Entertainment Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (16)

Barikade, srpsko desničarsko ognjište

Red balvana, red guma, red narodnjaka

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Svadbeno kolo: Veselje na barikadama, tamo gde život ne može da čeka
Svadbeno kolo: Veselje na barikadama, tamo gde život ne može da čeka
Photo: Beta

Patriotsko-rodoljubivi nakot koji je do juče branio Ratka Mladića i svaki srpski zločin, od prošle nedelje ima novu zabavu. Sve što je u ovoj državi kolektivno ili lično srbnulo – sjurilo se na kosovski sever da na licu mesta paradira svojim srpstvom, svejedno da li je u pitanju Vladan Glišić, izveštač Dveri srpskih, ili erotska družbenica đenerala Mladića, zloglasna Ljiljana Bulatović. Tu su, naravno, i neizbežni Srpski Narodni Pokret Naši 1389, slobodni pesnički strelci, nejač, ognjište, balvani, sve ono što se valja još od 17. avgusta 1990, kad su u Kninu Srbi otkrili lepotu barikada. Za čitaoce e-novina pripremili smo mali izbor najbolnijih tekstova sa srpskih profašističkih portala, tek kao ilustraciju patnje ovdašnje pravoslavne duše...

Kosovka devojka: Ljiljana Bulatović - Mladić
Photo: poetabg.com
LJILJANA BULATOVIĆ (SRPSKA POLITIKA): Javljaju da je preminuo pripadnik kosovskih specijalaca, koji je bio ranjen juče u sukobima sa srpskim braniocima ostatka od ''srca Kosova''... sigurna sam, a daj Bože da ne bude, sada predstoje protesti, veličanje žrtve i podizanje novog talasa agresivne mržnje prema Srbima u funkciji organizovanih novih akcija za potvrđivanje američko-svoje države Kosova! Danas javljaju da je predsednica Kosova odlikovala najvećim ordenom preminulog policajca (...) Po Ustavu Kosovo i Metohija je  Srbija. Po istini to je sve srpska država vekovima, dok je bilo SRPSKE vlasti. Po današnjem stanju Kosovo i Metohija je sve veća golgota srpske duše i srpskog opstanka... I na jugu Srbije. I na severu i u Raškoj oblasti...

I traje muk među ljudima. Među radnicima, jer nemaju od čega da žive, jer su prevareni i sve više tonu u beznađe njihove porodice i nestaju izvori njihove zarade i ... sve je laž i prevara. Ćute i intelektualci, akademici, pesnici, o novinarima da i ne govorim... Svi tonu u maglu neizvesnosti, zatvaraju oči i uši, a srce su davno isključili iz saosećanja sa svojim stradajućim narodom. Previše mraka - može vam se učiniti. Premalo slobode progoni optimizam, ugrađuje u ljude strah i izolaciju. Ostaje mi da pišem i podstičem time neku novu energiju, koja će razdaniti vreme nad Srbijom!

Srbovanje u stojećem stavu: Vladan Glišić
Photo: Dveri srpske
VLADAN GLIŠIĆ (DVERI SRPSKE): Prošle noći smo ušli na Sever Kosova kroz šumu, onim putevima koji nisu zvanični i čije ime ne mogu da pominjim... Na pola puta su nas sačekala braća iz povereništva Dveri u Leposaviću... Planina, šuma iznad jednog srpskog manastira, nebo zasuto zvezdama onako kako u Beogradu nikada ne može da se vidi, poseban osećaj je nazdravljati sa ljudima koji su sa barikada došli da nas dočekaju i da nas u tom hajdučkom kraju „prošvercuju“ mimo prelaza Jarinje, pošto ga je KFOR (čitaj NATO-okupator) zatvorio...

Već u sledećem satu bili smo na barikadi u Leposaviću (...) Saznajem da ministar Bogdanović nema nikakav ugled i uticaj u ovom kraju (bio je jedan od prvih Srba koji su ušli u šiptarsku vlast i to u vreme kada je to bilo vrlo retko i velika sramota) i da ljudi u ovakvim situacijama veruju samo Marku Jakšiću i Milanu Ivanoviću.... Saznajem i da se Borko Stefanović ponašao iznenađujuće prirodno i spontano sa ljudima u vreme prvih kriznih trenutaka kada je bio potpuno ostavljen od Beograda da sam smišlja kako da organizuje ili bar samo podrži Srbe na barikadama (bio je prirodno gnevan i bes na svoje beogradske šefove iskazivao je otvoreno i spontano)...

Sutradana, posle kratkog sna krećemo na najznačajniju barikadu Rudare kod Zvečana... Odmah primećujem da je ovde mnogo više ljudi i da je ova barikada organizovana složeno i vrlo ozbiljno – barikada višestruka i po dubini: red šljunka (odličan za zaustavljanje džipova) pa sledeći red je od kratkih balvana (odlični da se upletu u točkove bornih kola i da ih po sistemu poluge čak i prevrnu), zatim red građevinskih elemenata pa opet red balvana sa kamionskim gumama i na kraju najbolja reklama firme „Peštan“ iz Aranđelovca – velika kamionska prikolica sa natpisom firme koja je zaprečila put... Usput se na putu vide i mali ježevi sa ekserima za bušenje guma... Čelo barikade sa srpskim zastavama je preko puta spomen česme svim Srbima stradalim na KiM podignutoj 2000. godine... Kada se sa čela barikade pogleda duž puta ka Mitrovici pogled se prirodno diže uz planinski, šumoviti špic na čijem vrhu se vide ostaci stare tvrđave Zvečan sa srpskom zastavom što se vijori na vetru... Inače, ono što tokom noći nisam uočio jesu redovi srpskih zastava što krase sve bandere i mnoge kuće duž magistrale... Deluje prelepo dok lelujaju na blagom suncu kao nekakva vazdušna barikada ili bar koridor što nedvosmisleno obaveštava čija je ovo zemlja (...) Nailazimo na najistureniji položaj i zatičemo Marka Jakšića u prijateljskom razgovoru sa ljudima na barikadi koja više liči na položaj... Tu smo čuli mnogo hrabrih, smirenih i važnih priča od ljudi što su nam odmah rekle „Ovde nema slikanja...“ Inače to sa slikanjem i kamerama je vrlo zanimljivo...

Foto-aparat, srpski neprijatelj: Vladan Glišić i šljunak
Photo: Stock

Nisam mogao mnogo da slikam jer su me ljudi odmah upozorili da su se Srbi naučili da više te sprave ne vole da vide u svojoj blizini kada rade neki ozbiljan posao poput ovog što se dešava danas na barikadama... Iskustvo lažljivih medija i kamera proteklih ratova i nepravednih sudova što su na osnovu takvih snimaka ljudima sudili za spremnost da svoj prag i otadžbinu brane, dovelo je do toga da lako mogu da se dobiju batine ako neovlašćeno isučete objektiv na njih... Iskreno rečeno, ova odluka mi se prilično svidela jer govori o ozbiljnom sazrevanju jednog naroda koga čeka još mnogo teških situacija, situacija u kojima su nam najmanje potrebni likovi što vole sve i svašta da slikaju ili još više likovi koji žele uz sve i svakoga i u svakoj situaciji da poziraju... Jednostavno turističkim navikama nema mesta u ratnoj zoni... Ono malo slika što će ilustrovati ovaj tekst su uvek rađene tako da objektiv obuhvata samo mene ili naše ljude iz Leposavića samo zbog potreba našeg sajta...

Inspiracija za rodoljubivu pjesmu: Jarinje u plamenu
Photo: Beta
PETAR V. KNEŽEVIĆ, PJESNIK (INTERNET NOVINE SERBSKE):

Kada je gorelo siroto naše Jarinje,
ostala pustoš grozna, mraka i zgarinje.
Proplakala crna uboga zemlja i voda.
Poslednje zrake svoje utrnula sloboda.

Jeste, da je plamenje žestoko sukalo.
Kamenje, znamenje nevolje, fijukalo.
Bilo je sve, kako Bog dragi ne miluje.
Zemlju srpsku đavo crni drma i siluje.

Ko je još svoje dobro rušio i palio
da bi dušu kroz tmušu crnu razgalio.
Ko je pristao da ga nazovu terorista?
Tu, u pristupu, nije čisto, odista!...

Photo: BETA

Jeste, da je bilo do kraja tugaljivo,
dok je neznani Mitar sebe spaljivo.
Mene, crna, ne beše u tome lomilu.
Da bejah mlađi, uskočio bih u tu gomilu.

Moram ti reći, sinovče, prastaru istinu.
Laži će, kad tad, izaći gole na čistinu.
Znaće se ko je kome rane crne i teške solio.
Ko je koga, mukom i čemerom obolio.

Gde si Dučiću, Rakiću, Šantiću, Ćopiću.
U Đurinoj kući, na Skadarliji, vatru popiću,
najvatrenijih stihova i Andrićeve proze.
Umreću, ako treba, od rodoljublja i nervoze.

Gde si Njegošu, brate Kusturica, Višnjiću,
Nogo, Raičkoviću, Miljkoviću, Tešiću...
Sveti Oče Nikolaju, Radičevića oba,
Bije li to iz nas ponos ili vapaj roba?

 



star
Oceni
2.72
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak