Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (3)

Feljton: Užička republika (2)

Pripreme za ustanak u užičkom kraju

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Sprovođenje zarobljenih nemačkih vojnika: Užice, 1941. godine
Sprovođenje zarobljenih nemačkih vojnika: Užice, 1941. godine
Photo: Stock

Užička republika, kao prva veća jedinstvena slobodna teritorija, stvorena u jesen 1941. godine, po svojim dostignućima imala je prelomno značenje u razvitku oslobodilačkog rata u prvoj ratnoj godini. Užička republika je naziv za veliku ustaničku slobodnu teritoriju u zapadnoj Srbiji, i, djelomično, istočnoj Bosni, sa oko milion stanovnika, uspostavljenu ustankom 1941. godine, nakon što su nacisti okupirali Jugoslaviju. Tokom postojanja Užičke republike punom parom je radila partizanska fabrika oružja i municije u Užicu. To je 1941. bila jedina fabrika u okupiranom delu Evrope gde se proizvodilo oružje za borbu protiv fašizma. Država je trajala samo 67 dana, od 24. septembra do 29. novembra 1941, a potom je pala u ruke nemačkog Wehrmachta i četnika, dok su se partizani povukli prema Sandžaku. Nastojeći da da svoj doprinos obeležavanju 40-godišnjice ustanka u Jugoslaviji — Muzej ustanka 1941. Užice prikupio je sećanja učesnika događaja iz perioda Užičke republike i 1981. godine objavio knjigu „UŽIČKA REPUBLIKA — zapisi i sećanja". Prenosimo odabrane delove iz ove knjige

Polovinom maja 1941. godine pošao sam, sa propusnicom koju sam jedva pribavio, iz Užica u Beograd pod izgovorom da uzmem stvari koje su mi ostale za vreme dok sam bio student. Došao sam u Beograd i počeo sam da pretražujem ulice na Južnom bulevaru i oko njega u nadi da ću tamo nekoga sresti i pronaći vezu. I stvarno, jednog dana sam sreo Ljubinku Milosavljević koja mi je rekla da sačekam dva-tri dana i da će mi dati odgovor šta će sa mnom biti. Jer, govorila mi je da treba da idem u Užice da se povežem sa drugovima i da ću da uđem u Okružni komitet i da tamo radim. Za sada tako.

 Ja sam se vratio u Užice negde koncem maja i povezao se i u Okružnom komitetu dobio zadatak da držim partijsku jedinicu u ložionici. Sa njima sam držao jedan sastanak. Posle toga je bilo određeno da radim u srezu zlatiborskom i to ja, Dobrilo Petrović i Ljubodrag Đurić, koji je gore bio učitelj. U međuvremenu je održan jedan sastanak Okružnog komiteta. Ja sam 22. juna, rano ujutro otišao sa Ljubodragom Đurićem u srez zlatiborski na partijski rad. Drugog dana usput smo čuli da je objavljen rat Rusima i Ljubodrag Đurić se vrati u Užice da vidi da li ima novih direktiva. Međutim, nije mogao ništa doznati, ali posle nekoliko dana bio je taj sastanak Okružnog komiteta na kome je bio Branko Krsmanović i na kome se govorilo o pripremama za ustanak. Naš se rad u srezu zlatiborskom uglavnom sastojao u pripremanju ustanka, prikupljanju oružja, prikupljanju ljudi koji bi došli u obzir i u toku juna i početkom jula ja sam dolazio u Užice na jedno dva sastanka Okružnog komiteta gde su te stvari bile konačno raščišćene.

Sastanak ljudstva za Zlataborsku četu bio je određen negde koncem jula, a možda i početkom avgusta. Na zborno mesto došli smo svega nas petoro — Dobrilo Petrović, Ljubodrag Đurić, ja i dvojica braće iz sela Šljivovice, ne znam kako se zovu. Obojica su poginula u tim prvim danima ustanka. Imali smo svega dve puške i dva revolvera. Svi drugi koji je trebalo da dođu odbili su. U međuvremenu smo Ljubodrag Đurić, moj drug i prijatelj Manojlo Smiljanić i ja vodili pregovore sa jednom grupom oficira u kojoj je bio Momčilo Smiljanić, Slobodan Sekulić i Slavko Kovalinka da i oni pođu. Oni su za prvi momenat odbili. Rekli su ako se četa poveća i ojača da će i oni doći.

Ja sam otišao u Užice u Okružni komitet i tražio da nam pošalju iz Užica makar 10—12 radnika da bi četu brojno povećali, što bi bila veća privlačna snaga za druge ljude. Drugovi su primili taj predlog i mi smo dobili pojačanje tako da je naša četa brojala dvadeset i nekoliko ljudi. I zaista došli su i ovi oficiri a Manojlo Smiljanić i Slobodan Sekulić su otišli prema Užicu. Dok sam bio u toj četi bile su svega dve tri sitnije akcije. Napad na jednu žandarmerijsku stanicu, ali nije bilo žandarma, na stočarsku stanicu, na Partizanskim Vodama, i na neke opštine. Posle sam na poziv Okružnog komiteta otišao u Užice. Sedeo sam jedno vreme u Štabu Užičkog odreda na Tatincu, a odatle otišao u Ariljsku četu, kod Steve Čolovića, To je u to vreme bila najbolje organizovana četa. Bila je smeštena u Radobuđi, vrlo čvrsto držana, jer je Steva bio iskusan revolucionar i vrlo energičan.

Posle nekoliko dana zadržavanja, pošto se tu stvarno nije imalo šta raditi, prešao sam u Požešku četu. U Požeškoj četi sam se zadržao sve do oslobođenja Požege. Tu sam se prvi put sreo sa Kušićem. Kad je došao na savetovanje u Glavni štab u Dulenima, sa njim je došao Roćko Čolaković. U selu Gorobilju u jednom kukuruzu formiran je štab Užičkog odreda. U štab su ušli: za komandanta — Dušan Jerković, za komesara — Milinko Kušić, zamenik komandanta Vukola Dabić i kao zamenik komesara — ja. U to vreme je usledila i jedna akcija Nemaca na partizane posle partizanske akcije u Viroštaku, kada je izginulo nekoliko nemačkih vojnika i, mislim, sam nemački komandant Požege. Ta nemačka akcija se za njih završila bez nekog rezultata. Naša četa je bivala sve veća i veća.

Posle nekoliko dana su seljaci koji su pristigli iz Užica govorili da se Nemci spremaju i pakuju da idu iz Užica. Iako u početku nismo verovali, mi smo se počeli primicati Požegi. U selu Godoviku kod kuće Ljuba Mićića bio je smešten deo štaba jer smo bili samo ja i Kušić. Došao je iz Požege jedan advokat i četnički kapetan Glišić koji su tražili od nas da mi njih ne uznemiravamo, da su Nemci rešili da njima predaju vlast u Požegi, a da mi ostanemo gde smo. Ja, Kušić i Ljubo Mićić se dogovorimo da ih zadržimo tu u pritvoru, da zatvorimo Ovčarsku klisuru i dočekamo Nemce.

Diverzantska akcija partizana u Srbiji na pruzi Čačak - Užice 1941.
Photo: Stock

Sutradan su Nemci počeli da prolaze putem prema Čačku. Naša četa je započela borbu sa možda nekih stotinu ljudi. Na kraju se borba završila sa učešćem od 600 — 700 seljaka, koji su svi povadili sakrivene puške i počeli da biju Nemce. Borba se vodila čitav dan i Nemci nisu mogli da se izvuku sve dok nisu upotrebili avijaciju. Došlo je 6 štuka koje su bombardovale položaj i delom pod zaštitom štuka, a delom pod zaštitom mraka oni su se izvukli prema Čačku uz veliki gubitak u ljudstvu, a naročito u materijalu. Kasno te noći mi smo sredili naše ljudstvo i ušli u Požegu negde, možda, oko pola noći. Na požeškom trgu bila je postrojena jedna grupa od oko 120 četnika. Videći ovu našu ogromnu grupu i slušajući borbu preko dana, nisu smeli dati nikakav otpor. Čak i mitraljez koji je bio postavljen na mostu preko Đetinje nije metka opalio i mi smo u Požegu ušli u paradnom maršu. Četnici su se te noći uglavnom izgubili, pobegli levo — desno, druge koji su se opili pa spavali po štalama, kućama, svuda, rasterali smo i sutradan smo počeli organizovati vlast. U tome je stigla i vest da su naše čete, Užička i Zlatiborska, ušle u Užice. Mi smo se spremili i sutradan uveče stigli smo u Užice negde oko 11 sati. Dali smo se na posao organizovanja vlasti, vojske i svega drugog. Bili smo zadovoljni jer je oslobođenje zapadne Srbije bilo tačno po onom planu kako su ga Roćko i Kušić ispričali, kako je zaključeno na savetovanju u Dulenima, jer je Moravička četa napala Ivanjicu, Ariljska Arilje, Račanska Bajinu Baštu, Zlatiborska i Užička Čajetinu, Crnogorska Kosjerić, Užice je bilo opasano sa svih strana. Nemačke snage su bile male. Neko novo pojačanje Nemci nisu bili u stanju da pošalju i oni su ga sasvim logično morali napustiti. Napustili su ga u poslednjem momentu.

*Prenosimo sa prijateljskog sajta Znaci

star
Oceni
4.30
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV