Entertainment Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (21)

Uzbuna na desnici

Ukidanjem veronauke hoće da zatru srpski identitet

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Izvor: ateisti.com

Ideja ministra prosvete Srđana Verbića da bi učenje veronauke u školama trebalo skratiti sa 12 na 4 godine je, potpuno u skladu sa očekivanjima, dočekana na nož u kvazipatriotskim desničarskim krugovima. Sa druge strane, desničarima nimalo nije zasmetalo što je ministar identičan predlog izneo i po pitanju drugog izbornog predmeta, građanskog vaspitanja. Kleronacionalistima je, dakle, jedino bitno da veroučitelji mogu nastaviti da kroz kompletno osnovno i srednje obrazovanje nesmetano da truju decu i omladinu zaostalim crkvenim dogmama, a neki među njima, bogami, i neformalnim širenjem netrpeljivosti prema drugima i drugačijima, uglavnom kroz “neobavezno ćaskanje” na časovima

Protiv Verbićevog predloga se, pored ostalih, snažno pobunio izvesni Igor Stevanović Orelj, “titulisan” kao glavni urednik austrijsko-nemačko-srpskog časopisa „Spoji!“ Njegov uradak pod zavereničkim naslovom “Ideološki napadi na veronauku pod maskom brige za vaspitnu ulogu škole” objavio je NSFM, povazdan budan na mrtvoj straži vaskolikog srpstva, i to ni manje ni više nego u fensi rubrici “Komentar dana”.

Autor je već na samom početku prozreo da ministrova inicijativa nije ništa drugo do “ozbiljna i  dobro organizovana kampanja”; u prevodu, signal za uzbunu među “pravovernim” Srbljima. Cilj je, po autorovom mišljenju, da se veronauka “ponovo izbaci iz škola”. Daj bože da je to zaista cilj; da je bilo pameti, taj antinaučni i mozgoispirajući predmet nikada ne bi ni bio uveden u škole.

Photo: Stock

“Najveći problem u vezi veronauke po rečima ministra Verbića su podela i razdvajanje đaka, posebno u višejezičnim sredinama gde je po rečima ministra situacija ozbiljnija, naglašavajući da je jedan od glavnih ciljeva škole borba protiv diskriminacije. Zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje Aleksandar Jovanović nadovezuje se na izjavu ministra Verbića i navodi da je povećano nasilje i maltretiranje u školama, i da je po njegovom viđenju glavni krivac netrpeljivosti dece prema drugačijem i to u kontekstu religije i nacionalnosti”, podseća Orelj u uvodnom delu teksta. A ja se pitam – šta je to netačno u navedenim cenama ministra i zamenika pokrajinskog sekretara?

Onda, hajde da vidimo kakvu će nam argumentaciju Orelj ponuditi: “Iz ovih navoda, možemo zaključiti da je jedan od najvećih problema za uspešno ostvarivanje vaspitne uloge škole (škola je zakonski definisana kao vaspitno-obrazovna ustanova) predmet veronauka. Ove tvrdnje prilično su zlonamerne imajući u vidu da je degradiranje vaspitne uloge  srpskih škola, počelo potpuno nezavisno od veronauke”.

Ima, istini za volju, i ponečega bar delimično tačnog u ovoj tezi. Veronauka, naime, jeste samo dolila ulje na vatru degradacije obazovnog sistema koji je i pre njenog uvođenja bio dobrano načet. No, to nipošto ne opravdava odluku vlade pokojnog premijera Đinđića da veronauku uvede u škole. Upravo suprotno: ako je sistem već bio krivo koncipiran, krajnje je iracionalno dodatno ga kvariti nečim tako zaostalim kao što je veronauka.

Orelj, međutim, problem vidi isključivo u liberalizaciji školstva: “U duhu neoliberalnih reformi školstva za samo osam godina doneli smo tri potpuno nova Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (slučaj koji je nezabeležen u svetu). Svaki od ovih zakona bio sve liberalniji, povećavajući prava učenika, na uštrb prava onih koji obavljaju obrazovno–vaspitni rad (vaspitača, nastavnika i stručnih savetnika). Posebno je interesantno da smo 2009. godine doneli zakon, koji je iz svog imena izbacio reč vaspitanje, pa smo tako dobili ‘Zakon o osnovnim školama’. Posledice ovakvog stanja su da iz godine u godinu imamo sve veći broj slučajeva nasilja u školama”.

Širenje religijske tolerancije: Tabla na času pravoslavne veronauke
Photo: Stock

I ovde čak mogu donekle da se složim sa pojedinim zapažanjima. Na primer, sa delom gde kaže da su “liberalne zakonske odredbe umanjile mogućnost kažnjavanja neposlušnih i nedisciplinovanih učenika, bežanje sa časova sve je teže ozbiljno sankcionisati, da bi na kraju bila doneta odluka da se vladanje izbriše kao ocena koja utiče na prosek učenika. Sve ove stvari onemogućuju one koji obavljaju obrazovno-vaspitni rad (a samim tim i nastavnike veronauke) da dobro rade svoj posao”.

Da se preteralo sa uvećavanjem prava učenika, naročito u odnosu na prava nastavnog osoblja, ruku na srce, jeste. U tom smislu, prekomerna liberalizacija, bivajući zloupotrebljena od strane pojedinih bahatih i nasilju sklonih učenika, zaista jeste doprinela negativnim trendovima u sistemu obrazovanja. Ali, ponavljam, to i dalje ne znači da je uvođenje veronauke bilo dobar i ispravan potez.

A šta kaže Orelj? On smatra da nas sve što je prethodno naveo može “dovesti do zaključka da ovakve organizovane kampanje o ukidanju veronauke nemaju nikakve veze sa brigom o vaspitnoj ulozi škola, već da je po sredi napad ideološke prirode”.

Nisam imao veronauku, ali nadokađujem propušteno gradivo: Čuvar srpskog identiteta
Photo: EPA/SRDJAN SUKI

I tu konačno dolazimo do glavnog motiva kleronacionalista da tako grčevito brane veronauku od svake primisli da bi mogla biti makar i samo ograničena na 4 godine (umesto 12), kamoli sasvim ukinuta. Evo kako Orelj gleda na tu stvar: “Jedan od glavnih zadataka prethodnih vlasti, a posebno ove današnje je, kako sami često vole da kažu, promena svesti, a da bi ona bila moguća potrebno je uništiti tradicionalne vrednosti srpskog naroda, koje su neodvojivi deo srpskog identiteta”.

E, sad si, Orelju, načisto usrao motku sa jebenim “tradicionalnim vrednostima” i još jebenijim “srpskim identitetom”. Mada se, ruku na srce, nekom pametnijem “argumentu” nismo ni nadali.

U nastavku teksta, stepen usranosti gorepomenute motke dostići će alarmantne razmere: “Upravo te vrednosti sa sobom nosi veronauka kao takva, koja nije samo običan školski predmet, već neodvojivi deo srpskog školstva, imajući u vidu da je ono nastalo prilikom opismenjavanja i prosvećivanja srpskog naroda koja su se odvijala pri crkvama i manastirima. Prvi predmeti koji se izučavaju u ovim školama u tadašnjoj Srbiji jesu pismenost i veronauka, a oni su se zadržali i nakon gubitka slobode od Otomanskog carstva, i nakon oslobođenja, u prosvetnim ustanovama koje stvara kneževina i kraljevina Srbija. Veronauka je postala vekovni stub srpskog školstva, pa je samim tim postala je najveći protivnik onih koji su je nasilno ukinuli 1945. godine, a čija deca i unuci uz pomoć novih ideoloških matrica pokušavaju i danas da je ukinu”.

Au, čoveče, kako li te samo ne mrzi da ovoliko kenjaš?! Nisu komunisti veronauku zabranili da bi sjebali stradalne Srblje nego, naprotiv, da bi im pomogli da se napokon emancipuju i pobegnu iz srednjevekovne zaostalosti. U čemu su zamalo i uspeli; to jest, uspeli bi da se velikosrpski primitivizam nije povampirio i maltene preko noći upropastio sve dobro što je bilo urađeno tokom tih nekoliko decenija postojanja SFRJ.

Zlonamerno podmetanje: Ko je gladan, ne ide u crkvu
Photomontage: Azazel

Orelju se, međutim, komunizam priviđa i mnogo godina nakon što je neslavno otperjao u ropotarnicu povijesti. Samo što se ovi današnji “komunisti”, valjda radi konspiracije, zovu – neoliberali: “Nova ideologija, neoliberalnog školstva, na principu slobodnog tržišta, donela nam je  škole-prodavce obrazovnih usluga, i đake-potrošače, koji lišeni bilo kakvog razvijanja samostalnosti, kreativnosti i kritičkog razmišljanja, lako usvajaju jedan novi sistem vrednosti, potpuno suprotan od onog vrednosnog sistema kojim je veronauka vekovima oblikovala naše školstvo, pa je samim tim veronauka danas ostala jedina smetnja da se taj sistem bez ikakve smetnje u potpunosti implementira u naš obrazovni sistem”.

Ako je, kao što Orelj tvrdi, taj takozvani “neoliberalni sistem vrednosti” uistinu “potpuno suprotan od onog vrednosnog sistema kojim je veronauka vekovima oblikovala naše školstvo”, onda je neoliberalizam, šta god značio, nešto najbolje što nas je moglo zadesiti. Čuvajmo ga zato kao zjenicu oka, što bi Drug Tito rekao.

Čas veronauke na otvorenom: Parada ponosa u Beogradu, pre koju godinu
Photo: BETA

Sa ostatkom Oreljevog uratka nema smisla polemisati, iz prostog razloga što su stavovi koje iznosi toliko imbecilni da ih je doista nemoguće na iole ozbiljan način prokomentarisati. Jedino vredi citirati pojedine delove, čisto u svrhu opuštanja i zabave tijekom praznične atmosfere. Međunaslovi se podrazumevaju.

SVE JE TO MASLO ONIH PEDERA IZ GLOBALISTIČKOG GEJ-LOBIJA: Te nove vrednosti reformisanog školstva, imali smo priliku da upoznamo, kada je bez konsultovanja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, protivzakonito, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu uveo u određenom broju škola, pilot projekat u vidu izbornog predmeta „Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju“, u čijim udžbenicima deca uče da se „Dugotrajnim istraživanjima i proučavanjima došlo se do zaključka da je homoseksualnost normalna i pozitivna varijacija ljudske seksualnosti“ i da „Ne postoje preporuke ni granice kada se može najranije (ili kada treba najkasnije) početi sa seksualnim odnosima.“ Ovaj pilot projekat, samo je jedna od priprema ozbiljnog sprovođenja tzv. „školske kvir inkluzije“ u obrazovnom sistemu  Srbije.

RODNA RAVNOPRAVNOST, NAJVEĆI NEPRIJATELJ SRPSTVA SVEKOLIKOG: Što nam pokazuje i član 56. u prvoj radnoj verziji budućeg „Zakona o rodnoj ravnopravnosti“, gde piše da je „obavezno sticanje znanja iz oblasti seksualnog obrazovanja i reproduktivnog zdravlja, promovisanje mnogostrukosti i višeslojnosti ljudskih identiteta i tačan prikaz istopolne seksualno-emotivne orijentacije, transrodnosti, transpolnosti i interseksualnosti, individualnost, solidarnost i kreativnost“.

Blasfemija: Ljubav, srpski neprijatelj broj jedan
Photo: Stock

UVLAČE NEVINU DEČICU U HOMOSEKSUALIZAM: Ova propaganda posebno je jaka ovih dana, pa smo imali priliku da vidimo da se u dečijoj emisiji „Mali dnevnik“ na Radio-televiziji Srbije, zloupotrebljavaju deca od svega pet ili šest godina, kako jedva naučenim rečenicama, sa teškom mukom pri izgovoru, promovišu donošenje ovog zakona.

NEMA NAM DRUGE, BRAĆO, NEGO DA SE POD HITNO SAMOORGANIZUJEMO I RAZBUCAMO TU IMPERIJALISTIČKU BANDU: Ovakvi napadi, u narednoj godini biće sve učestaliji i uključivaće još veći broj institucija. Zbog toga se treba dobro pripremiti stvaranjem jednog šireg fronta, pogotovo između tradicionalnih verskih zajednica i crkava u Srbiji, intelektualaca, profesora, nastavnika, roditelja, raznih udruženja i drugih, koji se neće usresrediti samo na odbranu veronauke, nego i na odbranu i obnovu uništenog srpskog školstva.

* * *

Uzgred, imamo za Orelja jednu prikladnu novogodišnju e-poruku: veronauku iz državnih obrazovnih ustanova treba svakako izbaciti, po mogućstvu čim prije, a ne samo ograničiti na četiri godine. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što u institucijama sekularne države ne bi smelo biti mesta bilo kakvom klerikalizmu, u ma kom obliku. Ako neko baš želi da se zaglupljuje, eno mu crkva, pa neka ga tamo veroučitelji truju glupostima do mile volje, na sopstvenu (ne)odgovornost.

Umesto veronauke, i to kao obavezan predmet, poželjno bi bilo uvesti seksualno obrazovanje, od kog bi mladi nesumnjivo imali neuporedivo više koristi. Između ostalog i zato da posle jebanja ne bi bilo kajanja.

star
Oceni
4.49
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak