e-novine.com: Ivica dlaku menja, ali ćud nikada!

Ivica dlaku menja, ali ćud nikada!
================================================================================
Milica Jovanović on 09.12.2009 - 17:33
 
Glede hapšenja tzv. "Internet huligana", sa rezignacijom i  podsmehom moram
konstatovati kako srpska država navodni "obračun" sa kriminalom  nastavlja po
oprobanom receptu - dok rak trpe i neguju kijavicu leče, dok nam  paraziti
izjedaju srž društva, zalečenje prehlade se slavi i u etru  nacionalnih
frekvencija prezentuju auditorijumu kao čudesan medicinski  poduhvat i trijumf,
navodno uspostavljene pravne države.
Ne može brza  ishitrena reakcija u vidu hapšenja grupe kvazi-ekstremista biti
demonstracija  moći i funkcionalnosti države, dok sudstvo izgleda kao džuboks
sa  ograničenom plejlistom koji svira baš onako kako nalogodavci, inspiratori
i  zaštitnici huligana ubacuju novčiće u različitim apoenima, prema
različitim potrebama. Ne može par anonimusa iza rešetaka biti kompenzacija za
slobodu onih koji  postavljaju bombe na prozore, pale ambasade, tuku i
pljačkaju nekažnjeno, uz  zaštitnički mig i prećutnu podršku države, ne
može ova na brzinu sklepana i  improvizovana predstava komičnog (sudeći po
potezima, pre lutajućeg nego  putućujeg) teatra iz Andrićevog venca 1 biti
niti odgovor niti imitacija  ozbiljnog i delotvornog nastupa sistemskih organa
zaduženih za bezbednost  građana.
Umesto toga, neka onaj koji je sa podrugljivim smeškom do pre  koju godinu
gledao masu željnu slobode preko kordona i ešalona straha i  represije, a
danas greje ministarsku fotelju, odgovori na pitanja zašto  ortodoksni
kriminalci slobodno hodaju ulicom i uživaju u privilegijama, ko je,  kada i po
čijem nalogu ubio Slavka Ćuruviju, ko je majke gardista zavio u crno,  neka
kaže reč-dve o političkoj pozadini ubistva pokojnog premijera, objasni na
čijem su platnom spisku oni koji su takve svim sredstvima i silama, mimo rezona
 zdravog razuma i elementarnih postulata prava, čuvali i čuvaju van rešetaka
i  ruke zakona.
Ne gasi se požar čašom vode, niti se organizovane  kriminalne grupe
obuzdavaju smeškom onoga koji liči na Klunija ili pretećim  "no-no" onoga
koji je još do juče bio ogrnut crvenom maramom.
Jeftin  publicitet, sticanje političke koristi medijskim manipulacijama i 
bacanjem prašine u oči, gospodine ministre, prevaziđeno je i nadmašeno, pa, 
konačno, gospodine ministre, ako su akteri devedesetih ponovo aktivni i 
rehabilitovani, ako smo umesto lustracije dobili amneziju, a umesto istorijske 
odgovornosti amnestiju, ako su u žiži ponovo okolnosti iz devedesetih koje se 
provlače na mala vrata pod lažnim i nebuloznim pričama o nacionalnom
konsenzusu,  red je da nas makar poštedite metoda te epohe, tako svojstvene
vašim bivšim i  sadašnjim partijskim kolegama.
Takođe, sa podjednakim žaljenjem moram  se osvrnuti i na napore raznih
nevladinih organizacija, profesionalnih udruženja  i društava, intelektualaca
i persona od značaja i "integriteta" (čast retkim  izuzecima), koji su, eto, u
ovim teškim momentima rešili da stanu iza Brankice.  Pozeri, šminkeri,
večiti oportuni statisti, apostoli "ćuti i  trpi" doktrine, kvaziintelektualna
elita nedostojna statusa i reputacije, koja  ne shvata da, u ime budućih
generacija nije  potrebno stati IZA, već PORED, pa i ISPRED, ali ne lika i
dela, vec AMBICIJA i  NASTOJANJA koja Brankica kao vrh oštrice napredne Srbije 
predstavlja. Nije podrška Brankici u okretanju glave i  elitističkom gađenju
na razularene horde koje divljaju po Srbiji ili likove  (sad već zaboravljene,
no kratko pamćenje nam i jeste karakteristika) iz  prethodnih serijala,
podrška je raditi svoj posao u pravom smislu te reči, pa  pritom još
transparentno, odgovorno, efikasno i bez bilo kakve cenzure. Nisu nam potrebne
grupe podrške, potrebni su nam nam profesori koji vaspitavaju i  uče, novinari
koji istražuju i objavljuju, sudije koji odlučuju i kažnjavaju,  policajci
koji privode i državnici kojima će, na terazijama prioriteta, red  odneti
prevagu nad statističkim istraživanjima i osmesima sumnjivih donatora. Rad na
takvoj Srbiji jeste najveća podrška Brankici.
U nadi i veri da će  taj dan doći, kao i da će gospoda Dačić i Tadić
konačno dati odgovor na  decenijsko pitanje: ima li Srbija obraza, ili ipak
OBRAZ ima Srbiju,
T. L.