Entertainment Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (12)

Kucamo na vrata zarobljenih asova: Komitet blogera (3)

OEBS u službi palanačkog trača

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Dabogda crkla sloboda medija kad je svako brani: Dunja Mijatović as "Svako"
Dabogda crkla sloboda medija kad je svako brani: Dunja Mijatović as "Svako"
Photo: Stock

Početak spontano organizovane borbe protiv cenzure nije nas dojmio emotivno kada smo u tom zamešateljstvu uočili političko i ideološko intimiziranje NSFM, Peščanika, Autonomije.info, Novog standarda i sličnih dostignuća elite palanke. Kada je, međutim, izvesna Dunja Mijatović, predstavnica OEBS za slobodu omiljenih medija “izrazila zabrinutost zbog cenzure sadržaja na internetu”, postiđeni svojim slepilom, pomislili smo - tko smo mi iz pet godina cenzurisanih e-novina, da sporimo nepobitnost proverene tvrdnje o, do sada nepostojećoj, “cenzuri sadržaja na internetu”?

Ozlojeđeni potpisnici peticije u “U lice cenzuri”:

Tržišno rešenje: Desničarski blog za liberalno osveženje, u čije se ime potpisao Pavle Mihajlović, uveravajući nas da iza beslovesne peticije stoji i neobično artikulisana i seksi desničarka Željka Buturović.

Pećko pivo: Blog pivopije Nikole Nina Jovanovića, poznatog stručnjaka za Human Resource (HR) iz Peći koji je u životu preneo jedan tekst, onaj o užasnoj cenzuri koja ga sputava da se iskaže u prirodnoj lepoti i “strong passion for Corporate Social Responsibility”. A gde je Passion, tu je i Dunja Mijatović Fashion.

Vanredno stanje u Peščaniku: Ilustracija preuzeta sa istoimenog Bloga
Photo: pescanik.net

Peščanik: Najmiliji Blog samoproglašenih kuma, spisateljica-prijateljica koje svakom nenarodnom režimu predstavljaju trn u oku, sa čime se slaže i Vukadinovič Đoku. Kritički tekstovi u kojima se posebno ističu oštri sifražetski pasaži Dejana Ilića, aposteriorne analize Dokone penzionerke, klimakterična britkost karikaturalnih likova i osebujno poznavanje internet komunikacione tehnologije, bile su najveće prepreke u uspostavljanju autoritarne vlasti koja vrši politički progon nad lopovima koji su i neistomišljenici novog režima, što režimu može samo da imponuje, a pojava Dunje Mijatović, da ga upozori da ni u Evropi nije sve tako bajno.

Politiks tejps: Blog nekog vizionara koji predviđa “Putinizaciju” Srbije, ali u borbi protiv cenzure ne vidi ništa sporno u saradnji sa Dverima i ostalim ProRusima bez vidljivih obeležja.

Prešlicavanje: Blog Nebojše Krivokuće, of course, kreativnog direktora negde – “U blogovanju pronašao radost sličnu onoj iz godina provedenih na radiju”. Ima čovek i web-stranicu svoju i to mora da je carstvo pročišćene kreativnosti, samo, ne radi. Dovoljno da iskusno oko Petera OSCE Burkharda uoči anomaliju cenzure u punom obimu zabrane.

Pressburger Csaba blogja: Bloger iz Mađarske, živi dokaz da pipci cenzure srbijanske sežu i do “hu” domena, što ne treba mešati sa međunarodnom WHO čiji sajt još nije “pao”, a kaće, samo što nije.

Rain dog po treći put među blogerima: Blog Kišnog psa ili Psa na kiši koji se zapišao samo za potrebe spontano organizovane akcije protiv mrske cenzure. Revolucionar koji se kredibilno predstavlja kao “Zalutao”. I to pravo pod skute Dunje Mijatović.

Random Code and Beauty of Organic Entities: Blog Neznanog junaka  poslednji put aktivan u avgustu 2012, herojski živnuo pod cenzurom baš u maju 2014.

Raša Karapandža: Čini se, pristojan čovek, profesor finansija na EBS Business School. Doktor ekonomije na Barcelona Graduate School of Economics, University Pompeu Fabra. Istraživač na University of California at Berkeley i na New York University. Šta mu je trebalo da se nađe na ovoj listi, nikada nećemo saznati, baš kao ni on koji iz tog dalekog sveta, nema pojma kakav je Preokret u Palanci.

Cyber Wanderlust: Blog neidentifikovane feministkinje koja poručuje – “Progres zavisi od ‘nerazumne žene’ koja pokušava da prilagodi svet sebi”, dajući prednost ludilu u odnosu na razum, što je ponukalo Dunju Mijatović da stane u odbranu “Progresivnog ludila” grupice virtuelnih ljudi i u stvarnom svetu.

Sandra Simonović: Blogerka čije je puno ime, sa nadimkom - Sandra Kravitz Simonović, neostvarena je novinarka koja o silaznoj putanji nepostojeće karijere lamentira u urnebesnoj rubrici “Govorila sam i pisala za druge”, vabeći nove žrtve njenih starih tekstića. A tu je i ne manje vredna rubrika “Intervju sa samom sobom” koja sve objašnjava. Iz bogatog opusa trivijalnosti koja je zasenila prostotu Dunje Mijatović, izdvajamo pred Kravitz biser – “Nije niko kriv za ovo stanje, to je samo normalan tok stvari u prirodi: učimo se nečemu novom, privikavamo se na nešto novo. Količina infomacija koju danas dobijamo u toku jednog dana ranije je stizala do čoveka tokom mnogo dužeg vremenskog perioda. Bombardovani smo informacijama sa svih strana, i još uvek ne znamo da se branimo na pravi način, ne znamo šta nam je činiti sa time i kako da se ponašamo”, puna je nade u izlečenje osetljiva Sandra, nesvesna da tomu nema leka.

Cenzurisani stihovi: Prosečna srpska blogerka-pesnikinja
Photo: Stock

Sara Radojković: Blogersko ime koje ne treba posebno predstavljati. Dovoljno je baciti letimični pogled na poslednji politički pamflet koji Sara baca u ružno cenzorsko lice, iz kog izdvajamo samo deo, da narodne mase ne bi podivljale u socijalnom buntu – “Volim da zamišljam kako leti raste promet komunikacije sobnih duhova ljudi koji se ne znaju, ali su usled vrućine pootvarali prozore jedni ka drugima. Možda se zbog te intimnosti koja ulazi i izlazi iz soba zajedno sa zvukovima grada, baš tih letnjih večeri setim svih momaka koji su me nekada voleli. U tim trenucima uspevam da se setim njihovih zaljubljenih telećih pogleda. Tada ih nisam primećivala, mašili smo se nespretno.” Šta je bilo posle, možete saznati zajedno sa Peterom Burkhardom, ukoliko pritisnete Dunju  .

Savesna : Blog stranica koja se više ne može pronaći, jednokratna nepostojeća potpisnica peticije na koju se oslonila pouzdana Dunja Mijatović. Neka mnogo savesna junakinja koja je  za sobom ostavila samo kratak feministički opis – “Široke grudi i tesne cipele”.

Spookyludila: Blog po čijem nazivu je trebalo da ime ponese cela peticionaška družina lezilebovića protiv cenzure, pod patronatom i logističkom podrškom OEBS na terenu političke pozadine.

100 lisica: I Staša Koprivica, ponosna vlasnica Bloga i predsjednica stranke koja nema niđe veze sa lijama – “Ujedinjeni jednorozi Srbije” što neodoljivo podseća na one rahmetli eskperte.

Strahinja.rs : Blog Strahinje Krstića, gimnazijalca Devete gimnazije na Novom Beogradu kojem šaljemo roditeljsku poruku koju Dunji Mijatović nije imao tko da prenese – “Nemoj pisati više nego što si pročitao”.

Troblog: Još jedan Blog Predraga HAARP Rajšića (videti pod Loose Ends in Economics) odakle izdvajamo tek deo nesagledivih posledica zračenja HAARP valovima  - “Eto nama našeg Trobloga. Zašto? Nemamo pojma. Iskreno, ne da nemamo pojma zašto smo se upustili u pisanje bloga, nego ja trenutno ne znam ni kako da napišem ovu uvodnu reč… Pio sam kafu jednog jutra… Dobro, ne beše baš jutro. Ne beše ni kafa, a prilično sam siguran da su Deda i Kosta bili za šankom pored mene i da je Deda držao govor na temu „ E da vam ja kažem, kako se nekad živelo u MOJE vreme… Nismo ni imali vreme, imali smo samo prostor, čekali smo da izmisle vreme i završe kontinuum pre roka…

Urošević Ladislav: Dugogodišnji član Brloga92 koji okuplja najgluplje i najdosadnije što ovo podneblje može da ponudi, a može mnogo. Inače, pravnik u Share konferenciji (korpporativno humana Share Foundation)  koja se oslanja na varljivu devizu – “Internet sve pamti”, a ponajviše ovakve mediokritete koji licemerje prodaju kao visokomoralno dostignuće, o čemu svedoči autorova dramatična i nadasve uverljiva rečenica od 24. maja – “Imaću šta da dodam, u međuvremenu komentarišite kod drugih ima ih dovoljno”, posle koje se nije javio, nije imao šta da doda, do 4. juna kada je pod paljbom cenzure pacifistički dopuzao do Borbenog kompleta M1, baš u konfekcijskoj veličini maskirne Dunje Mijatović i Petera Burkharda maskiranog u OSCE artificijelni žbun Q1.

Veličković: Blog Bratislava Veličkovića koji sebe voli da vidi u iskrivljenom ogledalu kao – “Pragmatičnog skeptičnog cinika”, koji se bavi “svim i svačim”, ali za svaki slučaj “pomalo”. Iz njegovog slobodarskog doprinosa izdvajamo “Popuši mi… Havanu”, programsko načelo Dunje Mijatović i rahmetli LDP.

Velimir Mladenović: Još jedan bloger B92 kalibra, rođeni gubitnik koji bi da se zauzme za druge, nevoljno opisuje sebe – “Počinjem ovu svoju priču, nizašto, bez koristi za sebe i za druge, iz potrebe koja je jača od koristi i razuma, da ostane zapis moj o meni, zapisana muka razgovora sa sobom, s dalekom nadom da ce se naći neko rješenje kad bude racun sveden, ako bude, kad ostavim trag mastila na ovoj hartiji sto ceka kao izazov. Ne znam sta ce biti zabilježeno, ali ce u kukama slova ostati nesto od onoga sto je bivalo u meni, pa se više nece gubiti u kovitlacima magle, kao da nije ni bilo, ili da ne znam šta je bilo”, izazivajući suzu žalosnicu u veselom oku Pole Tide na koju ste već zaboravili.

Kraljevonline: Blog čijim se nazivom spretno poigrao rečima Neimenovani vlasnik, ostavljajući dojam da je u pitanju direktna veza sa Aleksandrom Karađorđevićem, a ne individualno predstavljanje u ime celog grada Kraljeva. Nemoguće je saznati koji sužanj stoji iza ovog portala koji nije opštinsko glasilo. Tek, onaj njegov deo koji se naziva Blogom, bio je aktivan do 26 maja, posle čega prestaje svaka briga o poplavljenima, jer kreće borba protiv cenzure.

VladanBa’s blog: Elektronski dnevnik Vladana Đukanovića, samoproglašenog kolumniste koji piše ponedeljkom, željan komunikacije sa poznatima. Skromno poručuje – “Kolumna je moj pokušaj da usavršim i uredovim pisanje kroz komentarisanje aktuelnih političkih i društvenih dešavanja u određenoj formi svakog ponedjeljka.” Razlog više da ne volite ponedeljke.

