Entertainment TV
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (0)

Alexandra Patsavas, žena koja bira pesme za TV serije

Kako muzikom ispričati priču

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Izvor: www.bbgunpress.com

Možda vam ime Alexandre Patsavas ne zvuči poznato, ali ako ste kojim slučajem pogledali poslednju sezonu serije "Girls", sećate se da se upravo ona pominje kao alfa i omega muzičke i TV industrije. Ona bira pesme koje će se pojaviti u serijama, odlučuje u kojoj će se sceni pojaviti, zahvaljujući njoj otkrivate nove neafirmisane bendove, plačete i smejete se zajedno sa voljenim likovima. Patsavas radi na izboru muzike za "Grey's Anatomy", što je i jedini preostali razlog za gledanje te hirurške "dinastije". Učestvovala je i u izboru muzike za "Mad Men" i filmsku sagu "Hunger Games". Trenutno radi na seriji "The Astronaut Wives Club", a portal Avclub.com razgovarao je sa njom o tome šta znači biti muzički supervizor

*Kako ste postali muzički supervizor?

Još za vreme studija sam radila za organizaciju koja je dovodila bendove u kampus i time sam se ozbiljno bavila. Vremenom sam počela da organizujem i nastupe van kampusa, tako sam se upoznala sa muzikom na drugačiji način – više nisam bila samo fan, već sam iz prve ruke mogla da vidim da je muzika biznis. Onda sam otišla u Los Anđeles i bukirala dosta izvođača za agenciju Triad, koja je sada deo Williama Morrisa.

*Bili ste agent ili organizator?

Bila sam organizator, studentkinja koja je pokušavala da bude organizator. Prvo sam radila za univerzitet, posle sama. Bile su to kasne '80. U to vreme sadašnji indie rock zvali su college rock, čini mi se. Onda sam otišla u Triad. Potom sam radila za BMI (Broadcast Music Inc.), što je bilo pravo otkrovenje, tamo sam se upoznala sa filmskom muzikom, a takav posao mi se učinio vrlo primamljivim.

*Šta vam se dopadalo kod plasiranja i izdavanja licenci?

Nisam ni znala šta je to plasiranje, nisam u tom trenutku mogla ni da formulišem. Tada sam radila kao pomoćnica u filmskom i TV odeljenju u BMI i tek sam počela da se, preko nadređenih, upoznajem sa zakazivanjem sastanaka sa kompozitorima i muzičkim supervizorima, direktorima filmskih i muzičkih studija i mreža. Tek onda sam zaista razumela da je spajanje muzike i vizuelnih medija zapravo posao, što je vrlo uzbudljivo. Interesantno mi je što se moj posao ne svodi samo na novu muziku, iako je obožavam, već što postoji mogućnost da koristite muziku iz bilo kog razdoblja. Bitno je kako muzikom pričate priču – to je ono što je bilo otkrovenje za mene.

Izvor: www.billboard.com

*Na koji način ste mogli da doprinesete kreativnom procesu tada – da utičete na muzičare ili sarađujete s njima?

Prilično je teško dati kreativni doprinos ako niste u neposrednom kontaktu sa izvođačima. Retko se pojavljuju veliki umetnici, a mene je privlačila kreativna strana posla.

*Sada imate i svoju izdavačku kuću, pa se bavite i tom kreativnom stranom posla. Na neki način ste proširili posao.

Moja razmišljanja su se promenila od 1992, kada sam počela, a i mnogo toga se izdešavalo. Počela sam da radim za Rogera Cormana kao muzički supervizor, što je bilo zaista sjajno. Radila sam na 30 ili 40 projekata tokom skoro tri godine i naučila sam osnove knjige snimanja, saradnje reditelja i kompozitora i kako čitav proces funkcioniše. Manje je seksi nego što izgleda.

*Mnogi verovatno misle da se vaš posao svodi na gledanje serija i slušanje muzike, ali je mnogo više od toga.

Zabavno je, jako je zabavno. Ali, ima budžet i vremenski okvir i, pre svega, muzički supervizor je deo kreativnog tima koji vode izvršni producenti, autori, reditelji i kreatori serija. U većini slučajeva mi ostvarujemo njihovu viziju. Veliki deo ovog posla je i izdavanje dozvola, licenciranje, dobijanje prava, što je do tančina određeno. Svodimo pesmu na opis scene, za tačno određenu minutažu i precizno određena autorska prava.

*Kako ste počeli da radite na seriji „The Astronaut Wives Club“?

Tu sam imala prilike da radim sa Stephanie Savage, kreatorkom serije i kompaniju Fake Empire. Prva serija na kojoj sam za njih radila je „The Mountain“, potom „The O.C.“ i „Gossip Girl“, između ostalih. Razgovarale smo o projektu i imala sam mogućnost da čitam scenario, tako da sam mogla da vidim kako se priča razvija, što je jedinstven slučaj kad je reč o televiziji. Najčešće su nam scenariji dostupni na početku sezone, a kasnije ih dobijamo neposredno pred sam dan snimanja. Stephanie i ja smo razgovarale o tome kakvu ona muziku želi u svojoj seriji, kakav zvuk i atmosferu. Razgovarale smo o mešavini aktuelnih pesama, obrada i pesama iz '60. Radnja serije obuhvata period između ranih i kasnih '60-ih, kao i knjiga na kojoj je zasnovana.

*Ima, dakle, nove muzike koja zvuči kao muzika iz '60-ih, novih izvođača koji obrađuju stare pesme ili i jednog i drugog?

Ima aktuelnih pesama i novih obrada starih pesama, kao i starih numera, zastupljene su sve tri varijante. Bilo nam je interesantno da se fokusiramo na delove različitih tekstova koji govore o zvezdama, mesecu, kosmosu, ali da ne preteramo. Trebalo je da ne bude previše očigledno, ali da ima smisla. Poslala sam Stephanie neke kompilacije, nakon čega smo odredile pravac i zvuk koji želimo. Onda kada serija ode u produkciju, ima više scena i detalja koji zahtevaju tačno određenu muziku. Sve pre toga svodi se na generalni utisak i atmosferu.

*Koliko pesama ima na tim kompilacijama, 20 ili 100?

Ima ih oko 400. Kada se bavite i aktuelnom i starom muzikom, a pritom tražite jedinstven muzički potpis i ugođaj, te muziku za tačno određene scene, nebo je granica.

*Radili ste i za seriju „Mad Men“. Velika je stvar kad koristite pesmu Beatlesa zato što je verovatno skuplja od mnogih drugih.

Naravno, očigledno su neke pesme skuplje od drugih. Ako glumac peva ili pleše uz neku pesmu, to je manje-više dostupno u okviru svakog budžeta. Finansijska konstrukcija završena je pre nego što muzički supervizor počne da radi, tako da je u tom trenutku već prilično jasno čime raspolažemo. Nekad može da se desi i da se zbog pesme probije budžet, ali takvi problemi se rešavaju od slučaja do slučaja.

*Imate li rezervne pesme?

Uvek. U „Astronaut Wives Club“ koristili smo manje poznate numere iz '60-ih i bilo je lepo otkriti neke bendove koji se nisu pojavljivali na svakoj plejlisti. Otkrili smo, zapravo, indie muziku iz tog doba.

*Kada smo kod otkrivanja muzike, da li u potragu idete kod izdavača ili pretražujete sopstvenu kolekciju? Da li kažete sebi: „Hajde da nađemo nešto iz '68“?

Dugo se bavim ovim poslom, pa imam dosta starih poznanstava i kontakata, a i moji saradnici su uključeni u sve. Moja kolekcija postajala je sve veća i veća, ali zamislite taj nered, te poslagane CD-ove. Muzički supervizori su stalno bili u sobama prepunim polica sa diskovima, tako da je delovalo da svakog trenutka to može da padne. Sad imamo velike digitalne biblioteke, što nam omogućava da sačuvamo dosta muzike i olakšava posao. Sad dolazimo do onoga što nam je potrebno u trenutku, nije to više tako zahtevan proces, dosta toga se promenilo.

*Da li pravite kataloge, označavate? Na primer, pesma Beach Boysa može imati oznake poput „surf“, „'64“, „plaža“ i tako dalje?

Da, svakako. Nekada označavamo po izdavaču, izvođaču, na različite načine, sve zavisi. Išli smo u mnoge izdavačke kuće i rekli da nismo zainteresovani samo za znanu i neznanu muziku iz '60-ih, već i za muziku koja podseća na '60-e ili je inspirisana muzikom Nancy Sinatra, Leeja Hazelwooda ili Dusty Springfield – ko su moderni umetnici kod kojih se prepoznaje ta divna, ali suptilna veza s prošlošću.

