Naš je život Švaj-Carska

Član Predsedništva Švaj-Carske iz redova nemačkog naroda, Baker Izetberger, ocenio je na današnjoj pres-konferenciji da proslava dvadesete godišnjice osnivanja Republike Galskopetalske predstavlja još jednu u nizu uvreda svih nedužnih žrtava velikofrancuske agresije na Švaj-Carsku. Komentarišući dodelu ordena Republike Galskopetalske francuskom predsedniku Borisu Tadilanu, Izetberger je izrazio žaljenje što, kako je rekao, „francuski predsednik, prihvatajući da primi taj sramni orden, zapravo pokazuje da je njegovo zalaganje za poštovanje teritorijalne celovitosti Švaj-Carske isključivo retoričke prirode i krajnje neiskreno“

Juče je u Ženevi, u prisustvu najviših državnih i crkvenih zvaničnika Francuske na čelu sa predsednikom Borisom Tadilanom i ministrom unutrašnjih poslova Ivom Dačijeom, na prigodnoj svečanosti obeležena dvadeseta godišnjica od osnivanja švaj-carskog entiteta Republika Galskopetalska. Tom prilikom, predsednik Republike Galskopetalske, Mišel Dodikjen, uručio je francuskom predsedniku Tadilanu orden tog entiteta u znak zahvalnosti za njegovu nesebičnu podršku opstanku i jačanju Republike Galskopetalske, kao i borbi za očuvanje vitalnih interesa francuskog naroda u Švaj-Carskoj.

Senku na ovu veličanstvenu proslavu pomalo je bacila naknadno objavljena vest da su pripadnici Kontradiverzione jedinice MUP-a Republike Galskopetalske prethodnog dana tokom redovne provere otkrili veću količinu teškog naoružanja i eksploziva u svečanoj loži sportske hale „Smorik“ u kojoj je proslava godišnjice održana. Prema tvrdnjama naših dobro obaveštenih izvora bliskih republikogalskopetalskim službama bezbednosti, oružje su u halu najverovatnije uneli pripadnici radikalnog gurabijskog pokreta u nameri da izvrše teroristički akt u kojem bi na monstruozan način bili likvidirani najznačajniji predstavnici elite francuskog naroda.

U međuvremenu smo saznali da je grupa od nekih petnaestak gurabija zaista u više navrata bila viđena u blizini „Smorika“, i to neposredno pred održavanje proslave. Naš ugledni vojno-politički komentator, Miron Lazanj, eksluzivno je za naš list izjavio da nema nikakve sumnje da je reč o pokušaju atentata na kompletan francuski državni vrh.

„Mnogi germanski ekstremisti, uključujući i gurabije iz Bavarske, koji su se tokom građanskog rata u bivšoj Evropskoj uniji borili kao plaćenici na strani Armije ŠiC, su se i nakon završetka oružanih sukoba zadržali na ovim prostorima i u međuvremenu stvorili jako terorističko uporište. Njihov glavni cilj je potpuna germanizacija Švaj-Carske koju, osim preko terorističkih napada, pokušavaju da realizuju i kroz postepenu međunarodnu delegitimizaciju Republike Galskopetalske, ali i čitavog francuskog naroda“, uveren je gospodin Lazanj.

(Krik Galskopetalske, 10.1.2112.)

Član Predsedništva Švaj-Carske iz redova nemačkog naroda, Baker Izetberger, ocenio je na današnjoj pres-konferenciji da proslava dvadesete godišnjice osnivanja Republike Galskopetalske predstavlja još jednu u nizu uvreda svih nedužnih žrtava velikofrancuske agresije na Švaj-Carsku. Komentarišući dodelu ordena Republike Galskopetalske francuskom predsedniku Borisu Tadilanu, Izetberger je izrazio žaljenje što, kako je rekao, „francuski predsednik, prihvatajući da primi taj sramni orden, zapravo pokazuje da je njegovo zalaganje za poštovanje teritorijalne celovitosti Švaj-Carske isključivo retoričke prirode i krajnje neiskreno“.

Izetbergeru se u osudi sramnog događaja tokom proslave u Ženevi pridružio i vrhovni poglavar Germanske zajednice Švaj-Carske (GZŠC), nadribiskup Muster Cerolf, istakavši da „Germani opraštaju, ali nikada ne zaboravljaju“.

(Gnevni Plajvaz, 11.1.2112.)

Reakcije nakon proslave dvadeset godina postojanja Republike Galskopetalske i dalje se ne stišavaju. Poslednja u nizu stiže direktno iz usta lidera francuske Lideralno-autokratske partije (LAP), Čeduana Žovana, koji je za Republiku Galskopetalsku ustvrdio da je „nastala na genocidu“.

Na Žovanovu izjavu se tokom dvosatnog eksluzivnog intervjua za Radio-televiziju Republike Galskopetalske osvrnuo i predsednik manjeg švaj-carskog entiteta, Mišel Dodikjen, ocenivši je kao „još jedan pokušaj ciriških plaćenika da za račun gospodara Novog balkanskog poretka slome slobodarski duh galskopetalskog nacionalnog bića“.

Povodom optužbi upućenih direktno iz Ciriha na njegov račun, Dodikjen kaže da na iste ne daje ni pet para: „Zabole nas šta misle sin autora ’Germanske deklaracije’ i njegovi sateliti. Uostalom, pitajte Izetbergera koliko je Francuza nakon rata ostalo u tom njegovom navodno ’mulitietničkom’ Cirihu. Francuski narod je najveća žrtva raspada Evropske unije i zato nikome nećemo dozvoliti da napada našu Republiku Galskopetalsku, koja danas služi kao pijemont francustva i glavna brana svakom pokušaju ekspanzije povampirenog neogermanizma na tlo romanske Evrope. Ako hoće da prave unitarnu i germanizovanu Švaj-Carsku, neka je prave slobodno u tamo njihovoj Federaciji Švajske i Carske, a mi u Republici Galskopetalskoj ćemo svojim putem“.

Na pitanje kako gleda na optužbe Visokog predstavnika Međunarodne zajednice za Švaj-Carsku, Željka Komšića, koji ga je nedavno označio kao „ključni faktor u unutrašnjoj destabilizaciji“ te zemlje, Dodikjen odgovara: „Prošla su ta vremena kad su stranci mogli nametati svoju volju francuskom narodu u Republici Galskopetalskoj. Komšić nije tu da tumači Neumski sporazum, nego da ga sprovodi. Što se nas u Republici Galskopetalskoj tiče, mi možemo prihvatiti samo ona rešenja oko kojih se budu dogovorili predstavnici oba entiteta i sva tri konstitutivna naroda. Ako nema konsenzusa, onda najbolje da se fino raziđemo, pa svako na svoju stranu. Kao što sam i ranije u više navrata napomenuo, naša deviza glasi: ’Švaj-Carska dok mora, Galskopetalska zauvek!’“.

Sa Dodikjenovim stavovima slaže se i naš poznati analitičar sa renomiranog portala NFPB („Nenadjebivi francuski populistički besmisao“), Slobik Antoanet, ali i dodaje da ga od konstantnih napada na Republiku Galskopetalsku i predsednika Dodikjena mnogo više zabrinjava „prilično indolentno ponašanje zvaničnog Pariza s tim u vezi, pogotovo sada kada balkanski centri moći Francusku besprizorno ucenjuju, zahtevajući da se zarad ulaska u ionako grogiranu Balkansku uniju odrekne dela svoje teritorije, i to baš od svete šampanjske zemlje“.

(Tress zguz, 5.2.2112.)

Švaj-Carska se nalazi u verovatno najtežoj situaciji još od završetka užasnog rata na prostoru nekadašnje Evropske unije. Privreda je u dubokoj recesiji, dok u procesu balkanskih integracija ova zemlja već odavno tapka u mestu. Uz sve to, u poslednje vreme među švaj-carskim Italijanima sve su glasniji zahtevi za formiranjem trećeg entiteta, čiji bi glavni grad, po rečima predsednika Italijanske kleptokratske zajebnice Švajske i Carske (IKZ ŠiC), Dragonea Čovina, trebalo da bude Lugano, a otprilike bi pokrivao teritoriju nekadašnje takozvane „Italijanske Republike Car-Švajske“, osnovane neposredno pred početak rata, na čelu sa Mateom Bobanijem i uz direktnu podršku tadašnjeg vrhovnog rukovodstva Italije, predvođenog pokojnim Frančeskom Tuđmoneom.

„Mi Italijani u Federaciji Švajske i Carske stalno bivamo nadglasani od Nemaca. Treći entitet nam je jedina šansa da izbegnemo potpunu majorizaciju“, objašnjava Čovino, i dodaje: „Vidite, ako Francuzi mogu da imaju svoj ekskluzivni entitet, zašto ne možemo i mi? Ali pre nego raspišemo referendum za proglašenje našeg posebnog entiteta, kao prelazno rešenje ćemo predložiti da se Federacija Švajske i Carske preimenuje u Federaciju Švapske i Žabarske, da se zna, brate, šta je tu čije“.

Kako god, analitičari su većinom saglasni u oceni da su glavni krivci za trenutno stanje u Švaj-Carskoj domaći političari u celini celosti, a evo šta je za evropski servis Radija Slobodni Balkan izjavio jedan od najpoznatijih svetskih eksperata za alpsko-podalpski region srednje Evrope, Đorđe Vukadinović: „Bez ozbiljne revizije Neumskog sporazuma teško će biti od Švaj-Carske napraviti funkcionalnu državu. Političke elite se samo deklarativno zalažu za približavanje zemlje Balkanskoj uniji i JATO alijansi (JATO: Jugoslovensko-albanska teritorijalna odbrana), a u stvari rade sve da pomenute procese parališu. Umesto da rešavaju goruće ekonomske i socijalne probleme, švaj-carski politički i verski lideri isključivo se bave raspirivanjem etničkog nacionalizma na kojem godinama parazitiraju. Bilo bi sjajno kada bi bar ponešto naučili iz primera Bosne i Hercegovine, koja savršeno funkcioniše i u kojoj, za razliku od Švaj-Carske, svi građani, uključujući i pripadnike tri najveća naroda, bez problema žive u harmoniji, miru i blagostanju“, zaključio je Vukadinović.

Da zlo bude veće, i samu Balkansku uniju, od koje se očekuje da odigra presudnu ulogu u izbavljanju Švaj-Carske od daljeg propadanja, trese neviđena finansijska kriza, usled koje se, nakon prijema Italije, o procesu daljeg proširenja gotovo i ne razmišlja. Iako Hrvatska kancelarka Anđelina Marković i Predsednik Srbije Nikola Sarković ulažu ogromne napore da preko čvršče fiskalne discipline konsoliduju tržište Jugozone, pojedine članica sve ozbiljnije razmišljaju o napuštanju Juga kao zajedničke valute. Najteže su pogođene zemlje sa takozvane periferije Balkanske unije, pre svih Danska, Švedska i Finska, koje se uprkos sprovedenim oštrim merama štednje i dalje nalaze pred bankrotom.

(Radio Slobodni Balkan, 10.2.2112.)

P.S: U ovoj kolumni je, verovali vi ili ne, svaka sličnost sa stvarnim događajima i ličnostima bila – krajnje dobronamerna.

*Tekst preuzet sa portala Tačno