Problem je u seksu

Dokono pratim komentare o bulevarskim platanima. Jedan dečko ne mrda od platana broj 198, prozvali ga "drveni advokat". Niko mu se nije pridružio. Neću ni ja. Ja sam internet aktivistkinja, spremno sam potpisala par uzaludnih peticija koje su stigle do mene, gorljivo branim platane i napadam one koji ih seku - al samo na rečima. Bolje onda da priznam. Više mi je stalo do trulog platana nego do zdravog Đilasa, uvek spremnog na akciju...

Četvrtak, 4. mart

Tema dana je Tajger Vuds, američki golfer (jel se tako kaže), koji se prošle nedelje javno izvinio prevarenoj ženi i zgroženoj naciji zbog svojih seksualnih problema. Stručne savete dobio je i od bivšeg predsednika Bila Klintona, a navodno mu se, u misiji spasavanja porodičnih vrednosti, javio i Barak Obama, što je kasnije demantovano. Najskuplji profesionalac američkog sporta u 2008, naravno, javno je vlasništvo i njegov je slučaj uvek stvar opšteg interesa - pa ga je, pošto mu je izbrojala 12 (da ne kažem tuce) ljubavnica, javnost poslala na lečenje od seksualne zavisnosti. Osim olajavanjem po medijima, ovaj nalog je stigao pre svega u obliku povlačenja najvećih sponzora: par profesora ekonomije čak je iznelo procenu da se ukupan gubitak vlasnika akcija nekoliko najvećih kompanija koje sponzorišu Vudsa, kreće do 12 milijardi dolara!

Ekonomski mudro, budista Tajger je svoje javno izvinjenje utemeljio na shvatanju da je, bogat i zgodan, počeo da se ponaša kao da mu je sve dozvoljeno, ne obazirući se na kriterijume običnog sveta i etičke obaveze koje je preuzeo kada je zasnovao porodicu. Nema spora, takvo je shvatanje podjednako potrebno i siromašnima i ružnima. Problem je u seksu.

Iako je razne fensi klinike po Americi uspešno leče, seksualna zavisnost se ne nalazi na zvaničnoj listi psihičkih poremećaja. Među popularnim zavisnicima nalaze se i Majkl Daglas, Čarli Šin, Dejvid Duhovni, Bili Bob Tornton... što ovu neobičnu bolest čini jednom od omiljenih tema vanity magazina. Zanimljivo je da slavnih žena nema na ovim seksualnim top of the pops listama, ili su žene samo odveć osetljiva meta za pc promociju tzv. porodičnih vrednosti koja etički prekršaj tretira kao bolest zavisnosti.

Sve češće slušam intimne ispovesti drugova/drugarica, u stabilnim i dugotrajnim vezama, čiji seksualni život više liči na pubertetski jad jer se lukavi plan, mesecima razrađivan do u detalj, na kraju izjalovio. Nejebica poprima razmere epidemije. Ako ništa, seksualna zavisnost može poslužiti kao dobar izgovor što su svoje partnere prevarili posle višegodišnjeg zahlađenja u zajedničkom krevetu.

No, ostavimo tragične primere, poslušajmo stručnjake: Deset iznenađujućih zdravstvenih prednosti seksa. Još malo obrazovanja nije na odmet.

Srbi, dakle, jebite se! Ne da umnožavate naciju (+kondom), nego da uživate. A i zdravo je!

Petak, 5. mart

Dan je za priču o konačnom kraju svega postojećeg. NASA je javila da se dan skratio za nekoliko mikrosekundi, zbog pomeranja Zemljine ose za nekoliko mikromilimetara. Osu je pomerila serija zemljotresa u Latinskoj Americi. U Beogradu se odmah osetilo - pao je sneg i srušio nade u proleće.

Dokono pratim komentare o bulevarskim platanima. Jedan dečko ne mrda od platana broj 198, prozvali ga "drveni advokat". Niko mu se nije pridružio. Neću ni ja. Ja sam internet aktivistkinja, spremno sam potpisala par uzaludnih peticija koje su stigle do mene, gorljivo branim platane i napadam one koji ih seku - al samo na rečima. Jasno mi je da me kuknjava iz fotelje i dizanje moralne panike stavlja u grupu za dlaku gorih od onih koji, dobro, možda imaju ružne namere ili su korumpirani, ali ne mogu si pomoći. Bolje onda da priznam. Više mi je stalo do trulog platana nego do zdravog Đilasa, uvek spremnog na akciju. I mnogo mi idu na živce elitističke preskripcije za konstruktivnu kritiku i efikasni aktivizam.

Ali, ostavimo se uzaludnih tema, vratimo se armagedonu. Čitam ovih dana novu knjigu Milana M. Ćirkovića, Artefakt za svemirsko putovanje, i neopisivo uživam. Taj je ekspert za katastrofične scenarije, a u ovoj knjizi ih tu i tamo razrađuje uz pomoć najboljih SF autora sveta, naučnih teorija i teorijskih spekulacija. Valja biti spreman za te stvari.

Subota, 6. mart

Dosta je bilo razmatranja, vreme je da se radi. Sem toga, subotom stižu kiflice iz porodične radionice naših vernih čitalaca. Redakcija je puna, svi su veseli i razdragani, peva se i igra, pričaju se vicevi... i, uopšte, jeziv jedan dan.

Čitam o kreditu Evropske banke od čak 200 miliona evra za nauku u Srbiji. Đelić se ponosno slikao, ponosni mediji su preneli kako najavljuje novu stranicu u srbijanskoj povesti, obećavajući državno ulaganje od celih 400 miliona evra. Od sad samo naučno.

Danima sam se mučila sa Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja republike Srbije u narednih pet godina, koju je donelo Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj - siromašan feud trenutno pod upravom Božidara Đelića, pride i vicepremijera zaduženog za evropske integracije. Pokušavala sam da nađem bilo koga ko je učestvovao u "elektronskoj" javnoj raspravi, ali osim par dobronamernih ali odviše prirodnih priloga, nisam dobila ni glasa od raznih profesora, dekana, rektora...

Upućeni kažu da se na sajtu Ministarstva tokom čitavog januara dokument zvao Strategija razvoja 2009 - 2014, da bi ga neko preko noći datirao u skladu sa tekućim kalendarom. Raznovrsne budalaštine prosto vrcaju iz ovog teksta, ali meni je jedna posebno draga. Pod sloganom "vizija naučnog i tehnološkog razvoja Srbije" - a ta vizija podrazumeva Srbiju kao "inovativnu zemlju u kojoj naučnici dostižu evropske standarde, doprinose ukupnom nivou znanja društva i unapređuju tehnološki razvoj privrede" - u tekstu Strategije se konstatuje da "Srbija nema ni jednog naučnika u prvih 5000 najcitiranijih naučnika sveta, kao ni jedan univerzitet u 500 najboljih na svetu". I ne samo to, "od 1990. do 2000. godine Srbiju je napustilo oko 73.000 stanovnika od čega 17.000 sa univerzitetskom diplomom". Zanimljivo je da su pisci strategije utvrdili najčešće uzroke te emigracije naučnika - "pored veće zarade, i bolji uslovi za naučnoistraživački rad". Istina je, mentalni teror Miloševićevih poslušnika koji su se u pomenutoj deceniji razmileli po upravama fakulteta i instituta diljem Srbije, razaranje ekonomije zarad finansiranja klanja po regionu te mogućnost da muški naučni naraštaji završe u nekom rovu, zaista nisu baš najbolji uslovi za naučnoistraživački rad.

No, okrenimo se budućnosti, razvojnoj. Zašto je važna strategija naučnog razvoja? Jer je definisala nacionalne prioritete. Poslušajmo: "Analiza naučnih oblasti u Srbiji je identifikovala sedam nacionalnih prioriteta u domenu nauke i tehnologije: Biomedicina • Novi materijali i nanonauke • Zaštita životne sredine i klimatske promene • Energetika i energetska efikasnost • Poljoprivreda i hrana • Informacione i komunikacione tehnologije • Unapređenje donošenja državnih odluka i afirmacija nacionalnog identiteta"...

O, da, ima i Kosova. Poslušajmo pažljivo: "Uloga društvenih nauka i humanistike u očuvanju i jačanju srpskog nacionalnog identiteta je od vitalnog značaja". Nije vam još jasno čemu služe društvene nauke? Ne vredi, Ministarstvo će morati da vam nacrta: "Modernoj Srbiji, koja je nedavno obnovila sopstvenu državnost je potrebna snažna naučna podrška zarad afirmacije na međunarodnoj sceni i odbrani svih njenih nacionalnih interesa. To se naročito odnosi na miroljubivu, pravnu i diplomatsku borbu za teritorijalni integritet i suverenitet nad Kosovom i Metohijom."

Eto, to piše u Strategiji naučnog razvoja Srbije. Pa vi sad vidite jesu li se stekli nešto bolji uslovi za naučnoistraživački rad od one notorne decenije koju smo zaboravili, zaneti vizijama budućnosti.

Nedelja, 7. mart

Nedeljom se ne radi. :)

Ponedeljak, 8. mart

Mrzim mart u Srbiji. Dan za danom obeležavaćemo razne godišnjice u znak sećanja na kaljugu u kojoj smo se našli pre par decenija, i iz koje "nema političke volje" - ili makar elementarnog razuma - da nas se izbavi.

Serijal počinje 8. marta, na Međunarodni praznik žena, kad se šalju patetični smsovi o dragocenosti žena u muškim životima a po ulicama valja plastično cveće i falsifikovani parfemi. E-novine su zbeg od mentalnog i emotivnog nasilja nad mojom "dragocenošću", u društvu u kom se svaki apartan ženski glas marginalizuje kao veštičiji, histeričan, antisrpski itd. Ovde dečaci znaju da cene prave vrednosti PMS-a.

Sutra će Vuk Drašković biti zvezda dana, nevoljno ću se setiti kako mi u onoj gužvi na Terazijama ništa nije bilo jasno, šta se u stvari dešava, protiv čega smo se okupili, ni ko su ljudi koji nam se megafonima unose u uši. Sećam se tragova tenkova na asfaltu sledećeg jutra. Kad su oni prošli mirno centrom grada, i ostali su mogli da krenu.

Sledi 12. mart. Ni o tome nemam ništa smisleno da kažem.

Utorak, 9. mart

Šiba košava već danima. Obično kijam u paru, Toma se već izvežbao pa sačeka drugi kih da me pozdravi tradicionalnim "nazdravlje". Kinuh i taman se spremih za još jedan, al me Toma zbunio zdravicom kad joj vreme nije. Poremetio je osetljivu ravnotežu, šta će sad da se desi? Prema teoriji haosa, sve je moguće. Još jedan zemljotres na dalekoj Džakarti ili, još gore, opšti kolaps svemira?

Uveče nam je jedna Ivana donela donaciju za opstanak, nešto piva za udarnike i kesu kokica za nas, večernje lezileboviće. Tončić i ja smo podelili kokice na ravne časti, već danima smo izgladneli zbog opširnog intervjua koji smo u četiri ruke radili sa Lazarom Stojanovićem. Biće ovih dana, stay tuned.

Preživećemo, i svemir i mi.