Zagrizi pismo!

Počelo je autorskom emisijom Jugoslava Ćosića na TV B92 u kojoj je gost bio Nebojša Medojević, lider crnogorskog Pokreta za promjene. Onda se u emisiju, telefonom, direktno iz Ženeve, uključio Stanko Subotić. Na Ćosićevo pitanje ima li nešto protiv, Medojević je rekao da nema. Onda je Subotić javnosti otkrio da je Miškoviću i Beku posudio 50 miliona evra da kupe Luku Beograd i „Večernje novosti“. Onda su Luka Beograd i „Večernje novosti“ vrisnuli iz sveg glasa. Onda se odnekud materijalizovao „poznati biznismen“ Ratko Knežević i napao Jugoslava Ćosića, stajući u odbranu „Večernjih novosti“. Onda se Nebojša Medojević setio da je uključenje Subotića u emisiju bilo „medijska sačekuša“. Onda su jedan drugom počeli da pišu pisma. Onda smo mi odlučili da sva pisma objavimo. Onda je jasno na šta liči Tadićeva Srbija

STANKO SUBOTIĆ PIŠE „BLICU“:
„Od juna 2009. godine u organizaciji Aleksandra Tijanića, sa njegovim plaćeničkim saradnicima Ratkom Kneževićem i Nebojšom Medojevićem, vodite najprljaviju kampanju protiv mene. Uz pomoć ovih osoba stvorili ste moju lažnu biografiju. Ratko Knežević vam je poslužio za započinjanje te kampanje, a Nebojša Medojević za završetak. Objavili ste neverovatan broj laži i predstavili me kao okorelog kriminalca koji se bavi švercom kokaina i ubistvima. Takvo izveštavanje nema nikakve veze sa novinarstvom i slobodom štampe, već isključivo sa finansijskim interesima pojedinaca iz Srbije i interesima određenih grupa izvršne vlasti. Nakon intervjua Nebojše Medojevića kod Jugoslava Ćosića, sastali su se u restoranu ’Gušti mora’ Mišković (Miroslav - prim. redakcije) i Tijanić. Tijanić je tada dobio dalje naloge za postupanje u kampanji protiv mene. Model postupanja je objavljivanje intriga i nakon toga pronalaženje ’eksperata’ koji te intrige potvrđuju.

U poslednjem broju, 18. marta, Blic je objavio da se protiv mene sprema optužnica za švercovanje kokaina. Ako je to tačno, a ne sumnjam u vašu povezanost sa političarima i finansijskim moćnicima koji odlučuju o takvim optužnicama, siguran sam da se takva optužnica priprema zato što sam odlučio da progovorim o tome ko je sve od mene dobijao novac, ko me je ucenjivao i ko bi sada želeo da eliminiše sve dugove prema meni. U Srbiji je očigledno zabranjeno spomenuti imena Miškovića i Beka. Posledica takvog ponašanja je podizanje optužnice o kojoj prvo saznaju mediji, državni sekretari i političari stranih država, a poslednje za to saznaje Specijalno tužilaštvo, čiji je to osnovni posao. Meni je jasno da u Srbiji nema ni slobodnog novinarstva, ni slobodnog tržišta ni nezavisnog pravosuđa. Švajcarskoj, u kojoj živim, to je takođe jasno jer su upoznati sa načinom funkcionisanja korumpirane vlasti u Srbiji. Žao mi je ljudi koji žive u Srbiji i žao mi je bezizlazne situacije u kojoj se nalaze. Ja ne smatram da imam prevelik problem. Vi ga imate. Ništa me neće zaustaviti u nameri da iznesem celu istinu od 1995. do 2010. godine, a o svemu će javnost doneti svoj sud.

Dakle, nemam nikakve veze sa ubistvima, nemam veze sa drogom i ja nisam vaš problem. Vaš problem su upravo oni koji vas lažu ovakvim vestima i koji su mojim imenom i mojom slikom punili medije. Siguran sam da im je tako lakše. Ako mene proglase krivim za sve probleme u Srbiji, sebe će predstaviti kao uspešne poslovne ljude čiste prošlosti.

Ako ima istine u tome da se protiv mene pripremaju nove optužnice ili da se vodi neka tajna istraga, a to objave državni sekretari, mediji i strani političari, tada bi pre svega trebalo pohapsiti sve one iz Specijalnog tužilaštva koji su odali službenu tajnu. Ali to se neće dogoditi. Nisu oni odali bilo kakvu tajnu o postupku protiv mene, već su im postupak naložili oni koji kontrolišu državne sekretare, političare i medije. Toliko o meni i toliko o Srbiji. Tražim da objavite ovo pismo u celosti kao moj odgovor na klevete i laži koje ste o meni do sada pisali. Tražim da ne objavljujete svoje komentare na ovaj moj odgovor. Tražim da se ponašate u skladu sa Zakonom o javnom informisanju.” (Ženeva, 18. 03. 2010)

RATKO KNEŽEVIĆ PIŠE JUGOSLAVU ĆOSIĆU POLA SATA NAKON EMISIJE:
„Završio si sa mnom, nakon ovog sramnog čina koji si večeras priredio Nebojši Medojeviću. Zašto meni nisi pozvao u program Caneta Subotića? Trebao sam da znam od prvog trenutka da si plaćen od Caneta i Mila, od kada si došao u London i postavljao ’naručena’ pitanja.

Nemoj slučajno više da kontaktiraš ovog čovjeka, a sve ozbiljne ljude ću obavijestiti o mom iskustvu sa tobom, uključujući i vlasnike B92.

Ti nisi nažalost ništa drugačiji od ubica i kriminalaca koje ’ubacuješ’ u program. Srami se. Ti nisi onaj Jugoslav koga sam ja znao iz Indexa 202.

Daleko ti kuća.

RATKO KNEŽEVIĆ PIŠE VERANU MATIĆU I TV B92 PREKO „VEČERNJIH NOVOSTI“:
„Nakon našeg intervjua gospodin Ćosić mi je priznao kako sam mu svojim pojavljivanjem u crnogorskoj i beogradskoj štampi leta 2009. godine, ’pokvario’ vrlo lukrativan novinarski projekat. Naime, u pitanju je bila serija intervjua koje je, pretpostavljam za vašu TV stanicu, trebalo da napravi sa Stankom Subotićem zvanim Cane i Žabac. U njima je pomenuti gospodin trebalo da predstavi političku situaciju u Srbiji, i pozadinu, valjda, njegovog krivičnog progona.
Sa Ćosićem sam to veče proveo u društvu iskusnog i moćnog izvršnog direktora, jedne od najvećih medijskih imperija na svetu, ’a koja je imala doskora svoje interese u Srbiji’. Ćosić je ponudio različite vrste saradnje i meni kao savetniku te medijske grupacije i gospodinu sa kojim sam ga upoznao. Među Ćosićevim predlozima bila je i ponuda da se preuzme do 40 odsto vlasništva vaše TV kuće od vas lično ili od vaših partnera koji se, po njegovim rečima, žele vratiti svom osnovnom biznisu - prodaji kafe.
Posle te večeri Ćosić je kontaktirao sa mnom i obaveštavao me o finansijskoj situaciji TV B92 i mogućnosti otkupa velikog dela akcija. Ćosić me je obaveštavao i o raznim drugim medijskim projektima koje on paralelno izvodi na drugim privatnim televizijama u Srbiji, posebno na TV Foks. Tokom boravka u SAD gde sam bio sa Nebojšom Medojevićem i Kočom Pavlovićem, dobijao sam gomilu SMS poruka od Ćosića.
Molba je bila da ga povežem sa Medojevićem i tako omogućim njegovo gostovanje u emisiji. Dakle, mojim i samo mojim posredstvom gospodin Medojević je pristao na to gostovanje.

***

Knežević u pismu „Večernjim novostima“ kaže da ga je posle intervjua sa Milom Đukanovićem, pozvao Ćosić i rekao mu: „Drago mi je da se Milo preznojavao na moja pitanja koja nije očekivao, a neka to bude i umesto izvinjenja tebi za pitanja koja nisu imala smisla u našem intervjuu“.

NEBOJŠA MEDOJEVIĆ ŽALI SE LISTU „PRESS“:
„Podneo sam tužbu nadležnom sudu u Beogradu, jer želim da se dokaže da je lice sa poternice, višegodišnji begunac od zakona, iznelo teške laži na moj račun. Takođe, želim da se i na sudu potvrdi da mi je televizija B92 postavila klasičnu medijsku sačekušu, stavljajući nacionalnu frekvenciju u službu organizovanog kriminala i direktno omalovažavajući institucije i državu koja je raspisala poternicu za njim. Osim pokušaja da ja budem diskreditovan, cilj ove akcije bio je i da se zapreti Borisu Tadiću i onima koji se u Srbiji razračunavaju sa organizovanim kriminalom“.

A onda pita i dodaje:

„Jesam li ja ili oni u TV program pustili da govori vođa jedne od najopasnijih mafija u Evropi, koga njihova rođena država preko Interpola potražuje i ne prihvata nikakve kompromise sa njim, pa čak ni jemstvo? Ovde nije bila u pitanju ekskluzivnost, nego medijska nameštaljka, da se vođi ’duvanske mafije’ pruži prilika da pošalje preteću poruku Borisu Tadiću i Demokratskoj stranci. Baš kao što je Legija pretio Đinđiću preko lista Identitet, za koji sam ja pisao neke tekstove, ne znajući o čemu je reč, pa sam posle imao grdne probleme“.

Medojević ne propušta priliku da se preporuči Borisu Tadiću, pa kaže: „Po podacima koje ja imam, predsednik Srbije i njegovi najbliži saradnici nemaju nikakve veze sa organizovanim kriminalom i baš zato su odlučili da u ovoj borbi idu do kraja“.

Na kraju ove potresne ispovesti, Medojević analizira srpsku političku scenu: „Borba je u Srbiji počela sa bivšim ministrom policije Draganom Jočićem, koji je imao hrabrosti da udari na ovu mafiju, pa je zato javno satanizovan. Šteta što to nije mogao da nastavi u tandemu sa Tadićem. Ipak, verujem da DS i sam može da pobedi u toj borbi“.