Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (0)

Feljton: Bizarni sveci Srpske crkve (4)

"Sveti" Stefan Dečanski (Kasapin)

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Izvor: wikipedia

Poslije neuspjele pobune Dečanskog protiv Milutina, Milutin je Konstantinu kao mladom kralju dao na upravljanje Zetu i time je njemu, a ne Dečanskom, data prednost u nasljeđivanju trona. Međutim, nakon Milutinove smrti Stefan Dečanski je objavio da vidi, iako se mislilo da ga je Milutin oslijepio. To je u Srbiji protumačeno kao božiji znak, pa su crkva i dio vlastele pomogli Dečanskom da dođe na vlast, da preuzme tron

Knjiga Miroslava Ćosovića "Bizarni sveci Srpske crkve" prodaje se u Crnoj Gori, u supermarketima i na kioscima po cijeni od 3.99 €. Osim onoga što čitate u feljtonu, u knjizi možete pročitati još mnogo toga zanimljivog - o Svetom Savi, o Nikolaju Velimiroviću, o Njegošu, o Luki Vukmanoviću, o Atanasiju Jevtiću, o Amfilohiju Radoviću, o Filaretu Mićeviću, o istoriji pravoslavne crkve na ovim prostorima... Facebook stranica knjige https://www.facebook.com/bizarni.sveci.srpske.crkve

Stefan Dečanski rođen je u braku kralja Milutina i Ane, ćerke Georgija Tertera - bugarskog cara kumanskog porijekla. Nadimak Dečanski dobio je zbog njegove zadužbine - manastira Dečani, đe mu se mošti i danas nalaze. Prikazao sam kako je bio u zatočeništvu. Kad se izbavio digao je bunu protiv oca Milutina, pa je ovaj naredio da se Dečanski oslijepi. Može se reći da je imao vrlo težak život i na kraju ga je ubio sin Dušan Nemanjić. Ipak, to što mu je život bio težak i mučan, ne znači da je on bio dobar čoek. Ipak je on bio Nemanjić! Da vidimo kakvo je lice pokazao u sukobu sa polubratom Konstantinom.

Konstantin je bio Milutinov sin o kojem ima malo podataka. Željko Fajfrić piše: "Ko je bio on, ko mu je majka (pretpostavlja se da je to bila prva Milutinova žena - nepoznata srpska vlastelinka)." (Željko Fajfrić, Sveta loza Stefana Nemanje, www.rastko.rs).

A Vladimir Ćorović ovako kaže: "Svoju prvu ženu, tesalsku princezu, koja mu je rodila sina Konstantina..." (Vladimir Ćorović, Istorija Srba, www.rastko.rs)

Poslije neuspjele pobune Dečanskog protiv Milutina, Milutin je Konstantinu kao mladom kralju dao na upravljanje Zetu i time je njemu, a ne Dečanskom, data prednost u nasljeđivanju trona. Međutim, nakon Milutinove smrti Stefan Dečanski je objavio da vidi, iako se mislilo da ga je Milutin oslijepio. To je u Srbiji protumačeno kao božiji znak, pa su crkva i dio vlastele pomogli Dečanskom da dođe na vlast, da preuzme tron. Njegov polubrat Konstantin, stariji Milutinov sin, nije se sa tim mirio, smatrao je da njemu pripada vladarski tron. Željko Fajfrić piše: "Nakon ovoga bilo je jasno da između dvojice pretendenata od kojih je jedan (Stefan) već krunisan, mora doći do oružanog sukoba. Tim više što su obojica imali sakupljenu vojsku, tako da se više nije imalo kud. Neposredno nakon krunisanja krenuli su sa svojim vojskama jedan u susret drugome. Po svemu sudeći, Stefan je želeo da izbegne borbu, pa je poslao poruku u kojoj traži od Konstantina da ga ovaj prizna za kralja, a on će (Konstantin) biti drugi po dostojanstvu, a ispred njega će biti samo kralj (Stefan). Po Grigoriju Camblaku to pismo je ovako glasilo: '...

Izvor: rtv.rs

Zato prestani sa onim što si počeo, dođi da usrdno vidimo jedan drugoga i primi drugo dostojanstvo carstva, kao drugi sin, a ne ratuj sa tuđim narodima na svoje otačastvo, a dovoljno je meni i tebi u tolikoj širini zemlje živeti, jer ja nisam Kain bratoubica, no Josifov drug bratoljubac. Njegovu reč javljam sada tebi, kao on tada ka braći... itd' (Grigorije Camblak)." (Željko Fajfrić, Sveta loza Stefana Nemanje, www.rastko.rs).

Da li je Dečanski pod "tuđim narodima" smatrao Vlahe, Arbanase i Latine iz Zete, ili je pod tim smatrao neke plaćenike? Fajfrić nastavlja: "Teško je ulaziti u prave razloge ovoga pisma i raspravljati o njegovoj iskrenosti. Da je Stefan bio takav bratoljubac kao što se pokušao predstaviti u pismu, ne može se nikako poverovati, što će se uskoro videti onda kada se on bude na krajnje zverski način obračunao sa bratom. Najverovatnije da se on nije osećao dovoljno sigurnim i da je želeo da izbegne borbu po svaku cenu." (ista knjiga)

Izvor: rastko.net

Do oružane bitke za vlast između dva polubrata je došlo, izgleda da je to bila žestoka bitka. Fajfrić opisuje bitku i način na koji se Dečanski obračunao sa zarobljenim polubratom: "Uglavnom, Konstantin je Stefanovu ponudu odbio. 'A on nimalo neposlušavši, spremaše vojsku za bitku (Grigorije Camblak), a bitka koja je nakon toga sledila pretvorila se u njegov užasan poraz. 'I kada su se sudarile obe strane, bi pobeđen onaj koji je pošao da čini nepravdU (Grigorije Camblak). Da je bitka bila izuzetno krvava svedoči i biograf. 'I padoše mnoga tela jednorod- nih, a mnogi se odlučiše na bekstvo' (Grigorije Camblak). Po svemu sudeći Kon- stantin nije bitku izgubio samo zbog toga što je njegova vojska popustila zbog oružane nadmoći Stefanove, već je u pitanju izgleda i neko izdajstvo u njegovim redovima, što biograf na malo uvijen način navodi: 'a njegovi Ijudi se skloniše StefanU (Grigorije Camblak). U samoj bitki Konstantin je zarobljen, a Stefan zaboravljajući na svoje uzvišeno pismo koje je slao Konstantinu pre bitke i u kome sebe naziva 'Josifov drug bratoljubač naredi da se ovaj likvidira na krajn- je zverski način. Pseudobrokar kaže da je Stefan dao Konstantina 'opružiti na jednom komadu drveta, pa mu klincima probi mišice i butine, pa ga onda raseče na dvepole, po sredini'. Nešto slično navodi i Mavro Orbin s tom razlikom što on greši mešajući Stefana i Vladislava. Naime on navodi da je Konstantina uhvatio i likvidirao Vladislav, a ne Stefan 'Kad je Vladislav uhvatio svoga brata Konstan- tina, naredi da ga razapnu na krst, pribiju ipretesterišupo sredini' (Mavro Orbin). Orbin je o ovome događaju nešto znao, ali očigledno nije razlikovao njegove ak- tere, pa otuda i zabuna oko imena. Da je ovo ubistvo ostavilo mučan utisak na sve i da je Stefan zbog toga trpeo prekore (doduše ne javne), vidi se i iz legende koja se raširila po narodu. Naime, počele su priče da je Stefan dao da se Konstantinu odseče glava i odere pa da se od lobanje napravi pehar iz kojeg je on kasnije pio vino. Ovo je naravno bilo preterivanje, ali sasvim slikovito govori o tome šta se mislilo o takvom njegovom postupku, ali i o njemu samome, budući da je takav njegov postupak bio poređen sa postupcima bugarskih (tatarskih) kanova." (ista knjiga)

 

Tako je Dečanski pisao bratu kako nije 'Kain bratoubica' a onda, kad ga je uhvatio, iskasapio ga je kao kad mesar kasapi govedo. Sami Fajfrić kaže da se ponio kao zvijer da se 'na krajnje zverski način obračunao sa bratom’.

I Dečanski je, kako bi to kler Srpske crkve rekao - Božiji ugodnik?!!

*Nastavak u utorak, 14. jula

star
Oceni
3.61
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi