Entertainment Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (9)

Kucamo na vrata zarobljenih asova: Komitet blogera (2)

Homogenizacija palanke i falange

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Homogenizacija palanke i falange: Srpski blogeri u začaranom krugu
Homogenizacija palanke i falange: Srpski blogeri u začaranom krugu
Foto: tportal

Početak spontano organizovane borbe protiv cenzure nije nas dojmio emotivno kada smo u tom zamešateljstvu uočili političko i ideološko intimiziranje NSFM, Peščanika, Autonomije.info, Novog standarda i sličnih dostignuća elite palanke. Kada je, međutim, izvesna Dunja Mijatović, predstavnica OEBS za slobodu omiljenih medija “izrazila zabrinutost zbog cenzure sadržaja na internetu”, postiđeni svojim slepilom, pomislili smo - tko smo mi iz pet godina cenzurisanih e-novina, da sporimo nepobitnost proverene tvrdnje o, do sada nepostojećoj, “cenzuri sadržaja na internetu”?

Ozlojeđeni potpisnici peticije u “U lice cenzuri”:

Logaritam: Rezervni položaj blogera Mihovila Logara, po sopstvenom priznanju, prevarant i zgubidan od malih nogu, nedovršeni student koječega, apsolvent na vreme, u dobi od 35 godina, ukratko, idealan čovek za Izvršni odbor Demokratske stranke. Sa te neutralne i objektivne pozicije koju je prepoznala i Dunja Mijatović, Mihovil se, sve pokušavajući da dostigne licemerje predstavnice OEBS, zabrinuo zbog cenzure. Na Facebook stranici, ovaj vojnik partije promoviše Stojana Drčelića i njegov OEBS poziv na bezbednost i saradnju “A Vesiću macolu”, pretužno konstatujući – “Kasno je”.  Zašto kasno, malodušni Logare!? Nije kasno dok je nama Troike Mijatović-Tide-Burkhard.

Žal za Drčelićevom macolom: Mihovil Logar, član izvršnog odbora DS
Screenshot: e-novine

Loose Ends in Economics: Predstavlja ekspertski Blog svestranog Predraga Rajšića, disco mistika raznovrsnih interesovanja i doktora ekonomije koji u svojoj meta-studiji briljira eksperimentalnom metodom optočenom naučnim autoritetom – “Dr. Rajšić je, u sveobuvatnoj meta-studiji podataka sa reprezentativnih uzoraka iz 152 zemlje sveta došao do zaključka da je najvažniji faktor koji određuje bogatstvo nacija--broj HAARP antena po glavi stanovnika. Broj HAARP antena po glavi stanovnika je u Rajšićevoj studiji imao pozitivan i statistički značajan efekat na nivo ekonomske aktivnosti u datoj državi. Rajšić trenutno radi na teoriji koja bi objasnila ovaj fenomen, a jedna od najjačih hipoteza je da bogate zemlje postavljaju antene na svojoj teritoriji da bi magnetnim talasima usporavale ekonomski razvoj zemalja sa malim brojem antena.” Šta reći, a ne zaplakati na grudima, na bezbednosno maljavim grudima Petera Burkharda?

jaksicmarko blog: Kutak je za sporni trenutak Marka Jakšića iz Kosovske Mitrovice, ali ne onog bombaša, već nekog pitomca srpske državnosti na Kosovu, rođenog 1983, koji je završio osnovnu školu, gimnaziju i Pravni fakultet u rodnom gradu i stigao ravnopravno i pre tridesete godine, da se zaposli u Višem sudu u Kosovskoj Mitrovici.  Zakleti protivnik Briselskog sporazuma i iskreni zagovornik povratka na staro, kad je 1999. Milošević skupio sve albanske lične karte u jednu veliku gomilu, uzbudio je Dunju Mijatović kao drvoseča damu.

Mesec, suncokret i ostale priče: Blog-livada po kojoj trčkara romantična Aleksandra iz Niša, izrazita ljubiteljka ‘Ladnog piva, što nije nikakav problem po sebi, ali hobi koji se ni Poli Tide ne može podmetnuti kao tema nad kojom je sprovedena “vrela cenzura”.

Milena: Čarobni Blog istoimene Milene Stošić koja žudi za bilo kakvom pažnjom.  Njena dvojezična interesovanja – “Psihologija, svakodnevni život, novinarstvo i subjektivni utisci / Psychology, everyday life, journalism and subjective impressions”, pored toga što pokazuju želju za uspehom na stranom terenu, definitivno govore o prekoj potrebi da se pomoć u borbi protiv cenzure zatraži od predsednika WHO (World Health Organization), ako imamo u vidu Milenin krik na koji niko ne sme ostati nem kao Pola Tide u Utisku Olje Bećković  – “Ovaj blog koji je ponikao iz neke intuitivne terapije pisanjem, danas predstavlja spoj mojih interesovanja i profesije.

Milica Čalija blog: Mesto je gde se susreću lepota i pamet, ujedinjeni u blogerki koja iskusno poručuje – “Eye Contact, sve je u komunikaciji”, očito vizuelnoj, ništa verbalnoj, ono, “kako se zoveš?”, “hoćemo li kod tebe ili kod mene?” Podrazumeva se, valjda ste uočili megatrend, radi se o još jednoj ekspertkinji za marketing, Public Relations, Komunikacije i Glasine,  u kojoj nedemokratski sistem prepoznaje seme pobune i palanačkog trača. Njeni najsubverzivniji radovi koji se izučavaju po gerilskim grupama su – “Kako da znam da li beba sisa dovoljno?”, “Kako odabrati pravu stvar za društvenu odgovornost?”, “Zašto sam toliko ‘zapela’ za to dojenje?” i “Selfie nije mentalni poremećaj” (otvorena podrška najmilijim Devojčicama sa Interneta koje jede revolucija, a jebe ih i vreme).

Udara čežnju pogledom koji truje: Milica Čalija, kad se smije cijelim tijelom narod uziva
Screenshot: e-novine

Milja Lukic: Kraljica kiča, patetičnih pasaža i protraćenih reči, opterećena sobom, uvek u centru pažnje, pa makar i u tekstiću “Čarapice jednog dečaka”, rečju,  tipična žrtva cenzure dobrog ukusa družine iz OEBS.

Miloš Đajić: U palanci poznat kao added as friend Borisa Tadića, poletnog lidera Nove demokratske stranke (NDS) čiji je i Đaja verovatno član. Ovaj principijelni predsednik Upravnog odbora Centra modernih veština, još jedne NVO za mlaćenje prazne slame, što je u Srbiji odlično plaćeno zanimanje, ako je suditi po Đajićevim turističkim destinacijama (Meteori u julu, Zakintos u avgustu, Austrija u januaru, Pariz u maju) u kojima je sa istorijske distance saosećao sa onih million na pragu gladi. Socijaldemokratska ljudina koju će Dunja Mijatović podržati na neviđeno, tijekom Blind Date upoznavanja.

Ne verujem u muk istine: Očito filosofski Blog Ognjena Đerića, čoveka koji je posle blog utiska iz 2013, prvog i jedinog, postao žrtva cenzure. U okupiranom Dortmundu.

Za Ovo su se založili potpisima i institucijom OEBS: Blogeri i Dunja Mijatović
Photo: kolumnista.rs

Yzmaya: Još jedan jednokratni Blog, registrovan na buntovnika Nebojšu Kneževića, pojedinca u borbi protiv sistema koji se do pre neki dan zabavljao blogovanjem najbudalastijih tema, a onda postao angažovani politički fanatik i reemiter uvelog Peščanika.

Negoslava’s blog: Blistavi je uradak ljudskog uma zarobljenog u Negoslavi Stanojević, ženi, ma šta ženi, ženetini u koju bi mogle da stanu i Dokona popadija i Constrictoria i Loose Ends i Meseci i poneki suncokret, neke procene kažu da bi se našlo mesta i za Miloša Đajića, toliki je ona kapacitet, da to imponuje, bre! Njen fantastični tekst na granici naučne fantastike “Kako sam preživela mobbing” (a tek da vidite šta je od mobera ostalo!) privukao je pažnju i Petera Burkharda.

Negoslavlje: Pravoslavni je Blog Negoslave Stanojević, samoproglašene “slobodne novinarke” (oslobođene od razuma?), poslednja linija odbrane dvostruke potpisnice vrlo validne peticije. Mnogi kažu, a čini se da i Olja Bećković klimoglavi, da je upravo Negoslavin tekst “Kad će jednom biti boljeujedinio redove Palanke i Falange i doveo do suza Dunju Mijatović, osobito u onom delu kada očajna spisateljica jeca –Položi osmeh na dlan i utisni ga njime u obraze, dok otvaraš oči iz poslednjeg sna koji oprezno uranja u dan. Zažmuri još jednom i udahni duboko, kao kad te teške brige more i sva se ta muka sakupi u uzdahu koji te lagano napušta zajedno sa svim sivilom prethodnog dana koje noć nije mogla da ugasi”, ovde je Peter Burkhard zaridao muškim baritonom, a mi preskočili ekstremno umobolne delove, do pasusa “Bilo koji dan može da te zaboli. Tuđom nesrećom, tvojom brigom, nečijom ružnom rečju, mrkim pogledom, ćutanjem koje reže. Sve i da ništa ne učiniš, da te niko ne uvredi, povredi, popreko pogleda… možeš da se rasplačeš i samo od smrknutih lica koje srećeš, odsustva osmeha, guste tuge nataložene u očima prolaznika”, za koji je procenjeno da podriva same temelje države, te da takav materijal ne sme dopreti do javnosti šire od Dunje Mijatović,  kojoj kao da Negoslava posvećuje poslednji stih u prozi – “Lepi trenuci vrede ne samo zbog te trenutne lepote, nego i zato što mogu da se sećanjem ponesu do onih dana kada ih privijamo na bol, kao travku tek ubranu, kao majčin dodir koji sve leči, kao nečije ‘ljubi da prođe’. Kao topla reč, mio pogled, uteha i nada.

Nemam ime, imam komentar: Smorni Blog NN studentkinje Filološkog fakulteta koja opisuje sebe u Odi lenjosti: “Ne znam da li vam je poznat onaj osećaj kad imate tri tone obaveza, a vama se ne radi ništa, baš ništa pod ovom kapom nebeskom. Ovaj utorak mi je takav: čekaju me tri rada, četiri lektire i nemam pojma koliko teorijskih knjiga. I umesto da radim nešto korisno, ja sam period od 16h pa evo do sada provela buljeći u ekran mog malog kompjutera”, što je Dunju Mijatović podsetilo na mladost koja neke da se vrata u cenzurisanu domovinu za manje od 4000 evra, ali mesečno.

Nešto je trulo na OEBS ormanu: Dunja Mijatović, jedinica u Petera Burkharda
Izvor: rferl.org

Nenad Duda Petrović: Porodični Blog Nenada Petrovića ili Dubravke Petrović, ili Nenada koji se zove Duda da ne bi bio Neda (što je logičnija etimološka varijanta), svejedno, jednog od mnogobrojnih dizajnera koji su osmislili znak Otpor! koji nas je dokrajčio Homenom. Kao i svi iz te organizacije, prodaje “Pobunu” kao robu, ono što je Otpor! za homenovce bio od samog početka. Prodavac magle Srđa Popović jedan je od Petrovićevih glavnih junaka, tako da se nismo dulje zadržavali na paralaži od Dudinog bloga.

Nešto sasvim neizvesno: Blog tajanstvenog Gorana čija je svrha, kaže - “da rantujem o pravu, politici, muzici i sportu”, a zašto – “Jer sam tako u mogućnosti”. Međutim, već površnim pregledom jasno je da je jedina “sfrha” ovog studenta prava “neobavezno seruckanje”, ono na čemu nastaju demokratske države, ako je verovati Dunji Mijatović i njenom bratu Peteru Brukhardu.

Nikola Ćupas: Očajnički vapaj usamljenog čoveka pod izgovorom vrcavog blogovanja koji u trenutku slabosti priznaje – “Ponosni stanovnik univerzuma” (malo li je?), “Prvi potpredsednik Vlade Zaphoda Beeblebroxa još 4 svetlosne godine” (uvek i svuda večiti drugi i u senci), “Rodila me je baba Zaga” (o traumatičnom detinjstvu), “Bloger bez portfelja” (o posledicama teškog detinjstva), “Autostoper” (ni auto-škola mu nije išla), “Nosim patike broj 45.5!” (esej o precenjenosti IQ). U seriji “Cenzura” S01 E01, on je pronašao svoju životno sporednu ulogu u političkom angažmanu beslovesnim parolama i jeftinim aluzijama koje nedvosmisleno svedoče o represivnom ambijentu u tekstiću – “Bajka o keruši i sedam malih Vučića”, što podržavamo kao “slobodu internet sadržaja”, pod uslovom da Dunja Mijatović igra rolu rečene keruše, a Pola Tide pojede pola naramka sena. Ponosni stanovnik univerzuma i potpredsednik neke pičke materine za kraj poručuje – “E pa, ja neću da ćutim! Nikad i nisam. I ne mogu. I da vam kažem još nešto. Biće još gore. O da, biće. Ali, opet, ne želim da prihvatim da kao društvo postajemo kolektivni mazohisti. Pojedinci kao pojedinci jesu nemoćni. Međutim, prava snaga leži i udruživanju i solidarnosti. Danas moramo početi da gradimo bolje sutra. Nova partija, novi ljudi, nove ideje. Razmislite o tome. U suprotnom, sve će ostati isto. Zauvek.”, napisa i potonu u dogmatski dremež  u fotelji za razmišljanje. Koju retko koristi.

Popovsko dokonisanje: Erotski blog kojim Srđan Jerinkić namiguje napaćenoj i napućenoj Constrictoriji, ostavljajući senzibilnu Negoslavu na klupi za rezerve. Pored seksa, mladi autor voli, prati i bistri politiku, otuda je kivan na Veće zlo, o kome je sve vreme upozoravao iz ljupke Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), prve prepreke ka pristojnoj Vojvodini koja će dobaciti više od Nenada Čanka koji dve i po decenije postoji bez vidljivog opravdanja.

Nikola Kolja Krstić: Blog veterinarskog tehničara na srodnom Fakultetu političkih nauka kojeg je politika zainteresovala tek 2012. godine. Do tada mu je sve delovalo OK u Smederevu i šire.

Novi Sad 2020  : Blog nepoznatih sanjara i optimista bez pokrića, na nemogućem zadatku, stvaranja kulturne prestonice od Novog Sada. Nastao je, tvrde nepoznati i nepismeni ljubitelji kulture – “iz želje da približi pravu sliku stanja kulture i kulturne politike u Novom Sadu. Želimo da skrenemo pažnju javnosti na gomilu nepravilnosti, samovolju, prekrajanja budžeta namenjenog kulturi i kalupljenje kulturnih vrednosti grada. Da ne bi samo iznosili sive tonove sumornog kulturnog neba, na ovom mestu ćemo se truditi da vas upoznamo sa umetnicima, organizacijama, kulturnim dešavanjima i aktivnostima koje su van gradskih i medijskih radara, a koji postoje u našem gradu.” Međutim, za dva meseca postojanja, Blog je, naime, začet kobnog 24 maja, vidljivi su samo opsesivno-kompulsivni odnos prema Kulturnom centru Novi Sad, paranoidni odnos prema cenzuri i anksioznost zbog Stefanovićevog doktorata. Dakle, tri dnevničke elektronske beleške, a ni traga o “stanju kulture” i “upoznavanju sa umetnicima”.

Novosadsko Ubrojčavanje: Još jedna slabo artikulisana virtuelna udruga iz Novog Sada, “internet zajednica svih nas koji ne želimo da Novi Sad postane evropska prestonica cenzure pre nego što u Srbiji budu osveštani svi šoping molovi”, zanimljivo, takođe opsednuta Kulturnim centrom Novi Sad, što nipošto ne znači da se radi o istoj grupici koja se kliče “Novi Sad 2020”. U slučaju da padnu sajtovi Peščanika i Blog92, ovaj Blog predstavlja njihov back-up.

Naizmenično kretanje u svakoj struji: Miloš Vasić, u ime Nikole Tesle i Dragoljuba Žarkovića
Photo: Facebook

Od svega po malo: Bizarni gastronomski Blog koji se odupire cenzuri iako nije bio aktivan od 18. veljače 2011. godine.

Ostavite Teslu na miru: Facebook stranica ljubitelja naizmenične struje u borbi protiv restrikcija električne energije, koju čine (stranicu, a ne energiju) afirmisani naučnici iz oblasti elektrotehnike – Biznismen Srđa Otpor Popović, bard B92 humora Zoran Kesić, pisac službenih beleški Miloš Vasić, centar praktične politike Dragan Popović, delta poslovođa u prodavnici “Vreme” Dragoljub Žarković Draža Žare, sociološkinja u penziji Vjesna Pješić, profesionalna ultimate borkinja Borka Pavićević-Đilas  i mnogi drugi dragi i unplugged ljudi. O neupitnoj uzdignutosti iznad objektivne situacije, nepoznati neko sugestivno poručuje svima koji se zakopčavaju na leđa – “Stranica nije povezana ni sa jednom političkom opcijom”, sasvim dovoljno da se “primi” Dunja Mijatović, ljubiteljka modnih krikova.

Pagankawebshtizza: Wannabe Veštica koja “baca čini na patrijarhat”, ali više pravoslavna feministička lenština koja nije mogla, umela ili htela da postavi više od dva posta (oba krvavog 24. maja), vesela potpisnica peticije idiota zbog koje će patrijarhat potrajati i duže nego što je trebalo, kada mu se ovakve suprotstavljaju.

Panonska revija ludosti: Iako se na prvi pogled čini da je reč o Blogu koji proučava savremenu vojvođansku političku misao, reč je samo o još jednom depresivnom Panoncu koji voli da se oblači i kao Deda Steva, rezigniranom “Lali” koji je spoznao – “Velika je ova panonska pustopoljina, popločana masnim oranicama i ćudljivim vodama. Pa, ipak, tako je malo mudrosti po njoj niklo. Zato ludosti ima kud god da se okreneš” i utehu jedino nalazi u d-molu koji ga razvali, kao da već nije dovoljno demoliran.

Parunova reč: Blog Nikole Paruna, “Ventil za frustraciju zbog stvari o kojima drugi ćute ili ih ne razumeju” u koji duva ovaj znameniti član studentskog zonaša Libertarijanski klub koji pretenduje da nešto hoće i može, jedino ga cenzura u tome sputava i tako šest godina.

Pavle Ćosić: Humanista koji je preko svoje Facebook stranice nudio 20.000 evra (kojih nema) za ubistvo tadašnjeg potpredsednika Vlade Vučića, demonstrirajući preciznu demokratsku proceduru – “deseta hiljada odmah, a deset posle obavljenog posla”. Kažu da je gorko zaplakao već u policijskim patrolnim kolima, da bi pred inspektorima ridao, pravdajući se – “Bio sam pijan", a Vukadinović je bio ružan i bubuljičav i taj rad, što su drugovi uzeli kao olakšavajuću okolnost, sažalili se i pustili ga u tri pizde materine, samo da ga više ne gledaju. Brutalno mlaku reakciju vlasti primetila je i Dunja Mijatović, objašnjavajući palanačkoj javnosti da je “cena OEBS demokratije” i to, da je pravo svake budale da objavljuje javne ponude za ubistvo. U zemlji koja je sahranila Zorana Đinđića?! Bravo Peter Burkhard!

Nastavak slijedi... ništa vam ne vrijedi

star
Oceni
2.33
Ostali članci iz rubrike Tema
image

NSFM-komentatorluk slavi smrt našeg portala

Nema e-novina, znači ima Boga!

image

Mrtvozornička ozbiljnost

Odelo ne čini političara

image

Zapisi iz redakcije (4)

Imamo novine kojih se svi plaše

Tagovi