Entertainment Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (171)

Svedočanstva: Tako je govorio patrijarh Pavle

Žene nisu poželjne u crkvi tokom menstruacije

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: FoNet/Aleksandar Levajković

U svojoj fashion-preporuci, pokojni patrijarh je poručivao: „Žena, kojoj je dika duga kosa, treba da se pokriva. Neće li da se pokriva – neka se šiša. Kako žene baš tako postupaju, tj. seku kosu, znači ne moraju ni da se pokrivaju. Isto bi izlazilo iz postavke: „Ako je ružno ženi da se šiša, neka se pokriva“

„Srbi ne mogu da žive sa Hrvatima ni u kakvoj državi. Ni u kakvoj Hrvatskoj“ (u pismu lordu Karingtonu, avgust 1991.)

„Mnoge majke, koje nisu želele da imaju više od jednog deteta,danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim sinovima, u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile jos dece da im ostanu kao uteha. (u Božićnoj poslanici, 1995.).

„Nalažući ženama kao obavezu, bez obzira na sve loše osobine muža, da bude poslušna i da mu čini ustupke, hrišćanstvo vidi u tome sredstvo za ukorenjivanje mira u bračnim odnosima i ponovno uspostavljanje bračne sreće, to je stav Srpske pravoslavne crkve. („Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere“ Beograd , 1998.)

„Majke začinju jer je to skopčano sa uživanjem i zadovoljstvom ali neće da rađaju i podižu decu jer je to naporno i tobož ugrožava njihov komoditet. (Božićna poslanica 2002.)

"Oni koji krštenjem nisu ušli u Crkvu Božiju, nego su van nje, nemaju mogućnosti da se koriste njenim blagodatnim sredstvima, kao što grančica divlje masline nenakalemljena na pitomu ne može imati udela u masnom korenu njenom". („Da nam budu jasnija neka pitanja nase vere“ Beograd , 1998.)

"(...) I nekršteni roditelji mogu davati obećanja, ali kako će to oni moći izvesti, i kako će to hteti izvršiti kad sami neće da se krste. Kako će moći dete vaspitavati hrišćanski kad sami ne žele da budu hrišćani, jasno je samo po sebi(...) zbog nečeg spoljašnjeg, nebitnog" („Da nam budu jasnija neka pitanja nase vere“ Beograd, 1998.)

"Blaženi Avgustin ovakve odnose (korišćenje kontracepcije, op. red.) karakteriše još težim rečima veleći: ‘Ova razbludna okrutnost i okrutna razbluda ide katkad tako daleko te pribavlja i otrove za besplodnost’ (...) uzdržanje je jedino moralno dozvoljeno sredstvo da se ne rađa, kako van braka, u monaštvu i celibatu, tako i u braku..."(„Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere“ Beograd , 1998.)

"Od početka ženi je kosa bila ukras, i sama od sebe težila je da ima što dužu kosu: ‘Ženi je slava ako gaji dugačku kosu’. To je u stvari izraz same prirode, po kojoj žena ne treba da otkriva glavu, te joj je kosu dala kao pokrivač.(...) Priroda je unapred ustrojila da bi ti bila pokrivena. A ti dodaj nešto od sebe, da ne bi izgledalo da narušavaš zakone prirode." („Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere“ Beograd , 1998.)

"Žena, kojoj je dika duga kosa, treba da se pokriva. Neće li da se pokriva – neka se šiša. Kako žene baš tako postupaju, tj. seku kosu, znači ne moraju ni da se pokrivaju. Isto bi izlazilo iz postavke: 'Ako je ružno ženi da se šiša (...) neka se pokriva' “(„Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere“ Beograd , 1998.)

"Zato, ako se pogled na šišanje kose kod žena izmenio, nije se izmenilo biblijsko učenje o postanku muža i žene, te nema osnova da se menja simbol tog učenja – pokrivanje glave." („Da nam budu jasnija neka pitanja nase vere“ Beograd , 1998.)

"U sadašnje vreme, Pravoslavna crkva nije protiv toga da žene nose pantalone zbog prirode posla koji vrše, na primer, u fabrikama, ili putovanju zimi na konjima, motociklu, skijanju i tako dalje... Crkva je protiv takvog oblačenja kad je ono zbog mode i pogrešnog shvatanja jednakosti polova (...) Žene nisu poželjne u crkvi tokom menstruacije, ali savremena higijenska sredstva mogu efikasno sprečiti da se slučajnim istečenjem krvi hram ne učini nečistim, kao i ublažiti zadah koji isticanjem krvi nastaje. Smatram da sa te strane nema smetnji da žena za vreme mesečnog pranja, uz potrebnu obazrivost i preduzete higijenske mere može dolaziti u crkvu, celivati ikone, primiti naforu i osvećenu vodicu, kao i učestvovati u pojanju. Ali, pričestiti se u tom stanju, ili nekrštena krstiti se, ne bi mogla. No, u smrtnoj bolesti može se i pričestiti i krstiti. "(„Da nam budu jasnija neka pitanja nase vere“ Beograd , 1998.)

"Za pokret žena koje na razliku polova gledaju tako, rečeno je s pravom da u suštini znači ‘samo težnju za prelaženjem iz materinstva u prostituciju. On je kao celina više emancipacija bludnice nego žene’ (dr Oto Vajninger, Pol i karakter, Beograd 1938). Od žena zahvaćenih ovakvim bezbožnim idejama Velikog Inkvizitora, da u grehu ljudsko biće može dostići sreću, bilo bi iluzorno očekivati da se potrude samo da shvate, a kamoli prihvate smirenost i poslušnost, i pokrivanje glave kao simbol usvajanja tih evanđeoskih vrlina." („Da nam budu jasnija neka pitanja nase vere“ Beograd , 1998.)

“Biti Srbin znači biti obavezno pravoslavac… Srbin ne može biti ateista… Srbin nekršten ne biva”. („Da nam budu jasnija neka pitanja nase vere“ Beograd , 1998.)

“Jasno je da drugog puta nije bilo. Tako je sada i nama nametnut rat. Zato je taj naš rat pravedan jer je odbrambeni. Ne napadački ni osvajački“. ( Duga 10-23 april 1999.)

Photo: FoNet/Petar Pavlović

 

"Ratovi i čitav okean prolivene srpske krvi. Stradanje i nevolje su karakteristika proteklog veka, ali njegova ocena može da stane samo u jednu reč - neuspeh. Tako mnogo ratova, tako mnogo krvi, a tako malo mira. A i mir koji smo imali u proteklih 100 godina kao da nije bio pravi mir, već smo u njemu stvarali podlogu za nove sukobe i ratove. Državni i ideološki avanturizam 20. veka skupo su koštali i Srpsku crkvu i srpski narod. I posle svega, ostaje da novi vek i novi milenijum počnemo u uslovima potpune krize. Mnogi su nazivi i osobine krize u kojoj se nalazimo, ali u osnovi se nalazi ona najdublja i najteža moguća kriza - a to je kriza čovečnosti" (Božićna poslanica 2000.)

Bog je čoveku dao slobodu, ali je čovek time postao i odgovoran za svoja dela i postupke. Mnogi se danas bore za slobodu, za prava pojedinaca i zajednice, ali tu slobodu, po svome ogrehovljenom umu, shvataju kao pravo čoveka da čini sve što hoće, čak i da drugima ugrožava slobodu, pa i sam život. Borba za takvu slobodu često se naziva zvučnim imenima: borba za ljudska prava, borba protiv ugnjetavanja, revolucija i tako dalje (Božićna poslanica 2002.)

„Smatramo da je najbolji odnos između države i crkve onaj koji je već bivao i pre, to je simfonija – saglasnost između države, odnosno društva i crkve“. (intervju, Danas, 5-7. januara 2002.)

„Zbog tog spasonosnog jedinstva pozivamo svu našu pravoslavnu braću u Crnoj Gori da se u međusobnoj ljubavi saberu oko kolevke Bogomladenca Hrista, jer su, bez obzira na razlike u plemenskom i nacionalnom izjašnjavanju braća i po Bogu i po zajedničkim precima. I poručujemo im da nas ne spasavaju ni nacije ni partije nego Crkva Božja čiju uzvišenu službu mira i spasenja vrši Mitropolija crnogorsko - primorska i ostale Svetosavske eparhije u Crnoj Gori. Zato se molimo Bogu da mir svoj i božićnu radost izlije na sve one koji u miru, ljubavi i veri žive.“ (Božićna poslanica 2005.)

“..Kosovo nam je drugo ime za najviša načela, za istinu i pravdu, za poredak i pravo, a Kosovski zavet nam je primenjeni Novi Zavet. Zato je pitanje Kosovo i Metohija neodvojivo od pitanja Srbije i sudbine srpskog naroda...“ (Poruka u Pravoslavlju,  od 15. marta 2007.)

„Mnogi narodi mukom i krvlju stečenu slobodu brane od nasilja globalističkog sistema. U ime lažne slobode i demokratije nameću se gotova rešenja, unapred spakovana. Svedoci smo najnovije drame - opet drame nas pravoslavnih Srba - na Kosovu i Metohiji. Nemalo nevolja ima naš narod i u Bosni i Hercegovini, u Hrvatskoj i, nažalost, u Crnoj Gori. (...) Milioni običnih ljudi žrtve su nemaštine i gladi, dok manji broj živi u neograničenoj raskoši i telesnim zadovoljstvima. Mnogi narodi mukom i krvlju stečenu slobodu brane od nasilja globalističkog sistema" (Uskršnja poslanica 2007.)

„Danas milioni duhovno osiromašenih i moralno opustošenih ljudi, zaneseni sjajem prolaznih stvari, žive u ovom svetu kao u hladnom grobu. Zar se svet ne pretvara u fabriku i tržište lažnog sjaja i prolaznih vrednosti? Zar se danas često ne govori da čovek i bez neba može mirno da hoda po zemlji.” (Uskršnja poslanica 2009.)


star
Oceni
2.24
Ostali članci iz rubrike Tema
image

Ispovijest manjinca sa e-novina

Kako sam postao Vučićevo piskaralo

image

Šekspirivanje ludila

Dodik, ukroćeni goropadnik

image

Ulični svirači: Od asfalta do zvezda

Verdi protiv migrene

image

Ljubavni i spolni život u starom Japanu

Bijah sinoć kod gospođice Naprčenice i Sišejako

image

Milošu u čast, Čučku za spas!

Posle poplava, Obrenovcu preti Kusturica

Tagovi