da je tako shvaćen "građanski karakter" Ustava BiH jedini opredelio i karakter referenduma čije plodove sada svi zajedno tako gorko konzumiramo? Konzumiramo svi kojima je stalo do života palih na besmislenim bojnim poljima širom do juče mirne zemlje.

Da ne dužimo, g. Izetbegović juče samo za Srbe nije našao reči razumevanja. Za građane Hrvate u Bih rekao je da su oni samo "naoružani narod", prave sirote oaze straha koje se brane oružjem. Tog oružja su se dokopale samo da bi se zaštitile! Svi treba odsad da podrže regularnu formaciju, novostvorenu bosansko-hercegovačku komandu, poručuje g. Izetbegović. Pri tome, uopšte nije rekao da li ima Srba u tim njegovim regularnim jedinicama. Bilo bi dobro saznati i čuti, ponajpre iz usta samog g. Izetbegovića. Da li je odista sve ili uglavnom sve, legalno - osim srpskih naoružanih manjinskih blokatora? Kako se može objasniti da to što baš u srpskim krajevima koji ne priznaju tako stečenu vlast g. Izetbegovića, vlada mir. Evropa, ona demokratska, time se ne bavi. U tim, pretežno srpskim krajevima vlada mir, dok iz Sarajeva sa aerodroma u panici već beže i Jevreji, a oni sa Srbima, kao što je poznato, oduvek žive u ljubavi i miru. Pakao je samo u onim krajevima gde su Srbi manjina ili bar nisu većina. Možda oni tako blokiraju neko "konačno rešenje" srpskog problema?

Pogotovu što su baš oni skloni manjinskom blokiranju, kao što reče ne trepnuvši g. Izetbegović - građanski demokrata juče, usred najslušanijeg programa Radio-Beograda. Osetili smo mučninu što nam je na taj svoj karakteristični način baš on tumačio evropska pravila demokratije. Nije g. Izetbegoviću zasmetalo ni to što su na referendum izašli samo krajevi gde Srbi nisu brojnije zastupljeni. Ako se sada Srbi bune, ko im je kriv. Oni ne mogu biti prihvaćeni kao neka manjina za blokiranje puta u državu pod kontrolom, zna se uostalom pod čijom kontrolom. G. Alija Izetbegović im to pravo ne daje. Proći će, nažalost, neko vreme dok i on ne uvidi da mu ga niko i ne traži - baš u duhu Ustava na koji se on poziva na svoj tako specifičan način. (Dr Aleksandar Prlja)

***

NOĆ BEZ IJEDNOG PUCNJA (Mostar, 10. aprila):

Mimo svih očekivanja, a nasuprot mnogo realnijim strahovanjima da će juče započete ratne operacije oko Mostara biti nastavljene, pa čak i proširene, od jučerašnjeg predvečerja pa do današnjih popodnevnih sati, ovde traje - mir. Mostarci su, ako ih već ne drži višednevna nesanica, mogli mirno zaspati protekle noći. Skoro da se nije čuo nijedan pucanj. Čudnu, skoro nestvarnu tišinu, jedino je remetio ritam kiše. Zatišju je verovatno doprinelo i uvođenje policijskog časa između 21 i 5 časova ujutro. Grad je, inače, bio zamračen na osnovu  odluke kriznog štaba, mada je i tu - zbog slabe organizacije, javna rasveta gorela u više kvartova, dok su stanovi iza njih bili u potpunom mraku. Inače, uočljivo je poboljšano funkcionisanje gradskog života posle formiranja kriznog štaba. Krizni štab čine u paritetnoj zastupljenosti predstavnici sve tri nacionalne stranke, opozicije i redovni gradski funkcioneri.

Mostarski mir: Nekadašnji supermarket, 1992.
PHOTO: Stock

Juče je uvedeno i vanredno stanje na području cele opštine zbog neposredne ratne opasnosti. Sve komunalne službe rade po posebnom režimu. Snabdevanje, pogotovo hlebom i mlekom, organizuje se u atmosferi tipičnoj za vanredno stanje: ljudi panično obilaze proređene i već potpuno ispražnjene prodavnice, kupujući uz osnovne proizvode i poslednje konzerve sa rafova. Već četvrti dan u Mostar ne dolaze dnevne novine. Grad je u potpunoj saobraćajnoj blokadi. Ohrabrujuće vest stigla je iz Aluminijumskog kombinata, gde je, uz razumevanje JNA, juče po podne omogućena zamena majstorskih posada u fabričkim pogonima, tako da se proizvodnja, i pored incidenata, održava.

Inače, u jučerašnjim borbenim okršajima u blizini vojnog aerodroma život je izgubila trinaestogodišnja Marica Buhovac, iz naselja Rodoč, a teško je ranjen i četvorogodišnji dečak Omer Hadžonić, koji je takođe žrtva tih borbi, kao i Marica Soče (50) iz istog naselja. To naselje i njegovi stanovnici našli su se u središtu borbe između jedinica JNA koje su branile vojni aerodrom i hrvatskih odbrambenih formacija koje Armija tretira kao paravojne, a vlasti zapadnohercegovačkih opština kao regularne jedinice Teritorijalne odbrane. Prema gradskoj policiji, sinoć je sa vojnih položaja pucano i na vozilo hitne pomoći društvenog preduzeća "Aluminijum" koje je prevozilo bolesnika, a teško je nastradao vozač Alija Balalić (38). Sličan incident dogodio se i noćas iza ponoći u naselju Zalit, kada je - policija tvrdi, iz pravca kasarne JNA pucano na takođe vozilo hitne pomoći u kome se nalazila porodilja koja je porođajne bolove zadobila u rejonskom skloništu. Porodilja Ćamila Bajramović je teško povređena, pa je umesto na akušerskom, završila na hirurškom odeljenju mostarske bolnice, gde je noćas izvršena operacija.

U terensku bolnicu JNA u Nevesinju juče je dovezeno 10 ranjenih vojnika, od kojih su tri odmah prebačena na Vojnomedicinsku akademiju zbog težine povreda. Vojni izvori tvrde da su svi oni ranjeni na mostarskim ulicama od snajperista sa zgrada. Inače, grad se i dalje prazni. Ljudi beže u okolna sela i druge susedne opštine, a ima odlazaka u druge republike.

Posle svega doživljenog proteklih dana, opisano zatišje deluje nestvarno, a za mnoge i ne baš kao sasvim dobar predznak. Ovde stižu informacije da se na području zapadne Hercegovine konsoliduju hrvatske odbrambene snage opštine sa tog područja koje se deklarišu kao jedinice Teritorijalne odbrane. Takođe se opisuju i veliki pokreti rezervnih formacija JNA iz pravca istočne Hercegovine prema dolini Neretve. U vestima u 15 časova Radio-Sarajevo je objavilo da su počele borbe jedinica JNA i lokalnih snaga, koje takođe figuriraju kao Teritorijalna odbrana područja na platou Dubrava, kroz koje prolazi put Čapljina - Stolac. (Drago Marić)

***

OSUĐENO PONAŠANJE ALIJE IZETBEGOVIĆA (10. april):

Savet za nacionalnu bezbednost srpskog naroda u BiH,  kako se navodi u današnjem saopštenju, protestuje i osuđuje ponašanje Alije Izetbegovića, predsednika bivše BiH, zbog terora, haosa i kriminala koji se vrši nad srpskim narodom, naročito u muslimanskom delu Sarajeva. Savet raspolaže pouzdanim i proverenim informacijama da su, na preporuku vrha SDA, iz svih zatvora pušteni na slobodu kriminalci koji ni od koga ometani u Sarajevu vrše pljačku i nasilje, kaže se u saopštenju Saveta za nacionalnu bezbednost srpskog naroda u BiH.

Najoštrije se osuđuje proglašenje radne obaveze kao i svakodnevni pozivi radnicima da se vrate na posao u trenutku kada u gradu Sarajevu vlada pravni besporedak, ističe se u ovom saopštenju. Ova odluka gospodina Izetbegovića donesena je po već dva puta viđenom scenariju: u NDH 1941. i opet u NDH 1991, a sračunata je na nemogućnost srpskog stanovništva da odgovori obavezi u gradu u duhu u kojem je teror jedini artikulisani oblik društvenog života. Konačni cilj ove odluke je potpuni izgon Srba iz Sarajeva i stvaranje etnički čistog prostora, te pretpostavki za realizaciju fundamentalističke velikomuslimanske hegemonije, naglašava Savet.

***

Laž i mržnja: Naslovna strana Politike od 10. aprila 1992.
PHOTO: Stock
JNA IMA DOKAZE ZA 28 MASAKRIRANIH SRBA (10. april):

Vojni izvori prikazali su juče grupi novinara nemontirani filmski materijal snimljen neposredno po okončanju borbi u okolini Kupresa, u koji su jedinice Kninskog korpusa ušle pre tri dana. Snimljene su i izjave nekih od učesnika u borbi, kao i zarobljenika, od kojih jedan govori o "klanju žena i dece u selu Malovan". To je srpsko selo desetak kilometara južno od Kupresa. Na traci su snimljeni prilazi gradu u kome su se pre dolaska jedinica JNA danima žestoko borili srpski teritorijalci i hrvatske paravojne formacije, kažu vojni izvori. Svuda tragovi žestokih borbi, kuće u plamenu, ruševine na sve strane, tragovi krvi...

U samom Kupresu još je više ruševina. Hotel je gotovo uništen, a po rečima komandanta jedinice koji je vodio akciju, pukovnika Slavka Lisice, "JNA je zatekla uništen centar grada". Pukovnik Lisica je izjavio da je njegov zadatak bio da uđe u Kupres i da kontroliše okolne komunikacije. Snimljene su i izjave nekolicine zarobljenika, koji su svi, bez izuzetka, izjavili da nisu pucali, da su se odmah predali jedinicama JNA i da su pripadnici Teritorijalne odbrane Tomislavgrada, nekadašnjeg Duvna. Jedan zarobljenik - kojem, kao i ostalim, ime nije saopšteno - izjavio je pred kamerama "da su naređenja dobijali od ljudi sa strane", ne kazavši odakle, drugi je rekao "da su samo davali stražu u Kupresu", dok je treći kazao da im je zadatak bio da "drže položaje oko Kupresa". Civil, koji je takođe zarobljen, izjavio je da je u Kupresu bilo, po njegovoj proceni, više od hiljadu naoružanih ljudi i da je većina došla sa strane i iz Tomislavgrada, Imotskog i Posušja. Po njegovim rečima, "Imoćani i Duvljani su u Malovanu klali žene i decu".

Vojni izvori tvrde da poseduju dokumentaciju za 28 masakriranih Srba, dok dokaze za sličnih sedamdesetak slučajeva prikupljaju ekipe stručnjaka koje se nalaze na terenu. Na video snimku prikazana je i grupa poubijanih ljudi. Snimljena je i izjava jednog srpskog teritorijalca koji je među ubijenima prepoznao brata. On je saopštio ime ubijenog kome je izvađeno oko. To je, po njegovim rečima, Stevo Lugonja, kojem je i pre nego što je masakriran povrežena kičma. Za nastradalog Lugonju je kazao da je bio najbolji drug njegovog brata, Draga Čelebića, ubijenog na istom mestu i desetak metara od kafića "Avala". (M.U.)

***

NEIZVESNA SUDBINA 70 ZAROBLJENIH SRBA (Kupres, 10. aprila):

U ovom trenuku potpuno je neizvesna sudbina oko 70 zarobljenih Srba, koje Hrvati drže kao taoce u Tomislavgradu. Danas smo u Šipovu sreli i predsednika Skupštine opštine Kupres Radivoja Duvnjaka, koji je jedva izvukao živu glavu i izbegao masakr u Kupresu. (M.U.)

***

BOSANSKIM BRODOM HARAJU KRADLJIVCI I PLJAČKAŠI (10. april):

U Bosanskom Brodu, posle žestokih borbi koje su trajale jutros do 7 sati, kada je utihnula artiljerijska kanonada iz svih vrsta oružja, prvi popodnevni sati bili su u tom gradu nešto mirniji i bez većih sukoba. Ovaj grad na severu Bosne je pust, a njime haraju bande kriminalaca iz Hrvatske, pustošeći sve pred sobom. Nikakva vlast u ovom gradu ne funkcioniše. Tanjug saznaje da kod građana Bosanskog Broda sve više raste ogorčenje zbog ponašanja hrvatskih vlasti, koje su ratna dejstva i razaranja prenele na teritoriju Bosne i Hercegovine, žrtvujući hrvatska, srpska i muslimanska naselja u cilju odbrane Slavonskog Broda i prenošenja ratnog požara u BiH. Danas je, kako dopisnik Tanjuga saznaje od građana koji su uspeli da pobegnu iz pakla Bosanskog Broda, među hrvatsko-muslimanskim snagama zavladala prava panika, jer su snage čule za dolazak jedinica JNA na ovo područje. Spikerka Radio-Bosanskog Broda, koji je pod kontrolom hrvatsko-muslimanskih snaga, pozvala je danas u 14 sati službenika Privredne banke Sarajevo, filijala Bosanski Brod, koji ima klučeve od trezora ove banke, da ih hitno donese u krizni štab takozvanih odbrambenih snaga Bosanskog Broda.

***

NE ODAZIVAJTE SE NA IZETBEGOVIĆEVE POZIVE (Sarajevo 10. aprila):

Savet za nacionalnu bezbednost srpskog naroda u BiH pozvao je danas srpsko stanovništvo "na područjima muslimanske BiH da se ne odaziva na pozive na posao koji im upućuje grupa čelnika SDA sa Alijom Izetbegovićem na čelu". Izetbegovićev poziv je, kaže se u proglasu koji je večeras objavila Srpska novinska agencija (SRNA), poziv na snajperske metke. Alija Izetbegović, navodi se u proglasu, "nema ni moralnog, ni istorijskog, ni političkog prava da se sa bilo kakvim pozivima obraća srpskom narodu, a ponajmanje na građansku poslušnost".

***

VOJSKA I GRAĐANI ZA MIR (Tuzla, 10. aprila):

U opštini Tuzla i gradu vlada mir, ali su građani s razlogom uznemireni, pogotovu što u poslednje vreme u neposrednoj blizini ima i previše ratnih sukoba. Tuzla je ovih dana primila i mnogobrojne izbeglice, a u poslednja dva dana najviše ih je stiglo iz Zvornika. Zbog zabrinutosti usled neposredne ratne opasnosti i nepredvidivog razvoja događaja u Republici BiH, a posebno u neposrednoj blizini Tuzle, danas je na inicijativu uglednih građana, vodećih privrednika, ljudi iz obrazovanja, zdravstva i prvih građana sve tri konfesije, u Komandi Tuzlanskog korpusa održan sastanak čiji je isključivi zadatak iznalaženje rešenja i obezbeđenje mira u Tuzli i širem području Republike.

Ovom zanimljivom i korisnom sastanku prisustvovali su i episkop zvorničko-tuzlanske srpske pravoslavne eparhije Vasilije, predsednik Islamske verske zajednice Hamdija efendija Spahić, gvardijan franjevačkog samostana fra Petar, zatim Muharem Abdurahmanović, Rifat Čampara, Merdžana Fišća, dr Ibrahim Imamović, Imšir Imširović, prof. dr Sadik Latifović, pukovnik Božidar Milohanović, Mitar Mitrović, đakon srpske pravoslavne crkve Marinko Ninković, prof. dr Mitar Novaković, prof. dr Božina Radević, dr Anto Raos i prof. dr Mustafa Šehović.

Posle obavljenih razgovora pomenuta grupa uglednih tuzlanskih ljudi i predstavnika Tuzlanskog korpusa sa zadovoljstvom obaveštava tuzlansku javnost o sledećem: “Postignut je jednodušni dogovor da Komanda Tuzlanskog korpusa pod punom odgovornošću garantuje građanima Tuzle da će energično sprečiti ulazak svih paravojnih formacija, kao i nedobronamernih pojedinaca sa bilo koje strane. Istovremeno se prihvata obaveza da će se u samom gradu održati međunacionalni odnosi koji garantuju mir, toleranciju, razumevanje i poštovanje, što je u vekovnom postojanju ovih prostora bila karakteristika svih naroda i narodnosti, što je garancija da će tako ostati i ubuduće”. Pozivaju se i apeluju na sve građane da odbace sve insinuacije, sve dezinformacije, da komšija čuva komšiju, prijatelj prijatelja - da svi ostanu ljudi. (H. Muharemagić)

***

Život u ruševinama: Slika iz Sarajeva, 1992.
PHOTO: Ron Haviv
APEL SEKCIJE UDRUŽENJA SRBA IZ ISTOČNE POSAVINE (10. april):

Srbi bosanske Posavine, kaže se u jučerašnjem saopštenju ove sekcije Udruženja Srba iz BiH, nemaju nameru da se sele iz posavske plodne ravnice - veze Srbije i srpskih krajina. Spremni smo da u opštinama: Brčko, Orašje, Gradačac, Bosanski Šamac, Modriča, Odžak, Derventa i Bosanski Brod živimo zajedno sa građanima drugih nacija i vera u miru i saradnji. Zbog toga pozivamo sve Muslimane i Hrvate da u istočnoj Posavini - bosanskoj ne čine zulum, jer nećemo dozvoliti da se ponovi tragedija srpskog življa kao u Bosanskom Brodu.

Apelujemo na Generalštab JNA, vladu Republike Srbije i Vladu Srpske Republike BiH da nikom ne dozvole trgovinu ovim krajem. Srpski narode, budimo složni, hrabri i ljudi u cilju našeg opstanka, kao i opstanka svih drugih, koji žele da žive u miru sa nama.

***

JNA ZAUZELA KUPREŠKA VRATA (Knin, 10. aprila):

Nakon jednodnevnog relativnog zatišja, danas su nastavljene borbe na Kupreškoj visoravni. Prema saopštenju informativne službe Kninskog korpusa, njegove i jedinice Banjalučkog korpusa preduzele su akciju čišćenja na području Kupresa. Zajedničkim dejstvima, ističe se u saopštenju, pripadnici ovih jedinica Jugoslovenske narodne armije razbili su 106. brigadu Zbora narodne garde, osječku i prvu, splitsku brigadu Zbora narodne garde. U snažnom naletu armijske snage zauzele su Kupreška vrata, deblokirale komunikaciju Bugojno - Kupres i oslobodila sela Gornji i Donji Malovan. Kako se navodi u saopštenju, dejstva se i dalje uspešno nastavljaju, pred kojima hrvatske oružane formacije odstupaju u paničnom rasulu. U toku današnjih borbi jedinice Kninskog korpusa nisu imale gubitaka, kaže se na kraju saopštenja njegove informativne službe.

***

POKUŠAJ DA SE OBMANE DOMAĆA I SVETSKA JAVNOST (10. april):

Povodom obraćanja predsednika Bosne i Hercegovine Alije Izetbegovića, posredstvom RTV Sarajevo, predsedniku Republike Srbije Slobodanu Miloševiću - Ministarstvo za informacije Republike Srbije objavilo je sinoć sledeće saopštenje:

"Gospodinu Izetbegoviću je vrlo dobro poznato da na tlu Republike Srbije ne postoje nikakve paravojne formacije, pa je potpuno proizvoljna i ne odgovara istini njegova tvrdnja da se na teritoriji opštine Zvornik nalaze paravojne formacije, navodno ubačene iz Srbije. Zato je bez ikakve osnove, sasvim tendenciozan i propagandno providan, njegov zahtev da predsednik Republike Srbije naredi povlačenje nepostojećih paravojnih formacija. Radi se o dobro poznatom scenariju da se za međunacionalne oružane sukobe i krvoproliće u Bosni i Hercegovini, koje su izazvale paravojne formacije SDA i HDZ, a čiju mobilizaciju je proglasio sam Izetbegović, optuži Republika Srbija i, po ko zna koji put, pokuša obmanuti domaća i svetska javnost o stvarnim inicijatorima i nosiocima aktuelnih međunacionalnih oružanih sukoba u Bosni i Hercegovini. I ova izjava gospodina Izetbegovića, objektivno samo doprinosi daljem zaoštravanju međunacionalnih sukoba, a ne mirnom rešenju krize putem političkog dogovora i konsenzusa sva tri državotvorna naroda Bosne i Hercegovine".

***

U pauzi između dve granate: Srbin na Palama, iznad Sarajeva, 1992.
PHOTO: Stock
PORUKA VLADIKE VASILIJA KAČAVENDE (Sarajevo, 10. aprila):

Vladika tuzlansko-zvornički gospodin Vasilije Kačavenda večeras je u obraćanju građanima Bosne i Hercegovine naglasio da su katastrofalne politike, naročito licemerje pojedinaca koji su razbijali Jugoslaviju, dovele do tragične situacije u ovoj republici. Vladika Vasilije je pozvao braću da zaustave sukobe. Ali on je takođe uputio oštre zamerke Televiziji Sarajevo, kako je rekao, "za nepošteno i jednostrano izveštavanje o događajima u Bosni i Hercegovini".

***

NA TLU SRBIJE NEMA PARAVOJNIH FORMACIJA (10. aprila):

Povodom obraćanja predsednika nepotpunog Predsedništva Bosne i Hercegovine Alije Izetbegovića, posredstvom RTV Sarajevo, predsedniku Republike Srbije Slobodanu Miloševiću sa zatevom da "naredi povlačenje paravojnih formacija iz BiH", Ministarstvo inostranih poslova Republike Srbije izdalo je sinoć saopštenje u kome se kaže: "U Republici Srbiji su paravojne formacije zabranjene zakonom. Na teritoriji BiH nema nikakvih paravojnih formacija, oružanih grupa ili naoružanih pojedinaca iz Republike Srbije. Republika Srbija će se, kao i do sada, istrajno zalagati za to da se rešenje pitanja unutrašnjeg uređenja BiH traži isključivo putem pregovora legitimnih predstavnika triju konstitutivnih naroda ove republike".

***

ZA ODNOSE SA UN I UNPROFOR-om ODREĐENA DR BILJANA PLAVŠIĆ (Sarajevo, 10. aprila):

Na sastanku predsednika vlade Srpske Republike BiH dr Branka Đerića sa resornim ministrima i predsednikom Skupštine srpskog naroda u BiH Momčilom Krajišnikom, kako saopštava agencija SRNA, donesena je odluka da Srpsku Republiku BiH u odnosima sa UNPROFOR-om ubuduće zastupa dr Biljana Plavšić. Na istom sastanku donesena je i odluka o privremenom korišćenju himne i zastave. Kako izveštava SRNA, za himnu se gotovo pouzdano može reći da će to biti "Bože pravde", ali je ipak odlučeno da se konačna odluka o upotrebi grba, zastave i himne donese nakon što taj postupak u Srbiji bude okončan.

***

ŽESTOKA PALJBA NA MALI ZVORNIK (10. april):

Pošto su ih juče porazili pripadnici teritorijalnih snaga Srpske opštine Zvornik oslobađajući ovaj grad, muslimanski ekstremisti povukli su se prema Kula-gradu i zaposeli njegove litice, odakle danas pucaju na Mali Zvornik, gradić na desnoj obali Drine, dakle u Srbiji. Žestoka paljba na Mali Zvornik otvorena je nešto iza podneva i ona traje i dalje. Pucnji odjekuju priobaljem Drine. Za sada nema pouzdanih informacija da li je u ovom napadu neko ranjen ili ubijen, ali je i pre ove pucnjave ovaj gradić opusteo, pošto je utvrđeno da sa Kula-grada pucaju snajperisti. Na Mali Zvornik otvarana je i noćas i jutros minobacačka paljba, pa je tako pogođen krov upravne zgrade zemljoradničke zadruge, a zapaljen je i deo jedne privatne pilane.

U Mali Zvornik se telefonom stalno javljaju mnogi stanovnici Zvornika, koji su, inače, izbegli iz ovog grada, interesujući se da li je tačno da je Zvornik prilikom jučerašnjeg oslobađanja razrušen. Neki od njih tvrde da su čuli da Zvornik podseća na Vukovar. Takve, kažu, vesti - bolje rečeno glasine - stalno plasiraju pojedina sarajevska glasila. Zvornik nije razrušen, što se može videti golim okom sa druge obale, iz Malog Zvornika. To kažu i meštani Zvornika, inače izbegli u Mali Zvornik, koji su juče iskoristili priliku da barem trknu preko Drine i vide svoje domove. Istina, postoje pojedini objekti koji su pretrpeli štetu, ali ona svakako nije onakva kakvom je prikazuju neki u svojim "priopćenjima". (D. Pejak)

***

U GRADU NEMA PARAVOJSKI (Zvornik, 10. april):

Povodom neistinitog i tendencioznog interpretiranja događaja i stanja u Zvorniku, služba Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu za informisanje javnosti, ovlašćena je da saopšti sledeće: “Nakon što su ustaške i muslimanske paravojne formacije izazvale oružane sukobe u rejonu Zvornika i blokirale komunikaciju koja na tom pravcu povezuje Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, jedinice Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbrane ušle su u Zvornik, proterale paravojne formacije van grada, uspostavile red i obezbedile komunikaciju. Jedinice Jugoslovenske narodne armije i Tertorijalne odbrane u ovom trenutku obezbeđuju red i komunikaciju u rejonu Zvornika. U gradu sada nema pripadnika bilo kakvih i bilo čijih paravojnih formacija. Potpuno su netačne tvrdnje da se muslimanski živalj Zvornika proganja i drži u zatočeništvu”.

***

Crna trojka: Milošević, Ćosić, Bulatović
Photo: Dragan Kujundžić
DOBRICA ĆOSIĆ: NAROD KOJI NE ZNA ŠTA IMA (10. april):

Čast koja mi je ukazana da pred ovim uglednim skupom kažem koju reč o knjizi "Sopoćani" Vojislava Đurića, jednog od prvih ljudi svetske vizantologije i istorije umetnosti srpskog srednjeg veka, najverovatnije da sam zaslužio svojom pešačkom vernošću Voji Đuriću. U njegovim istraživačkim posvećenostima tajnama i lepotama manastira po Srbiji, Grčkoj, Peloponezu, Svetoj Gori, Hiosu, bio sam mu odan pešački drug, izdržljiv nosač putnih torbi fotoaparata i sprava za fotografisanje, pouzdan učesnik u prekršajima kaluđerskih zabrana slikanja fresaka i ikona po grčkim bogomoljama i svetogorskim kelijama. Bilo bi mi milo da mi verujete: ni pred jednom strminom, stenčugom, urvinom, nisam rekao Ne mogu, ni na jednu profesorsku zapovest nisam uzvratio Neću. A saznanja koja sam stekao slušajući Voju Đurića i gledajući s njim arhitekturu, freske, ikone, skulpture, krstove, putire, panagije, polijeleje, psaltire, tipike, žitija svetih, rodoslove, službe, letopise i povelje grčkog i srpskog srednjeg veka i turskog doba, ona su znanja koja me ponekad čine taštim, pa ih, valjda, zato nisam spisateljski zloupotrebljavao sem ponešto u romanu Grešnik.

O Sopoćanima, tom divnom čudu, uzdignutom iz dubine srpskog trinaestog veka, o tom čovekovom spomeniku svojoj veri u Tvorca, sagrađenom da nadživi svakog i traje dok traje narod na čijoj je zemlji, o tom monumentu srpske kulture, svaki govor predstavlja iskušenje, a za mene i veliki rizik. U lepotu Sopoćana treba verovati onako kako u crkvu Svete Trojice veruju njene monahinje.

Ja sam, međutim, pisac, pa ću u ovim danima, u kojima se Srbima ponavlja 1813, 1878, 1908, 1914, 1941, pokušati da razmišljam o narodu koji ne zna šta ima i koji ne čini ono što treba da čini, a kada čini onda ili preurani ili odocni; ne mogu danas o umetnosti, moram o nama nadnesenim nad ponorom svog nepostojanja, ali i izazvanim na podvige preporoda. Činim to i zato što nije moje znanje i pozvanje da govorim o naučnom radu Vojislava Đurića i stručno procenjujem knjigu "Sopoćani". Povodom knjige "Sopoćani", prisećam se mnogih razgovora sa Vojom Đurićem u studeničkim noćima, na jegejskim mesečinama i svetogorskim putanjama, a izgovoriću vam nekoliko svojih pitanja na koja nemam odgovore koji donose duhovno spokojstvo.

Od prvog viđenja Sopoćana do danas, u meni treperi začuđenje nad predelom, okolinom, mestom na kome stoji zadužbina kralja Uroša I. Oko te uzvisine među brdima i kosama, neka pustošna običnost predela, što nije slučaj ni oko jednog značajnog srpskog manastira. Taj kraljevski mauzolej i monumentalna umetnost u njemu, sada su u nepomirljivom neskladu sa prirodom, civilizacijskom i društvenom okolinom, sa ljudima koji obitavaju i prolaze pored tog jedinstvenog spomenika srpske kulture, duhovno uzletnog srednjeg veka. Kao da je Tvorac u prvim danima Postanja tu slučajno spustio crkvu čobanima, drvosečama i lovcima, više prolaznicima no žiteljima oko izvora reke Raške; kao da je posle velikog zemljotresa u kome je sve sravnjeno, slučajno ostala sasvim nesrušena crkva Svete Trojice na bregu; kao da je okrutni rušilac svega ljudskog - vreme, ona sila koja je gradu Rasu i temelje zatrpala, zaboravila na Sopoćane, ili ih nekim svojim obzirnim promislom ostavila kao beleg čovekovog prolaženja zemljom... Ili je ta neumitna smrt, koja je sve civilizacije, kulture, tvorevine i graditeljstva učinila prolaznim, dakle, negdašnjim, prošlim, bila nemoćna pred Sopoćanima, tim stvaralačkim vrhuncem jednog doba, pa ga rušila i krunila toliko da mu označi trajanje i starost i odloži svoju pobedu nad onim što je sazdano da nadtraje i nju, smrt... Ne znam...

(...)

Ali, govor o srpskoj umetnosti srednjeg veka, nameće nam i ovo pitanje: Šta se to dogodilo sa najbrojnijim balkanskim narodom - srpskim da mu se u državi koju je on stvorio, od makedonske države i velikoalbanskom i islamskom ekspanzijom u slobodi, prisvoji srpska zemlja i stvaralaštvo, koren i jezgro njegovog duhovnog bivstvovanja, skoro čitav srednji vek? Srpski manastiri, srpske freske, ikone i srednjevekovni rukopisi na teritoriji današnje republike Makedonije, proglašeni su makedonskom nacionalnom kulturom. O Srbima kada su se zidali i živopisali Sopoćani, Vizantinac Pandeh je zapisao: "Srbljin malomerni, i opet zazveči. Uznese se ime njegovo kod onih koji žive oko njega".

Veseljaci: Ruski dobrovoljci na Grbavici, 1993. godine
PHOTO: Stock
Šta se to dogodilo sa nama i njima oko nas, da više ne zvečimo i više im nismo uzneseni, da smo onemoćali, omraženi i ugroženi u celokupnom svom biću? To je ono prvo životno pitanje našeg opstanka i budućnosti na koje mora istinito i hrabro da odgovori nauka i umetnost, celokupna umnost i savest srpskog društva danas. Ako su i sa Sopoćanima Srbi u trinaestom stoleću bili u vrhu evropske umetnosti, onda su Sopoćani opomena i podstrek nama savremenicima da i ovako malomerni, a neuznseni kakvi smo danas, svojim duhom i stvaralaštvom, moralom i hrabrošću, nadoknađujemo tu malomernost u snazi i opet zazvečimo i uznesemo se kod onih koji žive oko nas. To je jedini put koji nas može da povede od ambisa pred kojim stojimo; to je jedini način da ne nestanemo u ponoru Istorije; to je ona mogućnost da na srpskoj zemlji započne ono ljudsko bivstvovanje koje bi imali pravo da nazovemo "humanom istorijom".

Nisam optimist, jer i ja znam da je "čitava vidna zemlja sačinjena od pepela; ali istovremeno, ja nisam bez nade zato što, takođe, znam, da taj "pepeo nešto znači", jer na srpskoj zemlji postoje Studenica i Pećka patrijaršija, Žiča i Dečani, Sopoćani i Gračanica, Bogorodica Ljeviška i Mileševa, Morača i Gradac, Ravanica i Manasija... Zamislite dame, i gospodo, kakva bi pustoš bila Srbija, da sa naših drumova i iz naših varoši i sela, ne bi moglo da se svrati u neki manastir!

***

POLITIKA PRODRLA I U POZORIŠTE (10. april):

Često sa zadovoljstvom čitamo kako se ovogodišnja pozorišna sezona ocenjuje kao veoma uspešna. Publika se vratila u pozorište, sve predstave su rasprodate po mesec dana unapred, pa se, s pravom, govori o pravoj renesansi pozorišnog života. Ljudi hrle u pozorišne dvorane da uz pomoć muza i umetnosti provedu dva sata rasterećeni od stravične životne realnosti, od politike, od užasa rata, od bede i skupoće i mnogih nedaća koje su nas odjednom zadesile. I šta biva? Posle završetka predstave, dok još sređujemo umetničke utiske, izlaze glumci i čitaju "javni protest protiv monstruoznog zahteva za proterivanje hrvatskog naroda" izrečenog u Skupštini Srbije od strane poslanika Vojislava Šešelja. S kojim pravom se publika uvlači u politiku i zar je pozornica mesto za političke pridike?

Neću da učestvujem u svemu tome, a ako umetnici, kao uostalom i svi drugi koji tako misle, ne mogu "mirno da spavaju i igraju", neka prihvate po jednu porodicu nesrećnih srpskih izbeglica koje se nikada neće vratiti na svoja ognjišta. Neka odigraju poneku predstavu za njihovu dušu. Spavaće mnogo mirnije, a pozorišta neće izgubiti svoju publiku. (M. Kalajdžić, Beograd; rubrika “Pisma čitalaca”).


* Tehnička podrška: Miloš Obradović

NASTAVAK FELJTONA U PONEDELJAK 26. APRILA

star
Oceni
2.38
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV