Entertainment Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Kako se rešiti tonaže

Strugači sala

Veličina slova: Decrease font Enlarge font

Kašika s rupom još uvek je jedina efikasna alatka za mršavljenje, no slabo to vredi kad u prolazu odvalite ćureći batak ili 30 deka masnog bureka. Takođe, ako su aritmije, trigliceridi i holesterol vaši verni sekundanti, klonite se zelenih kafa, preparata na bazi izvesnog šloga, pesticida koji, stružući kilograme, odnose i godine života kojima se nadate. Dijete su put da omrznete one namirnice koje i inače bude gastronomski podsmeh: krokete od jeguljine kože, pirjane bele bubrege kita, šejk od dživdžanove limfe, juhice kupusa, pohanu blitvariju i ma’unarke, sve te ce-realije što, u boljem slučaju, predstavljaju tek „čalabrčak dok ne stigne ručak“

Premda je ovo višenedeljno nebesko prokišnjavanje poznavaoce starozavetnih alegorija naplavilo nelagodom, i najveći pesimisti ne mogu nijekati (makar morali njakati) da je pitanje dana kad će sunce dočekati svojih petnaest minuta, barem i sparušene, slave. A kad pripek usvrdla u potiljak, zna se šta sledi: nožni prsti se zasandale, za njima se ogoljuju sve veći komadi puti, dekoltei se tegle, sevaju minići i pirsingovana pupčad. Tela pupe, nadmeću se i nameću, jednom rečju (i uz mnoštvo uzdaha) - božje davanje!

I dok svako žensko raskomoćivanje dočekujem sjajem u očima i oblizom usana, od dlakavih muških nogah i tobolaca stomačina pogled odvraćam s gađenjem. Moguće da u tome ima i lične mrzovolje, jer i sam odgajam valjkasti torzo kom ni iscrpljujuće uvlačenje stomaka više ne može dati zadovoljavajuće konture.

Koji su znaci te pretilosti koja objedinjuje i izluđuje? Sa stočnom vagom, koja vam jedina sme nasuti istinu u oči, razvijate najiskrenije prijateljstvo, a na grb, umesto kraljevskih orlova u preletu, smeštate ticu-prasicu, uz dinstana ocila. Pod tim znamenjem teško da ste spremni za odlučni juriš u kom kilogrami noćas (ili barem ovih povečerja) moraju pasti.

Prođe, dakle, vreme stare slave, kad je salo bilo statusni simbol, a geslo „bez mješine nema starješine“ potvrđeno u hiljadu bitaka i gastronomskih odbitaka. Živi se drugačije, sad suvonjavi drže pevnicu, a nama koji progutasmo delfina na puhanje ostaje da, kako znamo i ne umemo, upristojimo kilažu, jer, priznaćete, jedno je kad se ravnogorci usled jula podšubare, a posve drugo kad na plaži svoj bojler od 80 litara krijete vunenim pončom.

Univerzalni recept za struganje kila ne postoji: koliko trbuha, toliko utuka. Za svaku tovnost negde raste trava, a nju, možda, upravo sad brsti jarence kog ćete se, kad se protegne preko ovala, morati odreći.

Mendeljejevu ne bi zalupili vrata Ruske akademije nauka, da je periodni sistem proučio detaljno, kao ja tabelu sagorevanja kalorija. Neke spaliteljske aktivnosti, nažalost, morao sam odmah precrtati: trčanje uzbrdo zbog geografskih ograničenja, a timarenje konja i formiranje bala (sena) usled rasapa sa selom.

U strahu da bi mi efikasno preskakanje vijače ispred zgrade kao jedinu publiku moglo dovesti komšiju psihijatra – sve karte sam bacio na pomalo zabataljeni seks. Ali, i tu zub vremena, već klimav u desnima rutine, čini svoje. Krevetarija tantum jeste krcko oraščić za kalorije, ama nigde ne piše na koju voltažu bacakanja se misli, a i sami znate da se časnim imenom kopulacije podjednako diče snishodljivo mrnjavljenje i animalna raspomamljenost.

Valjda je jasno da su bračni kapelski kresovi (gde je kataloška poza odabrana na zadnjem sedištu tatinog moskviča toliko uprošćena da pokreti zaburmljenih gmizavaca nisu uočljivi ni iz Davinićevog satelita) tek prah i pep’o naspram bodičeka kojim se, dok iskaču federeri, ekseri pod goblenima i plombe, odbijaju mlada, jedra, i uvek naskakljiva čeljad. U braku, pak, jedno se nevoljno u(s)pinje, dok drugo čežnjivo proteže prste ka daljinskom, ili upravo, ne odglumivši orgazam, pada u dremež. A sve tako isceđene kalorije ionako se nadoknade parčetom slanine i luka s natkasne.

Mnogi ljudi i od pomeranja šahovskih figura u parkiću imaju upalu mišića, a plivanjem se zanimaju tek da mogu, nakon par piva, plutajući u vodi isprazniti mokraćni mehur. Ipak, nejasno je gde se izgubila opuštenost u rekreaciji, pa i onoj namenjenoj keramičarskim radovima pri stomaku. Nema jadnije mentalne strategije od žala za prošlim vremenima, kad je procvetao limun bio neponovljivo žut, a sve ostalo upisa u spomenar vredno. Ipak (sic) nekada sve bejaše jednostavno: legneš na ledinu, i u ritmu kojim ti mravi mile duž zadnjice, napinješ trbušnjake. Danas pred svaku telovežbu moraš revidirati testament ili konsultovati primarijuse: podigneš li obrvu prilikom uzgiba, ne samo da „ode mast u propast“ (nažalost, metaforički), već možeš, ako kvrcne u leđima, odmah zadužiti štake. Noge se savijaju pod uglovima preciziranim artiljerijskim azimutima, nagibi mišića prate standarde Udruženja olimpijskih šampiona, a podloga za valjanje mora biti taman, dakle ni premekana kao teleći, ni pretvrda kao goveđi šnicel. Nipošto ne smete zaboraviti disati, a uputstva o punjenju i pražnjenju pluća složenija su nego ona koja uče derviši i majstori joge.

Probirljivost, potvrđeno, nije osobina dežmeka, ali je protresno na kakve sve dijete nasedaju verujući onima koji su propustili, pre nego što se savetodavno posvetiše drugima – pomoći sebi.

Photo: dragoart.com
Kašika s rupom još uvek je jedina efikasna alatka za mršavljenje, no slabo to vredi kad u prolazu odvalite ćureći batak ili 30 deka masnog bureka. Takođe, ako su aritmije, trigliceridi i holesterol vaši verni sekundanti, klonite se zelenih kafa, preparata na bazi izvesnog šloga, pesticida koji, stružući kilograme, odnose i godine života kojima se nadate.

Dijete su put da omrznete one namirnice koje i inače bude gastronomski podsmeh: krokete od jeguljine kože, pirjane bele bubrege kita, šejk od dživdžanove limfe, juhice kupusa, pohanu blitvariju i ma’unarke, sve te ce-realije što, u boljem slučaju, predstavljaju tek „čalabrčak dok ne stigne ručak“.

Posebno mi zlokobno zvuči izvesna „dijeta hemijskog raskroja“, za koju moja TV postaja u glavi već nedeljama vrti reklamu s Miloš - Obilićem i Muratom, netom rasparanim „od učkura do bijela grla“.

Razvojem čovečanstva (na koji, čim smo tu gde jesmo, ne treba gledati s mnogo entuzijazma) račvale su se i raznolike mršaveće kure. U XVIII veku mislilo se, što je potkrepljivano i velevažnim skriptama, da je uzrok grominjanju tela život kraj močvara, pa bi problem bio rešen čim bi se stanovništvo maklo iz živog blata.

U to doba, u Engleskoj ceo jedan sloj društva (isključiv sirotinju koja je tu izvesnost stekla već rođenjem) nasilno se izgladnjuje kopirajući tananost kraljice Viktorije.

Žgoljavi lord Bajron ispijanjem galona sirćeta izaziva proliv, povraćanje i pesničko nadahnuće, pa njegovim putem kreću i bulumaći, natekli kao kiseo hleb.

U Americi se još pamti neki „Veliki žvakač“ koji smatra da je hranu dovoljno temeljno ižvakati, pa ispljunuti. Međutim, i pored zanimljive postavke potkrepljene gubitkom 40 kilograma, zapada u fatalizam, promoviše geslo "Priroda će kazniti one koji ne žvaću", i, usred preživanja - umire.

Prve cigarete, recimo, reklamirane su kao oprobano sredstvo koje sprečava gojenje, a do današnjih dana ostao je fakat da oni koji bace duvan odmah grabe beštek.

Oduvek su na glasu i izgladnuća zasnovana na navodno zdravim prehrambenim navikama egzotičnih afričkih i južnoameričkih plemena koja bi, u vreme pristupa žiži interesovanja, uglavnom (što zbog svoje ishrane, što usled konkvistadorskog trovanja olovom) – već bila izumrla.

Neke od tih dijeta (a ko ne zna ono roditeljsko nad tanjirom graška – „Jedi, jedi, deca u Bijafri gladuju“) bile su potvrđeno dobre, osim što se u organizam unosilo premalo vitamina, minerala i proteina, pa biste gubitak kilograma plaćali raznim boleštinama, gubitkom vida ili anemijom.

Neki Vilhjalmur Stefanson otkrio je narod Inuita, koji je smisao bednog života u tundrama severa, nalazio u prejedanju sirovom ribom i kitovom mašću. Naravo, voće i povrće nisu ubacivali u svoj program, ne znajući da takvo što i postoji.

Višečasovno trljanje sapunima za mršavljenje ili kljukanje sedativima (jer ko spava, dokazano je, tada ne jede) dečija su pizdarija u poređenju sa parazit dijetom, tokom koje možeš da hapaš baš sve, ali samo ako pre toga u organizam ubaciš kolut žive pantljičare da ti u stomaku napravi balans materija. Problem nastaje kad se uljez osili i rastegne, recimo, do 25 metara dužine, što je ipak preterano čak i za slepog, ljigavog putnika.

Pre pola veka hit biva Prolin dijeta gde vešti bozadžija pravi surutku od životinjskih rogova, kopita, ušesa, repandži, hrskavica i drugih slatkiša suhomesnate industrije. Pored toga što sastav garantuje nagon za bljuvanjem, ni podatak da se od ovog tonika, zamišljenog kao idealna zamena obrocima, šlogiralo 58 ljudi – nije zanemarljiv.

U poslednjoj dekadi čak i ove sulude ideje su nadmašene, pa se, inspirisana akupunkturom, pojavila dijeta tokom koje je na vama samo da priheftate hrskavicu unutrašnjeg uha i da, s iglama u lobanji koje bockaju centar za apetit, molite bogove da vam skinu kilograme, a ne podare neku infekciju.

Još bizarnija je dijeta s tuferima. Budući da su te loptice vate, a to zna svaki manijak koji ih je probao, niskokalorične, možete ih konzumirati suve ili prelivene želatinom i umakom. Bićete siti, pamuk je bogat važnim vlaknima, a jedini problem je što će vas ukućani, s punim prvom, smatrati nenormalnim.

Bilo kako vam se snilo, većina ovih dijeta palijativno pomogne, mada ih prati neizbežni j(a)o – j(a)o efekat. Novine, posebno njihove šarene i mrsne strane, pune su usukanih primeraka bivših bucana koji ganuto zahvaljuju proviđenju što ih je spasilo debeloguzja. Neke od tih ispovesti cepaju srce kao snagatori telefonske imenike, a mi navodimo samo jednu, tipičnu:

Photo: simpsoncrazy.com
Bila sam rugoba i grdosija, nisam mogla naći posao, osim u cirkusu, gde su me deca gađala rajčicom. Život mi je bio Hirošima, a pretvarao se u Nagasaki. Dok sam šetala ulicama prelivala sam se od gojaznosti na bankine, a prolaznici su mi dobacivali pogrde, upirali u mene prste i cevi malokalibarskih topova. Drtina od mog tadašnjeg muža nije htela da se popne na mene bez planinarske opreme, koju je izbegavao nabaviti. Bila sam deprimirana, o-čajna k’o kobasica. Gutala sam svašta, ali nijedan od tih preparata nije uspeo da me zadovolji, niti smiri moje apetite. Sad, devet i po dana otkako koristim nove kapsule, imam 30 kilograma manje, novog švalera, a nestao mi je i ožiljak od carskog reza. Svima ga, iz dna duše, preporučujem (ne ožiljak, već preparat, op.P.Ž.V)...“ A, niko ne garantuje da je neće, dok je broj s reklamom u štampi, već gurati u kućni pritvor, jer se nabokala pasulja i vratila na stare gabarite.

Ali, bar moj je utisak takav, svi ti koji se ispovedaju o putu ka žgoljavosti, deluju mi srećnije na fotografijama gde zdravi i užireni poziraju kraj srnećeg buta, nego u novom izdanju, zarozani u ženinim farmerkama, ugašenih pogleda, tužnjikavi i iscrpljeni nadomak sna.

U svakom slučaju, nauku telesnog štavljenja prate i promoteri u belim mantilima, od kojih je većina medicinsko iskustvo stekla isključivo pregledajući drugarice iz zabavišta. Tu je moj favorit izvesni lekar kome je, nadam se, stručnost jača od pismenosti i koji konstatuje: „Kao desetogodišnji doktor hitne pomoći najviše problema imao sam s gojaznima, zbog infrakata!”

Često se do mršavljenja dolazi uz kombinaciju herkulovskih napora i ježovih muka, ali ulog je veliki, mediji iz svih haubica gruvaju o poželjnosti samo idealnih tela i mera. Ponekad se bolje sa sopstvenim dimenzijama, ma kako one bile pozamašne, pomiriti, nego smisao života nalaziti u izbegavanju onoga što mu je donedavno činilo suštinu. A za sve one koji padaju u san s mislima o gastronomskom bludu, i bude se da ga čine, nek uteha bude stara, dobra, zadrigla misao: „Debeli žive kraće, ali uživaju duže!!!“

star
Oceni
4.82
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi