Entertainment TV
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (3)

Vinyl: Na Skorsezeovom zapadu ništa novo

Slaba priča, dobra muzika i kvalitetan kokain

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Izvor: www.imdb.com

Martin Skorseze i Mik poluvampir Džeger su udruženim snagama, tmurnim prisećanjima, izopačenim iskustvima i blekautovima iz mladosti, skrojili prvu sezonu genijalno rupičaste rokenrol serije. Zašto rupičaste? Jer bi onaj koga ne zanima kokainsko jevanđelje sa ulica Njujorka u sedamdesetim godinama XX veka i to kako su deca ulice postajala muzičari, trebalo da preskoči ovu seriju. Ali za sve ostale ljubitelje rokenrol kulture, ovaj muzički tobogan će biti prava doza

Izvor: www.imdb.com

Radnja je prosta, i u stilu okuraženog Skorseza režirana, tako da jednostavno iza svih mogućih kadrova na svim znojavim čelima se nalazi nevidljivi pečat “Made in Scorsese“. Tarantinovski sindrom je i ovde ubrizgan. Dakle, Riči Finestra (Booby Cannavale) pokušava svim mogućim sredstvima da održi svoju već uveliko propalu producentsku kuću, a što se više trudi, ona sve više tone. I naravno, uz čitavo to propadanje, ide i propadanje porodice, zamršenje sa italijanskim mafijašima kao i Fear and Loathing dekadencija – za koju u nekom trenutku glavni junak kaže da mu je potrebna da bi se izvukao iz svega – i koja daje posebnu nijansu, koja se može samo u Martinovim filmovima sresti. A to je da je skroz normalno imati napuderisan nos u svakom trenutku dana i noći.

Pored našmrkane ludnice, ubrzanih kadrova i nezaštićenog seksa, muzika je zaista poentirala, ali i zamaskirala sve daće i nedaće prve sezone. Čak, može se slobodno reći, da sve potencijalne greške, rupice i rane, kojih sigurno ima dosta, rokenrol prekriva poput čarobne prašine. Tako se kroz epizode može uvideti probijanje prađeda pank muzike, ali i neke truničice hip-hop kulture koja je još bila svedena na podrumske žurke. Zapravo je sjajno videti taj sijaset iz kojeg su plodovi rokenrola izrastali, i spektar raznolikih predaka današnjih muzičkih izroda. I to sve tako dobro našminkano i ulepšano, da sam morao par puta da ponovo odgledam neke scene.

Izvor: www.imdb.com

Što je najgore od svega, i da hoću da otkrijem bilo šta što bi moglo da upropasti uživanciju u gledanju Vinyla - ne mogu. I to ne bi trebalo da bude za neku veliku pohvalu. Zapravo je sramno. Jer, kao što napisah gore, tarantinovski sindrom je i ovde prisutan. Očigledno je da je Martin u svom zenitu, i da sve što iz njegovog lonca izađe, mora da bude spektakularno. Ali, to nije u ovom slučaju.

Koliki god fan sedamdesetih i svega što su donele bio, i koliko god me ono ubacivalo u tripoznu vožnju kroz kosmički rokenrol, ova serija je ipak prosek. Tarantinovski sindrom, odnosno njegovi simptomi se prepoznaju onda kada su svi likovi u filmu, ovog puta u seriji, previše pametni, sve znaju i previše dobro mogu da izađu iz svih situacija. Drugim rečima, svaka ličnost u ovoj seriji manjim ili većim delom glumi Skorsezea. Dok, sa druge strane, imamo jedan preterani cirkus: sa kvalitetnom muzikom, dobrom glumom i slabom pričom, koji samo što ne padne u nesvest od opijata.

star
Oceni
4.55
Ostali članci iz rubrike TV
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak