Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Feljton: Bizarni sveci Srpske crkve (1)

Ko može biti proglašen svetim

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Da bi neko bio kanonizovan, proglašen svetim, mora ispunjavati bar tri uslova - treba imati savršeno moralan i neporočan život, poslije smrti mošti mu moraju biti netruležne i treće - poslije njegove smrti moraju se zahvaljujući njemu, dešavati posvjedočena čuda. A četvrti uslov bi trebao biti da kult svetitelja prvo zaživi u narodu, pa da ga zatim crkva ozvaniči

Knjiga Miroslava Ćosovića "Bizarni sveci Srpske crkve" prodaje se u Crnoj Gori, u supermarketima i na kioscima po cijeni od 3.99 €. Osim onoga što čitate u feljtonu, u knjizi možete pročitati još mnogo toga zanimljivog - o Svetom Savi, o Nikolaju Velimiroviću, o Njegošu, o Luki Vukmanoviću, o Atanasiju Jevtiću, o Amfilohiju Radoviću, o Filaretu Mićeviću, o istoriji pravoslavne crkve na ovim prostorima... Facebook stranica knjige https://www.facebook.com/bizarni.sveci.srpske.crkve

Da vidimo što na temu ko može biti izglasan za svetitelja, kažu, u srpskim medijima dva najzastupljenija vjerska analitičara, dali su stotine intervjua za srpske medije. Uvijek su predstavljeni kao odlični poznavaoci crkvene problematike, što i jesu. To su Mirko Đorđević i Živica Tucić. Mediji u Srbiji i Crnoj Gori su im se mnogo puta obraćali za mišljenja u vezi raznoraznih crkvenih pitanja. Na sajtu www.srpskadijaspora.info/ za Živicu Tucića se kaže: "Verski analitičar Živica Tucić rođen je 1952. godine u Banatu, školovao se u Pančevu, a potom u Beogradu. Više od 30 godina bavi se osim diplomatije, pisanjem u crkvenim i drugim medijima, kao urednik, novinar i analitičar, polemičar drži predavanja i tribine na religijske teme."

Za sajt Veliki Prasak Mirko Đorđević je o sebi rekao: "Profesor sam komparativne književnosti sa Beogradskog univerziteta. Predavao sam na Pedagoškoj akademiji (sada Pedagoški fakultet) i tu sam, zbog zdravlja, ranije otišao u penziju, ali posao ne prestaje. Bavim se prevođenjem i publicistikom. Objavio sam 40 knjiga prevoda sa raznih jezika. Saradnik sam mnogih listova i časopisa u svetu, naučnih revija, a najduže sam se bavio i sada sam član redakcije i urednik u listu 'Republika'. Pisac sam mnogih knjiga. Rođen sam 1938. godine, na srpskobugarskoj granici. Kao dete sam došao u Beograd, a odatle ovde u Šimanovce..." (Mirko Đorđević: Sveti Sava nije faraon, www.velikiprasak.com/). Mirko Đorđević je umro 18. aprila 2014. u 76. godini života. O uslovima za kanonizaciju Đorđević ovako piše: "U katoličkoj crkvi to je službeni čin precizno definisan sa svim detaljima postupka - u Codex iuris canonici. Kod nas pravoslavnih nema oficijelne santifikacije ali su kriterijumi jasni i veoma strogi - toga se čovek udostojiti može samo nakon fizičke smrti i nevinog postradanja uz posvedočenu činjenicu da se na njegovom grobu zbivaju čuda. Svi ikonografski obrasci, odnosno način prikazivanja govore o tome i opomena su vernicima kao najuzvišeniji ideal." (Mirko Đorđević, Sveci i osvetnici, Republika, broj 366-367, 1-31. oktobar 2005)

Đorđević je u dokumentarnoj emisiji "Sveci i zločinci" (TV Crne Gore, septembar 2005, autor Tanja Šuković), rekao slično: "Dovoljno se setiti Nikodima Milaša, nesumnjivog autoriteta u toj oblasti, koji tačno kaže da neko ne može biti za života, nego posle smrti, da mora svojim ličnim životom svetitelj, svojim ličnim životom čovek vrline, i drugo da njegovo telo ne bude podložno raspadljivosti i da se na njegovom grobu odigravaju čuda - to crkva sasvim ozbiljno uzima kao uslov. Međutim, u pravoslavnoj tradiciji, koja je dobrim delom - loša naša tradicija, nikada ovi uslovi do kraja nisu poštovani..."

Kod nas pravoslavnih nema oficijelne santifikacije: Mirko Đorđević
Photo: www.mc.rs

Povodom prijedloga da se patrijarh Pavle proglasi za sveca, Živica Tucić je dao izjavu: "Predlog da se pokojni patrijarh Pavle proglasi za sveca postoji u narodu, ali ne znam da li se o tome na Saboru SPC raspravljalo. Koliko znam trenutno nema novih predloga. Crkva mora biti jako oprezna prilikom kanonizacije. Ovo je ozbiljno pitanje i treba biti obazriv i proveriti ceo život osobe koja je predložena za sveca, jer svetitelj treba ljudima da bude primer, da se ugledaju na njega. Čak je i sam patrijarh Pavle bio za to da se sa kanonizacijom ne žuri - kaže za 'Blic' verski analitičar Živica Tucić." (Kako se postaje svetac, online "Blic", 27. april 2011).

Jovan Bajford, docent na Katedri za društvene nauke Otvorenog univerziteta u Velikoj Britaniji, piše: "Autoritativno delo Pravoslavno crkveno pravo srpskog vladike Nikodima Milaša (1845-1915), navodi da svetitelj može biti proglašen samo 'ako je za života bio pravi vernik, podvižnik i čudotvorac, ili da se nakon njegove smrti na njegovom grobu dešavaju čuda' (Milaš, 1905/1999). Patrijarh Pavle u knjizi Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere (1998) takođe navodi kriterijume za svetiteljstvo koji zahtevaju 'da su [kandidati] postradali kao mučenici za hrišćansku veru, ili da im je život u svemu besprekoran; Da su, ili za života ili posle smrti, posvedočili svoje poslanstvo čudima koje su opštepoznata' (str.128)." (Jovan Bajford, Poricanje i potiskivanje antisemitizma, Beograd, 2005, str 198).

Dakle, van svake sumnje, da bi neko bio kanonizovan, proglašen svetim, mora ispunjavati bar tri uslova - treba imati savršeno moralan i neporočan život, poslije smrti mošti mu moraju biti netruležne i treće - poslije njegove smrti moraju se zahvaljujući njemu, dešavati posvjedočena čuda.

A četvrti uslov bi trebao biti da kult svetitelja prvo zaživi u narodu, pa da ga zatim crkva ozvaniči.

Crkveno pravo Nikodima Milaša definiše kriterijume za svetost: Jovan Bajford
Photo: LA

Neđeljnik Press je prenio tvrdnju Živice Tucića: "Kult nastaje u narodu, koji izražava poštovanje pojedincima koji su ostali uzor u veri, u pomaganju drugima, u mudrosti. Eparhija formuliše kult i dostavlja ga Saboru, koji prima k znanju ali ne mora odmah, iste godine o tome da odlučuje. Dešavalo se, recimo, u slučaju Justina Popovića, da predlog postoji duži niz godina, dok se u Saboru ne stvori konsenzus. A svaki predlog treba obrazložiti veoma iscrpno". (Stanko Stamenković, Sveti NikolapronalazačKako postati svetitelj, 1. avgust 2012. www. pressonline.rs/).

Isto ovo govori i protojerej stavrofor Srpske crkve dr Dimitrije Kalezić: "Da bi neko bio proglašen za sveca, potrebno je da posle smrti ima veliko poštovanje u narodu, nakon čega Crkva započinje proces njegove kanonizacije objašnjava Kalezić". (Sveta Ceca, Alo, 7. jun 2010, www.alo.rs/ljudi/27927/Sveta_Ceca)

 ŠTO SU NEKI OD NAJPOŠTOVANIJIH SVETACA GOVORILI O SVETOSTI!

A što su sami svetitelji govorili na ovu temu? To nam predstavlja Rodoljub Lazić u tekstu "Shvatanje svetosti mitropolita Jovana Zizjulasa u svetlu predanja Pravoslavne crkve", koji je objavljen na www.svetosavlje.org. Sve naredne izjave svetitelja su iz tog članka.

Sveti Maksim Ispovednik: "Ko se neokaljane pobožnosti i sa pravim poznanjem drži puta vrline, ne zastranjujući ni na jednu stranu, iskusiće blagodareći svom bestrašću prisustvo Božije. (Glave o bogoslovlju i domostroju ovaploćenja Sina Božjeg, Druga stotina, 98)"

Sveti Simeon Bogoslov: "Dakle, čovek postaje svet uzdržavanjem od greha i delanjem dobra, svakako ne zato što se delima osvećuje (jer neće se opravdati delima zakona nijedna duša), nego zato što činjenjem tih dela postaje srodan svetom Bogu... Neka bismo Hristu u plod doneli po trideset i šezdeset i sto od onoga što Duhom u sebi uzgajamo, a to su ljubav, radost, mir, blagost, dobrota, dugotrpljenje, vera, krotost, uzdržanje, jedenje hleba znanja, uzrastanje u vrlinama i dostizanje muža savršenog, mere rasta punoće Hrista kojem priliči svaka slava u vekove. (Deseta katihetska beseda)"

Poštujmo i mi, braćo, svetitelje Božije: Grigorije Palama
Izvor: wikipedia

Sveti Grigorije Palama: "Poštujmo i mi, braćo, svetitelje Božije. Na koji način? Tako što ćemo se, podražavajući njih, očistiti od svake nečistote tela i duha, što ćemo da odstupimo od zla, kako bismo na kraju, kroz uzdržanje od zla, došli do njihove svetosti; tako što ćemo jezik zauzdati za zakletve ili lažne zakletve, za praznoslovlje i uvrede, tako što ćemo usta čuvati od laži i klevete i na taj način im (svetima) prineti pohvalu. (25. beseda, na Nedelju Svih Svetih)"

Sveti Teofan Zatvornik: "Svet je čovek čist i neporočan, svakom vrlinom ukrašen i tuđ svakom grehu, ne samo onom što se vrši delom nego i onom u mislima i osećanjima delujućeg, i zato se nalazi u Božjoj milosti, i blizak je i dostupan Bogu (Tumačenje Poslanice Efescima)"

Sveti Simeon Novi Bogoslov: "Naime, kao što izvor iz koga večno teče voda, ako nakratko stane, iščezne i pretvori se ne u izvor nego u baru, tako i onaj ko sebe samoga uvek čisti delanjem zapovesti i Bog ga čisti i osvećuje, ako nakratko otpadne od delanja, srazmerno tome otpada od svetosti. A onaj ko se svesno upusti u jedan greh sav otpada od čistote, kao što se i malom nečistotom ogadi čitav sud sa vodom. Ne govorim o grehu koji se čini samo telom, nego i o drugim strastima koje su unutra u nama i koje mi nevidljivo činimo. Tako biva i sa svakom drugom željom i svakom strašću. Ako se neko svojevoljno prepusti bilo zavisti, bilo srebroljublju ili surevnjivosti, ili neprijateljstvu ili nekom drugom zlu, on neće dostići venac pravde. Jer pravedni Bog ne trpi da ima zajednicu sa nepravednima i, budući čist, ne prlja se sa nečistim, kao bestrastan ne obitava sa strasnima i kao svet ne ulazi u dušu isprljanu i lukavu. (Deseta katihetska beseda)"

Riječi jednog od trojice svetih Jeraraha Svetog Jovana Zlatoustog:

"Jer se od nas zahteva vrlina trajna i koja se produžuje do poslednjeg časa našeg života. Jer kao što, krenuvši u carsku prestonicu, nikakve koristi ne bismo imali ako se, pošto prevalimo veliki deo puta, olenjimo i stanemo ne dovršivši put, tako i 'nada zvanja' ne donosi nikakve koristi nama koji je posedujemo, ako ne živimo dostojno Onoga koji nas je prizvao. Mi, prizvani na dobra dela, dužni smo biti istrajni vršeći ih sva. Mi smo, nema sumnje, radi toga i prizvani da izvršimo ne samo jedno dobro delo, nego da ih vršimo sva. Jer kao što imamo pet čula i dužni smo se koristiti njima kako treba, tako smo dužni upražnjavati i sve vrline. Ako je neko celomudren, a nemilostiv; ili je milostiv, a gramzljiv, — sve mu je uzalud. Jer nije dovoljna samo jedna vrlina, da bismo sa slobodom predstali prestolu Hristovu, nego su nam potrebne mnoge, razne i svakovrsne vrline, ili tačnije: sve vrline. Čuj šta Hristos govori učenicima: Idite i naučite sve narode, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio. (Sveti Justin Srbski, Dogmatika III, str. 93)."

Mi, prizvani na dobra dela, dužni smo biti istrajni vršeći ih sva: Jovan Zlatousti
Izvor: netdna-cdn.com

U istom tekstu u kom polemiše sa jednim grčkim mitropolitom, Rodoljub Lazić je još naveo: "Mitropolit veli da ima i svetih kojima se ne pripisuju čuda. Možda ima i takvih, ali bi bilo lepo i da je mitropolit naveo neko konkretno ime. Ovako ne znamo na koga je mislio, pa i ne možemo da se složimo sa njim. Ali da bi bila tačna mitropolitova tvrdnja da svetost nije povezana sa natprirodnim darovima, morali bi svi sveti da budu takvi da ne tvore čuda. Ja lično ne mogu da se setim ni jednog takvog. A mogu da se setim na desetine onih koji su tvorili čuda. Puna su žitija svetih takvih ima ih na stotine i na hiljade. A koliko se sećam, jedan od kriterijuma za proglašenje nekoga svetim u Pravoslavnoj Crkvi jeste i postojanje čuda po njegovim molitvama, odn. od njegovih moštiju. Bog je taj koji Svetima daruje različite darove učiteljstva, proroštva, čudotvorstva, isceljenja, darove različitih jezika (1 Kor. 12, 28-30).

'A znaci onima koji veruju biće ovi: imenom mojim izgoniće demone, govoriće novim jezicima... na bolesnike polagaće ruke i ozdravljaće.'' (Mk. 16, 17-18).

Ima mnoštvo mesta u Novom Zavetu koja govore o znacima i čudima Apostola, npr: '...govoreći smelo o Gospodu, kojiposvedočavaše rečblagodati svoje, dajući da bivaju znaci i čuda rukama njihovim' (D.Ap. 14, 3); 'Što i Bog posvedoči znacima i čudima, raznim moćnim delima i razdavanjem Duha Svetog po svojoj volji (Jevr. 2,4) itd.

Da li je svetost povezana sa raznim natprirodnim darovima? Mitropolit tvrdi da nije. A mi vidimo da je Gospod to obećao svojim učenicima i vernima u Crkvi, i da su natprirodni darovi kod svetih prisutni od početka Crkve do današnjeg dana."

Dakle Rodoljub Lazić ne zna nijednog svetitelja koji ne tvori čuda. E ja, i svi mi, znamo gomilu srpskih svetitelja koji ne tvore nikakva čuda i nikada ih nijesu tvorili. I te ću "svetitelje" predstaviti u ovoj knjizi.

*Nastavak feljtona u subotu, 4. jula

star
Oceni
4.44
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi