Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (9)

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Tanjug

Pokret za nezavisnu i evropsku Crnu Goru sažeo je program u „deset razloga za nezavisnost“a istovremeno je sačinio kao promotivni materijal flajer (letak) o „deset neistina o posljedicama crnogorske nezavisnosti“. Sa distance od deset godina vidi se koliko su temeljno procijenjeni argumenti da Crna Gora, nakon 88 godina, u miru i na demokratski način, obnovi svoju državu uprkos veoma žilavim otporima unionističkog bloka

Photo: Twitter

Prvi razlog je, kako se ističe: „Nezavisna država omogućava upravljanje vlastitom sudbinom“. Jer, slobodni narodi žive u svojim državama, upravljaju sopstvenim dobrima i presudno odlučuju o svojoj sudbini. Ostali narodi zavise od tuđe volje, tuđih interesa, tuđe politike. Svjetski politički, ekonomski i vojni poredak čine suverene države (OUN, MMF, SB,NATO,STO). I Evropska unija je zajednica suverenih država. Jasno je da niko ko drži do sebe ne želi da se odrekne međunarodno priznatog suvreniteta.

Drugi razlog za nezavisnost je to što državna zajednica sa Srbijom ne može biti ravnopravna. U programu se kaže: “Naša dilema nije nezavisnost ili državna zajednica, nego nezavisnost ili nestanak crnogorske državnosti i identiteta. Crna Gora će biti nezavisna ili će se utopiti u Srbiju i postati samo dio srpske države. Ne budimo naivni, sadašnja državna zajednica ne može dugo trajati. Istorija ne poznaje ravnopravnu zajednicu dvije države koje se strukturalno toliko razlikuju. Srbija je od Crne Gore – šest puta teritorijalno veća, 11 puta brojnija, ima 12 puta veću ekonomiju. Zato nije moguća ravnopravna, trajna i uspješna državna zajednica Crne Gore i Srbije“.

Kao treći razlog, polazi se od toga da nezavisna država znači brži put u evroatlanske integracije, te da se Crna Gora, od raspada SFRJ, živeći u zajkednici sa Srbijom, udaljila od demokratski naprednih društava: „Iza nas su brojne izgubljene godine i usporen proces povratka u međunarodnu zajednicu. Već 15 godina trpimo posljedice destruktivne srpske spoljne i unutrašnje politike. I SCG je matafora za lošu zajednicu i traljav povratak u okrilje demokratskog svijeta. Iskustvo nam nedvosmisleno govori da je nezavisnost uslov za optimalan put u evroatlanske integracije. Suverena Crna Gora će odmah postati članica OUN, međunarodnih finansijskih ustanova, Savjeta Evrope, ’Partnerstva za mir’. Takva Crna Gora ne može sporije nego što je to danas ići prema Briselu. Naprotiv, stvaraju se uslovi za najbrži mogući put prema Evropskoj uniji“.

U programu se, kao četvrti razlog, podvlači da je nezavisna država uslov za razvoj prosperitetnih veza sa Srbijom. Ovaj stav se objašnjava time da „istorijsko iskustvo, od 1918. godine pa sve do danas, jasno upozorava da velikosrpska državna politika ne doprinosi prosperitetu Crne Gore i Srbije. Sve što istorijski i savremeno povezuje Crnu Goru i Srbiju, tek nakon konstituisanja dvije nezavisne države, podstaći će plodotvorne i bliske političke, ekonomske i kulturne odnose. Konačno, iza nas će ostati loša vremena, dok budućnost pripada politici otvorenih granica i prijateljskim crnogorsko-srpskim odnosima.“

Kao peti razlog, u programu se navodi da je veličina Crne Gore njena prednost. Od preko 200 članica UN, Crna Gora je brojnija od 40 i veća od 30 država. Među razvijenijim i najstabilnijim evropskim državama su najmanje države – Island, Luksemburg, Kipar, Estonija, Malta, Monako, Lihtenštajn, San Marino, Andora. Iako sve ove države imaju slabije prirodne resurse od Crne Gore, prosječan nacionalni dohodak po glavi stanovnika u ovim državama je uglavnom preko 15 hiljada eura. Takođe, Kipar i Malta su, kao nove članice EU, teritorijalno manje od Crne Gore. Ulaskom u EU, Crna Gora će imati isti uticaj u Savjetu ministara i isti broj poslanika u Evropskom parlamentu kao i druge slične države. Naša veličina nije naša mana već naša prednost. Geografski položaj Crne Gore, njeni prirodni i ljudski resursi i njena državna samostalnost – garantuju uspješnu evropsku budućnost.

Nezavisnost je garant razvoja ekonomije i boljeg života, navodi se kao šesti razlog. Ekonomski sistemi u Crnoj Gori i Srbiji nijesu isti i odraz su različitih privrednih struktura. To najbolje potvrđuje i aktuelna ekonomska politika „dvostrukog kolosijeka“. Za razliku od prilično zatvorene srpske privrede, crnogorska ekonomija je otvorena prema svjetskom tržištu. Naša privreda, koja se pretežno oslanja na razvoj turizma, pomorske trgovine, poslovnih i finansijskih usluga, organske poljoprivrede i ekologije, zahtijeva suvereni državni okvir koji je uslov za vođenje uspješne ekonomske politike...

Suverena Crna Gora je najbolji okvir za očuvanje multietničkog drštva, ističe se kao sedmi razlog. Crnogorska državotvorna ideja počiva na afirmaciji i zaštiti svih kultura, nacija i religija. Za nas je neprihvatljiva bilo čija kulturna hegemonija i politička asimilacija, koja je ključno obilježje velikosrpske politike sakrivene iza političkog koncepta državne zajednice. Pravo na različitost i slobodu identiteta su ugaoni kamen nezavisne Crne Gore. Takođe, izgradnja građanskog društva, u kojem neće biti povlašćene nacije, najbolji je garant stabilnog i demokratskog razvoja Crne Gore.

Dalje, u programu se, kao osmi razlog za nezavisnost, ističe da je to uslov samopoštovanja i povjerenja vlastite snage. Jer, Crnu Goru su velikosrpski ideolozi često optuživali da ne može sama da ekonomski i politički opstane. Od 1918. godine, kada je zabranjeno crnogorsko ime, država, nacija i crkva, pa sve do danas, oni ističu neizlječivu crnogorsku zavisnost od Srbije. Sve ovo je smišljeno zbog toga da se u Crnoj Gori stvara inferiorni mantalitet koji će bježati od odgovornosti za vlastitu sudbinu. Računalo se da će se podsticanjem nevjerice u vlastite sposobnosti Crna Gora trajno držati pod okriljem tuđeg interesa. Zato je nezavisna država lijek za sve nas koji živimo u Crnoj Gori. Obnovom sopstvene države obnovićemo povjerenje u vlastite snage...

I prošlost obavezuje na nezavisnost, jer crnogorska državotvorna tradicija traje čitav jedan milenijum. Malo je država u savremenoj evropi čije je državno trajanje uporedivo sa crnogorskim, a još manje je evropskih država koje su tako skupo platile cijenu svog istorijskog opstajanja. Državovorna i slobodarska ideja su srce crnogorske prošlosti, i navodi se kao deveti razlog za nezavisnost. A, kao deseti razlog, u programu se zaključuje, da će nezavisnost biti potvrđena u miru i na demokratski način. „Tokom prošlog vijeka Crna Gora je tri puta mijenjala svoj državni status (1918, 1945, 1992). Svaki put se to dešavalo u ratnim okolnostima i na nedemokratski način. Zato je došlo vrijeme da, nakon 87 godina, u miru i na demokratskom referendumu Crna Gora obnovi svoju državu. Prvi put će građani Crne Gore glasti za sebe i demokratski povratak u svjetsku porodicu međunarodno priznatih država. Neezavisnost će staviti tačku na iscrpljujuće domaće podjele i učiniti pobjednikom sve građane Crne Gore“.

Photo: freewebs.com

Pokret je objavio i 10 neistina o posljedicama crnogorske nezavisnosti:

Prva neistina – crnogorski državljani koji žive u Srbiji izgubiće građanska prava. Druga neistina – bez pasoša neće biti moguć ulazak u Crnu Goru. Treća neistina – imovina srpskih građana biće ugrožena u Crnoj Gori. Četvrta neistina – zapošljavanje srpskih građana biće ograničeno u Crnoj Gori. Peta – liječenje crnogorskih građana u Srbiji biće neizvjesno. Šesta – crnogorski studenti će teško studirati u Srbiji. Sedma – biće ugrožena ekonomska saradnja između Crne Gore i Srbije. Osma – srpski investitori će postati nepoželjni. Deveta neistina – Crna Gora će se teško odbraniti od neprijatelja. I, deseta neistina – Srbi će biti neravnopravni u nezavisnoj Crnoj Gori.

Na pritiske Brisela da se odgodi referendum, reagovao je Branko Lukovac, koordinator Pokreta: „Referendum nećemo odložiti, ni akon to od nas bude tražila EU. Nama je Crna Gora sada na prvom mjestu prioriteta tako da će zbog njene budućnosti biti i organizovan referendum, onako kako je to predviđeno Ustavnom poveljom“. A reditelj Branko Baletić, član kordinaciono-izvršnog tijela Pokreta, osnivanje beogradskog ogranka Pokreta za zajedničku državu ocijenion je: „Ne čudi me njihovo guslanje, jer je riječ o očuvanju projekta Velike srbije koji ne želi zajedničku državu već jedinstvenu državu svih Srba, pa da je takvu uvedu u EU“.

NE - PO­DE­LA­MA I PRO­DA­JA­MA

Veliki sabor za očuvanje zajedničke države u subotu održan u Beogradu. Miro Vuksanović: Prevara je nada u zajapurenu mržnju prema pravoslavnom krstu i slovenstvu. Matija Bećković: "Dana NE" odlučivaće naši očevi i majke, braća i sestre koji žive u Crnoj Gori. Su­lej­man Uglja­nin: San­džak, Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja jed­na je fa­mi­li­ja.

Osam da­na pred re­fe­ren­dum u Cr­noj Go­ri, u be­o­grad­skom Sa­va Cen­tru u subotu je u ne­ko­li­ko hi­lja­da pri­sta­li­ca za­jed­nič­ke dr­ža­ve Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra već da­lo odo­go­vr na re­fe­ren­dum­sko pi­ta­nje. Gla­sio je: "NE".

- Pra­vo gla­sa ni­je vam da­la vlast u Cr­noj Go­ri, a da je­ste, to bi pri­hva­ti­la i Evro­pa - po­ru­čio je Pre­drag Bu­la­to­vić, pred­vod­nik cr­no­gor­skog blo­ka za za­jed­nič­ku dr­ža­vu.

Bu­la­to­vić na­vo­di i da cr­no­gor­ska vla­da ši­ri mr­žnju pre­ma Sr­bi­ji, "što će isto­ri­ja obe­le­ži­ti ne­do­stoj­nim".

- Ja­sno je, bra­ća smo, Cr­na Go­ra ni­je na pro­da­ju - za­vr­ša­va.

Za go­vor­ni­com je i san­džač­ki li­der, Su­lej­man Uglja­nin:

- Svi smo za za­jed­nič­ku dr­ža­vu SCG. Svi­ma je po­zna­to da je San­džak bio i ostao ve­ziv­no tki­vo za oču­va­nje dr­žav­ne za­jed­ni­ce. San­džak, Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja - jed­na je fa­mi­li­ja - pre­ki­da­ju ga ova­ci­je.

Pro­tiv ce­pa­nja SCG je Mi­lan Iva­no­vić, pred­sed­nik Srp­skog na­ci­o­nal­nog ve­ća KiM.

"Ne" cr­no­gor­skoj ne­za­vi­sno­sti, za nje­ga je i "ne" ne­za­vi­snom Ko­so­vu, i ve­li­koj Al­ba­ni­ji, jer je u Cr­noj Go­ri i Ko­sme­tu "na de­lu" za­jed­nič­ki pro­je­kat se­pa­ra­ti­sta.

Na isto­ri­jat uje­di­nje­nja Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, po­čet­kom 20. ve­ka, pod­se­tio je isto­ri­čar Sla­ven­ko Ter­zić:

Zar ne­ma­mo pra­vo da sa­ču­va­mo de­lo svo­jih pre­da­ka? Du­žni smo da pru­ži­mo ja­san od­go­vor: da li će na­ši pre­ci bi­ti Nje­goš, Cr­njan­ski, Se­li­mo­vić, a uzo­ri Te­sla, Pu­pin i Mi­lan­ko­vić, ili lju­di oku­plje­ni oko Du­kljan­ske aka­de­mi­je či­ji su uzo­ri naj­bli­ži sa­rad­ni­ci Se­ku­le Dr­lje­vi­ća. Ho­će­mo li ići u cr­kvu u ko­ju su išli i na­ši pre­ci, mo­li­ti se Sve­tom Sa­vi ili ume­sto nje­ga obe­le­ža­va­ti Sve­tu Ni­nu Gru­zij­sku, ka­ko se pred­la­že u Cr­noj Go­ri?

Aka­de­mik Lju­bo­mir Ta­dić is­ta­kao je da ni­ko ne mo­že po­re­ći isti­nu da su Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja bi­le dve srp­ske dr­ža­ve.

- Sr­bi­ja se na­šla u te­škom me­đu­na­rod­nom po­lo­ža­ju, op­tu­že­na i za šta ni­je kri­va, a svo­jim ku­ka­vič­kim po­stup­kom cr­no­gor­ski brat za­ba­da joj nož u le­đa! - kon­sta­to­vao je naš aka­de­mik.

Cr­no­gor­ski stu­den­ti na fa­kul­te­ti­ma u Sr­bi­ji, or­ga­ni­zo­va­ni u Udru­že­nje "Nje­goš" go­vo­re u glas:

- Iz­gle­da su za­bo­ra­vi­li na nas 10.000 ko­ji će­mo re­ći "ne"! Sva­ko po­mi­nja­nje cr­no­gor­skog re­ži­ma i cr­no­gor­ske cr­kve "na­gra­đi­va­li" su zvi­ždu­ci­ma.

Po­dr­šku oču­va­nju SCG dao je i ru­ko­me­taš Pre­drag Pe­ru­ni­čić:

- Svak bi­ra svo­je dru­štvo, a ja se na svo­je po­no­sim. To je dru­štvo ko­je ka­že "NE".

Poniženi i uvređeni: Amfilohije i Bećković, protivnici crnogorske nezavisnosti
Photo: www.vijesti.me

MA­TI­JA BEĆ­KO­VIĆ

DA­LI DR­ŽA­VLJA­NE ZA DR­ŽA­VU

Bilo je sva­ka­kvih ču­da na ovom sve­tu ali pre cr­no­gor­skog ne­ve­rendu­ma ni­je bi­lo pri­me­ra da na re­fe­ren­du­mu za ne­za­vi­snost ne­ke dr­ža­ve jed­na­ka pra­va ni­su ima­li svi nje­ni dr­ža­vlja­ni. A o ne­za­vi­snoj Cr­noj Go­ri po­la na­ro­da ima a po­la ne­ma pra­va da se iz­ja­šnja­va.

Isti­na, da su da­li pra­vo gla­sa dr­ža­vlja­ni­ma - re­fe­ren­dum ne bi ni ras­pi­si­va­li. Pre­o­stao im je sa­mo ne­fe­ren­dum či­ja je lo­zin­ka: "Da­jem dr­ža­vlja­ne za dr­ža­vu!"

Ovo je i pro­test­ni skup po­ni­že­nih i uvre­đe­nih cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na, pri­zor ka­kav ni­je vi­đen u Evro­pi i sa ko­jim tre­ba da se su­o­či sva­ko ko ni­je re­kao do­vi­đe­nja sa­ve­sti i obra­zu. Ne­ma ve­će uvre­de i po­ni­že­nja od od­u­zi­ma­nja pra­va gla­sa. Za ta­kvu ka­znu i po­ni­že­nje ne zna ci­vi­li­zo­va­ni svet, a nas je ta­ko uvre­di­la i po­ni­zi­la dr­ža­va či­ji smo dr­ža­vlja­ni.

Ta­ko da na Ne o sud­bi­ni na­še dr­ža­ve i na­šeg dr­ža­vljan­stva ne­će­mo od­lu­či­va­ti mi, ali ho­će na­še maj­ke i oče­vi, bra­ća i se­stre ko­ji ži­ve u Cr­noj Go­ri. I nji­ho­vo Ne ne­će bi­ti Ne Cr­noj Go­ri ne­go Ne raz­bra­će­nju i ra­si­nje­nju, ras­ko­lu i ras­ku­će­nju sa svo­ji­ma u Sr­bi­ji. Ali ako ne­ma­mo pra­vo gla­sa mo­žda bi nas bar jed­no 200.000 mo­glo taj dan oti­ći u Cr­nu Go­ru svo­jim ku­ća­ma da ne če­ka­mo ve­sti ne­go da bu­de­mo oče­vi­ci ka­ko će na­ša bra­ća pre­su­di­ti se­bi i na­ma.

Ni­je slu­čaj­no da se o ta­kvom isto­rij­skom pre­se­da­nu ka­kva je ide­ja da se Cr­na Go­ra odvo­ji od Sr­bi­je, ide­ji na ko­ju sem ne­pri­ja­te­lja ni­je do­šao ni­ko od nje­nog po­sta­nja, ni­je ču­la ni jed­na reč ko­ja bi ima­la vi­si­nu do­stoj­nu tog do­ga­đa­ja.

Do na­ših da­na ni­ko­me ni­je pa­lo na pa­met da su se he­ro­ji i mu­če­ni­ci ko­ji su pa­li za oslo­bo­đe­nje i uje­di­nje­nje svo­ga na­ro­da ustva­ri bo­ri­li pro­tiv Cr­ne Go­re. Za­go­vor­ni­ci ta­kvih ide­ja že­le da ob­no­ve cr­no­gor­sku dr­ža­vu, ali ona­kvu ka­kva ni­kad ni­je po­sto­ja­la. Već se ori nje­na him­na i vi­o­re nje­ne za­sta­ve. Ne­ma na sve­tu ne­ke dru­ge dr­ža­ve u ko­joj su Cr­kva i Aka­de­mi­ja na­u­ka ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je. Go­di­na­ma se pred­sta­vlja­ju kao dr­žav­ni­ci a tek sa­da ot­kri­va­ju da ne­ma­ju dr­ža­vu, a ka­ko li je tek bi­ti dr­ža­vlja­nin dr­ža­ve ko­ja ne po­sto­ji.

Za svoj ori­gi­nal­ni na­um ima­ju po­dr­šku svih osim svo­ga na­ro­da. Za­to je­di­no Cr­no­gor­ce pod­mi­ću­ju i za­stra­šu­ju i je­di­no od njih ot­ku­plju­ju br­ko­ve i lič­ne is­pra­ve. To je iz­gle­da iza­zva­lo za­vist dru­gih pa se ču­je ka­ko Al­ban­ci sna­la­ze i obla­če cr­no­gor­sku no­šnju ka­ko bi pro­da­li svo­je lič­ne kar­te.

Kra­ve ko­je će pa­do­bra­ni­ma pa­da­ti na Dur­mi­tor za­me­ni­li su ra­snim kra­va­ma iz Ho­lan­di­je ko­je će mu­sti ze­mlje Evrop­ske uni­je i si­pa­ti na ne­za­vi­snu Cr­nu Go­ru, a nje­na je­di­na bri­ga je da obez­be­di do­volj­no kar­li­ca.

I po­red de­ce­nij­ske bez­oč­ne pro­pa­gan­de, is­pi­ra­nja mo­zgo­va i ne­ču­ve­ne me­dij­ske blo­ka­de, pro­ce­nat Cr­no­go­ra­ca sprem­nih na iz­ne­ve­ru ni­je ve­ći ne­go u bi­lo ko­jem dru­gom na­ro­du. Za­to se naj­vi­še pri­bo­ja­va­ju si­ve zo­ne. Ali si­va zo­na bi bi­la ko­rak na­pred i is­ko­rak ka iz­la­zu i bu­duć­no­sti Cr­ne Go­re.

Ovaj sa­bor ni­kad ne­će po­sta­ti zbeg!

Ono što ni­je bi­lo ni­kad - ne­će bi­ti ni sad!

Oni će po­sto­ja­ti uvek ali ne­će po­be­di­ti ni­kad!

Oni će po­be­du pro­gla­ša­va­ti te pro­gla­ša­va­ti i pro­gla­ša­va­ju je evo sva­ki dan i ne­ka je pro­gla­ša­va­ju ko­li­ko im je vo­lja sa­mo da dan Ne osta­ne za­u­vek Ne! - re­kao je iz­me­đu osta­log aka­de­mik Ma­ti­ja Beć­ko­vić.

Preveriće nas milokratija: Miro Vuksanović, još jedan protivnik nezavisne Crne Gore i akademik vešt u igri rečima
Izvor: www.novosti.rs

MI­RO VUK­SA­NO­VIĆ

SVE PRE­VA­RE MI­LO­KRA­TI­JE

Pre­va­ra je na­da u za­ja­pu­re­nu mržnju pre­ma pra­vo­slav­nom kr­stu i slo­ven­stvu.

Ako bi se mo­glo pod jed­nu reč stavi­ti ime rad­nja­ma sa­da­šnjih dukljan­sko-mon­te­ne­grin­skih glavara u Pod­go­ri­ci, mo­žda bi najtač­ni­ja reč bi­la - pre­va­ra. Ka­žem mo­žda, jer je od­već pa­muč­no re­čena. Tre­ba pre­ci­zno o isti­ni da će se ra­do pre­vE­ri­ti onaj ko ho­će ra­do pre­vA­ri­ti.

Pre­va­ra je nji­ho­vo me­ta­ni­sa­nje da se ra­sta­ne­mo na­pre­čac, a sa­sta­je­mo oku­ka­ma, da se po­sle odva­ja­nja Cr­ne Go­re od Sr­bi­je ne­će ni­šta pro­me­ni­ti, da će­mo po­sta­ti bli­ži, a zna­ju i vrap­ci na gra­ni­ca­ma da to ne mo­že bi­ti.

Pre­va­ra je nji­ho­vo di­pla­nje pred ame­rič­kim i evrop­skim ča­sni­ci­ma da je Cr­na Go­ra ma­la i sklad­na te­ri­to­ri­ja, isto­rij­ski kom­pakt­na, jer kri­ju da je Sta­ra Cr­na Go­ra jed­no, sed­mo­ro Br­da dru­go, da su pri­po­je­ni de­lo­vi Sta­re Her­ce­go­vi­ne tre­će, da je pre­ko­tar­sko i po­lim­sko ve­li­ko pod­ruč­je če­tvr­to, pri­mor­je s Bo­kom pe­to, da je sve to sa­sta­vlje­no po­sle ra­to­va, u obi­la­tim raz­ma­ci­ma, od osam­na­e­stog ve­ka do 1918. da sve to ni­je la­ko po na­red­bi ucr­no­gor­či­ti.

Pre­va­ru od­mo­ta­va­ju ka­da ka­žu da ob­na­vlja­ju cr­no­gor­sku dr­ža­vu, da joj vra­ća­ju kra­ljev­ske gra­ni­ce, jer ima­ju što tre­ba da ima dr­ža­va, jer ne po­mi­nju da je Cr­noj Go­ri po­sle oslo­bo­đe­nja od Tu­ra­ka 1912. pri­pa­la Me­to­hi­ja, jer od ula­gi­va­nja ne sme­ju o to­me. Kao da im je zmi­ja pred je­zi­kom!

Pre­va­ra je nji­ho­vo obe­ća­va­nje Mu­sli­ma­ni­ma, Bo­šnja­ci­ma, Al­ban­ci­ma, Hr­va­ti­ma, Ro­mi­ma i osta­lim, uklju­čiv i za­kon o ma­nji­na­ma što ga na­vrat-na­nos usva­ja­ju. Ni­ti im ima­ju oda­kle da­ti, ni­ti će za njih odvo­ji­ti ono što ne da­ju ni svo­ji­ma.

Pre­va­ra je za­ti­ra­nje ći­ri­li­ce ona­mo gde je štam­pa­na pr­va ju­žno­slo­ven­ska i srp­ska ći­ri­lič­ka knji­ga, cr­no­je­vić­ki Ok­to­ih pr­vo­gla­snik iz 1494, ob­ja­šnja­va­nje ka­ko je pri­rod­na po­ja­va da ro­di­te­lji bu­du na­ci­o­nal­na ma­nji­na kod svo­je de­ce, da je si­gur­ni­je u dr­ža­vi od šest sto­ti­na hi­lja­da sta­nov­ni­ka na če­lu sa Lu­la­šen­kom ne­go u onoj ko­ja je dva­de­set pu­ta ve­ća, da su zu­lum i re­ket naj­pre­či pu­te­vi do re­da i de­mo­kra­ti­je, da je sprem­na za Evro­pu ze­mlja ko­ja ima de­vet de­se­ti­na si­rot­nih, a tek ne­ko­li­ci­nu obe­snih i bo­ga­tih za či­je bo­gat­stvo i obest još ni­je pro­na­đe­no po­re­klo.

Pre­va­ra je na­da u za­ja­pu­re­nu mr­žnju, jer ni­ka­da Cr­na Go­ra svo­je nje­go­šev­sko cr­no­gor­stvo i svo­ju dr­žav­nost ni­je uz­di­za­la na mr­žnji pre­ma srp­skom, Sr­bi­ji i svo­jim dr­ža­vlja­ni­ma ko­ji u Sr­bi­ji ži­ve, na mr­žnji pre­ma pra­vo­slav­nom kr­stu i slo­ven­stvu. A je­ste Cr­na Go­ra uvek u isto­rij­skim pri­li­ka­ma pr­va pri­sta­ja­la uz Sr­bi­ju, po­ne­kad i is­pred nje.

To­li­ko su se na­va­ra­li da će ih pre­va­ri­ti 21. ma­ja i naj­u­pla­še­ni­ji i oni u ko­je ima­ju eur­sko po­ve­re­nje. Gla­sa­će cr­no­gor­ski sta­nov­ni­ci za se­be, za svo­ju po­ro­di­cu, za za­jed­nič­ko do­bro i slo­gu, a ne za odvo­je­ni­ke. Ta­da će im vra­ti­ti za uvre­de i uce­ne, za strah i tre­pet.

To­li­ko je do­sta da du­kljan­sko-mon­te­ne­grin­ska upra­va vi­še ni­ko­ga ne mo­že pre­va­ri­ti - re­kao je iz­me­đu osta­log Mi­ro Vuk­sa­no­vić.

Opravdao poverenje građana i od Crne Gore napravio modernu evropsku zemlju: Milo Đukanović, premijer i državnik
Izvor: Anadolija

MI­LO ĐU­KA­NO­VIĆ U BE­RA­NA­MA

NE­ĆE BI­TI SI­VE ZO­NE

Crnogorski pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić re­kao je u subotu da će Cr­na Go­ra po­šte­de­ti Evro­pu, evrop­skog iza­sla­ni­ka za re­fe­ren­dum Mi­ro­sla­va Laj­ča­ka i osta­le bi­lo ka­kve ar­bi­tra­že o re­fe­ren­dum­skom is­ho­du.

"Ne mo­gu ni ja da za­mi­slim da će­mo uop­šte raz­go­va­ra­ti o si­voj zo­ni, jer odav­no tvr­dim da ima­mo vi­še od 55 od­sto po­dr­ške za ne­za­vi­snost", re­kao je Đu­ka­no­vić no­vi­na­ri­ma u Be­ra­na­ma.

On je po­no­vio da je uvje­ren da će ne­za­vi­snost po­dr­ža­ti iz­nad 55 od­sto gla­sa­ča, kao i da se ta po­dr­ška iz da­na u dan uve­ća­va.

"Mi­slim da se pri­bli­ža­va­mo pro­cen­tu ko­ji sam na­zna­čio ne­gdje na po­čet­ku kam­pa­nje - vi­še od 60 od­sto po­dr­ške za ne­za­vi­snost", za­klju­čio je Đu­ka­no­vić.

ZBR­KA OKO BES­PLAT­NIH KA­RA­TA ZA RE­FE­REN­DUM­SKE VO­ZO­VE

PO­LI­TI­KA U VA­GO­NI­MA

"Že­le­zni­ce Sr­bi­je" po­če­le su sa iz­da­va­njem bes­plat­nih po­vrat­nih ka­ra­ta za sve gra­đa­ne Cr­ne Go­re ko­ji že­le da uče­stvu­ju na re­fe­ren­du­mu, sa­op­šte­no je u subotu iz ovog pred­u­ze­ća. Sve oba­ve­ze pre­ma "Že­le­zni­ca­ma Cr­ne Go­re" za ove kar­te bi­će ured­no is­pu­nje­ne.

- Gra­đa­ni Cr­ne Go­re ko­ji­ma je Že­le­zni­ca Sr­bi­je odo­bri­la bes­plat­no pu­to­va­nje da bi gla­sa­li na re­fe­ren­du­mu mo­ra­će da pla­te deo vo­zne kar­te na­kon što pre­đu na cr­no­gor­sku te­ri­to­ri­ju, sa­op­šte­no je me­đu­tim u subotu iz Že­le­zni­ce Cr­ne Go­re.

SLO­ŽNO

Na đubrištu istorije: Bivši srbijanski premijer Koštunica u društvu Bećkovića i Samardžića
Photo: FoNet/ Zoran Mrča

Dva­de­set­pr­vog ma­ja, kad kre­ne­te na bi­rač­ko me­sto, po­mi­sli­te na svo­ga bra­ta i se­stru u Sr­bi­ji, na maj­ku i oca, na dra­gog pri­ja­te­lja, na svo­ju de­voj­ku ili mla­di­ća, na svo­je pro­fe­so­re i ve­li­ke uči­te­lje. Va­še od­luč­no "NE"! - glas je za na­šu slo­gu i za­jed­ni­cu, pro­tiv gra­ni­ca, de­o­ba i ras­ko­la, glas za nas i za na­še po­tom­ke, glas za do­stoj­no i pre­po­zna­tlji­vo me­sto u Evro­pi za­jed­no sa Sr­bi­jom.

Ne­ma di­le­me za če­sti­te i ra­zum­ne lju­de. Sve je ja­sno! Bra­ća smo!

Ne iz­ne­ve­ri­te svo­je pret­ke i ne obru­kaj­te svo­je po­tom­ke! - na­vo­di se iz­me­đu osta­log u po­ru­ci sa ovog sku­pa.

BRA­ĆA SMO

Pre­mi­jer Sr­bi­je Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca iz­ja­vio je u subotu da su Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra za­jed­no ja­če, "ta­ko da je Sr­bi­ja na mo­ru a Cr­na Go­ra na Du­na­vu", što je ja­sno po­dr­ža­la i Evro­pa.

"Evro­pa je ja­sno re­kla da tre­ba da bu­de­mo za­jed­no, za­to što su svi u Evro­pi za­jed­no i za­to što Evro­pa ne zna za gra­ni­ce i za po­de­le", is­ta­kao je Ko­štu­ni­ca.

"On je za naj­bo­lje evrop­ske ide­je i vred­no­sti, evrop­ske in­te­gra­ci­je, a, na naš na­čin re­če­no, još je­dan­put se po­no­vi­lo ono što do­bro zna­mo - sve je ja­sno, bra­ća smo", re­kao je pre­mi­jer Sr­bi­je.

(“Večernje novosti” - 13. maj 2006)

*Prenosimo sa prijateljskog portala Analitika; nastavak u ponedeljak, 23. maja

star
Oceni
4.03
Povezani članci
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi
Nema tagova za ovaj članak