*Sastavi kao što su „The Drums“, „Bleachers“ i muzika Andrewa Birda mogu se čuti u „Astronaut Wives Club“. Zašto ste baš njih izabrali?

Kod njih možete osetiti uticaj '60-ih. Koristili smo i muziku bendova „BØRNS“, „Guards“ i „First-Aid Kit“, koji se odlično uklapaju u epohu.

*Kako birate modernu obradu stare pesme? Da li prvo izaberete izvođača ili pravite neku vrstu audicije i pitate ko bi želeo da tako nešto uradi?

Što se ove serije tiče, koristili smo obrade koje su već postojale. Inače ne koristimo mnogo obrada. „First-Aid Kit“ je uradio odličnu obradu. Poslali su mi je, ja sam je prosledila Stephanie i ona se oduševila. Zavisi, nekad prvo izaberemo pesmu i imamo ih mnogo na umu, pa se tek onda obratimo bendovima koji bi ih obradili. Uglavnom prvo mislimo na pesme koje odgovaraju određenim scenama i koje se uklapaju u priču. To je bio slučaj kada sam radila na serijama „The O.C.“ i „Gossip Girl“.

*Kako se vaš posao menjao vremenom?

Mislim da se mnogo toga promenilo. Za prvu TV seriju radila sam oko 2000. godine, tako da sam do sada imala 15 jesenjih sezona. Prvo je sve bilo analogno i kad sam pravila kompilacije, sve je bilo u realnom vremenu, imala sam duplikate kaseta, snimala sam, presnimavala, bili su mi potrebni sati. To se promenilo, a promenilo se i izdavanje dozvola. Pre smo morali da zovemo BMI ili ASCAP telefonom, nakon čega bi nas uputili dalje, gde bismo dobili odgovor na pitanje ko je vlasnik određene numere, pa potom dobili novi broj telefona ili faxa, tako da se sve svodilo na telefoniranje, tako bi prolazili dani. Sada samo odemo na sajtove pomenutih kompanija i sve je prilično lako. Na početku je bilo  teško uveriti bendove u to da je dobro da im se pesma pojavi na TV-u. Nakon 15 godina rada pri televizijskim mrežama i kablovskim televizijama, vidim da postoji mnogo više volje i entuzijazma među izvođačima. To je i rezultat popularizacije manje afirmisanih bendova preko TV serija, sada publika nalazi svoje nove omiljene bendove preko serija, filmova i reklama. Televizija ABC ima odličan sajt gde fanovi mogu ne samo da nađu spisak pesama iz upravo prikazane epizode, već i da sačuvaju pesmu ili pročitaju nešto više o bendu koji ih interesuje. Sada prodaja albuma nije ono što je nekad bila, nije glavni indikator uspeha.

*Promenila se i percepcija. Nekad je bila važna prodaja, danas kažu: „Gledam 'Mad Men', zašto se baš moja pesma ne bi pojavila u toj seriji?“

Da, nekad su ključni bili lokalni bendovi i male fan baze – otkrijete bend u svom gradu, skupljate njihove ploče, a o muzici na širem planu saznajete iz renomiranih časopisa. Otkrivali biste muziku na poseban način, preko muzičkih kritičara i novinara. Sada je svaki bend lokalni bend i možete podjednako pratiti onaj iz vašeg komšiluka i onaj na drugom kraju planete. Činjenica da se sve internacionalizovalo i da možete lako doći do ljudi širom sveta, dovodi i do toga da oni koji nisu skloni da kupuju i slušaju novu muziku otkrivaju nove bendove preko svojih omiljenih TV serija.

*Prevod: Sandra Dančetović

star
Oceni
4.64
Ostali članci iz rubrike TV
image

Gledali smo, ne gledajte: „Praktična žena“, TV Prva

Ubi nas emancipacija

image

Remzi Bolton iz Igre prestola

Najzlobniji televizijski lik svih vremena

image

Vinyl: Na Skorsezeovom zapadu ništa novo

Slaba priča, dobra muzika i kvalitetan kokain

image

Henk Mudi i Dejna Skali

Dosije X kao „Dosije“ sa Prve

image

Alexandra Patsavas, žena koja bira pesme za TV serije

Kako muzikom ispričati priču

image

Jimmy Kimmel Live

Jugoslavija očima deteta