Dvogled: Rezervna kopija Vladimira Milutinovića, periodična, ali zbirna
Photo: Facebook

Dvogled (rezervna kopija): Blog Vladimira Milutinovića koji je ostao bleda kopija liht originala koji i nije bio nešto. Tako rovit, ovaj slučajni turista javlja – “Pošto je, ničim izazvan, Dvogled.rs počeo da radi, odsada ćemo tamo objavljivati tekstove. Na Dvogled2 biće tekstova, ako Dvogled.rs opet ne bude radio, a postavljaćemo periodično i zbirke objavljenih tekstova”, tradicionalno nemušto i u velikoj nuždi, što uvek vodi k preranoj ejakulaciji jalovih reči.

Whatever… Nevermind.: Malodušni Blog plitkih misli, takoreći “Verbalni proliv jedne prosečne astrofizičarke sa prosečnim sisama” kako svoj lik i delo opisuje Nepoznata očajnica kojoj bi i cenzura dobrodošla.

While sleepwalking…: Blog izvesnog “Milana koji uči španski i voli da putuje”, koji je poslednji put primećen 25. maja kada je napisao – “Ne dozvoli da te polave” i nestao u poplavi. Džambo i Dunja Mijatović još uvek tragaju za njim.

Kontrapress: Blog koji bi da se potkuje kao informativni sajt prenoseći tuđe tekstove, bez urednika, bez novinara, bez impresuma, ali sa čvrstim stavom protiv cenzure koji osobito primećujemo u autorskim tekstovima Žarke Radoje, eks saradnice e-novina koja je krenula tragom novca i plodne karijere.

Ptikijev blog: Simpatično je gnezdo Žarka Ptičeka, svestranog autora iz čijeg dela posebno izdvajamo esej “Zahtev spameru”, o njegovoj korespondenciji sa generisanim porukama. Poučno i pomalo besmisleno štivo koje više govori o Ptičeku nego o spameru – “Zaista smatram da sam bio veoma strpljiv, tolerantan, pun razumevanja za moderne svetske trendove i krizu u kojoj se naša privreda nalazi. Kada bih primio poruku od domaćeg pošiljaoca neželjene elktronske pošte (nardoski rečeno: spamera) ja bih prvo zvao telefonom, tražio nekog ko je zadužen za marketing, objašnjavao razliku između opt-in i opt-out sistema, edukovao u pogledu propisa koji se primenjuju i na kraju molio da više to ne čine.” Priceless.

Žene sa Interneta: Blog više autorki ili jedne ali višestruko podeljene, tek, virtuelno ledeno mesto koje promoviše samoću, usamljenost, odbačenost, odvojenost od realnosti, kreativnu nedorečenost, siromaštvo duha i odsustvo optimizma kao vrhunske dokaze feminizma u palanci. One ili ona su umislile da iz anonimnog ništavila -“Prikazuju različite aspekte očitovanja mizoginije i seksizma na Internetu”, glupavim copy/paste ili link metodom, počev od tekstova iz crnih hronika (Muž ubio ženu, maltene mizoginija!), do klevetničkih fotomontaža svega što je, d’ izvinite, muško i ima polni organ. Za razmožavanje. Za zadovoljavanje. Što i vama preporučujemo.

Pored izmišljenih i multiplikovanih pojedinaca, spisku su se pridružile i mnogobrojne fantomske organizacije i pokreti koji su se nekoć predstavljali kao preokreti.

Građanske inicijative:  Holding kompanija vlasnika Miljenka Derete koji je najveća žrtva cenzure otkako je ostao bez Čedomira Jovanovića i Dragana Đilasa. Ipak, za njega se ne sekira ni Dunja Mijatović sve dok može da rentira Kuću ljudskih prava.

Cenzurisana inicijativa: Miljenko Dereta, profesionalni neprofitni građanin
Photo: www.pobjeda.me

Centar za praktičnu politiku: Objektivno političko krilo pokojne Liberalno-demokratske partije (LDP) koje predstavlja jedan čovek, Dragan Popović, direktor i štićenik Miljenka Derete koji beskompromisno poziva – “Borimo se za promene u društvu; za promene sistema vrednosti, promene politika i praksi, promene načina razmišljanja; menjamo društvo menjajući i nas.

Kuća ljudskih prava i demokratije: Sigurna kuća ljudskih prava za odabranu grupu ortodoksnih nesposobnjakovića večito na nečijoj grbači, sačinjena od  Građanske inicijative, Beogradskog centra za ljudska prava (bez Vojina Dimitrijevića), Komiteta pravnika za ljudska prava (bez Biljane Kovačević Vučo), Helsinškog odbora za ljudska prava i Centra za praktičnu politiku, bestidnih organizacija koje su osam godina ćutale o odsustvu bilo kakve politike i prisustvu korupcije u čijoj su blagodeti dogurali do luksuznih poslovnih kvadrata kojima su ih Tadić i Đilas pazarili.

Udruženi za Srbiju : Najnovija holding ispostava Miljenka Derete – “U Građanskim inicijativama, Nikole Pašića 9/9 (II sprat), osnovan je krizni štab koji je na raspolaganju svim organizacijama civilnog društva i građanima za aktivnosti usmerene na pomoć građanima Srbije tokom i nakon poplava”.

OSCE protiv cenzure: Dunja Mijatović i Peter Burkhard videli svojim očima
Photo: gizmodo.com

Kada se saberu neprijatni utisci, ostaje bljutavi Dunja Mijatović utisak da su neki obični ljudi, koji u egzistencijalnom provizorijumu pokušavaju sebi i drugima da dokažu kako njihovi životi imaju smisla, zloupotrebljeni radi stvaranja privida i fabrikovanja formalnog razloga da se mobilnim telefonom pozove prijateljica iz OEBS koja mamlaze iz OSCE vrti oko malog prsta, kako bi ova "izrazila zabrinutost zbog blokiranja internet sadržaja" vršeći institucionalni pritisak bez ijednog usranog dokaza za svoje musave tvrdnje.

Za razliku od Blogova i Facebook stranica na kojima ordinira polusvet bez ikakve odgovornosti za javno iznetu reč, e-novine su registrovano javno glasilo (o kome su podaci o vlasništvu, članovima redakcije i saradnicima dostupni svakoj budali) koje je režim od samog nastanka pokušavao da uspori, onemogući, izmori i ugasi. Zašto? Zato što smo pet godina pisali o tome da nas udaljava od Evrope, približava bombaškim procesima na Kosovu, da nitkovski ruši jedinstvenu Bosnu, da čak sabotira istragu o atentatu na Đinđića, da bezočno krade sve što se pokrasti može, da mu u tim rabotama povlašćeni NVO drže sveću, da je korupcija uništila sve, od pravosuđa do fudbala. Niko se u tim godinama medijske torture e-novina nije dosetio "slobode medija". Ponajmanje OEBS/OSCE i njegovi ridikulozni predstavnici oličeni u Dunji Mijatović, Peteru Burkhardu i Poli Tide, bestidni trio koji ovih dana izvodi predstavu ovde već odigranu - Stvaranje političke pozadine...

Kako je sloboda medija sistematski uništavana od jedne idiotkinje: Reakcija na e-feljton
Screenshot: e-novine

U svojstvu javnog glasila javno upućujemo pitanje prepoštenim i principima obloženim predstavnicima OSCE/OEBS - Zašto se protiv cenzure koju je režim Borisa Tadića uspostavio protiv e-novina (Savetnik Nebojša Krstić, ako ima trunku časti, neka spasi dušu i javno ponovi šta je kazao Lukoviću) nikada niste oglasili?

Naprosto, da su to učinili kad je bilo vreme, možda bi se i danas pronašao koji naivac da poveruje Dunji Mijatović kada kaže da je "zabrinuta", da je za nju sloboda medija svetinja. Ovako, ostaje samo saznanje o još jednom moralnom posrnuću, o spremnosti da se zloupotrebi međunarodna institucija protiv legalnih vlasti Srbije, netom izabranih skoro natpolovičnom većinom. Evropske bezbednosti i saradnje radi, možda je pravi trenutak da se unutar samog OSCE/OEBS pročisti od kukolja koji nije mario ni o čemu do o svojoj kabastoj zadnjici.

Od njihovog sponzora: Za ovu svinjariju pobrinuo se OEBS/OSCE
Photo: Stock

 

Kraj

 

star
Oceni
2.47
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi