Entertainment Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (5)

Kucamo na vrata zarobljenih asova: Komitet blogera (1)

Cenzura nepostojeće misli

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Društvena mreža nepostojećeg društva: Simulacija cenzure
Društvena mreža nepostojećeg društva: Simulacija cenzure
Photo: s3.amazonaws.com

Početak spontano organizovane borbe protiv cenzure nije nas dojmio emotivno kada smo u tom zamešateljstvu uočili političko i ideološko intimiziranje NSFM, Peščanika, Autonomije.info, Novog standarda i sličnih dostignuća elite palanke. Kada je, međutim, izvesna Dunja Mijatović, predstavnica OEBS za slobodu omiljenih medija “izrazila zabrinutost zbog cenzure sadržaja na internetu”, postiđeni svojim slepilom, pomislili smo - tko smo mi iz pet godina cenzurisanih e-novina, da sporimo nepobitnost proverene tvrdnje o, do sada nepostojećoj, “cenzuri sadržaja na internetu”?

Nije tu imalo šta da se misli svojom glavom pored one kolosalne, kojom raspolaže borkinja za slobodu omiljenih medija Dunja Mijatović. Ako je takva ekspertkinja osetila “duboku zabrinutost zbog navoda da su neki sajtovi i onlajn sadržaji blokirani”, ako je u to bila uverena makar jedna polovina misteriozne gospođe Pole Tide  , a sve mudrim ćutanjem složio Peter Burkhard, onda mora biti da je zbilja ugrožena evropska bezbednost friendica Dunje Mijatović i pripadajuća joj saradnja sa glavešinom Nejasne misije OEBS u ovom bizarnom slučaju zloupotrebe međunarodnih institucija u kuloarske svrhe.

Principijelni borac: Peter Burkhard, OSCE ekspert za nešto važno
Photo: OSCE/Milan Obradović

I zbilja, kao po komandi spisateljice koja bi volela da bude rediteljka, preko zabranjenog interneta su počeli slobodno da se javljaju vlasnici sajtova, blogova, Facebook naloga, Twitter naloga, LinkedIn naloga, putnih naloga, koji su “blokirani”, “cenzurisani”, “ometeni”, “u letu zaustavljeni” sa subverzivnim porukama diktatoru:

a) Obustavite dijalog sa Prištinom,
b) Opstruirajte pristupne pregovore sa EU (pa makar i vezice iz OEBS otišle u qrac),
c) Oslobodite sve lopove i kriminalce, a osobito neprijatne svedoke saradnike,
d) Šaljite u Ukrajinu proRuski neobeležene vojnike…
i fakultativno, pod
e) Likvidirajte stotinak Obrenovčana za humanističke potrebe našeg uverljivog lobiranja kod donatora.

Iz burne reakcije koja nastaje u spoju internet komunikacione tehnologije sa večitim gubitnicima, zaboravljenim skribomanima, očajnim domaćicama, još očajnijim večitim devojčicama i njihovim obožavaocima, usledilo je dramatično priopćenje koje ledi krv u slobodarskim optičkim venama:

U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost. U nedostatku snažne parlamentarne opozicije, uz mali broj štampanih i elektronskih medija koji kritikuju vlast, vlada Aleksandra Vučića i njeni pomagači napadaju kritičku misao na internetu, gušeći slobodu izražavanja”, sročili su ga blogeraši, inspirisani Danilom “Sumljivim” Redžepovićem i promptno konsternirali osetljivu Dunju OEBS Mijatović, vazda na braniku reči koje zbijaju redove u tračeve i glasine koje Petera Burkharda čine opravdanim i potrebnim.

Desna ruka levorukog Petera Burkharda: Dunja Mijatović, plavuša koja nije shvatila
Izvor: rferl.org

Zahtevamo kraj cenzure i početak odgovornosti”, uskliknuli su, ne previše radosno, “Blogovi i stranice”, na desetine njih, tih malih ćelija otpora, uporišta poslednjih ostataka slobodne misli, kutaka netaknutog intelektualnog poštenja, sobičaka revolucionarnih ideja, konspirativnih sastajališta nasušne principijelnosti, privatnih sefova u kojima je pothranjena istina koja će, jednom, kad-tad, izaći na videlo i uznemiriti virtuelnu javnost do tačke dijalektičkih promena Facebook covera.

Nije bilo druge nego da se napojimo borbene gotovosti ozlojeđenih potpisnika peticije u “U lice cenzuri”, puka koji nikada nije trpeo okove tiranije, da pročitamo, upijemo i tetoviramo po tjelu poruke koje će srušiti drvo neslobode, ali i da od zaborava i samozaborava otrgnemo i ovekovečimo neznane junake i njihovo slobodarsko dejstvovanje po neprijateljskoj živoj sili:

Dokona popadija: Osim beskompromisne borbe protiv cenzure, izvesna Anita, do kobnog 24. maja 2014. kada je rođena cenzura, ne pokazuje preveliko interesovanje za političku zbilju, dajući prednost drugim interesovanjima poput erotskih (Moje sise nisu iste) ili poetskih, dakako, kada govori o sebi – “Ako me ikada prepoznaš u masi što razulareno divlja, u ritualnom plesu kao molitvi za svoje parče neba, pitaj me sve što te zanima.” Pokazalo se, međutim, da je Anita, ako ne dokona, pomalo lenja, sa svega 16 uradaka u tri godine cyber samizdata.

Alжirska pisma: Blog posvećen, pogađate, isključivo Alžiru, oplemenjen sa osam tekstova u 2013. godini i jednim ali poslednjim u 2014, gle, 24. maja, kada je građanin Slobodan Manojlović, građevinac iz Energoprojekta, osetio statički pritisak cenzure po kubnom centimetru njegovih blogerskih impresija, dnevničkih beleški koje umesto skupog telefoniranja, obaveštavaju rodbinu o životu u tuđini.

Piskaralo: Blog Angeline Radulović sadrži rubriku “Novinarstvo” i podrubriku “Novinarski alat” (Luković kolegijalno dobacuje da nudi svoj), pa slutimo da je u pitanju žena iz tiska, dakako patriotskog stiska, ali sa primesama anksioznog, što je notirala Dunja Mijatović kada se ostvarila u ulozi parapsihološkinje. I zbilja, malo dalje, Angelina priznaje da se bavi subverzivnim pisanjem koje se sigurno nije dopalo cenzorima, navodeći čak 11 tekstova (svi iz Večernjih Manojlovih), među kojima dominiraju oni koji podrivaju temelje diktatorske vlasti, pod konspirativnim naslovima “Lek na svoju ruku otrov!” (o kultu ličnosti), “Srpska posla u Šopskoj salati” (o izdaji kosovskog zaveta), uz legendarni testamentalni proglas “Lepotica umire sama”, koji međunaslovom “Vršljaju klošeri i narkomani”, zadire u samu prirodu režima. Radujući se bliskima po borbenim doktrinama, Angelina Uglie, pohvaljuje pojavu Bloga “Dva u jedan”, poznatog po promovisanju “macola” za neprijatelje, rimejku “Okupacije u 26 slika”, ali sa srpskom rukom, na srpskom kraju drške, tamo gde se pozicionirao i odsutni Peter OSCE Burkhard, na osnovu ekspertske sugestije bogato plaćene Dunje Mijatović, koja zarađuje svaki eurocent na cenzurisanom terenu.

Anitamitić’s Blog: Nešto što, intuicija Dunje Mijatović nam govori, predstavlja dnevnik Anite Mitić koja od decembra 2013. nije imala nikakve primedbe na “puzajuću diktaturu”, sve do strašnog 24. maja kada je, okovana cenzurom iza tastature, odaslala vapaj za slobodu izražavanja u uslovima donatorske besparice u Inicijativi mladih za ljudska prava (Youth Initiative for Human Rights) čija je Anita korisna članica još od bezbedonosne 2009. godine sa kojom OEBS nema niđe veze. Osobno, nas je osobito dirnuo uradak “Moja istina”  (“Meine Wahrheit“) u kome Anita reklamira „LDP Istinu“, svedočeći prostodušno iskreno „Vama je muka od izbora i predizborne kampanje? Mislite da nama nije.

Samokazem MOJ GOLUBE: Blog je zvezde u povoju čije je umetničko ime Biljana Rakić, na prvi pogled, žene intelektualka, po vokaciji zamišljena, dobro situirana i željna druženja sa mladima koji ne pristaju na manje od njenih stihova – “Umorna ležem, umorna ustajem, umorne snove sanjam. Umorna sam od računa. Umorna sam od opomena. Umorna sam od od posla. Umorna sam od brige. Od dačića, vučića, nikolića, tadića, obradovića....i ostalih kuraca-palaca”, koji su takođe dojmili setnu Dunju Mijatović i veselo društvo u OEBS ćošku saradnje.

Bob Lebowski: Blog je u vlasništvu Slobodana Vladuše, ovdašnjeg blogera, forumaša, komentatora i samizdat analitičara (ako može Vukadinovič Đoku, zaista, što ne bi mogao i ovaj autor?), dopisnog člana Peščanika koji u rubrici “O meni” radosno pominje i e-novine. Za razliku od ostalih gospođa, Vladuša jasno stavlja do znanja da se ograđuje od svih i svega, pa i od sebe u postojećem univerzumu gde ga ništa ne dotiče u objektivnosti – “Sve napisano na ovom blogu je moje. Niko ne stoji iza mene. Nikakve organizacije, grupe, društveni pokreti, udruženja, grupe istomišljenika, i političke partije nemaju uticaj na ovo što pišem. Niko me ne plaća niti bilo ko ima bilo kakve koristi od svega ovoga. Ovaj blog je skup mojih normativa, misli i iskustava. Ne pripadam nikome i ničemu osim sam sebi.” Tako su mislili i mnogi drugi, ali ne i Dunja Mijatović koja je u ovim floskulama prepoznala autorov strah od represije. Po broju rubrika na Blogu, svega 12, jasno je da Bob Lebowski ima mnogo toga da ponudi i potraži u "kratkim pričama", pod uslovom da goloruki Peter Burkhard svlada neman cenzure.

Ch3d4: Under development Blog srednjoškolskog tehničara za civilno vazduhoplovstvo Vojislava Bajakića, koji je sebe volšebno pronašao u samoukom dizajnu, što je zainteresovanoj javnosti naznačio na blogu otvorenom 12. maja, ali sasvim dovoljno da do 24. na svojoj virtuelnoj koži oseti bespuća političkih zabrana nenarodnog režima koji je netom pobedio na izborima. “U lice cenzuri” je, inače, jedini objavljeni unos.

Constrictoria: Reč je o Blogu specijalizovanom za “Slobodu letenja u CyberSvemiru”, u šta se valjda računa i moralno padanje, kada netko isti više puta potpisuje peticiju (nekad je to bio čin pobune u kome svoj jebeni matični broj građana dajete možda baš državnoj bezbednosti), kao što je to učinila napućena Anita. Podrazumeva se, i Anita je web dizajnerka opšte prakse i podjednako se razume u sve, nagoveštavajući da ne zna ništa. Kako je pod pritiskom političke policije priznala – “U poslednje vreme, tačnije zadnjih par dana, kako je krenula akcija #uLiceCenzuri, mnogi bi da znaju više o meni. Nema tu šta mnogo da se kaže, verujte na reč. Prosek sam u svemu.” Reči u kojima je misteriozna Pola Tide prepoznala sebe u OSCE i na osnovu kojih je eksperimentalno ustanovila zaveru protiv natprosečnih građana.

Dopisi iz Disneylanda: Predstavljaju Blog izvesnog Miljana Davida Tanića, višestruke ličnosti koja, baš kao ni Peter Burkhard, ne haje za pravila peticije, rukovodeći se glasačkom maksimom “tri potpisnika su više nego jedan”. Kada je ovaj bloger iskreno popunio rubriku “Zanimanje”, pošteno upisujući “Mudrokenjara, davež prve klase”, Dunji Mijatović je odmah bilo jasno da za ovog znalca ima posla u internet zamešateljstvu pod međunarodnim pokroviteljstvom.

Novinarizmi: Reč je o drugom vanbračnom Blogu Miljana Davida Tanića koji se predstavlja kao prevodilac Međunarodnog radija Srbija u nemačkoj redakciji. To je “Riznica raznih novinarskih promašaja i potpunih gluposti”, kako je bloger pravilno ocenio, što nije zaustavilo Dunju Mijatović u naumu da promašaji potpune gluposti postanu agenda OEBS za 2014. godinu.

Tri promašaja u jednoj gluposti: Miljan David Tanić Trio
Screenshot: e-novine

Sećate li se vremena kad ste/smo optuživali Đilasa kako drži sve žive i nežive medije i kontroliše šta se sme napisati a šta ne sme? Kladim se da biste danas voleli da se to vreme vrati, jer tada nije bilo ovako strašno... zar ne?”, samo je jedan nasumice izabrani promašaj i potpuna glupost koju je Tanić prodao Peteru Burkhardu.

Osmi dan: Treće blogersko čedo začeto u vanmateričnoj pregnantnosti stvaralaštva Miljana Davida Tanića bavi se onostranim, draškovićevskim, to jest “nekim autorovim razmišljanjima o veri, životu, ljubavi i nadi”, nalazeći u tom psihološkom galimatijasu religiozni zanos koji ga primorava da se na ovom cyber oltaru, za razliku od prethodnih blogova, bogobojažljivo očituje na podobnoj ćirilici.

Džunglica: Blog je neidentifikovane mlade žene sa mačem u desnoj ruci i papagajem na levom ramenu, sasvim dovoljno, verodostojno i kredibilno za peticiju protiv cenzure. Iako je i sama autorka priznala skromne domete internet družine – “Malo nas je, al’ smo anonimni i serendamo okolo”, u njima je Dunja Mijatović pronašla inspiraciju da, kad je vreme velikoj nuždi, ponudi OEBS evaluaciju na troslojnom papiru. Opraštajući se od džunglice izdvajamo serendanje – “Razmišljam da odem. Ili da se vratim. Ne znam. Šta je ono, što nas drži negde? Da li je to neko? Ili je to nešto? Da li je to inercija? Ili je... Nema dalje. Nešto od ovoga sigurno jeste. Želim da nađem svoje pristanište. A onda opet želim da odem iz njega, da bih se vratila. Čudno je to. Taj neki zov za daljinom, i zov za povratkom. Gde? Kuda? Rastrzana sam.” Romantični jezici kažu da je Peter Burkhard plakao dok je čitao ovo žensko pismo, znajući kakvoj se opasnosti izlaže autorka, samo da bi pokoljenjima ostavila ovu možda nepotrebnu, ali svakako sudbonosnu poruku.

DraganaDjermanović: Još jedna stručnjakinja za Public Relation u Novom Sadu (PRNS) koja ne može da ubode ženski rod imenice – “internacionalni online PR praktičar i predavač”, savetnica je za strateško online komuniciranje i istraživač u oblasti primene internet komunikacijskih platformi u korporativnom komuniciranju. Kada je pre pola godine naivno zapisala – “Kad se sve sabere – bila je ovo sjajna godina! Možda zato što je trinaesta, a to je u mom životu magičan broj; možda zato što je toliko svega selo na svoje mesto. Godine ne pamtim po uspesima ni porazima. Od te 2009. godine pamtim po lepim uspomenama. Ova će ostati upamćena. Nova mesta, novi ljudi, novi ukusu, nova razočarenja, novi padovi, nova lica starih ljudi, novi problemi, stari izazovi. Moji ljudi blistali sa mnom, samo za oči malobrojnih; ja sve manje želela da blistam drugima, a sve više sebi i svojima. Malo reči, mnogo slika; malo reči, više dela. Sve u svemu dobra jedna godina, nije ni slutila da će postati žrtvom proevropske plaćeničke klike. Baš kao što ni Pola OSCE Tide nije slutila da će se i sama naći, goloruka, pred tom pošasti.

Čika Istina: Blog nepretencioznog naziva i intelektualno vlasništvo Edisa Đerleka, novopazarskog pripovedača u pokušaju, autora izgubljenog između žanrova i tema kojih je toliko, a on sam i bespomoćan. Napad cenzure za njega je stigao u zao čas i na pogrešno mesto, jer blogovanje je doživljavao kao terapiju – “Pišem o kontroverznim stvarima u Srbiji, ali i u Novom Pazaru, jer do sada nisam video ovako „zanimljivu“ političku scenu, a komentari mi pomažu i da se malko smirim od svega.” Čini se, sasvim dovoljno da se pored dokonog OEBS, u “aferu” glede cenzure uključi i World Health Organization (WHO, ali ne onaj kineski).

Vest koja nije smela da prođe: Ivana Ćirković, trudbenica po meri OEBS
Screenshot: e-novine

Euterpaspeaks: Blog nepoznatog autora ili grupe autora koji se, nedvojbeno, drži jednog pravila – Imena luda nalaze se svuda u svaštari opštih mesta.

Organi vlasti: Portal na štiklama, kako izazovno tvrdi kreatorka Bloga Ivana Ćirković, bogobojažljiva rabinja božija kojoj ova država ne dopušta senzualne izlete koji bi populaciju mogli da uznemire, dovodeći je dekadencije posle koje, znaju to ovi iz OEBS, sledi oslobodilačka revolucija, praćena seksualnom revolucijom. Između mnogobrojnih interesovanja na koje organi vlasti ne gledaju blagonaklono, Ivana izdvaja “Tech”, “Porodica”, “Stil”, “Zdravlje”, “Kuhinja”, stavljajući na prvo mesto rubriku “Ljubav” i nežne kritičke pasaže o aktuelnom političkom trenutku - “Da li muškarci sa velikim stopalima imaju i veliki?” (O koalicionom potencijalu ujedinjene opozicije), “Seks sa bivšim?” (O pobednicima u ratu koji gube u miru), “Misionarska poza” (Kritika Antonićeve kritike), “Koristi od masturbacije” (Oštar obračun u LDP). Složićete se, škakljive teme koje ne bi dopustile ni demokratskije vlasti od ove naše.

Mrs Bahata: Kampanjski blog Ivy Jbte, posvećen Dunji Mijatović
Screenshot: e-novine

Mrs Bahata: Blog umetnice Ivy Jbte koja jednom mesečno, ali ne svakog meseca, objavi neku plitku impresiju bez vidljivog razloga, briljirajući samo jednom, čini se instinktivno, rečenicom – “Dragi Živote, pišem ti ovaj tekst u nadi da ćeš ga pročitati na nekom sajtu i vratiti mi se”, koja bi mogla postati blogerski putokaz i smernica za skribomane svih zemalja.

Izvan kuhinje: Blog oslobođene Žene sa Interneta koji opisuje proces emancipacije kroz rubrike “Odlaganje varjače” (što je šifrovana poruka koju je Služba komotno mogla protumačiti kao “Prihvatanje oklagije”), “Čitanije” (nešto o teorijama indoktrinacije i izradi kućnih eksplozivnih naprava) i “Pisanije” (agitovanje i propaganda). Iz razloga virtuelne bezbednosti, NN žena sa Interneta često zameće trag, seleći se svako malo na bezbednije cyber lokacije, o čemu obaveštava ilegalce – „Drage čitateljke, dragi čitaoci, Sigurno ste primetile i primetili da u poslednje vreme dosta slabije pišem. To ne znači da sam odustala od ove vrste angažovanja, već su mi trenutno drugi mediji interesantniji“, svršila je dosta, ali slabije, Izvan kuhinje, što je rastužilo OSCE Petera koji se u tom trenutku nalazio Izvan spavaće sobe, u nekoj viziji na nekoj misiji.

 

Nastavak slijedi...

star
Oceni
2.60
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi